Отворено писмо светских економиста Ангели Меркел: Промените курс према Грчкој

Поштована канцеларка Меркел,

Бескрајни диктат штедње који је Европа наметнула грчким грађанима није донео очекиване резултате. Сада је Грчка рекла гласно „Не“.

Дан после референдума, Грчка, (Фото: Sakis Mitrolidis/AFP)

Дан после референдума, Грчка, (Фото: Sakis Mitrolidis/AFP)

Као што су многи предвиђали, европски финансијски захтеви се урушили грчку економију, довели до масовне незапослености и слома банкарског система и значајно заоштрили дужничку кризу. Задуженост Грчке је скочила до неотплативих 175% БДП-а. Њена економија је колабирала, порески приходи су у слободном паду, производња и запосленост се из дана у дан смањују, а њене компаније су остале без капитала.

Хуманитарне последице су поразне: 40 одсто грчке деце живи у сиромаштву, смртност новорођенчади је вртоглаво порасла, док је незапосленост међу младима готово 50%. Корупција, избегавање пореза и књиговодствене махинације претходних грчких влада значајно су допринеле проблему презадужености. Међутим, грчки грађани су спровели политику штедње – смањили су плате, државну потрошњу и пензије, приватизовали су, дерегулисали и подигли порезе. Серија такозваних „програма прилагођавања“, којима су се подвргнуле Грчка и друге земље, проузроковали су последице које у Европи нисмо видели од велике светске економске кризе 1929. Лек који су прописали Брисел и Берлин показао се опаснијим од саме болести. Он је оштетио чак и оне који нису били рођени у време избијања светске економске кризе 2008.

Позивамо вас и чланове Тројке да промените курс како бисмо избегли даљу штету. Тренутно се врши притисак на грчку владу да прислони пиштољ на главу и притисне обарач. Али тај метак не би усмртио само грчку будућност у Европи. Колатерална штета би била и еврозона као светионик наде, демократије и благостања. Читав свет би осетио последице овог чина.

У темеље Европске заједнице 50-их година прошлог века, уграђен је отпис дугова – немачких дугова. То је био кључни допринос немачком економском чуду и миру у Европи после Другог светског рата. Данас треба да реструктурирамо и отпишемо дугове Грчкој како би се њена економија опоравила. Треба јој омогућити дугорочну отплату дуга. Сада је идеалан тренутак да одбацимо пропалу политику штедње. Истовремено, део грчких дугова мора бити опроштен како би се у овој земљи спровеле неопходне реформе.

Госпођо канцеларка, наша порука је јасна: Молимо вас да преузмете важну водећу улогу за Грчку, Немачку и свет. Ваше одлуке током ове недеље биће историјске. Надамо се да ћете учинити храбре и великодушне потезе према Грчкој и тако задужити будуће генерације.

С поштовањем,

Heiner Flassbeck, бивши секретар у немачком министарству финансија и водећи економиста Организације Уједињених нација за трговину и развој.

Thomas Piketty, професор економије на Париској школи економије.

Jeffrey D. Sachs, професор одрживог развоја, здравствене политике и управљања и директор Earth института на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Dani Rodrik, професор Форд фондације за међународну политичку економију на Кенеди школи на Харварду.

Simon Wren-Lewis, професор економске политике на Блаватник школи управљања на Оксфорду.

Der Tagesspiegel, 07.07.2015.

Превео Мирослав Марковић

(Peščanik.net, 8. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-54m

Advertisements


Категорије:Преносимо

2 replies

  1. Све ово што се у данашњим светским збивањима дешава под окриљем западно-европских и америчких тријалиста, сулудих крсташа, великих финансијера и тз. „великих изабраника“ који седе у тз. „Светској Федералној Влади“ и тз. „Невладиним организацијама“ међу којима се између осталих посебно истичу Сорош и Олбрајт (Види: http://www.globalsecurityjusticegovernance.org/publications-resources/report/; United World Federalists; World Federalist Movement…), само је свођење биланса погрешног постављања пројекта о којем је 1877. године Достојевски писао: „…Европу очекују огромни преврати, такви да ум људски одбија да верује у њих сматрајући њихово остварење као нешто фантастично. Над целом Европом већ несумњиво кружи нешто кобно, страшно и што је главно, блиско…“ Три године касније, Достојевски је писао: „…Европа се налази уочи пада, пада свеопштег и ужасног… Настаће нешто што се неда ни замислити… Крајње разрачунавање, плаћање рачуна, може се догодити и много пре него што би и најача машта могла замислити. Симптоми су ужасни. Већ сам стародневни и неприродни политички склоп европских држава могао би послужити као почетак свему. А како би могао бити природан, када се неприродност налази у основама и сакупљала се вековима…? Та неприродносрт и та ‘нерешива’ политичка питања морају на сваки начин довести великом, крајње расправљачком рату у који ће сви бити умешани… Никада Европа није била тако пуна непријатељских елемената као у наше време. Као да је све подривено и набијено барутом и само чека прву варницу…“
    Достојевски је пророчки сагледао савремене догађаје у Европи у којој је српски народ изгубио своје јединство и своју културну и политичку улогу крајем двадесетог столећа. Он је рекао да ће се нови људи одрећи слободе и да ће рећи Великом Инквизитору: „Држите нас поробљене, али храните нас“.

    Свиђа ми се

  2. @Душан Буковић
    Најзад један коментар који у подржавам и могу потписати. Тачно тако, Достојевски је све рекао, али га ја, до скоро нисам разумео. Можда га довољно пута нисам прочитао! Мислим, да српски народ још није изгубио ништа од свог бића, а то није рекао ни Достојевски. Уосталом, зашто се Амери и Еуропљани оволико дуго муче са нама, ако смо изгубили „своје јединство и своју културну и политичку улогу“? Наравно, да се са том тезом не слажем. А католичко-протестантска „цивилизација“ нема таквог књижевника и мислиоца ни у траговима!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s