Ruski ambasador Ivancov za „Avaz“: U Srebrenici se dogodio genocid!

Pjotr Ivancov, ambasador Rusije u BiH, u intervjuu za „Dnevni avaz“ govorio je o posljednjoj sjednici Vijeća za implementaciju mira (PIC), na kojoj su prvi put svi zaključci usvojeni jednoglasno, potom o genocidu u Srebrenici, integraciji BiH u NATO, ali i o odnosu prema usvajanju rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim narodima (UN).

a-1862015

Sjećati se datuma

Posljednju sjednicu PIC-a obilježilo je to što su svi zaključci usvojeni jednoglasno, što do sada nije bio slučaj. Šta se promijenilo?

– To ne znači da se stav Rusije o nekim pitanjima promijenio. PIC je napravljen na osnovu Dejtonskog sporazuma, koji je potpisala i Ruska Federacija. Kao zajednički instrument država koje garantuju Dejton imajući za cilj njegovo ispunjavanje. Uvijek smo polazili od toga i nastavit ćemo tako. To ne znači da su stavovi članica PIC-a uvijek jednaki. Mi imamo svoj nacionalni stav i nekad je on različit.

Ipak, usvajanjem kominikea složili ste se da se dogodio genocid u Srebrenici, čime ste se udaljili od aktuelne politike čelnika RS, pa i od svojih ranijih stavova.

– Ako pažljivo pogledate kominike, vidjet ćete da se ne radi samo o ovoj užasnoj tragediji Srebrenice nego i drugim zločinima tokom rata. Naravno, u ovoj godini je 20 godina od tragedije i svi to razumiju. I ako hoćemo doći do pomirenja, moramo se sjećati da svaki od naroda ima svoju tragediju i datume kojih se želi sjećati i ne smijemo ih zaboraviti niti negirati. I to nije samo naš stav nego i stav ostalih članova PIC-a.

Govorite da se ne smije negirati nijedan zločin, pa ni onaj genocida u Srebrenici, ali do sada ste pažljivo birali riječi, još nijednom niste rekli genocid u Srebrenci već tragedija. Priznajete li tu definiciju zločina?

– Mi ne negiramo ovaj pojam koji je postavio Međunarodni tribunal. U Srebrenici se desio zločin genocida.

Velika Britanija pokrenula je pred Ujedinjenim narodima usvajanje rezolucije o Srebrenici, koja bi na globalnom nivou trebala osuditi ovaj zločin. Predsjednik RS već je najavio da će tražiti da Rusija uloži veto. Ima li Rusija svoj stav o tome?

– O rezoluciji je govoreno i na sjednici PIC-a. Tada još nismo vidjeli tekst rezolucije. Ambasador Velike Britanije potvrdio nam je da će ona biti napravljena za budućnost i da će smisao biti da se sjećamo na žrtve tragedije, ali njena namjera bit će pomirenje naroda BiH. U ovoj rezoluciji stajat će da je bilo žrtava na svim stranama i da moraju biti poštovane, ali u centru je tragedija iz Srebrenice. Također, ambasador Velike Britanije rekao je da će biti uzeto mišljenje lokalnih aktera, ali i međunarodne zajednice. Ovaj nacrt nije konačni dokument i mi se nadamo da će o njemu biti diskutovano u Vijeću sigurnosti UN-a, ali u i BiH. Zbog toga neću da dajem ocjene o ovom nacrtu, jer nije konačan.

U kominikeu je bilo riječi i o evropskom putu BiH i njenom članstvu u NATO-u. Do sada se Rusija protivila ulasku u NATO-u. Je li se promijenila ruska politika u vezi s tim pitanjem?

– Rusija nije alternativa. BiH sama može izabrati one organizacije i načine saradnje koje joj odgovaraju. Nikada nismo negirali pravo BiH da bude članica EU ili NATO-a. To je vaš izbor. Što se tiče EU, slažemo se da bi učešće BiH moglo doprinijeti stabilizaciji socioekonomske situacije. Što se tiče NATO-a, naš je stav nekako suzdržan. Mi ne vidimo neophodnost učešća u ovoj vojno-političkoj organizaciji. EU i Rusija nisu dvije alternative, razvoj odnosa BiH sa EU ne znači da će to smetati u odnosima s Rusijom.

Nacionalni interes

U posljednje vrijeme mnogo se govori o stranim utjecajima u BiH. Kako to komentirate?

– Naravno, svaka zemlja ima svoj nacionalni interes. Stabilnost BiH zajednički je cilj EU, SAD i Rusije. Ali, postoje određenih interesi, naprimjer ekonomija i politika. Moja zemlja na Balkanu ima veliki interes u energetskoj saradnji. Sjećate se „Južnog toka“, koji, nažalost, nije uspio. Smatram da su svi zbog toga izgubili, ali sada je tu mogućnost „Turskog toka“. Ali, to ne znači da smo mi protivnici na Balkanu.

Poštujemo Dodika, ali i rukovodstvo BiH

Ne ulazeći u konačni stav Rusije, koliko molbe i zahtjevi iz RS ili Srbije za veto mogu utjecati na stav Vaše države?

– Mi poštujemo Dodika, ali isto tako i rukovodstvo BiH i Federacije BiH. Zbog niza razloga imamo tješnje veze s Banjom Lukom nego sa Sarajevom i to je povezano s našom religijom, za to da su naša najveća ulaganja u RS, pa i naši pristupi po nizu međunarodnih pitanju slični Dodikovim. Ali, to ne znači da ćemo raditi kako on kaže. Poštujemo kako on brani prava RS, kako to stoji u Dejtonu, ali mi razgovaramo i s vlastima BiH i Vladom FBiH.

Autor: Kenan Kešmer

(Дневни аваз, 18. 6. 2015)

Иванцов демантовао да је рекао да се у Сребреници десио геноцид

Амбасадор Русије у БиХ, Петар Иванцов, демантовао је писање „Дневног аваза“ да је рекао да се у Сребреници десио геноцид.

i-1862015

Иванцов је поручио да се трагедија у Сребреници покушава политизовати и да то није пут помирења у БиХ. На питање да ли ће Русија уложити вето на резолуцију о Сребреници коју припрема Велика Британија рекао је да је рано о томе говорити и да ће коначан текст приједлога резолуције није припремљен.

Каже: „Током овога рата погинуло је више хиљада Срба, Бошњака и Хрвата. Када говоримо о обиљежавању Сребренице онда морамо да одамо почаст свим овим жртвама. Сада је пажња на овим резолуцијама које се припремају у вези ове годишњице. Оне морају да допринесу помирењу, а не новим конфликтима међу народима. То је наш став, како је најбоље да се обиљежи 20 година Сребренице. Ради се о злочину који су направили индивидуалци и неприхватљиво је да се тај појам користи у конктексту неког народа. Оно што изазива пажњу, када је тај нацрт био упућен на Савјет безбједности био је критикован од свих српских представника. Сматрам да је то разлог колико овај нацрт доприноси помирењу.“

(РТРС, 18. 6. 2015)


ИЗМЕНА: Овај чланак промењен је 18. 6. 2015. у 18:54 – додата је цела друга вест (деманти амбасадора Иванцова).

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4PK



Categories: Вести над вестима

7 replies

  1. Ништa ово не треба да чуди после Путиновог приближавања Ердогану. Интереси су интереси. Нема ту емоција. Сетимо се Велике Бугарске 1878. када Руси дају Ниш Бугарима, и ако га је Кнез Милан ослободио са својом војском. Тада Кнез Милан, иначе до тада русофил, постаје аустрофил. Једини пут када смо подржани снажно од Русије је 1914. и то без неког њиховог интереса. Чисто на њихову штету.

  2. @ Бојан

    Хвала што сте јавили, додат је деманти у основну вест!

  3. ” Једини пут када смо подржани снажно од Русије је 1914. и то без неког њиховог интереса.”

    Нисам баш сигуран да је у питању чиста братска љубав. Пре ће бити очајнички покушај хомогенизације Руса и одлагање револуције. Као што (исправно) рекосте – “Интереси су интереси. Нема ту емоција. ”
    А ми се вртимо у круг и ловимо сопствени реп одбијајући да прихватимо да ми иако волимо њих, они ипак некако више “воле” Бугаре. Паде ли и један руски демарш Софији због одустајања од Јужног тока?

  4. Једини пут? Јел сте ви при чистој памети? Модерна српска државност толико је повезана са руском политиком да је свако негирање одлучујућег руског (благонаклоног) утицаја готово на нивоу лудила.

    Сетимо се и Велике Бугарске где Ниш није дат Бугарима но Србима а Срби нису добили проширење на Косовски елајет и Видин што је кнез МИлан прижељкивао. Русија је тада сугерисала да Милан тражи аустријску протекцију у међународним односима јер самостална Србија није имала довољну снагу да рачуна сама на себе у обезбеђивању међуанродне самосталности. И тај прелазак на аустријски колосек се дешава неколико година после 1878. године, и после једног периода готово паничног страха од евентуалне аустријске интервенције.

    Не бих се овде упуштао у историјске нијансе јер се чланак односи на једна конкретан документ, а Авазу не бих веровао да је добронамерно уопште пренео речи руског амбасадора. Ако је из највиших кругова дошло уверавање да ће резолуција о Сребреници бити стопирана ако Србија то затражи (и тиме јасно стави до знања да се не слаже са западним гледиштима) не знам шта више можемо да очекујемо од Русије? Можда да не стављају наше проевропско руководство у непријатну позицију да мора да се конфронтира са нашим западним пријатељима који нас гурају у све отворенији сукоб са Русијом?

    И што се Јужног тока тиче не сећам се да су државни званичници уопште поклањали претерану пажњу у својим званичним изјавама – то је питање које је препуштено пре свега руској ”гасној” дипломатији односно представницима Гаспрома.

  5. Сад прочитах један ранији коментар пажљивије у коме се износи идеја да је руски цар уласком у рат 1914. године хтео да спречи револуцију. Узглед буди речено раније је један револуционарни покушај сурово угушио. Поставио бих питање која је то социјалистичка револуција успела да се развије а да пре тога или паралелно с њом није текао неки жестоки рат који је дотично друштво/државу стављао пред огромна искушења? Оно што социјалисти вазда прижељкују није миран пут друштва ка револуцији него баш ситуација када стари поредак малаксава да се онда преузме рат. А поредак се највише уруши баш током дугогодишњег рата. Не знам да ли постоји иједан доказ који би указао да се цар у лето 1914. водио бригама о евентуалној револуцији?

  6. @ Milos

    Можда да пронађете шта је о томе написао академик Драгољуб Живојиновић?
    У Русији је ”револуцијом” назван покушај да се уништи руски Народ и Православље.
    На сву срећу покушај није успео, хвала Богу!

Оставите коментар