Драгослав Пакић: Наше главе за европска поглавља или Златне резолуције Сребреницом оковане

Ми имамо поглавице, а Европа поглавља. Да бисмо постали Европљани, морали бисмо имати и Поглавника, а ту смо некако мањкави и недовољно убедљиви. Спремни смо да затворимо све наше поглавице за отварање само неких од њихових поглавља, али Европа се не слаже. Они траже наше главе за њихова поглавља. Сматрају да ту разлике нема никакве – празно је и једно и друго.

"Знак: Право у ЕУ" (Илустрација Новица Коцић/Политика)

Знак: „Право у ЕУ“ (Илустрација Новица Коцић/Политика)

Сва поглавља су, међутим, повезана са условима који се непрестано допуњују, проширују и кроје на тако маштовит начин да ни најсмернији подизвршиоци њихових прохтева не могу сакрити збуњеност и страх да се случајно не појави неки луд.

Строга европска правила не дозвољавају да Србима нос цури на крв; да морају сачекати бар две милисекунде пре него што засвирају возачу испред пошто се на семафору упалило зелено светло; да верују у њиховог Бога у кога су и они сами одавно престали да верују. Србима се такође забрањује да се праве луди јер се у Европи прецизно зна ко је луд, а ко збуњен и ко има право да се прави Енглез.

Да би Србин стекао право да се осећа Енглезом, претходно би морао редовно да шиша траву, а не само да пита: ко те шиша; да игра тенис (Ђоковић се не рачуна); да игра фудбал и да пише резолуције о Сребреници у којима ће понављати осам хиљада и… пута као су геноцидан народ. Да се закуну како се Сребреница никад и нигде више неће поновити и да им умре мајка ако само и помисле да је исконструисана лаж о геноциду, за коју чак ни суд у Хагу није нашао доказе, злонамерно осмишљена само да напакости Србима.

Српске поглавице на све унапред пристају. Чак би били спремни да и Косову уступе своју уредну столицу у Уједињеним нацијама, али само да се не тражи ништа у вези са фудбалом – јер такве игре Србима никако не полазе за руком.

Прво, не знају да, као Хрвати, цртају кукасте крстове који се на терену примећују само са погледом на недавну националну прошлост и видео-доказ о неупитној привржености традиционалним европским вредностима. А и било би депласирано да, због тога и албанског дрона, Србе кажњавају одузимањем бодова које српски фудбалери никако не успевају да освоје.

"Хрватска традиционална приврженост традицоналним европским вредностима"

Хрватска традиционална приврженост традицоналним европским вредностима

Фудбалски навијачи репрезентације БиХ у Зеници су изгазили израелску заставу – што је још један необорив доказ о потреби резолуције против Срба да се Сребреница, када је већ никад и нигде није било онакве какву описују и прижељкују, не би поновила ни у Зеници, ни у Пољуду, ни у Јасеновцу.

Кад наше поглавице оду у посету белосветским поглављарима, ови их приме раширених руку, уступе им чак и говорнице са којих се накад ништа паметно није могло чути и благонаклоно тапшу по рамену. Чим посета прође, поглављари поглавичин народ настављају да тапшу маљем по глави становника уз похвале, честитке за напредак у односима и наду да ће Русима најзад показати своје право лице без гас маски које их, бар тренутно, штите од америчког гаса из шкриљаца –најмање осам пута скупљег од назадног и недемократског руског гаса који мирише на Путина.

Онда поглавице свом оданом племену пренесу обећања поглављара да ће се у Србији изградити Џенерал електрик, Џенерал моторс, Џенерал Весли Кларк и да ће у Београду заседати Џенерална скупштина Уједињених нација која ће на Савету безбедности једногласно одбити резолуцију о Сребреници.

Није ни потребно наглашавати да ће тај један глас у Савету безбедности бити руски глас који ће за Запад бити исто што и руски гас, дакле, неприхватљив, али и једногласна одлука има своју специфичну харашо тежину.

Претпоставља се да су белосветски и европски политички лидери, мислиоци и католици изабрали Србију за златну рибицу Балкана полазећи од најновијих научних открића на основу којих се тврди да златна рибица има памћење које траје највише три секунде.

По истеку треће секунде, сва се обећања забораве, а остају само преузете обавезе.

Тако сага о златној рибици и коки која носи златна јаја постају оригинални српски мит о европским перспективама које Србима нуде златне резолуције Сребреницом оковане.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Pj



Categories: Судбина као политика

1 reply

  1. Izuzetno Nadahnuto Napisano Stivo.

Оставите коментар