Миша Ђурковић: Успон хомосексуализма

djurkovic-misa (1)У петак 26. јуна Врховни суд САД донео је пресуду у случају „Обергефел против Хоџиза“, преко које је, одлуком федералног тела, легализован хомосексуални брак на територији свих америчких држава. Док леволиберална елита и доминантни медији које она контролише славе ову одлуку као револуционарну, већинско конзервативно опредељено становништво Америке доживљава ову пресуду као нови драматичан корак на путу радикалног урушавања државе какву су некада њихови очеви правили.

Иако је одлука донета тесном већином од пет према четири, она није неочекивана. Припремљена је претходном одлуком истог суда од пре две године у случају „Сједињене државе против Виндзора“ којом је наложено федералној влади да прихвата и признаје правну валидност геј бракова који су склопљени на нивоу појединачних држава. Но још је важније од тога што је она заправо резултат страховите про-геј пропаганде која је на снази у САД бар у последњих двадесет и пет година.

Још пре пола века хомосексуално понашање је било третирано као болест и кажњавало се глобом, лечењем и затворским казнама. После 1969 године и напада хомосексуалаца на полицију у Стоунволу у Њујорку, те првих геј парада које су то почеле да славе, а нарочито након проблематичне одлуке Америчког психијатријског друштва из 1973 године којом је хомосексуализам уклоњен са листе болести, ова врста понашања прераста у неку врсту животног, вредносног модела са све идеологијом која га прати и која данас царује широм америчких универзитета.

Ширење геј идеологије под фирмом борбе за наводно угрожена ЛГБТ права посебан подстицај доживљава од почетка деведесетих када је ова идеологија де факто освојила простор популарне културе и завладала у филмовима, популарној музици и нарочито телевизијским серијама, некадашњем бастиону традиционалних породичних вредности. Данас нпр. постоје врло јаке невладине организације које врше мониторинг кретања процента ЛГБТ ликова који се појављују у такозваним мејнстрим, најгледанијим телевизијским серијама. Јао вама ако производите серије у којима је таквих ликова недовољно: поменуте организације истакну вас на стуб срама, а онда оглашивачи беже главом без обзира.

У ово масовно заговарање „ширења хомосексуалних права“ укључени су сви сегменти моћи у Америци укључујући и врх политичке елите. Барак Обама је у свом другом инаугуралном говору огроман простор посветио заговарању права ЛГБТ популације, Стоунвол је промовисан у место од историјског значаја (сад он дође ко Гетисбург!) а најдаље је отишао Стејт дипартмент који је у доба владавине Хилари Клинтон промовисао доктрину на основу које заштита хомосексуалних права постаје легитимна основа за све врсте интервенција САД према земљи за коју се процени да су у њој она угрожена. Дакле САД су спремне да у циљу заштите, одбране па и промовисања права ове популације интервенишу дипломатски, економским санкција, па и војно.

Овде немамо простора да објашњавамо како је до овог дошло и зашто владајући сегменти америчког друштва готово унилатерално промовишу геј агенду супротно вољи већине самих Американаца. Наиме у претходних двадесетак година око овог питања су вођени прави културни ратови, силне дебате и борбе у јавности и уставно-правном систему. По правилу се показало да свуда где су обични људи успели да се изборе за референдум, већина је јасно показивала своју вољу да се брак дефинише као заједница мушкараца и жене. Чак су и на нивоу законодавних тела појединачних држава најчешће доношене сличне одлуке којом је одбијана легализација геј бракова. Но, елита је свуда ово питање гурала ка судовима који су де факто правним насиљем и неком врстом судијске диктатуре уводили легализацију геј бракова. Овај процес је окончан пресудом која је донета у прошли петак.

Конзервативци су склони да закључе како обичан народ у Америци све мање има право да одлучује о било чему јер им живот уређује „неко одозго“ поричући њихова права да се држе своје традиције, наслеђа, вредности. Антихришћанска лево-либерална елита преко медија, политике, универзитета, правосуђа и популарне културе силом намеће свој поглед на свет и сузбија хришћански традиционализам.

У Европи сличне тенденције гледамо одавно. У Хрватској је насилно, директивом ЕУ оборен резултат легитимног референдума којим су се Хрвати били изборили за традиционалну дефиницију брака у уставу. Медији дају огроман простор свакој иницијативи или трибини ЛГБТ удружења, али прећуткују милионе антигеј протестаната који излазе на улице Париза или Рима. Отуд не треба да нас изненађује то што се промовисање геј права и геј агенде стално намеће Србији као фундаментални услов за европске интеграције.

Успон хомосексуализма у историји је увек био повезиван са неком врстом декаденције или са жељом елите да његовим промовисањем смањи прекомерни раст становништва. Случај данашње Европе је први случај у историји да се хомосексуализам промовише у време страховитог демографског пада. Док са истока поново надиру варвари, витални, одлучни и бескомпромисни, Запад им као одговор нуди Кончиту Вурст.

Прим СС: Текст је објављен у штампаном издању Политике у четвртак 2. јула, а на Интернету тек 6. јула 2015.

(Политика, 2. 7. 2015)

Повереница за заштиту равноправности: Законска права за истополне партнере

Постоји реална потреба да се законски регулишу одређена права истополних партнера, као што су право на издржавање, стицање и деоба заједничке имовине и наслеђивање

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности (Фото: Д. Јевремовић)

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности (Фото: Д. Јевремовић)

Ми морамо да отворимо питање легализације истополних заједница, јер постоји реална потреба да се законски регулишу одређена права истополних партнера, као што су право на издржавање, стицање и деоба заједничке имовине и наслеђивање. Према важећем Породичном закону, брак и ванбрачна заједница резервисани су само за особе различитог пола. Истополним партнерима Породични закон признаје само право на заштиту од насиља у породици, а не и друга права која се признају особама у ванбрачној заједници. Али, зашто неко ко живи у заједници 30 година, нема право да наследи свог партнера, само зато што је истог пола?

С друге стране, ставови наших суграђана према ЛГБТ популацији споро се мењају, па не могу да кажем да ће у догледно време у Србији бити усвојен овакав закон. Мој став је да Србија мора хитно да отвори озбиљан дијалог о томе који би законски модел истополних партнерстава био адекватан. У тој јавној расправи морало би да учествују и организације које се баве правима ЛГБТ особа. О овоме сам разговарала са шефом делегације ЕУ у Србији Мајклом Давенпортом, који је поздравио наш ангажман у вези са актуелном расправом о Грађанском законику, односно наше мишљење да се питање регистровања истополних заједница мора регулисати и у оквиру овог законика. Драго ми је што је амбасадор Давенпорт снажно подржао наш став и што је истакао важност и значај независних институција у Србији, а посебно Повереника за заштиту равноправности, каже Бранкица Јанковић, нова повереница, у разговору за наш лист.

Припадници ЛГБТ популације подносе велики број притужби повереници за заштиту равноправности. Да ли мислите да се положај ове популације полако мења, ако имамо на уму да је после 15 година (покушаја) одржавања геј параде, овај скуп коначно одржан без инцидената?

Иако су у последњих годину дана направљени одређени кораци како би се побољшао положај ЛГБТ популације – од доношења стратешких документа, до одржавања Параде поноса, истраживања и даље говоре да су они изложени дискриминацији, да се социјална дистанца не смањује и да је насиље родитеља, блиских рођака и партнера према ЛГБТ особама у порасту.

Наша земља се већ суочава са великим бројем азиланата – иако је за већину њих Србија земља транзита, извесно је да ће емиграната бити све више. С обзиром да део наших суграђана показују велику нетрпељивост према „различитима“ да ли очекујете проблеме у пријему азиланата?

Морам рећи да је нетрпељивости према азилантима било. Сетимо се само протеста мештана у Обреновцу који су се бунили што се у њиховом крају праве прихватни центри за мигранте. А онда су уследиле поплаве и баш ти мигранти су помагали у евакуацији и спасавању из поплава у Обреновцу. Са друге стране, ја сам била у Прешеву пре недељу дана и лично сам се уверила да је локално становништво показало велику спремност да помогне и нађе се тим људима у невољи.

Подаци изведени из последњег извештаја Повереника за 2014. годину говоре да се највећи број притужби односи на националну припадност, етничко порекло, здравствено стање и старосну доб. Да ли то заправо говори колико смо нетрпељиви и имамо снажне предрасуде према свима који су другачији од нас по било ком основу и колико је времена потребно да се ове предрасуде промене?

Не бих то тако генерализовала, нити бих се сагласила да смо ми као друштво начелно нетрпељиви према другачијима. Иако градимо ново, другачије и људскије друштво, у нама су још увек веома јаки стари корени неког другог система вредности, пуног наших навика, обичаја, па и предрасуда и они нам често не дозвољавају да о стварима, људима и појавама размишљамо у складу с новим добом, с мерилима 21. века.

Сва истраживања говоре да се жене у нашој земљи налазе у посебно неравноправном положају – оне се чешће отпуштају и теже запошљавају, често су мање плаћене за исти посао од мушкараца, најчешће носе цео терет родитељства на себи и ређе се налазе на позицијама које значе моћ. Уз то,  суочавамо се с извесним парадоксом – из године у годину расте број конвенција, закона и прописа који штите жену од насиља у породици, а истовремено расте и број жена жртава насиља у породици. Да ли је могуће изаћи из овог зачараног круга?

Да би се изашло из тог зачараног круга пре свега потребно је да се увек утврди индивидуална одговорност свих надлежних органа који су у случајевима породичног и насиља над женама заказали. За такво непоступање они морају бити санкционисани. Такође, за успешну борбу против насиља над женама и у породици неопходни су одлучни потези полиције, судства, центара за социјални рад, здравства. Ако постоји политичка воља, Србија може да донесе закон по коме би држава насилника у породици гонила по службеној дужности.

Неколико организација цивилног сектора противило се вашем избору за повереницу. Како коментаришете њихове оптужбе да нисте довољно квалификовани за посао који обављате?

Што се тога тиче, разумела сам њихову бригу – институција Повереника је свима веома важна. Уосталом, моја обавеза и јесте да разумем другачија мишљења и да браним право на јавно изношење другачијег мишљења. С друге стране, сасвим сам сигурна да је мој досадашњи професионални ангажман, све оно шта сам и на чему сам радила – када је у питању заштита најразличитијих људских права, нешто што ме у довољној мери квалификује да обављам посао који ми је поверен.

Катарина Ђорђевић

(Политика, 5. 7. 2015)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Насловна страна листа „Информер“ за 6. 7. 2015.

informer672015


ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 7. 7. 2015. у 12:16 – у чланку г. Ђурковића уместо „облични људи“ стављено је исправно „обични људи“.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-51v

Advertisements


Категорије:Преносимо

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s