Сајмон Шустер: Грчка ће можда морати да прода острва и археолошка налазишта

То у основи значи „продајте сећање на ваше претке, продајте своју историју“

t-greece

(Тајм, 13. 7. 2015)

Од свих аспеката договора о финансијској помоћи од понедељка које Грци сматрају понижавајућим, ништа не задире у њихов осећај поноса као обећање грчке владе да ће продати вредну грчку имовину за износ од 50 милијарди евра. Споразум исписан на седам страница, који су европски лидери бацили на сто овог викенда, не спомиње где би Грчка требало да пронађе толико имовине за продају. Али, док испитују доступне могућности, званичници у Атини не виде начин да избегну болну могућност да се на продају понуде грчка острва, резервати природе и чак античке рушевине.

„То је увреда“, изјавио је Георгиос Даремас, планер и саветник грчког министра за рад, социјалну заштиту и друштвену солидарност. „То у основи значи ’продајте сећање на ваше претке, продајте своју историју‘, само да бисмо могли да добијемо неку комерцијалну добит“, изјавио је за Тајм у понедељак. „Иза тога стоји идеја да се Грци понизе.“

Идеју да се грчка добра похране у један специјалан фонд предложила је у недељу Немачка, највећа и једна од најмање осетљивих нација-поверилаца присутних на преговорима. Како би се гарантовала исплата зајмова Грчкој, немачки министар финансија је чак предложио да се право располагања над грчком имовином пренесе на један „спољни фонд“ стациониран у Луксембургу – како Атина не би могла да утиче на њихову продају. У вези са овом тачком грчки премијер Алексис Ципрас је успео да испослује уступак од Немачке у недељу, мада је то била једна од свега неколицине концесија које је издејствовао током маратонских разговора.

„Договор је тежак, али смо избегли да пренесемо права на државно власништво у иностранство“, изјавио је Ципрас покушавајући да дâ позитиван призвук договору о државном зајму који треба да обезбеди Грчкој да узме више од 80 милијарди евра додатних зајмова како би избегла банкрот током наредне три године.

Грчке обавезе преузете приликом узимања претходна два државна зајма такође су подразумевале, између осталог, да ће исплате бити вршене продајом државне имовине. У оквиру услова за први државни зајам из 2010. године, Грчка се сложила да приватизује имовину и инфраструктуру у вредности од око 50 милијарди евра како би прибавила новац за своје кредиторе. Али свега 3,2 милијарде евра су прикупљене на овај начин до сада. Тако да Немачка и други кредитори имају добре разлоге да сумњају у грчку посвећеност приватизацији.

Убудуће, Грчка ће морати да похрани своју имовину у посебно оформљени фонд и да их припреми за продају „под надлегдањем релевантних европских институција“, како стоји у тексту споразума о зајму који је објављен у понедељак. Упитан које врсте имовине ће бити укључене у фонд, холандски министар финансија Јерун Дајселблум – један од кључних европских преговарача у преговорима о зајму – рекао је да ће „експерти“ усагласити ово питање. „Не бих да дајем никакве примере, зато што то није моја специјалност“, изјавио је репортерима у Бриселу у понедељак.

Највише примера ће се односити на државно земљиште и друге некретнине у државном влаништву, изјавио је Даремас, званичник Владе у Атини. „Ово може да укључи зграде, могуће и земљиште, или чак и острва“, рекао је. Како би се заштитила природна, историјска и археолошка вредност оваквих некретнина, Грчка ће морати да усвоји законе и ојача надзорна тела како би била сигурна да „нови власници неће злоупотребити или оштетити имовину“, изјавио је Даремас.

Пошто грчка острва и земљишне парцеле често садрже остатке античких цивилизација, неки од тих остатака ће такође можда бити продати, додао је. „Можда нека археолошка налазишта која још нису испитана“, изјавио је Даремас. „Али ако овде имате приватну инвестицију такође морате да претпоставите одговорност за развијање налазишта, наравно уз надзор [грчких] органа.“

Наравно, постоје границе приватизације древних остатака. Драгоцености грчке старине, као што је атински Акропољ, никада неће бити продате, рекао је Даремас. „То је немогуће. Њихова вредност је немерљива.“

Идеја да се прода Акропољ појавила се рано током грчке дужничке кризе. Двојица конзервативних немачких законодаваца су још 2010. изазвали огорчење у Грчкој сугеришући да древни остаци не треба ба буду изузети од приватизације. „Они који нису у стању да измирују своје обавезе треба да продају све што имају да би исплатили своје кредиторе“, рекао је у то време Јозеф Шларман, члан политичке стране канцеларке Ангеле Меркел. Од кад је објављена ова опаска, лист Билд, најпопуларнији немачки таблоид, наставио је да иритира Грке питајући се зашто Акропољ не може да буде продат како би се исплатили дугови Немачкој.

„То је црни хумор“, каже Наталија Космидоу, туристички водич у атинском Акропољу. „Мора да су Немци попили превише пива.“ Иако је последњих пет година економских превирања присилило Грчку да се ослони на приватне донације и стране фондације за помоћ да bi се платиlo одржавање и рестаурација Акропоља, Космидоу је рекла да ће „грчка држава увек поседовати ове споменике, чак и као најсиромашнији гоља, чак и без пребијене паре“.

Међутим, Грчка је барем била расположена да расправља о продаји својих острва, пошто су многа од њих ненасељена и слабо развијена. Џозеф Стиглиц, добитник Нобелове награде за економију који је иступао у прилог отписа дугова Грчкој, рекао је да продаја острва може бити важан део веће приватизацијске кампање. „Можете их продати“, рекао је, „али не будзашто, зато што је то исто као да се одрекнете своје очевине ни за шта“.

Ово може да значи чекање док се тржиште некретнина у Грчкој не опорави. „Наравно да су цене некретнина сада испод реалне вредности“, рекао је Даремас. „Веома је важно да се дâ времена, и да се сачека на промене економске климе како би се могле продати по поштеним ценама.“ У тексту споразума који је објављен у понедељак, грчко обећање да ће се продати државна имовина није условљено временским роковима. Али у својој жудњи за гаранцијама за последњи пакет позајмица Грчкој, кредитори у Немачкој неће бити расположени да чекају још дуго.

Поглед на мере штедње у Грчкој

Фото: Angelos Tzortzinis/Time.com

This slideshow requires JavaScript.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5dl



Categories: Посрбљено

Tags: , ,

Оставите коментар