Зека Поповић: И ми партију за трку имамо!

Дакле, напокон смо успели да се усагласимо. Написан је Статут и Акциони план и сада долази толико очекивани тренутак. Оснивамо нашу КОП – Кафанску Отаџбинску Партију.

kafanska-otadzbinska

Сви су ту. Ми, који смо окосница и срж наше нове странке, као и поприличан број кибицера који су чули да ће газда Трифун, власник наше омиљене кафанице „Код Трифуна“, точити пиво за џабе, модерније – гратис, док траје Оснивачка Скупштина КОП-а.

Поздравну беседу је одржао г. Мирко, који је најредовнији посетилац кафанчета и који је најзаслужнији, јер је иницијатива о оснивању КОП-а најпре потекла од њега. Он је, уз малу помоћ Тозе и Воје, званог „Кригла“, написао статут Партије и Акциони план.

Прво се г. Мирко осврнуо на правила из Статута, права и дужности будућих чланова, као и све будуће активности чланова наше КОП. То је јако добро прошло код присутних, неки су тапшали, а неки су се мало енергичније куцали криглама.

Затим је на ред дошао избор председништва наше КОП.

За председника је предложен г. Мирко, за потпредседника газда Трифун, који је то примио врло емотивно и одмах је донео још једну туру пива за све присутне. У председништво су још ушли и Воја „Кригла“, као и лепи Рајко; он иначе пије само црно пиво.

Проблем је настао када је предложен пети члан председништва, гђа Милева, међу нама позната као Баба Сера. Гарантујем да њено наведено право име зна врло мали број присутних. Ту је настао тајац и згледање присутних. Неки су се насмејали иронично, неки су одобравали после почетног шока, а неки су зајапурених лица почели да негодују. Најгласнији је био Пера „Рус“, који је имао великих амбиција да уђе у председништво. Надимак „Рус“ је добио јер је највише волео вотку, и то баш по руски, немилице. Настала је велика граја, духови су се узбуркали максимално, до усијања.

Свако прича сам са собом, неки су устали и почели да се крсте гледајући у небо, мада небо нису могли да виде, јер је башта кафанчета испод неколико густих липа које баш ових дана цветају, ширећи свој слаткасти мирис. Видим, тамо са стране, Паја келнер скида кецељу. То је већ озбиљан знак, то ми је познато. Значи, постоји могућност да настане велики белај.

За све то време гђа Милева седи и смирено лупка оловком по свесци у коју је све приљежно записивала као лична секретарица г. Мирка.

Уто, газда Трифун стаде на сред баште и дрекну да нема више гратис пива уколико делегати не успоставе ред и не почну да се достојанствено понашају како је ред и како захтева овако озбиљан тренутак. Настаде тајац моментално, чак су се чуле и пчеле у липама како вредно раде.

Г. Мирко устаде и одржа следећи говор:

„Господо делегати, посматрачи и остали присутни. Ово је један од најважнијих тренутака у животу свих нас. Данас смо урадили врло важну ствар, оснивајући наш КОП. Данас је пред нама перспектива, могућност да и ми, који смо до сада ћутали, дигнемо свој глас и да се укључимо у политички живот наше Отаџбине. Ништа више неће бити као што је било, па чак ни газда Трифуново пиво. Ми улазимо у политичку борбу чиста срца, које смо завештали нашој премилој КОП, за коју ће се тек чути и ван ове кафане. Предлажем гђу Милеву, нашу Баба Серу, за благајника и секретарицу председништва. Она, господо, зна све о нама, ко је шта јео, ко је шта пио, све, а уме и да барата ситним новцем. Наша КОП је у овом тренутку пука сиротиња, а на нама је да је ојачамо, па да се и ми накачимо на буџет и фондове за политичке партије, па ћемо онда да видимо ко је ко и чија мајка има да заплаче. Господо, молим Вас да попуните приступнице КОП-а које се налазе код наше секретарице и да приведемо крају ову оснивачку Скупштину како је ред. Газда Трифуне, дај још једну туру, сутра добијаш признање – плакету, као Донатор оснивач КОП. Живели и тако нам Бог помогао!“

Наста аплауз, опште одушевљење, а неки почеше да скандирају „Нема ништа без КОП-а, сви остали сте тропа!“ Од некуда се појави и Микица „Дугме“ те развуче своју дугметару „Далапу“, онако мајсторски, па запева „Играле се Делије на сред земље Србије“, громко и са уживањем.

А мени дође нешто мило око срца, застала нека кнедла у грлу, гледам моје комшије како се радују. Ваљда верују да ће им бити боље, да су неки бољи дани пред њима, да ће и новоосновани КОП придонети да се крене у бољи живот.

У то име Живели и нека нам је са срећом!

(Зекаоница, 21. 6. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4RB



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Ова прича, сатира, је врло истинита.
    Колико странака је основано договором заинтересованих баш у кафани, уз пићенце и мезе?
    Кафана је једна од најстаријих српских институција која је увек функционисала и која још увек функционише без обзира што су остале српске институције на издисају, малтене их више и нема.
    Кафана је још увек стамена институција у коју треба имати поверења и коју треба обилазити што редовније. Ту се размењују мишљења, воде дебате, дознају тајне и аброви, ту су рођене неке најлепше песме српске лирике и епике.
    Ех, када се само сетим Либера Марконија!
    Живела кафана!
    Живела КОП!

Оставите коментар