Срђан Воларевић: Мали прилог најновијим препуцавањима о ћирилици

volarevic-srdjanОсим неписане забране казивања о злочинима Хрвата над Србима у Другом светском рату, почупаној железници од Ужица до Дубровника и до Херцег Новог, изједначавања усташа и четника, откидања од Србије територија које су се звале аутономне покрајине, републичких разбијања целине српске земље, лажног братства и јединства (уз препоруке Алојзија Степинца о измењеним улогама злочинца и жртве), српске кривице за вишедеценијску и насилну хегемонију… као упечатљивија тековина комунистичког управљања Југославијом било је свођење ћирилице на латиницу, са објашњењем о равноправности писама, што је, како је искуство показало, ублажена варијанта закона Анте Павелића о забрани ћирилице у Независној држави Хрватској. Тај чин једначења обављен је био 10. децембра 1954. године под кровом Матице српске, у Новом Саду. После вишедневне исцрпне расправе о имену језика, правопису и о типу писма, ваљаност тог уговора потврдио је читав низ тада угледних писаца и лингвистичара са српске и хрватске стране.

У расправи о нужности латинице у српском језику (тада српскохрватском, а данас српском, бошњачком, црногорском и хрватском, с најавом војвођанског) као кључни адут потегнуто је сазнање да је латиница онај тип азбуке којим се служи претежно највећи број културних народа и што су ти народи на већем културном нивоу. (Цитирано по Михаилу Стевановићу, „Вук у своме и нашем времену“, Матица српска, 1987) Додатна аргументација је гласила да су неки народи у скорије време одбацили своје несавршене азбуке и усвојили латинско писмо.

Тако је у Новом Саду био затворен круг испразног мудровања о српском језику и српском писму, уз паланачко кукумавчење о унижености сопствене културе.

Потоњи непријатељи ћирилице, а дрвени адвокати латинице као српског писма, најгрлатије говорили су о латиници као о интернационалном писму, као најподобнијем за општење са светом, чиме ће нас лакше разумети сваки странац; затим да технолошки не заостајемо за светом; али, за утеху, било је и оних који ће рећи да је српска култура надмоћна зато што у свом језику има два писма. И сви даљи ровови који су копани у одбрану латинице развијали су се у правцима потпуног игнорисања, блаћења и ништења једног јединог српског писма – ћирилице, за рачун латинице која је као таква, и као интернационално писмо, данас доведена у стање хаоса. Онда и не треба да нас чуди да данас, свуда око нас, по зградама, рекламним паноима (који се зову билборди), у штампи, на телевизији, у књигама, уџбеницима, обрасцима по банкама и разним предузећима, самопослугама, фабрикама, ресторанима, кафићима, продавницама свих нарави… свуда, буквално и дословно свуда, имамо италијанску латиницу, немачку латиницу, енглеску латиницу, француску латиницу, мађарску латиницу, словеначку латиницу, пољску латиницу, енглеску варијанту кинеског писма… нема чега нема, а дични професор Београдског универзитета Јован Делић каже за оне који се залажу за повратак на српско писмо ћирилицу да су милитантни. Професор који је своју професуру зарадио на српском језику и, очевидно, без српског писма ћирилице!!!

Уз катедру истог српског језика имамо и скрушено усађеног Ивана Клајна.

У недавном оглашавању пред лицем јавности (Политика, 2. јул 2015.) онако одока установио је да је латиница писмо „енглеског, латинског, за већину страних језика који се уче код нас, за формуле у математици, физици, хемији, за апотекарске рецепте, за аутомобилске регистрације, за дописивање са иностранством, за адресу са Интернетом и и-мејлу, за СМС поруке и тако даље. Ћирилица не служи ни за једну од тих функција“ – што је крунски адут у овој опсенарској игри око ћирилице, код овог играча који је поприличан углед стекао (а и себе хранио) на јаслама српског језика и окретања леђа ћирилици.

Ова разуђена и валовита, али и ускомешана одбрана латинице, ако није знак дубоке плиткоумности, или усредсређене злурадости и пакости, или знак још једне срачунате мутљавине у којој ћирилица треба да се обезличи и нестане, или да задржи свој музејски тојест меморијални статус, или напросто знак мржње, или вид чистог идиотизма, онда је знак школског непознавања и српског језика и његовог писма.

Не треба да срчемо памет на катедри за којом је усађен овај смерни господин, да бисмо знали да енглески језик има своју латиницу, као и латински, или ма који од „страних језика који се уче код нас“. На пример, у енглеском језику постоји глас w, али тог гласа у српском нема, па стога ни словног знака; што важи и за глас the; или гласове на почетку ових речи Blood Sweat & Tears. И тако даље. Међутим господин Клајн каже да латиница из српског језика одговара латиници из енглеског језика. А ако знамо да један језик чине гласови, да ти исти гласови имају своје писане знаке, онда је и природно да се запитамо: на шта је то мислио погружени господин Клајн када нас обрадовао овим својим расуђивањима о латиници у српском језику. Треба ли рећи да се слична ствар са гласовима понавља у латинском, као и у „већини страних језика који се уче у нас“, а да бих навео највиднији пример, посегнућу за немачким језиком и његовим словним знацима који се зову умлаут, а које Срби не могу ни изговарати а камоли писати на латиници, па чак и да имају у устима врућ кромпир, као при америчком енглеском па и великобританском енглеском. А шта тек да кажемо за полувокале у мађарском језику, или вокале у француском, или неком од нордијских језика – да би латиница као универзално писмо била не мачка у џаку, већ врећа бува, гњида и вашки, за ситне душе.

Значи, по овој тврдњи добро усађеног Клајна, враћамо се у Нови сад, на онај генијално несретни договор и њиме потврђено сазнање да смо ми Срби на мањем културном нивоу због ћирилице која нас чини дивљим, примитивним и некултурним, и треба да се угледамо на оне који нису ни налик нама због своје латинице. Или да смо са ћирилицом фашисти – како ме је један бранитељ латинице јавно ословио.

А да погледамо и остале кечеве из рукава темељно усађеног Ивана Клајна.

Математика. Као и свуда где се учи, у свим језицима света, математика користи исте формуле, али пратећи текст, у стручним и популарним публикацијама, увек је писан домаћим писмом и домаћим језиком. Узмимо на пример „Увод у математичку логику и методологију математике“. Током целе те лепе књижице свуда се наилази на знаке једнакости, неједнакости, x, y, z, A, B, C… као и на одговарајуће формуле, и много тога што уз њих иде, али текст, речи и речи, писане су на домаћем језику и домаћем писму, најпре код аутора на енглеском, па код Руса на руском и тако даље, где год да се појавила та лепа књижица. И где је ту латиница у језичкој употреби – осим ако сам језик математике неоспорно усађени Клајн не подразумева као језик који ће се чути и читати на пијаци, у градском превозу или у продавници шрафова и ексера.

Исто то важи и за физику, хемију и апотекарске рецепте, где стручност подразумева своје симболе, тојест знаке, или посебан језик – дакле не онај којим се воде разговори у аутобусу, на улици, у позоришту, у фабрици… Да је сасвим оправдано што лекар на рецепту пише препоруку за лек на латинском, као и по фабричком имену лека, будући да одговора дијагностикованој болести која није локална. Као, рецимо, повећан ниво шећера се лечи свуда на свету и природно је да се то исписује истим речима, прихваћеним латинским језиком… Као што када пишем пријатељу у Шпанију, да ћу адресу писати на шпанском, а не на кинеском… и тако даље.

Мука ми је од ових и оваквих подметања која треба да кажу даје латиница универзално писмо и да сам цивилизацијски умањен јер пишем ћирилицом. Уосталом, овај господин фино усађени је као члан Одбора за стандардизацију српског језика при САНУ установио Била Клинтона као великог лингвистичара – господин усађени је признао постојање бошњачког језика јер је то прописао Дејтон. Толико што се тиче његове стручности.

Општи став његовог слова у Политици гласи да се он залаже да ћирилица јесте српско писмо али да он препоручује да се пише латиницом! Чиста фантазија. А да ћирилицу одведемо на гробље, где ћемо јој свечаним обраћањима одавати пошту, дајући јој до знања да је памтимо.

Ја ово зовем англосаксонско лицемерје. Тако када је на батајнички аеродром, у лепотама издајничких власти после 5. октобра, слетео амерички пилот који нас је из америчких авиона фино засипао бомбама америчке производње, неки наши пилоти су под нуждом цивилног владања војском били комитет за дочек. Ту је пало и фотографисање, само што није било и љубљења и грљења, а један Американац је рекао, отприлике овако нешто: „Немојте да се љутите, ја сам вас бомбардовао по својој професији, најмање лично“. Па сад гледајмо шта ћемо са таквим лицемерјем темељно усађеног Ивана Клајна.

Господине усађени: ћирилица служи за све и једну од оних „функција“ које сте ви навели, али с тим што морате знати да се у држави Србији говори српски, па ако већ не знате да кажете телефонска порука, већ говорите СМС, будући да је то латиницом, коју ви забадате као тројку ван терена и тоса мердевина, онда се то зове есемес, што се некад учило у петом разреду основне школе. И тако даље.

Без обзира на мисаону пометњу коју шири овај усађени лингвистичар, и њему сродни корисници српског језика на начин одсуства бриге о њему, има ништа мање стихијски опасних пратећих порука у латиничном гушењу српског језика и писма. На пример, у пратећим декларацијама за електронске уређаје са екраном, увек је то латиницом, мада се ту провуку и грчки, и арапски, и кинески, њиховим писмима, димензије се углавном наводе у туђим мерама, у инчима. То је као када би се на пијацама продавало воће и поврће у фунтама, унцама или пинтама, а бензин се продавао у галонима… или што се ту и тамо, за сада стидљиво, појављују амерички начини писања цифара, да нас додатно слуде, као и датума, односно дневних часова. Све то, док бејаше ћирилица једино српско писмо, није могло ни да провири у Србији. А што се тиче адута за латиницу у српском, у огранку српске књижевности који се зове дубровачка књижевност, како каже укорењени Иван Клајн, да у српском језику латиница постоји „још од дубровачке књижевности“ – што није спорно – али је као опште правило сумануто, колико год се овај у том мнењу позивао и на мишљење „већине колега“. То би у равни ваљане сувисле аргументације било исто као када би 0,5 % римокатолика у Србији одредило да оних 90 % православних морају да буду римокатолици. У ништа бољем стању је и адут господина Ивана Клајна у неприкосновености Јована Скерлића, са његовим неоствареним фикцијама о латиници, где се уплиће и Скерлићева неприкосновена наклоност лику и делу Анте Старчевића, као нарочитог изданка, нарочитог духа и културе. За необавештене треба рећи да је Анте Старчевић један од најозбиљнијих теоретичара физичког уништавања православних Срба, па нек свако закључи шта и како хоће.

И још, узгред буди речено: сецесијом и изгоном Срба новостворена држава Хрватска се пред Унеском упињала, из петиних жила, да све што је штампано латиницом, у земљи од које се она насилно отцепила, припада хрватској културној баштини. Верујем да се то односи и на оно што је у Србији штампано после чина признавања Хрватске за државу, јер језик којим се казује у Србији је, како рече веома популарни панонски морнар, искварени хрватски.

У најблажој речи речено добра намера код Ивана Клајна не постоји, а још мање тежња да се постојећа стихија у српском језику и писму одстрани, па се стога поставља питање шта та његова реч казује и коме. Да ли госпођи Смајловић, која је од Политике направила босански лонац, или нама, или ником, потпуно је бесмислено.

Да би се овај латиницом изазвани хаос одстранио, да бисмо се у којечему разумевали у посебним приликама, да знамо ко шта означава и казује, да знамо једни за друге без магле и дима, нужно је да се тај узрок и одстрани. А то значи најнепосредније и оштро поново у живот у Србији увести српски језик и српско писмо – ћирилицу.

(Васељенска ТВ, 3. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ZR



Categories: Преносимо

24 replies

  1. Културнији народи:
    – осим Мађара и Италијана, остали латинични народи из околине не показују неке резултате у култури, али у свирепости и лицемерју не бих могао да одредим који су напреднији. Наведимо имена српских књижевника, уметника и научника – има их колико свих околних заједно. Према томе – ако хоће да приступе култури, морали би под хитно да уче ћирилицу и српски.

    Писмо комуникације:
    – уз најбољу вољу морам да признам да ништа не разумем мађарски, ни шиптарски, иако су исписани најјаснијом латиницом. Не разумем ни грчки, који је исписан њиховим алфабетом, али се забављам погађајући шта пише и препознајући онда грчке речи из фонда опште културе. Ако је некоме до комуникације – данас има ћирилизаторе, који у трептају ока преводе текст из једног у друго писмо.

    Језик интернета и СМС-а:
    – апсолутно нетачно! Чудо да један проф.Клајн толико не зна! У употреби су ћирилични домени у интернету, а већ СМС можеш писати у санскриту, ако учиташ фонт.

  2. Треба утувити ово у главу: Сви водећи српски лингвисти после 1945 г. су најобичније проститутке („камењарке“) у служби кабадахија на власти – у почетку комуниста, а после тога свих српских власти/властодржаца до данас и у недоглдед….. Ако власти одједном кажу да треба доказати да је арапско писмо, или Морзеова азбука такође српско писмо – тако ће и бити, и тачка.
    Српска ћирилица би могла победити латиницу само и једино ако српске власти нареде лингвистима да избришу латиницу из важећег српског правописа, и ако те исте власти нареде да се сва јавна писмена комуникација у Србији убудуће мора обављати српском ћирилицом. Када би се то могло догодити? Па – познајући их, отприлике кад на врби роди грожђе и онда још мало касније… Другим речима – како сада ствари стоје, српска ћирилица је, како већ раније рекох, мртва најдаље до 2050 г.
    Иначе, док сам био мало млађи и наивнији, упињао сам се из све снаге да браним српску ћирилицу, истраживао, писао и аргументисао…. – а када сам се пар година после тога осврнуо, видео сам да је то све узалуд, да је све горе, па сам баталио ствар.
    Оживљавање српске ћирилице је било и остаје искључиво политичко питање – а на вама – Србима је да то остварите, или да пропаднете као нација.

  3. @Василије Клефтакис
    Сваки коментар који пишете, показује, да сте доследан бегунац у стилу Ваших предака, који Вам дадоше „пример“ како треба бежати. Доказујете, СВАКИМ коментаром, да је Винавер ипак био у праву, када Вас је са „љубављу“ окарактерисао, Вашу класу побегуља. ****** ****** ****** ***** ****** ***** ****? Кобејаги сте за „демократију“, а овамо тражите „наредбу“? Само БАКСУЗ у души и глави, може рећи и тврдити: „српска ћирилица је, како већ раније рекох, мртва најдаље до 2050“. Као Ви, ПРОРОК, рекли!? Као и ММФ пружате помоћ Србима, успут и солите памет, овдашњим „глупин, неспособним, незналицама“, а само Ви све знате.
    Верујем, да сте се борили, али сте се и уморили, па више не примећујете да се многе ствари у последњих десет година мењају у корист ћирилице. Ви и још неки, којима је време прошло, ништа око себе НЕ ПРИМЕЋУЈЕТЕ. Не опажате, да су до пре десетак година сајтови државних и локалних органа били латинични, а да више нису. Не опажате, да је, рецимо, Агенција за привредне регистре сајт поставила на ћирилици, да су сва документа на ћирилици. Не знате, да су у приватној клиници РИСТИЋ, образци које попуњавате ради систематских прегледа не ћирилици. Таквих примера има безброј. Нисте „обавештени“, а све „знате“, да је Српско удружење „Ћирилица“ Београд имало две успешне акције: путокази по Шапцу и Културни центар Београда. Неки дан сам био у Јагодини. Натписи удружења грађана су ћирилични. Седео сам у башти и посматрао пролазећа возила. Видех: СИБИР, Аутоцентар ЗЕБРА, Лазаро, Обука возача, Пошта, аутобус без кондуктера, бесплатан позив, сервис за прање, стандард, адв.канцеларија, Први приватни универзитет. Разговарао сам са печаторесцом, који се жали, да му долазе и траже печат латиницом написан. И шта Ви очекујете од њега? Да одбије посао, или да поступи по жељи оног који плаћа? По мом мишљењу, борба Вас и других показује резултате и није толико црно, колико Ви и још неки виде. Продали се Ви, продаје се и печаторезац! Није Вама нико забранио сопствену продају, а Ви би забранили печаторесцу? Ја сам и овде „милитантно“ и у складу за Вашом „потребом“ за наредбама, тражио, да се коментари објављују на ћирилици. И шта би? Можда сте то подржали? Чекате, да „држава“ нареди?

  4. И тако добих минусно лајковање!? Да ли сам неку нетачну чињеницу саопштио? Или лајкери нису текст разумели? Можда и неће, да разумеју, јер је супротан њиховим почетним тезама? Беше нешто у смислу: „тим горе по чињенице“. А ту је и проблем, што се не позвах на туђе цитате, као што нас неки затрпавају.Лајкери, да знате, када добијем минусно ајковање, постајем свестан, да сам у праву.

  5. @слободан млинаревић:
    Када ово пишем, то не чиним због Вас, јер знам да у комунистички дух и ум ништа од овога не може продрети, негозбог евентуалних других читалаца.
    Нападате ме због речи НАРЕДБА коју само користио да бих нагласио да без Наредбе власти садашња и даља ситуација са ћирилицом се никада неће побољшати.
    Када говорим о потреби НАРЕДБИ државне власти, мислим на ово:
    1. Новосадски “договор“ је донесен по НАРЕДБИ државне власти (комуниста који су тада били на власти), а властима је био потребан као нека врста “смоквиног листа“ којим се прикривала намера за искорењивање ћирилице, јер – забога, оба писма су “наша“ (мислим: Ваша)…. Потписници – са српске стране су били све саме перјанице српског културног живота – а по мом схватању у најмању руку кетмани. Узмимо само двојицу са чела списка: Андрић, један од водећих дипломата “ненародног монархофашистичког режима“, човек који се више пута и руковао са Хитлером и учествовао у церемонији потписивања приступ Тројном Пакту; Белић – водећи српски лингвиста, лични пријатељ и човек од поверења регента (краља) Александра Карађорђевића, ватрени антибољшевик, председник Државне Комисије Краљевине СХС/Југославије за помоћ руским избеглицама, чија би само једна реченица о бољшевичком режиму изречена/написана пре 1941 г. била више него довољна да га 1944 г. прогута помрчина. Шта је тачно тој двојици спасло главе 1944 г., знали су само они и (никада отворене) архиве ОЗНЕ/УДБЕ – а то мора да је било од велике важности новом режиму. За остале потписнике не знам… али ако би се загребло по површини, сигурно би се нашло доста тога. Ево Вам имена тих културних величина потписника „Договора“ (боље речено: Уговора са жаволом -– наслађујте се читајући их и сећајући их се (http://govori.tripod.com/novosadski_dogovor.htm): “Ivo ANDRIĆ, književnik i akademik iz Beograda; dr Aleksandar BELIĆ, profesor univerziteta i predsjednik Srpske akademije nauka iz Beograda; Živojin BOŠKOV, književnik i urednik „Letopisa Matice srpske“ iz Novog Sada;dr Miloš ĐURIĆ, profesor univerziteta iz Beograda; dr Krešimir GEORGIJEVIĆ, profesor univerziteta iz Beograda; Miloš HADŽIĆ, sekretar Matice srpske iz Novog Sada; Marijan JURKOVIĆ, književnik iz Beograda; Radovan LALIĆ, profesor univerziteta iz Beograda; Mladen LESKOVAC, književnik i profesor univerziteta iz Novog Sada; Svetislav MARIĆ, profesor i potpredsjednik Matice srpske iz Novog Sada; Živan MILISAVAC, književnik i urednik „Letopisa Matice srpske“ iz Novog Sada; dr Miloš MOSKOVLJEVIĆ, profesor i naučni saradnik Srpske akademije nauka iz Beograda; Boško PETROVIĆ, književnik i urednik „Letopisa Matice srpske“ iz Novog Sada; Veljko PETROVIĆ, književnik i akademik, predsjednik Matice srpske, iz Beograda; Đuza RADOVIĆ, književnik iz Beograda; dr Mihailo STEVANOVIĆ, profesor univerziteta iz Beograda“.
    Импресивно, зар не?
    Е, видите – њихово дело данас достојно наставља “Матица српска“ својим новим – сада важећим правописом који потпуно одговара садашњем српском културно-политичком естаблишменту као “смоквин лист2“. Једини пут да се он измени је, опет, НАРЕДБА властодржаца (снажна сугестија, “an offer one can’t refuse“…) садашњим лингвистима да га измене и избаце латиницу из њега. Тек после тога, било би могуће НАРЕДБОМ властодржаца да се ситуација са писмом у свим јавним комуникацијама врати на нормално стање – а то се већ и десило једном у прошлости:

    2. По ослобођењу Београда, 01.11.1918 године, управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић, издао је следећу НАРЕДБУ: „Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности.“ (Живети у Београду 1890-1940, стр. 432. Документа Управе града Београда. Историјски Архив Београда, Београд, 2008). Та НАРЕДБА је (тада) извршена. Наравно, немам никаквих илузија да је реприза нечег таквог илузија – јер кетмани комунизма/њихови генетски и духовни наследници и даље владају и налазе се на свим одлучујућим местима.

    3. Кажете: “… више не примећујете да се многе ствари у последњих десет година мењају у корист ћирилице…“. ДЕСЕТ година? Ја сам одлучио да престанем са активним залагањем на том пољу тек пре ТРИ године. Отидите на сајт Народне Библиотеке (и тај је двоазбучан!) и видите у њему:

    Аутор Клефтакис, Василије

    Наслов Затирање српске ћирилице, план или случај / Василије Клефтакис
    Остали наслови Затирање српске ћирилице
    Врста/садржај књига
    Језик српски
    Година 2012
    Издавање и производња Београд : Удружење грађана „Ћирилица“, 2012 (Београд : Велики медвед)
    Физички опис 20 стр. : илустр. ; 20 cm
    Напомене Тираж 1.000
    Библиографија: стр. 18-19.
    ISBN ISBN 978-86-89027-00-6
    Предметне одреднице Ћирилица – Србија – 20-21в

    УДК 003.349(497.11)“19/20″
    COBISS.SR-ID 189047308

    Иначе – за период који сам пратио (до и са 2011 г.) – процент ћириличних непериодичних наслова објављених у Србији је од 2000г – до 2011 пао са 60,5% на 48,2%, а за периодику са 56,1% на 38,7% . Заиста, “охрабрујућа и лепа“ промена – али у корист латинице.

    4. Пре тога, на НСПМ-у сам неколико година објављивао написе (и на ту тему), а неки од њих су поновљени и на Стању Ствари):

    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/niko-nema-sto-srbin-imade-%E2%80%93-dva-pisma-u-pravopisu.html

    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/dijaspora-jezik-pismo…-i-jos-ponesto.html

    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/zatiranje-srpske-cirilice-%E2%80%93-plan-ili-slucaj.html

    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srbija-latinica-i-latinica.html

    5. Независно од тога, под мојим правим именом, превео сам на српски језик (са руског, и енглеског) током претходних 20 година и 6 књига -(две су необјављене због недостатка средстава, јер не желим више да бацам сопствени новац у ту сврху) на тему сарадње/помоћи Руске Империје Краљевини Србији, и написао/објавио још 2 на основу сопствених истраживања – а све то без иједног цента/динара/рубље донација/финансирања/хонорара од било кога – све финансирано из мог сопственог џепа. Када сада погледам уназад – то је био посао и више него довољан за неко одељење неког српског научног института, са доста запослених. Али, да није било једне будале (мене9, не би било ни тога. Уосталом, што `но кажу: Беспослен поп и јариће крштава.

    6. Сада једно питање г. Млинаревићу: а, какав је био Ваш резултат током тих година на том – условно бих га назвао “српском националном пољу“?

    7. Кажете: “…Само БАКСУЗ у души и глави, може рећи и тврдити: „српска ћирилица је, како већ раније рекох, мртва најдаље до 2050″. Као Ви, ПРОРОК, рекли!? Као и ММФ пружате помоћ Србима, успут и солите памет, овдашњим „глупин, неспособним, незналицама“, а само Ви све знате…“. Дакле, још сте и сујеверни и верујете да БАКСУЗИРАМ? Моја прогноза о 2050 години је заснована на најједноставнијој екстраполацији података добијених мојим истраживањем српске библиографије до 2011 године (то су у времену писања тог текста били најновији подаци),а нисам видео да је неки српски библиограф наставио да прати податке од 2011 – 2015 г. Сигурно им недостаје финансирање? Е, баш ми је жао. Иначе – што се ММФ-а који помињете тиче и везе са мном – заиста не знам из ког прста (руке, или ноге) сте то исисали, а право да кажем, и не занима ме.

    8. “.. Верујем, да сте се борили, али сте се и уморили… “. Не, нисам се уморио, него сам се дефинитивно разочарао и одлучио да тај посао препустим чистокрвним Србима – уосталом, како рекох у мом претходном коментару који Вас је очигледно јако разбеснео:“Оживљавање српске ћирилице је било и остаје искључиво политичко питање – а на вама – Србима је да то остварите, или да пропаднете као нација“. Ваша ствар…

    С дужним поштовањем,
    Василије Клефтакис

  6. Уредништву
    Када неко некога смести у „клоаку“, то се не брише? Када неко каже, да су српски лингвисти: „најобичније проститутке („камењарке“)“ ни то не смета? И није први пут! Убудуће, морам посебно да евидентирам, „бисере“ којим ћу чашћавати Холандеза, јер сада не знам шта написах, а мора да је било нешто добро и „паметно“. Мислио сам, да препишем шта написа Винавер о „класи побегуља“, Холандезових предака, али сада одустајем, јер ће бити брисано. Срећом, фељтон иде у ПОЛИТИЦИ, па се НЕ МОЖЕ, на Холандезову жалост избрисати.

  7. @слободан млинаревић: Понављам тачку 6 из мог коментара, са питањем: „6.Сада једно питање г. Млинаревићу: а, какав је био Ваш резултат током тих година на том – условно бих га назвао `српском националном пољу` “?
    Будите љубазни и одговорите – или ако немате одговор – ћутите.

  8. @Василије Клефтакис
    Да одговорим на питање 6. о мом доприносу. Мој допринос је НИКАКАВ. Пре поласка у школу сам почео да учим енглески и почео да пишем. Учили су ме ћирилицу. У другом разреду смо почели учити и латиницу. У току школовања писао сам и једним и другим писмом, а ту дође и немачки. Када сам почео да радим, беху неки апарати са којима смо имали везу са страним банкама, па је латиница била у употреби. Ту се појави потреба за визиткартом(1971) и моја прва визит карта би на ћирилици. Потписивао сам се ћирилицом, а пишући мешао несвесно ћирилицу и латиницу. И дође време, без обзира на Вашу увредљиву тезу: “ јер знам да у комунистички дух и ум ништа од овога не може продрети,“, коју Лазић не избриса, да ја „прогледах“. И покушавам, да будем доследан у оквиру мојих могућности. То значи, да ми није тешко, да се пребацујем, притиском на дугме, са латинице на ћирилицу и свима православнима пишем ЋИРИЛИЦОМ. За разлику од многих коментатора. Наравно, да ми не пада на памет, да измишљам некакве проценте и да се поштапам сопственим проценама.
    Остаје Вам, да размислите о Вашем „демократском“ духу и уму, који замишља и доказује, да је постојала НАРЕДБА 1954(а није) и да оспорава потписнике(истовремено и вређа) српске научнике, књижевнике, који су стицајем разних околности потписали Новосадски договор. Какав је то „демократски“ дух и ум, који замишља, да боље зна од свих њих? И не само од њих! Какав је то дух и ум, који не схвата, да увредљиво писање о појединцима, који су стицајем околности раде неки посао, неће помоћи у борби за ћирилицу као српско писмо? Личан је и увредљив и текст, поводом кога водимо разговор, а објављен је. Када је реч о т.8., кажете Ваша ствар…? Мислим, да то није моја ствар, а ако је наша ствар, зашто се онда и даље мучите око нас?
    Мислим, да сам већ више пута саопштавао, да Ваше текстове са задовољством читам, али је јасно, да коментаришете са великом дозом разних оптерећења. То, поред осталог, показује, да се не осећате срећним и успешним, иако сте били у прилици, да бирате, где ћете живети и радити и то радити оно што волите. Мало је људи, који су то успели, а Ви остасте незадовољни.

  9. @слободан млинаревић: Кажете:“Да одговорим на питање 6. о мом доприносу. Мој допринос је НИКАКАВ“. Хвала на искреном, мада претерано само критичном одговору, јер ја ценим допринос који сте дали и документовали о Вашој преписци са банкама и осталим инстанцама које користе латиницу, а та Ваша преписка је имала позитивног ефекта,и то Вам служи на част.
    Даље кажете: “….оспорава потписнике(истовремено и вређа) српске научнике, књижевнике, који су стицајем разних околности потписали Новосадски договор. ..“.
    Да ли су чињенице увреда? Понављам мој пасус о потписницима Новосадског договора са српске стране: “Потписници – са српске стране су били све саме перјанице српског културног живота – а по мом схватању у најмању руку кетмани. Узмимо само двојицу са чела списка: Андрић, један од водећих дипломата `ненародног монархофашистичког режима`, човек који се више пута и руковао са Хитлером и учествовао у церемонији потписивања приступа Тројном Пакту; Белић – водећи српски лингвиста, лични пријатељ и човек од поверења регента (краља) Александра Карађорђевића, ватрени антибољшевик, председник Државне Комисије Краљевине СХС/Југославије за помоћ руским избеглицама, чија би само једна реченица о бољшевичком режиму изречена/написана пре 1941 г. била више него довољна да га 1944 г. прогута помрчина. Шта је тачно тој двојици спасло главе 1944 г., знали су само они и (никада отворене) архиве ОЗНЕ/УДБЕ – а то мора да је било од велике важности новом режиму…“. Каква је то увреда? Да ли је тачно оно што сам написао о Андрићу? Јесте. А о Белићу? Такође јесте. Значи – по Вама, чињенице су увреде… Једино што сам казао, а што није документарно доказива чињеница је: “… а по мом схватању у најмању руку кетмани“.(али, казао сам да је то само по мом схватању – покажите да грешим у томе). Даље – све су чињенице, али добро- утолико горе по чињенице, јер оне Вам се не допадају.

    Онда ово: „… Наравно, да ми не пада на памет, да измишљам некакве проценте и да се поштапам сопственим проценама..“. Ја нисам измишљао никакве проценте којима се сада поштапам. Методика мог истраживања је приказана у књижици која се налази у Народној Библиотеци Србије, чији сам Вам каталошки број дао на увид у претходно коментару – потрудите се, поновите моје кстраживање и докажите у чему моји проценти нису тачни. До тада – ћутите.

  10. @Василије Клефтакис
    Да сте навели ко је потписао Новосадски договор то би биле ЧИЊЕНИЦЕ! Нажалост, по Вашем обичају, додали сте и сопствено виђење и омаловажавање српских књижевника, научника. Отишли сте из земље 1970 или 1971, па ми Ви реците, како сте се Ви борили против Новосадског договора и свега онога што Вам се није допадало? Зар заиста мислите, да сте Ви једини ХРАБАР човек, а да потписници нису могли, да можда и верују у то што су потписивали? А посебно, ми се допада „До тада – ћутите“. Да ли сте, до сада, приметили, да ја оспоравам Ваше текстове и стручне радове? Многе од њих сам преносио, јер су били вредни пажње. Упућујете ме, да се прикључим групи „квази“ научника, који се под старе дане, пребацише у неку нову област и посташе „стручњаци“, који очекују, да буду равноправни, са онима који се неком облашћу баве РАДНО цео живот. Моји „капацитети“ нису толики и такве врсте. Склонији сам оперативном раду. Надам се, да ће бити прилике и да се „уживо“ испричамо. Надам се, да имате у ПЦ истраживање које спомињете, радо ћу га прочитати. Мој мејл имате..

  11. Dva pitanja za autora clanka (Srdjana Volarevica) koji u zadnjem pasusu zakljucuje :
    „Da bi se ovaj latinicom izazvani haos odstranio . . . potrebno je najneposrednije i ostro ponovo u zivot u Srbiji uvesti srpski jezik i srpsko pismo – cirilicu“.

    1 – Zar autor smatra da Srbi ne govore srpskim jezikom ?
    2 – Kako bi autor (najneposrednije i ostro) uveo cirilicu ? Ima li on neki predlog ?

  12. ПИТАЊЕ АУТОРУ ТЕКСТА ВОЛАРЕВИЋУ О „ПРЕПУЦАВАЊУ“ И ПОХВАЛА КЛЕФТАКИСУ

    Прво, мала примедба аутору текста гдину Воларевићу. Смета једино реч „препуцавање“. Нема ту никаквог „препуцавања“. То је умањивање сукоба у мишљењима и у рату за повратак у пуни живот српске ћирилице. На једној страни су они који разумеју све /или готово све) о томе како је и зашто протеривана, забрањивана и затирана српска азбука, као и то како ју је једино могуће вратити Србима и српском језику данас. На другој страни су они који су тобож за (о)чување српске ћирилице, али уз постојање хрватске алтеернативне латинице, што једноставно није могуће јер нико још није успео да сачува своје писмо уз увођење другог писма, алтернативног писма или параписма у један језик. Дакле, на другој су страни они који разумеју зашто једном језику не само да нису потребна два писма него су штетна, јер није природно ни могуће коришћење једног језика у двописму или двоазбучју. Двоазбучје је било уведено само Србима с јасним и изреченим циљем: „постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом“, (1954). Та намера се остваривала политичко.насилним методама, а тобож су била „равноправна писма“, али уз сву фаворизацију латинице. И добили смо тачно оно што су и како хтели и планирали комунисти. А то је била замена српске азбука, али без њене формалне забране каква је постојала у време окупације Срба и Србије у Првом светском рату, као и у време НДХ, када је такође у тој држави сателиту Немачке забрањена српска ћирилица и уместо ње наређена хрватска АБЕЦЕДА.
    Друго, из коментара Василија Клефтакиса види се да је он тај који о томе зна све (или готово све). Кад је нешто из језика и писма нестало, односно замењено нечим другим, не постоји други пут него да се нареди враћање, тј, ослобођење, баш као што је српска војска ослободила Србију (1918. године), па је последица тог ослобођења била, свакако, и истовремено ослобођење забрањене српске ћирилице у Србији и уместо ње први пут тада уведене хрватске латинице која је била сачињена за Србе католике и Хрвате и која је могла да буде техничка замена за српско национално писмо/ћирилицу. Уосталом, та је латиница и била сачињена да би се српски језик технички могао њоме писати.
    Треће, могуће је формално и без наредбе вратити српску ћирилицу свуда међу Србима у живот тако што ће се сачинити српски правопис у коме ће се српски језик везати само за српско писмо (ћирилицу) и тако ништа не забранити, него само решити нормално питање писма Срба у њиховом језику по пракси која влада у целом свету. Дакле, нормативно у српском језику мора се усвојити природно, одрживо, уобичајено у свету решење питања писма у једноазбучју.

    Тиме се, разуме се, нигде и никако не забрањује хрватска или било која и чија и каква латиница, него остаје тамо где јој је увек и било место — остаје Хрватима (пошто Срба католика више нема, асимиловани су)откако су Хрвати усвојили Вуков језички образац за нормативни језик Хрвата. Та латиница остаје и Србима, али само да је знају да би могли да читају изворно хрватске књиге и новине, а не да би и даље своје писмо замењивали тим Србима туђим писмом.

    Подразумева се оно што зна сваки лингвиста. Наравно да све оно што је до сада објављено и на другим писмима, па и на хрватској латиници, а писао је Србин, свакако може да припада само српској културној баштини, Јер писмо јесте пратилац језика и његов саставни део, али писмо не мења језичку природу и не може да мења власништво некога дела.
    Наравно, ако нећемо наредбе, онда се мора преко школе обезбедити писање српског језика у Срба само на ћирилици, јер је једино тако могуће без наредбе вратити живот српској ћирилици.

    Још једна реч о Клефтакису. Он је потпуно у праву да су комунистичке власти одлучиле да се српска ћири,лица затре, тј. да се замени хрватском абецедом. И то се не може сакрити чињенично, ма колико је некоме стало да то сакрије.

    И још ово. Данашње власти мислим да не ометају лингвисте да реше питање писма у језичким институцијама како је то једино нормално и обилно, али да данас сами лингвисти, плашећи се себе и своје раније сенке у кривици за помор ћирилице још неће или не смеју да реше на прави начин питање писма у писању српског језика данас.
    Милим да данашњи политичари и државници по инерцији допуштају анархију у писању српског језика и допуштају неуставност у томе. А када би српски лингвисти у институцијама и школству вратили природно решење у једноазбучју, државници и политичари их не би ометали. Уосталом, државници и политичари су се били једном усагласили да се врати апсолутна сувереност ћирилици и то стоји у одредби Члана 10. Устава Србије.

  13. Додатак потписника Новосадског договора

    Гдин Клефтакис је добро указао на потписнике Новосадског договора, а вероватно је превидом овде изостало још једно име потписника на крају иза др Михаила Стевановића стоји још име др Јована Вуковића, универзитетског проф. из Сарајева. Додао бих само још ово.

    Мојој маленкости није довољно јасно зашто постоји и други списак потписника Новосадског договора на коме је још нова 63 потписника међу којима су на челу др Јосип Бадалић и др Антун Барац из Загреба, а међу њима су и, рецимо, Оскар Давичо, Мирослав Крлежа, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, па на крају и глумица Марија Црнобори, Родољуб Чолаковић и др.

    Изгледа да им није било довољно оних 25 првих потписника Договора, па су додали, вероватно касније, и ова 63 потписника да би била унета тадашња важна „комунистичка плејада“ културних радника да тај Новосадски договор (1954) буде што „чвршћи“.

    У ДАНАШЊОЈ ЗЛОУПОТРЕБЉЕНОЈ МАТИЦИ СРПСКОЈ НАСТАВЉА СЕ ДУХ НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА (1954) И ЛАЖНО „БОГАТСТВО ДВОАЗБУЧЈА“

    Г. Клефтакис је навео и праву истину да у злоупотребљеној тада Матици српској и данас се у пракси спроводе дух Новосадског договора и изречен у расправи налог о „постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом“, истина сада без званичне и формалне забране српске ћирилице. У расправи је и речено експлицитно да би било „незгодно“ одмах заменити српску ћирилицу забраном јер је још свежа „забрана ћирилице у НДХ, па би било незгодно да се та забрана ћирилице сада озваничи, него је изричито истицано да ту замену треба извести „постепено“. Да се не би српски народ „узнемирио“.

    Данас у Матици српској неће да допусте расправу ни о Новосадском договору нити дозвољавају да се гласа о привођењу решења питања писма према одредби из Члана 10. Устава Србије и привођењу решења питања писма и српског језика у складу с целокупном светском праксом.

    ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ДРАГАН СТАНИЋ ИСТИЧЕ ДАНАС ДА НАМ ЈЕДОВОАЗБУЧЈЕ ДАЛА ИСТОРИЈА И ТО МОРА ДА СЕ УВАЖАВА

    У Матици српској на мом личном примеру председник Матице српске данас Драган Станић на недавном скупу поводом обнављања часописа „Језик данас“ није дозволио постављање јавног питања, него нас је упутио да поставимо питања током „ћаскања“ с излагачима у салонима.

    Драган Станић је забранио да се гласа на седници Скупштине Матице српске када смо предложили да се и Правопис српскога језика Матице српске усагласи с уставном одредбом.Гласање о том предлогу забранио је и прекршио Статут Матице српске.
    Његова је и одлука да више не одговарају ни на какве предлоге из Удружења „Ћирилица“.
    У усменом разговору с нама пред сведоцима изјавио је чудновато мудру мисао овако: „Ви сте, Збиљићу, чудан човек! Нама је историја дала два писма и то мора да се уважава.“
    На то смо му рекли: „Нама је историја свашта давала, па и много окупација и забрана српске ћирилице, али се српски народ увек борио за слободу и успевао је да сачува ћирилицу све док није злоупотребљена Матица српска да уводи лажно богатство двоазбучја изван целог света.“
    Пошто се у Матици српској традиционално издаје правопис, онда је разумљиво зашто Матица српска никако данас да реши питање писма како је то урађено свуда у свету.

    То све потврђује тачност овде раније наведених речи г. Василија Клефтакиса. у вези с радом у злоупотребљаваној Матици српској и раније и данас.

  14. @Д. Збиљић
    Припремао сам коментар о предметном ауторском тексту. Био је прилично критичан и 0оспоравајући. Међутим, када видех, да имаш примедби, закључих, да је Воларевић добар текст написао. Рачунам, ако се теби нешто ту несвиђа, онда је сигурно ДОБРО!

    „Ви сте, Збиљићу, чудан човек“ каже и то ти засмета? Јеси ли га питао, шта је желео да каже и у ком значењу је употребио „чудан човек“? Ја признајем, да ми није јасно значење изреченог, али се надам, да ћеш ми ти растумачити. Да ли је то нешто негативно или позитивно? Ти рече, да си лингвиста?

    Последње је време, да престанеш да прозиваш појединце и да почнеш нешто практично да радиш преко „твојих“ удружења и савеза. Овако речи одоше у непознатом правцу, а дела се ипак мере. и рачунају.

  15. Ако вреди некоме Млинаревићу ишта одгховарати…

    ИСТОРИЈА ЉУДИМА „ДА“ И ГЛУПОСТ“, ПА ЉУДИ СУ ДУЖНИ ДА НЕШТО УЧЕ И ЧИТАЈУ ДА НЕ БИ ЗАУВЕК ОСТАЛИ ГЛУПИ

    1. Нисам ни једну лошу реч рекао о тексту Воларевићу, а и не морам рећи јер је текст заиоста добар. Само сам инмао примедбу, тј. питање на реч „препуцавање“ о ћирилици. Рекао сам да је то блага реч за намерне ратове против ћирилице у Србији.

    2. Санмио Милуинаревићу није јасно из контекста зашто је Станић рекао: „Збиљићу, ви сте чудан човек.“ Из додатиох речи је то свакоме јасно зашто је рекао. Њему је „чудан“ не само Збиљић него било ко ко се „побуни“ на седници Скупштине Матице српске што крши Статут Матице и што сам му објаснио да је он много чуднији кад каже да је нама „донела историја два шписма и да то мора да се уважава“. Он не разум зашто је само „Србима историја дала два писма“ и појма човек нема зашто се треба борити против окупације и зашто треба решити шпитаљње писма као што се то чини у целој Европи и свету, у сваком другом језику и народу. Њерму је то све „чудно“ и сви људи су му „чудни“ што сматрају да се треба иузбиорити против глупиости које је „донела историја“,

    Историја, Милинаревићу, неким људима „донесе“ глупост, па многи ти људи нешто уче и читају да не остани стално у иторији глупи.

  16. МЛИНАРЕВИЋ СТАЛНО ДРЖИ ДУРБИН ЗА ГЛЕДАЊЕ У ТУЂА ДВОРИШТА УДРУЖЕЊА

    „Последње је време, да престанеш да прозиваш појединце и да почнеш нешто практично да радиш преко „твојих“ удружења и савеза. Овако речи одоше у непознатом правцу, а дела се ипак мере. и рачунају“ (Млинаревић.

    А зар није време да се Млинаревић мало више позабави својим „знањем“ из права, а не да се бави питањима из лингвистике, па да увек покаже да се у то питање слабо разуме. Он чак и не види како је и колико активна и „Ћирилица“ и Матица српског језика и ћирилице, као савез више удружења, па стално као дурбин завирује у туђе двориште уместо да се бави својим радом у свом удружењу.

  17. @Д. Збиљић
    По обичају, ја поставим просто питање, а ти причаш неке теорије, па да поновим.
    1. Шта значи „чудан човек“, или како си ти то разумео?
    2. Кажи неку реч о активностима ТВОЈА два удружења у првих шест месеци ове године.
    И мани се права, нису мене из АПР вратили на поправни, као тебе и твоје правнике.
    У АПР стоји: Р Е Ш Е Њ Е

    ОДБАЦУЈЕ СЕ јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјекта и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника:

    САБОР УДРУЖЕЊА-УСТАНОВА МАТИЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ

    у Регистар удружења, јер је утврђено да нису испуњени услови из члана 14. Став 1. Тач. 6), 7) и 8) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре.

    Боље би ти ја то урадио. ИЗ ЦУГА! А бесплатно, а накнадни трошак би избегао, а имао си га.

    После тога, неко ти поправи, па си успео да региструјеш Сабор удружења.

  18. „Боље би ти ја то урадио. ИЗ ЦУГА! А бесплатно, а накнадни трошак би избегао, а имао си га. После тога, неко ти поправи, па си успео да региструјеш Сабор удружења“ (Слободан Млинаревић).

    Нисте Ви, Млинаревићу, то нама могли боље да урадите. Ми смо урадили оно што смо хтели много лакше без Ваше помоћи. Сâм сам то обавио, а предвидео сам вишак новца од 2.50О динара И ДАО САМ ИЗ СВОГ ЏЕПА циљно. Наиме, пробали смо да уз „удружења“ убацимо реч „установе“. Пробали смо то намерно, циљно да урадимо. Знали смо да, вероватно, неће прихватити. Исправио сам то сам, без Ваше помоћи и било којег другог правника, јер сам довољно писмен да знам да читам Устав и законе. Дакле, никакав правник ми није био потребан, па ни Ваша „правничка помоћ“.

    Дакле, када се ради о правно-техничкој ствари, потпуно сâм основао сам

    СРПСКИ САБОР УДРУЖЕЊА „МАТИЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ“.

    Ви стално тражите да Вам се више пута одговара на питања, јр не разумете шта Вам се каже.

    1. Рекао сам у ранијем одговору овде. За Драгана Станића „чудан“ је сваки човек који не мисли као он да нам је „историја дала“ два писма и да српски језик и данас треба и даље да има два писма, изван праксе целог света да би се наставило „постепено замењивање српске ћирилице хрватском латиницом“ све док не нестане и ових десетак данашњих процената српске азбуке у Србији.
    2. Рекао сам да је за Станића „чудан“ сваки човек, па и Збиљић, који је тражио на седници Скупштине Матице српске да се гласа о предлогу и да се не крши Статут Матице српске. Зато је Збиљић, због тога што је то тражио „чудан човек“
    3. Тачно је да смо исправљали назив савеза удружења. Нису допустили да се региструјемо под називом „Савез удружења и институција за српски језик и писмо“. То смо пробали тако да се региструјемо с јасним циљем. Нису дозволили. Избацили смо реч „институција“ и предложили много бољи и лепши назив Српски сабор удружења „Матица српског језика и ћирилице“ и то је тако регистровано. Раније сам Вам навео и датум када смо регистровали. Тачно је да сам из свог џепа дао 2.500 динара више, а није ми требао никакав правник јер сам довољно писмен да знам да читам Устав и законе. Сâм, сам написао исправку и основали смо Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“. У том сабору први човек (председник Скупштине) јесте универзитетски проф. др Зоран Милошевић, други је по рангу (заменик председника Скупштине) проф. др Петар Рајчић, трећи је (председник Управног одбора) дипл. инж. Немања Видић, четврти је (заменик председника Управног одбора) проф. Владислав Ђорђевић. Моја маленкост (Драгољуб Збиљић) имала је част да буде изабрана за генералног секретара Матице српског језика и ћирилице.

    За остале информације поверљивијег карактера, треба гдин Слободан Млинаревић да нам предочи своје постављење за „државног ревизора“ да бисмо му доставили остале поверљиве податке о броју чланова и удружења, као и осталим подацима из рада Матице српског језика и ћирилице.,.

    И да додам. Млинаревића (који је показао своје овакве „изврсне квалитете“ у расправи на Стању ствари никада не бисмо примили за члана Матице српског језика и ћирилице. А верујемо да ни он сам не би поднео молбу за пријем јер сам зна какав ј стручњак за ову област. А какав је „човек“ и „беседник“, не бисмо објашњавали.

    П. С.

    Молим Вас, Млинаревићу, да се не „интимизирате“, јер ми нисмо лични познаници нити смо икада нешто заједно озбиљно радили, па поштујте основне обичаје из културе опхођења с непознатим људима па нам се обраћајте, баш као и ми Вама, на „Ви“. Ако нећете из поштовања, чините то из потреба које налаже општа култура.

  19. @Д. Збиљић
    Сад си признао и да се бавиш шпекулацијама. Као, знао сам да НЕ МОЖЕ, али сам пробао, АПП(ако прође прође). Управо је то твој проблем. Мало би желео по Уставу, а мало преко „везе“. Није ти прошао предлог?!, Па шта? Какве то везе има са питањем, шта су твоја удружења, а очигледно је, да су само ТВОЈА, у 2015 одрадила? Које акције су покренула? Проглашаваш то за ТАЈНУ?!! Каква је тајна колико имаш „чланова“ и ко ти је у тим силним органима удружења? Смешно и тужно! Наравно, да смо потали интимни и да ти се обраћам са ТИ, када си ми испричао разне ствари из твоје интиме. Можда си заборавио? Не би ме чудило. Мислиш да си млада, али чича на слово А ради свој посао, признавао ти то или не. Нака ти буде срећно и берићетно то што си нам саопштио: „потпуно сâм основао „. Ту је и проблем. Ја па ја. Сам ја! Потпуно сам ЈА! Нажалост твоји пријатељи неће да те упозоре, да то ЈА ПА ЈА не иде. Није пристојно, а то нико неће ни да прихвати.

  20. Млинаревићу:

    НИСТЕ ВИ ВЛАСНИ ДА ВАМ СЕ ДАЈУ СВИ ТРАЖЕНИ ОДГОВОРИ

    1. Наравно, све се проба у животу. Проба није незаконита. Пробао сам да оснујем с мојим називом. Претпостављао сам да неће проћи, али сам платио 2.500 динара вишка да пробам. Пробао сам за свој новац. Није прошао жељени назив, није прекршен Закон о удружењима, али је прошао овај други жељени назив: Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“.
    И шта је ту „мој проблем“, како Ви ликујете? То је мој покушај да за свој новац оснујем назив какав желим. Нисам прекршио Закон у проби и нисам зато ни кажњен што сам пробам, јер нисам пробао злодело.
    Одговорио сам Вам ово из пажње. ЗА ДРУГО НИСТЕ ВЛАСНИ ДА ВАМ СЕ ДАЈУ ОДГОВОРИ. Нисте наш члан и сигуран сам да никада нећете ни бити.

    2. Ви опет ништа не читате шта Вам се одговара. Рекао сам Вам да ћу Вам службено дати податке које тражите ако ми покажете решење о Вашем постављењу за „државног ревизора“. Како не схватате да нисам дужан да одговарам на питања приватних особа које не познајем. А и нисам ја задужен за те одговоре. Ја сам генерални секретар Матице српског језика и ћирилице, а за одговоре на питања из средстава обавештава задужен је председник Матице српског језика и ћирилице, а остали одговарају на питања ако их овласти председник Матице. Мене председник за та питања није овластио. А и да јесте, тражио бих Вам решење о постављењу на место „државног ревизора“. Ако то решење не доставите, Ви сте неважна особа којој не би ни председник Матице ишта одговарао.

  21. @Д. Збиљић
    Алал вера стручан термин ВЛАСНИ! Постаче од тебе и правни стручњак. А ти си ВЛАСАН, да постављаш разна питања Матици српској, САНУ, државним органима и појединцима? Имаш ли ти сву сили РЕШЕЊА и да ли ти је неко тражио? А ти то тражиш од мене? Успут, не умеш, као српски „лингвиста“, да објасниш шта у некој безвезној реченици Станићевој, значи ЧУДАН ЧОВЕК, онако стручно, како ти умеш? Кажеш и остајеш жив: „Нисте наш члан и сигуран сам да никада нећете ни бити.“? Како то можеш, да кажеш, када Статут удружења каже, члан 5.:Пријем у чланство обавља Управни одбор, а верификује се на првој седници Скупштине. Можда ме Управни одбор и прими, а ти показујеш ЈАСНО жељу, да туђи посао УЗУРПИРАШ? „Твој“ Статут, НЕ ПОЗНАЈЕ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА! И то си измислио и УЗУРПИРАО. Ја сам, слажем се, НЕВАЖНА особа, само се питам, што се дописујеш са неважном особом? Очигледно је, да си ти ЈОШ НЕВАЖНИЈА ОСОБА, јер ти нико, изузев мене, не одговара. Дигли руке људи о тебе, а ја се мучим, да ти помогнем!

  22. Млинаревићу,

    1. Никада ми никаква помоћ од Вас није била потребна.
    2. Знам да нећете бити примљени никада у Матицу српског језика и ћири,лице зато што то не допушта наш Статут. Двоазбучњаке и лингвисте сербкроатисте не примамо у нашу Матицу српског језика и ћирилице. И ниједно тело у оквиру „Ћирилице“ и Матице српског језика и ћирилице нема право да Вас прими.
    3. Наравно да постоји генереални секретар Матице српског језика и ћирилице. Члан 11. Статута Матице то изричито каже: „Административно-техничке послове обавља генерални секретар уз помоћ техничког секретара који могу бити и у неком од удружења и установа чланова „Матице српског језика и ћирилице“. Значи, постоји ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР иако Ви тврдите из своје „паметне главе“ да не постоји.
    4. Служите се лажима и подметањима и одузимате ми драгоцено време у дописивању с Вама.
    5. Због врло непристојног Вашег писања и неупућености у проблеме у вези с српским језиком и писмом, убудуће ћу се дописивати с Вама само када нешто слажете, као овде да не постоји генерални секретар.
    6. Наравно да има право свако (па и „Ћирилица“ и Матица српског језика и ћирилице и свако ко је стручњака за српски језик и писмо да тражи од Матице српске да се питање писма у Правопису српскога језика реши по два важна основа: према уставној одредби у Члану 10. Устава Србије и према уобичајеној општој пракси у свету за све језике и народе (једноазбучје за српски језик). Према томе, то ми право нико не може одузети, па чак ни набећени правник Слободан Млинаревић.
    7. Тражио сам да се пристојно јављате, а не да ми пишете „ти“. Али то Вама, очигледно, не вреди спомињати. Глувом не вреди на ухо ни шапутати ни галамити.

  23. @Д. Збиљић
    Заиста погреших што НЕ ВИДЕХ, да у члану 10. нема генералног секретара, као један од органа Удружења. Генерални секретар, као административно лице, није твој ниво. А тамо не пише, каква овлашћења има генерални секретар, па из тога произилази, да НЕМА никаква према јавности. И опет тежиш узурпацији овлашћења органа Удружења, која су утврђена Статутом. Ово што ти радиш, пишеш и коментаришеш је у реду, али нема смисла, да се позиваш на функцију неког администратора у Удружењу. Надам се, да разликујеш органе Удружења од администрације у удружењу? И поново остаде неодговрено на питање значења ЧУДАН ЧОВЕК у српском језику или у Станићевој реченици.

  24. „Мислиш да си млада, али чича на слово А ради свој посао, признавао ти то или не. Нака ти буде срећно и берићетно то што си нам саопштио: „потпуно сâм основао „. Ту је и проблем“ (Млинаревић).

    Нема ту никаквог проблема. Без правника сам регистровао Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“. Дакле, само у регистрацији савеза удружења сам сâм обавио посао. У свему другоме други су урадили и више од мене.

    Све што Млинаревић каже чиста је манипулација и зла намера. Мислите да ћете понизити некога тако што ћете избрисати део реченице, па цитирати само део који Вам одговара за манипулацију? Из тога се види да сте лош човек Млинаревићу. Види се то из тога што прљаво подмећете.

    Наравно да нисам никада рекао да сам сам основао ни Удружење ни Српски сабор удружења „Матица српског језика и ћирилице“ Хвалите се да сте правник, па како онда не знате да нико не може сам да обави сав посао у оснивању савеза удружења?
    Ево шта сам написао: „Дакле, када се ради о правно-техничкој ствари, потпуно сâм основао сам

    СРПСКИ САБОР УДРУЖЕЊА „МАТИЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ“.

    Дакле, основао сам сâм, без правника, јер знам да читам Устав и законе без правника. И наглашено Вам је: „када се ради о правнмо-техничкој ствари, потпуно сâм основао“. То само правник Млинаревић не разуме шта је „правно-техничка ствар“. А он манипулише да сам све сам урадио све у вези са оснивањем Сабора. Дакле урадио сам сâм све што се тиче „правно-техничке стране“. Урадио сам сам само оно што и свако нормално писмен може да уради сâм. То значи, да сам све урадио без икаквог правника у правничкој области. За то ми није био потребан ни Млинаревић ни било ко од стварних правника.

    Већ постаје врло непристојно Ваше подло и ниско разговарање на „ти“. Не значите ми ништа и не требате ми на „ти“. Може ли то Ваша „култура опхођења“ с непознатим људима да прихвати?

Оставите коментар