Драгољуб Збиљић: Без ћирилице су покатоличени Срби асимиловани и нестали

Да ли наше писмо у свакодневном животу губи трку трку са латиницом и код нас. Јован Делић: Са простора Црне Горе потпуно протерана. Драгољуб Збиљић: По Уставу једино у државним органима

Карикатуриста: Тошо Борковић

Карикатуриста: Тошо Борковић

Ћирилица је готово сасвим нестала из свакодневице грађана Србије. Тешко је пронаћи ћириличке новине, а још теже интернет-презентације. Рекламне поруке најчешће су исписане латиницом, а амбалажа на домаћој и декларације на страној роби ретко преносе информације на ћирилици. И на улици, и у тржним центрима, на видном пољу готово да је и нема.

Шта је довело до маргинализације ћирилице и да ли ће она ускоро постати страно писмо и у Србији, покушао је да нам објасни проф. др Јован Делић.

– Ћирилица је вероватно у најтежем стању откако смо се описменили – каже Делић. – Из Црне Горе је потпуно протерана. Тамо пишу латиницом, а ни у Србији није равноправна. Пракса и живот је истискују. Закон о језику и писму се не поштује, што је додатно ставља у запећак.

Делић сматра да бисмо могли то да променимо уколико би се према свом писму односили као Грци и Руси:

– Из ћирилице се развило све што имамо, зато је невероватан наш нехајан однос према њој. Проблем је што је наши људи доживљавају као страно писмо. Школе и универзитети су немоћни. Изгубила се свест о њеном значају. Али, најопасније је да неко милитантан брани ћирилицу и изгони латиницу. Забранама се ништа не постиже. Верујем да би се однос према нашем писму променио ако би филмски титлови били ћирилички или имена спортиста на дресовима написани ћирилицом.

Истраживања у последњих двадесетак година показују да је српска ћирилица сасечена и сведена на свега десетак процената у односу на српски језик на латиничком писму.

– Чини се да и сто година од забране ћирилице по налогу Аустроугарске, окупација још траје – говори нам професор Драгољуб Збиљић, председник Скупштине најстаријег удружења „Ћирилица” из Новог Сада. – Суноврат ћирилице догодио се 1916. године, по упаду аустроугарских војника у Првом светском рату. Те године, па све до ослобођења Србије 1918. употреба овог писма била је строго забрањена.

После ослобођења ћирилица је враћена и све до 1945. била је једино званично српско писмо. И после Другог светског рата Срби су ћирилицу масовно користили. И тако је било све до 1954. године, односно до Новосадског договора када је формално проглашена равноправност оба писма.

– Од тада је употреба ћирилице падала у проценту и у Србији – тврди Збиљић. – Постепена замена ћирилице латиницом, смишљеном и планираном фаворизацијом латиничког писма, завршена је петнаестак година касније. Кривац се није смео спомињати све док није пао комунизам. Наравно, комунисти су то наложили, а спровели су лингвисти преко увођења такозваног двоазбучја. Овога пута употребљен је мудрији и ефикаснији начин од забране. Комунистичка власт злоупотребила је српске лингвистичке институције – Матицу српску, САНУ, Институт за српски језик.

Ипак, било је периода када је употреба ћирилице доживела нови процват – посебно од 1990. до 2000. године, на шта су утицале тадашње околности. А онда је дошло ново време и убрзана англификација српског језика.

– Српске власти уставну одредбу о ћирилици спроводе само у државним канцеларијама, а не и изван њих. Притом, латиница се у свакодневном животу и сада фаворизује – каже Збиљић. – Зашто се не угледамо на друге народе који чувају своје писмо.

Ситуација у Војводини није ни боља ни гора него у целој Србији. У Београду се, на пример, проценат изгнане ћирилице приближава проценту у Новом Саду.

– То није чудно – каже Збиљић. – Замењивање српске азбуке латиницом ишло је понекад брже у Војводини, а некад у другим деловима Србије.

После 1954. однос према ћирилици у тадашњој држави био је сличан. Истина, у Хрватској је било мање ћирилице, а данас тамо готово да је и нема. Раније, у Републици Српској било је највише ћирилице, али се она и тамо смањује. У Македонији није уведена латиница, док је у Словенији увек било мало ћирилице. Срби у Црној Гори се труде да сачувају српску азбуку и боре се за свој језик и своје писмо. На Косову, где у енклавама Срби имају некакву власт и некакво право, има мало више ћирилице, указује наш саговорник, а тамо где су практично окупирани, азбуке готово да нема.

Збиљић упозорава да је важно да сачувамо ћирилицу, јер смо без ње веома угрожени.

Непријатељ Срба и ћирилице, какав је био генерал Стјепан Саркотић у Првом светском рату, није случајно српску ћирилицу упоредио са „српским борбеним средством” које „треба уништити”, односно заменити. Он је ћирилицу забранио у Босни и Херцеговини када је био председник владе. Знао је да ћемо се у идентитету удаљити од самих себе ако ћирилицу заменимо латиницом. Постаћемо много лакши за асимилацију и може се догодити да кренемо путевима којима су отишли у неповрат Срби католици који су писали латиницом. Србима се већ догодило да су постојали дотле док је постојала ћирилица. Без ње су покатоличени Срби асимиловани и нестали. Срби православци се сада упућују на злосрећне путеве Срба католика.

ИНИЦИЈАТИВА „НОВОСТИ“ И „ПОЛИТИКЕ“

Дневни листови „Политика” и „Вечерње новости” покренули су иницијативу да се новине које се штампају ћириличким писмом ослободе плаћања пореза. Суштина идеје јесте да држава поведе рачуна о новинама које се штампају на ћирилици, и тако да подстрек и осталим медијима да почну да користе ово писмо. Осим „Политике” и „Новости”, од познатијих новина ћириличке текстове објављује само новосадски „Дневник”, као и недељници НИН и „Печат”. Иницијативу је подржао и УНС.

ЛАТИНИЦА КОД ТВОРЦА СРПСКЕ АЗБУКЕ

„Новости” већ неколико дана истражују колико је назива радњи и фирми написано ћирилицом. Од 140 радњи у београдској главној пешачкој штрафти – Кнез Михаиловој, само три имају називе на српском писму. У Косовској улици само пекара „Ужина” има свој ћирилички назив исписан писаним словима, док у улици творца српске азбуке Вука Караџића, осим табле на којој је његово име, нема ниједан назив написан ћирилицом.

Драгана Матовић

(Вечерње новости, 21. 6. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Rx



Categories: Преносимо

23 replies

  1. ДЕЛИЋ ЈЕ, буквално, МИЛИТАНТАН ПРЕМА СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ

    Сваком здравимислећем човеку је запало за око ово што стоји у овом тексту у срамотној изјави наведеног проф. др Јована Делића. Поновимо ту бруку уз још неколико погрешних оцена овог филолога Делића:

    „Проблем је што је наши људи доживљавају као страно писмо. Школе и универзитети су немоћни. Изгубила се свест о њеном значају. Али, најопасније је да неко милитантан брани ћирилицу и изгони латиницу. Забранама се ништа не постиже. Верујем да би се однос према нашем писму променио ако би филмски титлови били ћирилички или имена спортиста на дресовима написани ћирилицом.“

    Све ове претходне оцене проф. др Јована Делића су углавном чист промашај. Оцене и тумачења су му углавном лоши и нетачни.

    У првој цитираној реченици, проф. Делић тврди нешто што је неистинито бар 99 одсто. Он каже: „Проблем је што је наши људи доживљавају као страно писмо.“

    То, једноставно, није тачно најмање у 99 одсто Срба. Нема толиких српских будала којима је српска (Вукова) ћирилица — „страно писмо“. Само је антисрбима ћирилица страно писмо. А Срби никад нису у већини били антисрби, а Делић каже да је Срби „доживљавају као страно писмо“. Откуд сви Срби да сматрају то своје писмо страним? Никада више од око један одсто Срба није сматрало ћирилицу страним писмом. Тврдим одговорно и тачно. Делић то тврди скандалозно.

    Друга реченица у овом цитату од проф. др Јована Делића гласи: „Школе и универзитети су немоћни.“
    То је понајмање тачно. Школе и универзитети нису нимало немоћни, него су, у складу с још непоништеним Новосадским договором (1954), обавезани наопаком правописном нормом да и даље спроводе довршавње латиничења Срба преко правописне одредбе о лажној „равноправности писама“ у језику Срба.

    Проф. Јован Делић наводи следећу нетачну и манипулативну мисао на овај начин: „Изгубила се свест о њеном значају.“

    Кад професори хоће да смишљено, циљно замагле истину, они употребе безличну оцену. Он, тако, каже „изгубила се свет о њеном значају“.

    Професор Делић је требало да објасни како се та свест изгубила. По његовом испада да се та свест о српском писму случајно изгубила сама од себе. А то није могуће. У народу не може никада да се изгуби сама од себе свест о српској ћирилици. Она може да се изгуби само ако професори на универзитетима, поготово, на факултетима с катедрама за српски језик, не говоре о томе чији је српски језик и чије је српско писмо. Код нас се после Новосадског договора стално до данас говорило да је српски језик „српскохрватски“, а да су „равноправна оба писма“, а по налогу је све то време спровођена наложена, смишљена фаворизација латинице (хрватске, наравно) уз стално предавање професора (међу њима је и Делић) да је „свеједно“ којим ћемо писмом писати свој језик и тако је наметана латиница, уз лажна објашњења да је „и латиница наше писмо“.

    Професор Делић сада додаје најскандалознију оцену и мишљење погубно по српско писмо ћирилицу с циљем да очигледно застраши све оне који траже за српски језик само српско писмо. Он каже ову најгору реченицу против живота српске ћирилице на овај начин: „Али, најопасније је да неко милитантан брани ћирилицу и изгони латиницу.“

    На оваквој скандалозној „мудрости“ и сасвим очигледној злој намери проф. Делића на штету бораца за српску азбуку позавидели би му и они букачи против српске ћирилице у аутобусима ЈГСП у Новом Саду када су узвикивали да се „ћирилица не једе“ и није нам, зато, потребна. /није се наравно, изјаснио да ли се „латиница једе“ за коју су били букачи на улици.

    Као проф. српског језика мени је било апсолутно јасно како се догодило да проф. Делић изрекне ову скандалозну „мудрост“ на штету српског писма. А штета је страшна. Он је овом реченицом имао злу, опасну антићириличку и антисрпску намеру да заустави реч сваког нормалног борца за српску ћирилицу да би се они заплашили, јер је заиста ова реченица застрашујућа за сваког нормалног човек. Једноставно циљ је професоров био да се заустави данашњи захтеви да се у Србији оживи српска ћирилица и да се једном заустави њено насилно замењивање које је текло плански и намерно уз злоупотребу српских лингвиста у институцијама за српски језик и на факултетима.

    Рекох, мене та уистину зла према ћирилици и милитантна реченица Делића много говори о узроцима изрицања такве глупости. Зашто сам схватио узрок изрицања такве реченице?

    Зато, наравно, што тачно знам ко је проф. др Јован Делић. Човек је целог свог века радио у просвети, на факултету (најпре у Новом Саду, сада на Филолошком факултету у Београду) и спроводио је, као и сви професори, на погрешан наметнут начин одредаба из погубног Новосадсдког договора (1954). Како знам да је недавно он заменио проф. др Мату Пижурицу на месту секретара Одељења књижевности и језика“ у Матици српској (реч је о проф. Пижурици који је правописно сахранио српску ћирилицу први пут јој одредивши хрватско параписмо као супарничко писмо у Правопису српскога језика Матице српске из издања 2010. годинеза све Србе). Наследивши Мату Пижурицу, Делић је по задатку наставио да спроводи погрешно Новосадски договор о српскохрватском језику с лажном „равноправношћу латинице и ћирилице. Он је наставио налог у Матици српској да се ништа не мења у правопису и нормативи у вези са српским језиком и поготово двописмом да би се довршавао посао у вези с јасно изреченим и забележеним налогом из времена Новосадског договора (1954) о налогу који је гласио и није у Матици српској никада укинут: „постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом“. Како та замена не би била могућа без одузимања у Правопису суверености српског писма каква постоји у свим другим језицима за сва друга писма, проф. Делић је ту реченицу изрекао да би застрашио и ућуткао многа удружења која непрекидно траже враћање пуног живота српској ћирилици како се то ради у целом свету у свим другим језицима с њиховим писмима.

    Нормалан живот српској ћирилици злоупотребљена Матица српска од њихових челника (један од њих је и речени проф. Делић) не дозвољава на начин који се примењује у целој Европи и свету. Они настављају двописмо из Новосадског договора како би се окончало затирање српске азбуке. А они који се због тога буне сада су застрашени овом скандалозном претњом да су сваки онај који тражи нормално решење питања писма за Србе и њихов језик бити онај ко је „милитантан милитантан брани ћирилицу и изгони латиницу“. Значи, Делић је наставио оно што у Србији траје 70 година: свако онај ко тражи српску ћирилицу, он је онај ко је опасан, „милитантан“, „непријатељ братства-јединства“, „српски националиста“, „српски шовиниста“ и, како је то недавно на улици истицано у Новом Саду, „фашиста“. Дакле, ћирилица не сме у Србији да врати своју сувереност у српском језику за Србе. Мора, пио проф. Јовану Делићу и злоупотребљеној Матици српској која му је поверила Одељење књижевности и језика“.

    Он је тај који наставља да на наопак начин спроводи Новосадски договор о српскохрватском/хрватскосрпском језику и одлуке о манипулативном „богатству двоазбучја“, у чије време Срби постадоше један од најнеписменијих и најсиромашнијих народа на свету.

    Дакле, да би се зауставило убијање српске ћирилице, проф. Делић је требало да изговори ову застрашујућу реченицу за све Србе који траже да се питање њиховог писма реши не по скандалозном Правопису српскога језика Матице српске, него по светској пракси у којој је свуда сваки други језик у једноазбучју, јер друго писмо у истом језику не може ништа добро да донесе осим сигурне вишеструке штете.

    Проф. Делић је, дакле, без мог изненађења изговорио ову застрашујућу реченицу да би се наставила сеча српске ћирилице које данас у Србији има тек десетак процената и на путу смо да се затекнемо у стопостотном ћиилицоциду како је то било у НДХ (1941-1945) или, пре тога у окупацији Србије и Срба у Првом светском рату (1916-1918) до ослобођења. Окупација српске ћирилице на још подмуклији и перфиднији начин уведена је тачно после Новосадског договора 1954. у злоупотребљеној Матици српској и траје, ево, све до данас када је у Матици српској главни за питања српског језика и писма, после М. Пижурице. проф. др Јован Делић.

    НИКО НА СВЕТУ НИЈЕ САЧУВАО СВОЈЕ ПИСМО У „БОГАТСТВУ ДВОАЗБУЧЈА“, ПА НЕ МОГУ НИ СРБИ

    Наравно, да ли треба уопште спомињати да нема никада и ничије „милитантности“ у захтевима да се српској ћирилици у Србији и свуда међу Србима у њиховом језику врати пуни живот какав имају и сва друга писма у другим народима у њиховим језицима.

    Ако, дакле, може бити икакве речи о стварној милитантности. једино је ова реченица проф. др Јована Делића буквално милитантна према свима онима у Србији који траже да се врати српски језик на српском писму ћирилици. А то је и обавезно према Члану 10. Устава Србије. А Делић је буквално милитантан када не спомиње Устав Србије, а гази га у Члану 10. Нико не може и не сме бити повлашћен па да за њега не важе уставне одредбе у било којој држави, па и у овој нашој окљаштреној Србији.

    Проф. Делић има и све друге реченице углавном непрецизне или чак и потпуно нетаачне и заблудне. Он, на пример, у наставку цитата каже: „Верујем да би се однос према нашем писму променио ако би филмски титлови били ћирилички или имена спортиста на дресовима написани ћирилицом.“

    То његово веровање је лудом радовање. Откуд могу парцијална решења питања ћирилице да оживе ћирилицу. Решење за српску ћирилицу која није више угрожена, него је у последњем ропцу, могуће је само на онај начин како се у целом свету чува свако друго писмо. То је нормирање и српског језика у једноазбучју које познаје цео свет. „Богатство двоазбучја“ је била српска смишљена обмана да постанемо ово што смо данас, а то,. већ рекосмо, значи да смо међу последњима у свету и по писмености и по материјалном богатству.

  2. @Д. З.
    У тренутцима доколице, нађох и ово:
    Драгољуб Збиљић: Све прљавија игра и „намештање“ у “Паровима 2015″
    Драгољуб Збиљић: Све прљавија игра и „намештање“ у “Паровима 2015″ (2)
    27.06. 2015 Српски културни клуб
    НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Нама је заиста нејасна мотивација проф. Збиљића да гледа и коментарише ТВ смеће “Парови”, али као борци за слободу јавне речи, допуштамо му наставак чланка.
    Ко би рекао, да „лингвиста“ из двојца КАЛИМЕРО гледа и пише текстове о ПАРОВИМА!!?? Поред озбиљног разумевања Устава, сада се бацио на проучавање ријалити програма? Коме то може да буде јасно, када није јасно ни редакцији Српског културног клуба?

  3. РИЈАЛИТИ ЈЕ ОДЛИЧАН, ЖИВ ОГЛЕД ЗА МНОГЕ НАУКЕ, ПА И ЗА ЛИНГВИСТИКУ

    Само човек који „ништа не разуме“ не схвата колика је корист од тога да верно сагледамо какви су све људи око нас.
    Ријалити је користан као ЖИВ оглед за десетине врста наука и научника, па и оне који се ваве језиком. Само слабо образовани и и неодучении (постоји изрека: „Учен — недоучен“) не знају шта значи добар оглед за све врсте наука.

  4. Поштовано уредништво,

    На овом сајту посетиоци су равнодушни кад се догађа вређање оних који пишу коментаре, а ћути и уредништво.
    Тако се недавно овде оглашавала професор и теолог Милана Бабић , па је за мене написала да или не разумем оно што она пише или сам безобразан.Наравно , подразумева се да разумевање оног што она заговара значи слагање с тим. Набројао сам јој таксативно све оно на чему се оклизнула, али није смела да се упусти у оспоравање оног што сам написао. Да подсетим, пре 15 година је основано прво удружење за одбрану ћирилице ЋИРИЛИЦА Нови Сад. У њој и у СРПСКОЈ АЗБУЦИ Београд искристалисан је став да је враћање ћирилице Србима могуће само у једноазбучју. Сада се однекуд појавила Милана Бабић и предлаже ни мање ни више него читаву стратегију одбране ћирилице. Та стратегија се темељи на рушењу ставова поменута два удружења, што се лепо видело и по једном од поднаслова : „Значи не може вредети тврдња да је српска само ћирилица.“ ( или тако некако ). То је у супротности чак и са ставом њеног ауторитета проф. др Милоша Ковачевића. Укратко речено, било је то некомпетентно писање о проблему ћирилице.
    После тога окомио се на моје писање Слободан Млинаревић.Али није се бавио оним што пишем, јер не разуме елементарне ствари, него се бавио ругањем. Тек један посетилац сајта га је опоменуо због недоличног понашања.
    Ћутао је пар дана, кад ево га опет. Назива Збиљића „лингвистом“ и спомиње да је он из двојца КАЛИМЕРА.
    Ако је ово место где се дозвољава ругање људима који дају од себе колико могу и како знају , да се ја склоним.

  5. Поштовани г. Видићу,

    Иако имам симпатије што сте Ви „на ноте“, тј. да се залажете за што културнији дијалог, морам да кажем да се нисте баш џентлменски понели када сте полемисали са госпођом Миланком Бабић: заменили сте је са другом особом сличног имена и истог презимена, а ја нисам видео да сте се извинили.

    Што се тиче г. Слободана Млинаревића и његовог „двојца Калимера“ – прво је чудо да сте се препознали, нисам видео да је написао да тачно мисли на вас; што се сам увреде тиче – ја мислим да рећи некоме да је „Калимеро“ (у преводу: само се жали на неправду а ништа не ради да то исправи) можда није превише пријатно али сигурно није баш толико увредљиво.

    Ако је ово место где се дозвољава ругање људима који дају од себе колико могу и како знају , да се ја склоним.

    Можда ја немам прави увид, а свакако јесам субјективан – али се мени чини (будући да имам искуства у раду и на другим сајтовима) да је на Стању ствари веома културна атмосфера, да коментатори углавном уважавају једни друге и практично (да будем искрен) поносан сам што могу да дозволим да коментари иду одмах а да се брисања могу избројати на прсте (добро, и руке и ноге). Елем, ни мени лично понекад не пријају поједини коментари, још мање ми се свиђају кад су оштре речи упућене мени лично – али РАЗНОМИСЛИЈА нема ако правимо сајт према себи, а не и за другог и другачијег.

    Ако има културнијег сајта – ја Вам одмах желим срећан пут тамо и много успеха у коментарисању и објављивању текстова на том сајту!

    Александар Лазић

  6. @Немања Видић
    Уместо да двојац КАЛИМЕРО буде срећан што има настављаче борбе коју су започели и подржи нове и млађе, двојац се враће на прошлост и доказује нешто што није спорно. Господине Видићу, како не видесте и не прочитасте, када је Збиљић омаловажавао моју струку, како нисте протестовали, када су ме прогласили за усташу? А свакодневно ме чашћавају и другим придевима. Мислите ли, да није увредљиво, када се већина коментатора острви на неку од дама, чији се текстови овде објављују? Узесте ли било када некога у заштиту? А сада, када мало засврби, Ви прозивате уредништво! О обмањивању оних који прате овај сајт, да не говоримо. Ваша удружења, којима се дичите, тренутно ништа не раде, а ни чланова немају. „Човек који ништа не разуме“ је веома задовољан, јер се показало, да ни Српски културни клуб ништа не разуме, па пишу, да поновим:
    „НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Нама је заиста нејасна мотивација проф. Збиљића да гледа и коментарише ТВ смеће “Парови”, али као борци за слободу јавне речи, допуштамо му наставак чланка“. Мислите ли, да је одговор Збиљића на мој коментар нормалан? Каже Збиљић: “ РИЈАЛИТИ ЈЕ ОДЛИЧАН, ЖИВ ОГЛЕД ЗА МНОГЕ НАУКЕ, ПА И ЗА ЛИНГВИСТИКУ“. Уосталом сваки озбиљан носилац неке идеје, или вође неке борбе, МОРА оставити настављаче иза себе. Имате ли вас двојица некога?

  7. ИМАМО НАСТАВЉАЧЕ У БОРБИ ЗА ЋИРИЛИЦУ, ВИ СТЕ ЈЕДАН ОД ЊИХ

    „Каже Збиљић: “ РИЈАЛИТИ ЈЕ ОДЛИЧАН, ЖИВ ОГЛЕД ЗА МНОГЕ НАУКЕ, ПА И ЗА ЛИНГВИСТИКУ“. Уосталом сваки озбиљан носилац неке идеје, или вође неке борбе, МОРА оставити настављаче иза себе. Имате ли вас двојица некога“ (каже ово онај који „ништа не разуме“)?

    Прво, ниједан нормалан научник неће Вам никада рећи да се из ријалитија, као научног живог огледа за многе науке, нема шта научити. Ја сам из ријалитија заиста много шта научио и из језика. Рецимо, научио сам невероватан нов „речник увреда и псовки“ од којих велики број још нисам чуо. Неке од њих врло су сличне овима које овде користи овај што још „ништа не разуме“. Научио сам зашто смо, као друштво, овако ниско пали и у коришћењу свога језика и писма.

    Друго, пита тај који заиста „ништа не разуме“ Збиљића и Видића да ли имају некога ко се после нас бави и бавиће се српским језиком и писмом и њиховим /о(чувањем. Онај ко „ништа не зна“ могао је себе да урачуна у наше следбенике, јер се после нас почео бавити (о)чувањем српског писма. Тако сам говори о својој одбрани српске угрожене ћирилице.

    Зар је мало кад имамо и једног таквог вредног настављача у борби за ћирилицу?

  8. ЗА ОНОГ КО „НИШТА НЕ РАЗУМЕ“

    Драго ми је што је онај ко „ништа не разуме“ цитирао моја два објављена чланка о „Паровима 2015“. Како онај ко „ништа не разуме“, наравно, није могао разумети корист за многе науке од огледа који се зове „ријалити“, предочавам му да има оних који све разумеју, па и вредност од серије на ТВ коју гледају милиони људи у региону и, чак, изван нашег региона. Један читалац тих чланака написао је у својој оцени мог писања овако:

    „Ђорђе Ивковић · Top Commenter · Гимназија Србобран
    Г. Збиљићу, ваља Вам честитати на сериозној анализи игри суптилних тактика током знаменитог ријалити-шоа „Парови“. Ваша посвећеност овом значајном социолошком формату је за сваки респект.
    Наравно, и поред тога што сте нетремице пратили сва дешавања, динамика је толика да су мали пропусти били неминовни. Тако је Вама промакао значајан детаља који може утицати наконачни исход гласања. Наиме, у једном моменту напаствовани Гастоз се усплахирено пожалио да га је агресивна Маца-дискреција ухватила за „дечији додатак“. Мени се чини да је г. Гастоз прерастао овај државни бенефит, те слутим да је у питању каква скривена игра техничко-тактички перфектно обучене Маце.

    Мислим да није од великог значаја што се скоро сви „укућани“ познају „од споља“; што је све то из „ергеле“ г. Пецонија; што је отац г. Филипа из продукције; што се види кад се на силу и без везе свађају, е да би социолошки аналитичари споља имали шта да анализирају кад већ нема јарића за крштавање; што „гласање“ благе везе са икаквом регуларношћу. ИТД.“

    Дакле, има оних који добро разумеју о чему је реч у мојим споменутим оценама „Парова 2015“.

  9. @Д. З.

    Збиљићу, поново непотпуно обавештаваш! Позивати се на Ивковића, а не споменути шта други коментатор каже:
    Margita Stepanov • University of Novi Sad
    OVA OBJAVA NEMA SA MOZGOM OSOBA JE OCIGLEDNO NA TESKIM LEKOVIMA DNO DNA
    Margita Stepanov • University of Novi Sad
    OVA IZJAVA SA MOZGOM NEMA VEZA COVEK MORA DA JE NA LEKOVIMA
    Поред тога, заобилазиш коментар РЕДАКЦИЈЕ, која такође није разумела твоје „праћење“ и „проучавање“ ријалитија!
    Што се тиче Ивковића, ако је то онај, који у коментарисању негде изјави, да је положај детета у сиромашној сељачкој породици био исти, као његов који је био докторско дете и хвалио се како су његови породично постали богаташи, јер су се сетили да примене систем МОБА, није чудо што ти пружа подршку. А он ти није пружио подршку у разматрању питања језика у ријалитију, већ ми се чини, да ти је пружио подршку у „психопатолошким“ писанијама. Тако се ти показа, да си поред права, стручњак и за „психопатологију“ Наравно о раду новооснованог удружења нема ни речи? Правни стручњаче, што ти Агенција не регистрова удружење из цуга? А у статуту имаш више функционера него чланова. Много си изгубио времена, „проучавајући“ ПАРОВЕ.

    @Немања Видић
    Као што видите јавио се Збиљић. Надам се, да можете објективно, као лице техничке струке, проценити шта се све збива у писанијама Збиљића. Надам се, да Ви ипак не пратите и „проучавате“ ПАРОВЕ?

  10. Оооо, мис`им шта рећи…?!

    Жао ми је г. Збиљића, али ја сам невиђени циник.
    Г. Збиљић је мој сарказам разумео као подршку. Ето, понављам, жао ми човека, ал` так`а ствар.

    Г. Милинаревића такође разумем. Он је само једна од мојих жртава у серији. Г. Лазић иначе зна какав сам кад неко почме да тражи бика. Поготово ако је тражилац комуњара. Само „црвени крст“ у виду редакцијске цемзуре може да спасе жртву од потпуног транжирања. Отуда, комплекс који сам набио г. Млинаревићу није нешто ново. Али, разумите и ви мене – шта ћу, такав сам, радим на пун месец.

  11. Поштовани госп. Лазићу,

    Не бавим се сајтовима осим ако на њима може да провири истина да је српско писмо само ћирилица ( дакле, супротно од оног што је писала Милана Бабић).
    Имам искуство са сајтом НСПМ па могу посведочити да је код Вас толеранција неупоредиво шира. Када тамо у коментару упитам проф. др Ненада Кецмановића када ће он као саветник председника Додика јавно споменути ћирилицу, буде избрисана или та реченица или читав коментар.
    Имам велико поштовање према Вашој уређивачкој политици. Не верујем да постоји неки други сајт на коме се више пажње посећује ћирилици и другим српским националним вредностима. Тако су текстови Небојше Малића поводом Видовдана прави бисери.
    Експресно сте ми пожелели срећан пут на други сајт . Немам ја потребу да негде идем, него само да се склоним. На овом сајту сам већ ионако рекао оно што сам имао да кажем. Одзив је био никакав . Само ругање.
    Требао сам да се извиним Милани Бабић. Ето , није она декан Филозофског факултета у Српском Сарајеву који се на интернету представља са два српска писма, него је то Миланка Бабић. Али Милана Бабић је својим интервјуом са Милошем Ковачевићем ,који предаје на поменутом факултету, учинила нешто много горе – јавно је , чак у поднаслову, рекла да није само ћирилица српко писмо.
    А и кад се нисам извинио, не верујем да то може ићи у исти ред величине са њеним писањем да сам безобразан.
    Добро сте навели значење израза „Калимеро“. Али ја сам чинио супротно од њега – нисам се жалио на несхавтање околине него сам радио на мењању односа Срба према ћирилици.
    Далеко било да сам за то да се према нама кроје сајтови. Али у конкретном случају не ради се о РАЗНОМИСЛИЈУ. Нема чак ни МИСЛИЈА, него само ругање. Уместо МИСЛИЈА има навијање за Милану Бабић ( чак је унапређена у проф. др ). Збиљић се назива „лингвистом“, а обојице нас ситна боранија.
    Желим Вам да не поклекнете пред равнодушношћу Срба према својој прошлости , садашњости и будућности.

    С поздравом, Немања Видић

  12. @Немања Видић
    Што нешто не рекосте Ивковићу, који ме прогласи комуњаром? Можда је то за мене увреда, па ме чуди да ме не узесте у заштиту! Нисте Ви ништа супротно радили, већ сте, обојица из двојца КАЛИМЕРО, прилично потцењивачки, скоро увредљиво односите према људима који раде у Матици и САНУ. А сво време кукате, како нико неће са вама да расправља, Рекао бих, да је моја пошалица ипак на месту. Борите се и свака вам обојици част, али омаловажавање туђих мишљења у области, којом се ви професионално НЕ БАВИТЕ ипак није на месту. И као сада сте шатро љути на Лазић? Немојте нас напуштати, ипак се из Ваших текстова и коментара може много тога сазнати и научити. Можда сте Ви само ни криви ни дужни упали у ову гужву.

    @Д. З.
    Где потеже Ивковића? Видиш, да те ни он није „најбоље“ схватио, Да закључим. Није те схватила РЕДАКЦИЈА Српског културног клуба, није те схватио Ивковић, па шта је ту чудно што те несхвата ОНАЈ КОЈИ „НИШТА НЕ РАЗУМЕ“

  13. МУДАР ИЗ СВЕГА НЕШТО НАУЧИ, ГЛУП НЕ МОЖЕ ДА НАУЧИ НИ ИЗ ЧЕГА

    „OVA OBJAVA NEMA SA MOZGOM OSOBA JE OCIGLEDNO NA TESKIM LEKOVIMA DNO DNA“

    А онај ко „ништа не зна“ није споменуо и да је тај исти „критичар“ три пута то исто написао, и то латиницом,

    Људи који се не баве науком, никако не успевају да схвате зашто је наша наука јако слаба. Зато наши научници не разумеју да су ријалити један неозаобилазан бесплатан оглед за сваковрсна научна истраживања.

    Тврдим Вам да су ријалити она места где се може много научити о томе зашто смо стигли довде, зашто не проналазимо пут до спасења, зашто међу нама нема довољно морала, зашто нема поштења, зашто је много истинских завера лоших и злих према бољима од себе, зашто не пролази истина, него манипулација… Од оних који „ништа не разумеју“ како би то могли да разумеју?

    А Ивковићу? Свака част!
    Преварили сте ме. Мислио сам да сте Ви један од ретких који зна шта за социологију, психологију, психијатрију, лингвистику, антропиологију, медицину и друге важне науке може да значи живи оглед који се зове ријалити. Ја сам много више у ријалитију схватио зашто Срби не могу да врате своје писмо, да да га чувају на начин на који га чувају сви други у свету. Ако то ни Ивковић није схватио, не мари, мене што се тиче. Ви сте се, нажалост, само прикључили онима који не разумеју колики је значај огледа за сваку науку.

  14. Заборавих ово важно

    СКК је, објавивши мој текст о оцени ријалитуија на почетку ставио овакву ограду: „НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Нама је заиста нејасна мотивација проф. Збиљића да гледа и коментарише ТВ смеће “Парови”, али као борци за слободу јавне речи, допуштамо му наставак чланка.“

    Па то је за сваку похвалу. Имају право да се ограде. То је њихова процена. То су ставили на почетку другог наставка. Кад то нису били ставили у првом наставку;: општа оцена чланка била је 4. од 5. Превовлађивала је убедљиво оцена „врхунски“ 34 пута, једна оцена је била: „одличан“, једна оцена је да се „може прочитати“ као позитивно, а 11 оцена „фуј“. Дакле од укупно 47 гласова, 34 гласа је било „врхунски текст“. То је од читалаца тога мог чланка.

    После ограде Редакције, биле су само три оцене другог наставка, и то „фуј“, што је очигледно колико људи верује Редакцији сајта. Њихово је право да верују или не верују.

    Видећемо како ће бити после трећег, завршног наставка. Ја се поносим тиме што сам међу ретким научницима који се не поводе ненаучним мишљењима, па сам оценио да је ријалити“ (посебно ови „Парови 2015“) био изузетно добар живи оглед за многа проучавања у разним научним дисциплинама..

  15. Д. Збиљић:
    „…А Ивковићу? Свака част!
    Преварили сте ме. Мислио сам да сте Ви један од ретких који зна шта за социологију, психологију, психијатрију, лингвистику, антропиологију, медицину и друге важне науке може да значи живи оглед који се зове ријалити. Ја сам много више у ријалитију схватио зашто Срби не могу да врате своје писмо, да да га чувају на начин на који га чувају сви други у свету. Ако то ни Ивковић није схватио, не мари, мене што се тиче. Ви сте се, нажалост, само прикључили онима који не разумеју колики је значај огледа за сваку науку…“

    Г. Збиљићу, нисам никада никог преварио, нити имам намеру такво шта да чиним.

    Да сте прочитали претходни коментар на СКК, видели бисте да сам исто оценио – цитирам се- „Чудан напис о „Паровима“ уз оргазмичне коментаре, Боже ме прсти.“

    Може бити да је неки разлог и у томе што сам у контакту са млађим али озбиљним људима, који ми често описују реално стање ствари у друштву, па ми етаблирани неморал није новина.

    Ви наводите у своју корист изузетно многобројне и махом позитивне реакције читалаца на Ваш први текст у вези поменутог „формата“. То није спорно. Разлика је у нијанси: Ви се страствено бавите „дешавањима“ у самом „ријалити шоу“, за које ја (а чини ми се да нисам једини) сматрам да су обична превара и бљутаво замајавње. По мени, управо такве (масовне) реације на сајту који јесте озбиљан и труди се да поради на српском освешћивању, јесу за соцолошко-психолошко-анрополошку анализу, не ђубре које подастиру преко ТВ екрана пред нас.

    Питање је зашто тако лако падамо на такве примитивне преваре. А чини ми се да сте и ви посрнули, ма како рационализовали своју слабост. И, ето, ја у тој слабости, која свакако није само Ваша, наслућујем један од дубинских разлога зашто нам ћирилица замире.

  16. СВАКО ИМА ИЛИ ВАЉА ДА ИМА ПРАВА НА СЛОБОДУ РЕЧИ АКО НЕМА ГРУБИХ УВРЕДА ЛИЧНОСТИ ПИСЦА ИЛИ ГОВОРНИКА

    „Питање је зашто тако лако падамо на такве примитивне преваре. А чини ми се да сте и ви посрнули, ма како рационализовали своју слабост. И, ето, ја у тој слабости, која свакако није само Ваша, наслућујем један од дубинских разлога зашто нам ћирилица замире“ (Ђорђе Ивковић).

    Опет Вас нисам разумео. Ви час овако, час онако. Тамо сте написали: „Г. Збиљићу, ваља Вам честитати на сериозној анализи игри суптилних тактика током знаменитог ријалити-шоа „Парови“. Ваша посвећеност овом значајном социолошком формату је за сваки респект.“

    Овде кажете, малтене, да ја то не разумем и да не схватам да је реч о преварама. Ја сам говорио о понашањима и вредностима учесника ријалитија. А о преварама сам јасно рекао и у самом наслову који на СКК-у стоји тачно овако: „Драгољуб Збиљић: Све прљавија игра и „намештање“ у “Паровима 2015″ (2)“.

    Мој читав прилаз дотичном ријалитију има циљ да укаже на преваре, на подметања, на заиста постојеће завере, али и да укаже на ријалити као жив оглед који може да има великог значаја за разне врсте наука. Наравно да у свему, свуда и свакад данас има много превара, али има и места на којима се може много научити и поред постојања превара. Јер није баш све превара.
    А коментаре тамо и оцене погледајте детаљно сами. Споменуо сам од 47 оцена учесника далеко преовлађује оцена чланка 4 од 5 кроз 34 врхунски од укупно 47 оцена. То стоји иза првог наставка. Иза другог наставка, када се Редакција СКК-а оградила, стоје само три оцене негативне са „фуј“. Тако се показало да је утицајан став редакције. Кад није било ограде, оцена је била 4 од 5, а када је стављена ограда Редакције у другом наставку, само је три негативне оцене „фуј“. Видећемо како ће бити иза трећег завршног наставка после завршетка ријалитија. Верујем да ће СКК допустити да се завршни, 3. наставак објави. Коректно је што су се оградили, а допустили „слободу речи“. Свака им част. Свако има или треба да има право на своју „слободу речи“.

  17. @Д. З

    Господин Ивковић написа: „Чудан напис о „Паровима“ уз оргазмичне коментаре, Боже ме прсти.“. А Збиљић „научник“ пребројава лајковање. Сада се разуме и у медије и још сугерише научницима, да крену „озбиљно“ као он, да се баве ПАРОВИМА. Рекао бих, да је цитат изречен од лекара, па је потпуно јасно зашто те нико више не узима озбиљно. Уосталом поменута редакција, те је упозорила, али ти не схваташ упозорење и пишеш и трећи НАСТАВАК!?!?

    @Немања Видић

    Господине Видићу, надам се, да можете утицати како се Збиљић више не би брукао.

  18. @Ђорђе Ивковић
    Тешко је да неко набија комплексе маторој дртини. Не иде то. Разумем и ја Вас. Пре би се рекло, да Ви вучете масу разник комплекса из „тешког“ детињства као дете доктора и потомак богаташа, који су на МОБАМА стекли богатство, па су сада за све криви генерално речено „комуњаре“.

  19. @Д. З
    Теби одговорише и РЕДАКЦИЈА и Ивковић о твојим ОРГАЗМИЧНИМ КОМЕНТАРИМА. Знаш и сам, да немаш у твојим удружењима ни десет чланова и да та удружења НИШТА не раде. Запитај се, ОРГАЗМИЧАРУ, ко је за то крив. Цео свет или ти? У сваком случају, надам се, да ћеш наставити да „проучаваш“ ријалитије. Време је, да се манеш ћирилице, само то неће да каже твој друг Видић, а то је и њему јасно.

  20. Последњи коментари које су послали Д. З. и слободан млинеревић (као одговор Д. З.) су обрисани.

    Молим поново све да поштују Другог и Другачије, с посебним нагласком да се ни у жару борбе не користе увреде (да не бих морао поново да бришем).

    Хвала на разумевањеу,
    Александар Лазић

  21. „Време је, да се манеш ћирилице, само то неће да каже твој друг Видић, а то је и њему јасно“ (Млинаревић).

    Једно је Млинаревићева жеља, а друго је моја одлука.

    Ја и мој друг Немања Видић (и многи други наши другови и саборци, наравно) — ако саберемо макар пола од онога што смо урадили за живот српске ћирилице — то је најмање хиљаду и по чланака у стручним часописима (Од Србије и изван Србије од Канаде до Аустралије( у дненим и периодичним новинама, на десетине и десетине интервјуа, на стотине изјава, наступали смо десетине и десетине пута у радијским и ТВ-емисијама, написали смо двадесетак књига, имали смо више од педесетак наступа на трибинама…

    Ми и да се „манемо ћирилице“, макар нешто смо урадили и иза себе оставили, макар и да ништа више не урадимо.

    Да видимо шта је то урадио онај који само запиткује колико имамо чланова, како смо организовани и сл. Нека Млинаревић објасни шта је он то више и боље од нас урадио.

    Ништа чудно и ново. Млинаревић је је такав „борац“ з ћирилицу који само загледа у туђе двориште. Да видимо шта он има у свом удружењу за ћирилицу што је урадио и у чему је то он успешнији у свом удружењу за ћирилицу.

    Пошто се Млинаревић хвали да је правник, зна ли шта пише за српско писмо у Члану 10. Устава Србије и на колико се писама српски језик у Србији пише у службеној употреби?

  22. @Д. З.
    Колико ја пута морам, да поновим. Поштујем и подржавам борбу коју водите! Оствио си и резултате и свака ти част. Оно што изгледа, да ми маторе дртине не схватамо, да је наше време прошло. Нисам ја твој проблем, јер те у основи подржавам. Нажалост, пљување по свима НЕ МОГУ да подржим! Прошлост је прошлост и свака ти част! Проблем је што си свуда и на сваком месту почео да тражиш непријатеље. И не видиш, да ти ја нисам непријатељ. Без обзира што не признајеш, године чине своје. Матор си брате!

  23. За Млинаревића

    Ја сам непријатељ лоших решења, а не непријатељ људи. Ви то мешате. Наравно да нисам стар, а Ви ако мислите да сте „дртина“, ја нисам. Ако је Вама тешко да живите и радите, мени није.

Оставите коментар