Огњена Лазић: Како да поставите здраве границе?

granice-ognjenaКада су питали старца Пајсија Светогорца како да се опходе са људима који немају мере, или непрестано оптерећују друге својим проблемима; он је саветовао да у односу са људима морамо бити толико пажљиви да их не повредимо, али да и не нарушимо свој унутрашњи мир. Неопходно је стрпљење и правило процењивање. Можда неко заиста има потребу да се растерети и жели да исприча шта га мучи. Ако је тако, твоје је да истрпиш и да са добрим расположењем прихватиш то што се дешава.

Ствар стила

Али, ако неко непрестано долази са разним причама, или нас на било који начин омета, покушајте да преузмете иницијативу. Предложите му да прошетате или да посетите неку изложбу, да погледате филм. Пронађите начин да преусмерите његову пажњу. Ако тај човек прихвата ваше предлоге, мења своје расположење и теме разговора, добили сте пријатеља. Ако је непоправив и једноставно му је кукњава стил живота, онда ће врло брзо побећи од вас и тражиће другу жртву.

Шта су то границе?

Постоје физичке, емоционалне, менталне, духовне и сексуалне границе. Оне су водиље како се неко односи према себи и људима који га окружују. Под тим се подразумевају уверења, мишљење, ставови, стечена искуства и социјализација сваког од нас. Границе су мера оног што примамо и дајемо људима, па нас тако и одређују, јер дефинишу шта је то што ми сматрамо исправним или неисправним. На пример, неко сматра неприхватљивим да га зовете после 21 сат, док неко други, иако би се можда изненадио, не би му био проблем да га позовете и у 3 сата после поноћи.

Када су наше границе нездраве?

  • Када имамо осећај кривице, јер смо некоме рекли НЕ.
  • Када непрестано угађамо другима нарушавајући свој мир и интегритет.
  • Онда када ћутимо, јер се бојимо да заузмемо став.
  • Када усвајамо туђе мишљење, да бисмо били прихваћени.
  • Када нас други безобзирно ометају, да бисмо удовољили њиховим захтевима.
  • Када дајемо само да бисмо били прихваћени.
  • Када се преко мере уносимо у туђе проблеме и желимо да их решимо.
  • Када не испољавамо своја осећања и потребе у односима са блиским људима.

Али, морам вам рећи: нису други људи проблем. Ми сами повређујемо своје границе. Када допустиш некоме да ти помери границе, ти заправо сам помераш своје границе. Идеш против себе, иако се осећаш лоше. Збуњени смо, не знамо шта нам се дешава, а границе постају веома компликована категорија. Тешко нам је да дефинишемо шта је добро, а шта лоше. Шта је исправно или неисправно; шта желимо или не желимо – и тако у недоглед.

Како одредити и разумети своје границе?

Веома једноставно: наше границе се ни по чему не разликују од наших осећања. Оно што осећамо сигнализира нам да ли су нам границе нарушене. На пример, ако неко каже нешто што нас је повредило, тај човек је нарушио нашу емоционалну границу. Исто тако, неко може да нас присиљава да попијемо више алкохола него што нам прија. Ако подлегнемо притиску, опет смо нарушили своју границу. Зато је веома важно да смо увек свесни својих осећања.

Линија која раздваја

Границу можемо да дефинишемо као линију која раздваја наш осећај задовољства, испуњености, интегритета, наших потреба, и оно најважније, нашу личну истину, од оног што се дешава око нас. Зато онај ко не слуша и не поштује своја осећања, повређује своје границе. А онај ко не слуша и не поштује шта други осећа, нарушава његове границе.

Ослушкујте

Осећања никада не можемо да порекнемо. Зато, ослушкујте себе! Ослушкујте своја осећања! Управо она нас подсећају где су наше границе. Када научимо да препознајемо осећања, онда ћемо бити у складу са собом – са нашом личном истином. Друштво, родитељи, пријатељи нико нам не може рећи где су и које су наше границе, иако се сви грчевито труде у том задатку. Зато је веома важно знати ко смо и шта желимо.

Шта нас највише боли?

Веома често о границама размишљамо буквално. Када нам, на пример, неко директно учини зло. Али, најболније повређивање граница је када се неко кога сматрамо веома блиским удаљава од нас или нас игнорише.

Неретко се дешава да се дете пожали родитељима како много раде и немају времена за њега. А родитељи грде дете и говоре му да они проводе са њим више времена него остали родитељи са својом децом. Тада се дете осећа постиђено и мисли да је незахвално. Почиње да се повлачи и полако ствара лажно ја које потискује љутњу. Дете се више не буни, постаје наизглед захвално и задовољно, а у суштини је дубоко у себи љуто и незадовољно. Тако постајемо људи какви мислимо да бисмо требали да будемо, а стидимо се себе какви смо и ко смо.

Тешко нам је да поставимо границе:

  • зато што дајемо предност осећањима и потребама других људи
  • зато што не познајемо себе
  • зато што не осећамо да имамо право
  • зато што верујемо да постављањем граница угрожавамо односе
  • зато што никада нисмо учили да поставимо здраве границе

Када је настала збрка?

Када смо били деца неко је имао забрану да испољи своја осећања. Друге су убеђивали да то како се осећају није баш тако, или да није у реду да се тако осећају. Да оно што смо видели, нисмо заправо видели. Да не желимо то што мислимо да желимо. Да није у реду да идемо својим путем. И на крају, ми више не знамо ни ко смо ни шта хоћемо. Тако смо се нахранили несигурношћу и тескобом. Почели смо непрестано да идемо против себе.

Здраво самопоуздање тј. чување свог интегритета је основа свих граница. Једини начин да поставимо здраве границе јесте да се вратимо својим осећањима – да их разумемо и прихватимо.

Маска

Када негујемо лажно ја, онда нема здравих односа ни са ближњима. Дајемо им маску, али том маском хранимо и себе. Не дозвољавамо себи да се сагледамо. Поистовећујемо се са својом маском и она постаје наш идентитет. Очајнички тражимо неког ко ће разумети како се осећамо, али што је најгоре ни сами не знамо како се осећамо. Немогуће је да знаш ко си, шта желиш и да оствариш добре односе, ако не знаш тачно како се осећаш.

Отпор

Када говоримо о границама важно је разумети да граница није одупирање ономе што не желимо. Већина људи има проблем са границама, зато што их поистовећује са отпором. Здраве границе су управо у складу са нашим поимањем радости, испуњености и ентузијазма. То је стање целовитости, самосагледавања, самоприхватања, духовне хигијене и велике пажње (трезвености).

Чувајте своје, поштујте туђе

Границе никада нису фиксне и утемељене. Оне се током живота мењају и шире. Али, важно је знати да границе треба мењати с обзиром на то како се човек осећа, а не како би требало да се осећа. Или да мења границе у складу са туђим потребама и ставовима.

Квалитет живота нам се може значајно побољшати, ако људима кажемо да нам је стало до тога како се заиста осећају и да нам кажу, ако им нешто смета. Исто тако, ако желимо да будемо испуњени и да увек правимо добре изборе, неопходно је да знамо како се осећамо. И када је потребно да то и кажемо. Изграђивање граница је од суштинског значаја на путу самопознања.

Покушајте сада

Напишите десет ставки због којих сте тренутно незадовољни. Можда сте у лошим односима са неким или вас мучи неки догађај, тренутна околност. Пажљиво прочитајте шта сте написали и поставите себи питање: Шта тачно осећам и зашто се тако осећам? Да можда не нарушавам неке своје границе у овом случају? Следећи корак је шта ћете предузети како бисте рехабилитовали нарушене границе и прихватили то како се осећате. Пишите доле о својим искуствима.

(Духовна терапија, 16. 8. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Wq



Categories: Поново прочитати/погледати

Оставите коментар