Небојша Малић: Ми клерофашисти, а они развијају заставе нацистичке Немачке и Ватикана?

ss-face-240Поводом цртања нацистичког крста на трави сплитског стадиона на којем су играле фудбалске репрезентације Хрватске и Италије, подсећамо на текст Небојше Малића из 2010. године из кога исходе најмање две ствари: 1) ово на сплитском стадиону пре је континуитет него инцидент, и 2) пет година касније свеприсутна је мантра да нас треба прогласити геноцидним народом док се други неуморно поносе и враћају нацистичкој свастици.

А. Л.

Небојша Малић: Инсајдери

nebojsa-malic-2

Небојша Малић

Жутило је превршило свако меру. Ево и сама земља се пропиње, тешко јој је да их носи на грбачи. Са неба падају ужарене стене, као упозорење. А ми, као да смо рођени јуче. Не сећамо се више од сат-два уназад. Свако ново злодело жутих невладника отера у заборав оно претходно. Србија битише у непрекидном циклусу оних Ворхолових 15 минута славе (односно срама). Чим се један заврши, други почне. И док се бавимо најновијим „Инсајдером“, невладничка лабораторија ужаса већ спрема ново непочинство.

Слажем се да се речена емисија може најбоље описати као „Ода гадости„. Да представља најмрачнију пропаганду, производ умова потпуно разведених од логике и разума, имуних на чињенице и алергичних на истину. Али побогу, зар је то тек сада јасно? Зар већ годинама није било очигледно да је Б92 у функцији медијског тепих-бомбардовања српског јавног простора – унапређена и времену прилагођена верзија његовог скоро-па-имењака из Вијетнамског рата, „Црног бомбардера“ Б52? То што је неким невладницима и то било мало, па су основали Пешчаник и „е-новине“ као још екстремнија гласила, треба да нас збуни па да поверујемо како је Б92 некакав објективни медиј са професионалним стандардима. Личити на такво нешто у поређењу са наведеним „медијима“ није тешко – али само зато што нешто може да личи на нормалну медијску кућу, не мора да значи да то и јесте. Погледајте Си-Ен-Ен.

Добро, ако лаже коза, не лаже рог. Б92 је одувек био пропагандна служба Империје, па не треба да изненади то што од 2000. служи и жутократију на исти начин. И једни и други служе истом непријатељу. Али ето, ни десет година скоро па апсолутне власти, потпуне доминације медијским простором и свим аспектима друштва и државе, није било довољно да жутократе „преуме“ тај „неразумни“ народ којим владају у име „разумне“ Империје. То се видело не толико 10. октобра ове године, колико дан раније.

Призор десетина хиљада људи како мирно протестују против државног иживљавања престравио је жутократе таман колико и оне стотине хиљада које су у тишини испратиле Патријарха Павла прошле године. Сад страхују и од песмица на стадионима. Можда им баш није сасвим јасно, онако заслепљеним влашћу и амбасадорским ласкањем, да их једна кап у већ препуној чаши дели од револуционарне правде – али чак и они су у стању да виде да им се клима под ногама. Зато их хвата паника, па праве и пуштају овако хистеричне емисије, подносе лажне кривичне пријаве и причају свакојаке глупости.

„Пропагандиста неће оптужити свог противника за тек било какво недело, већ управо за оно што и сам пропагандиста намерава да почини“.

Тако вели француски филозоф Жак Елул, у својој књизи „Пропаганда“ (Париз 1962, Њујорк 1973). Значи, агресор ће своју жртву да оптужи за агресију, а виновник геноцида ће да своју жртву оптужи за – погодили сте, геноцид. А државно-медијски апарат који оличава Мусолинијеву дефиницију фашизма („Све под државом, ништа изван државе, ништа против државе“), скупа са убеђењем достојним митоманије Луја XIV („Држава, то смо ми“), оптужује народ и Цркву које истовремено мрзи и од њих страхује за „клерофашизам“.

Пре десетак дана је у Широком Бријегу (БиХ) одиграна утакмица на којој су локални навијачи развили заставе нацистичке Немачке и Ватикана:

Широки Бријег, БиХ, новембар 2010 (извор)

Широки Бријег, БиХ, новембар 2010 (извор)

Навијачи Широког иначе себе зову „Шкрипари“, по локалним усташама које су наставиле борбу после априла 1945. сакривајући се у „шкрипама“ тј. пећинама у херцеговачком кршу. Људи који се поносе усташтвом и отворено везују симболе нацизма и Ватикана, шта је то него клерофашизам? Али за Б92, они не постоје. За њих су Хрвати „цивилизирани ЕУропљани“ који немају хулигане и навијаче, и на утакмице иду све у фраковима са халбцилиндрима.

Па ви сад и даље мислите да су то озбиљни медији, а да је жутократија озбиљна власт.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Сиви соко, 17. 11. 2010)


ИСПРАВКА: Овај чланак промењен је 13. 6. 2015. – у потпису слике аутора исправљено је погрешно написано презиме.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4MB



Categories: Поново прочитати/погледати

9 replies

  1. @Иоанн Дубињин
    Овај текст јасно указује, да сте дали непримерену карактеристику.Хрватима „МЕНТАЛНО ЗДРАВИ“. Молим Вас, немој те нас упоређивати са Хрватима ни по једном основу!

  2. Ви који нисте до сада знали, погледајте на Интернету ко је оснивач Б92, па ће вам бити јасно да то презиме надгледа и управља и другим важним културним односно језичким ресорима у стоном Београду. С поштовањем, МВ

  3. @ слободан млинаревић
    Јеси “агностик“, али Бог те поживео за овај и овакав коментар – свака ти част!

    Драган Славнић

  4. Povodom slike sa utakmice u Sirokom Brijegu treba reci da i u Srbiji vidjamo maskirane, nabildovane, tetovirane Bogdanove, Delije, Grobare . . . koji se ne ustrucavaju da na javnim mestima masu crnim zastavama sa mrtvackom glavom – naci simbolom „totenkopf“.

    Te grupe kvazinavijaca ne predstavljaju ni hrvatski ni srpski narod. To su sitni kriminalci pod okriljem policije.

  5. Мртвачка глава је симбол различитих војних формација, не знам зашто би се искључиво повезивала са познатом СС дивизојом? Симбол је био широко распрострањен међу разним завереничким друштвима, официрским котеријама и паравојскама између два светска рата (зато је доста присутна на заставама спрских четника). Манија изједначавања српских националиста и разних неофашиста и даље не јењава! А то да ли неколико десетина или 100 хиљада омладинаца који се поздрављају нацистичким поздравима репрезентују хрватски национ од неких 4 милиона душа је упитно, али ја нагињем потврдном одговору. И због броја и због приличне тежине коју неоусташтво има у вођењу политике у Републици Хрватској.

  6. @Драган Славнић
    Не вреди да ме спомињеш. Кажи нешто Деда ђолету „Латиничару“. Видиш ли шта пише и шта упоређује?

  7. @слободан млинаревић

    Нема потребе коментарисати или давати минусе латиничним текстовима,
    из којих, недвосмислено и очигледно, провејава – “латинични дух“.
    Има латиничних текстова из којих зрачи “ћирилични дух“, и тај и такав -“ћирилични дух“ треба подржати коментаром, и замолити такве коментаторе да, по могућству, пишу ћирилицом , и тако усагласе дух коментара са писмом које такав дух изражава.
    Имаш и коментаторе који пишу ћирилицом, а од главе до пете заступају “латинични дух“.
    Сви који се залажу за безусловну “симфонију“ са Ватиканом су -“латиничног духа“, а пишу и јавно се декларишу да су “ћириличног духа“?!
    А имаш и оне, којима се омашком деси, да пишу ћирилицом, а промакне им што-шта од “латиничног духа“, као на пример – “упоређивање Срба са Хрватима /усташама/?
    Таквима треба на то указати на примерен начин – молбом да им се такви
    пропусти више не дешавају.
    Давање минуса је , по мени, одраз сиромаштва и беде духа, и погрешно придавање важности нечему што не заслужује пажњу!
    Свако давње минуса је “купловање“ /квачење/ за негативност /по духу и писму/
    који у себи носи и тако се преноси на онога који такав текст “минусира“.
    А циљ “латиничног духа“ и јесте у томе – да се шири на негативан начин, неостетно окупира и онога који мисли да се “давањем минуса“ дистанцирао од тог и таквог духа, а уствари само га на пасиван начин “прихвата“ – са њим је у комуникацији преко тог “МИНУСА“!

    Драган Славнић

  8. @Драган Славнић
    Потпуно разумљиво и разложно. Такорећи, трпељиво. Само је питање докле трпети? И зашто трпети? Можда ради и подсвест, када неко пише латиницом, а личи на „ћирилични дух“. Истовремено му је тешко, да кликом на дугме, а из поштовања према сајту, пребаци на ћирилицу. Без обзира на твоје разумевање, рекао бих, да нема оправдања „ћириличном духу“ писање латиницом.

  9. @Драган Славниъ
    Браво за коментар о „ъириличарима“!
    Млинар je баш задрт и не може да ми опрости што повремено из нужде пишем латиницом, мада су сви моjи коментари у ъириличном духу!
    Ето, сад управо пишем руском и бугарском ъирилицом са мобилног, да га не бих додатно жестио!
    О томе, каква jе Србиja банана драва говори и чинjеница да Теленор на срБском тржишту продаje исклjучиво латиничне мобилне телефоне уз руску и бугарску ъирилицу?!

Оставите коментар