Хрватска слави акцију Бљесак – страдање и прогон Срба

Хрватска данас у Окучанима обележава две деценије од војно-полицијске операције Бљесак, дан када је страдао велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје

bljesak-2015

ОКУЧАНИ/ГРАДИШКА – Хрватска данас у Окучанима обележава две деценије од војно-полицијске операције Бљесак као дан када је, како тврде, ослобођена Западна Славонија, територија која је у то време била под заштитом УН, дан када је страдао велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Истовремено, служењем парастоса, полагањем венаца и спуштањем цвећа у реку Саву, у Градишци, Република Српска, је данас, у присуству председника Републике Српске Милорада Додика, обележена 20-та годишњица од страдања Срба и њиховог протеривања из Западне Славоније.

Иначе, операција Бљесак је трајала три дана и у њој су ослобођени Окучани, град који је према тврдњама хрватских званичника било средиште непријатељске побуне и терористичких напада на западно-славонском подручју.

Обележавању, које се одвија у сенци вишемесечних протеста хрватских бранитеља који су незадовољни својим статусом, присуствују председница и премијер Хрватске, Колинда Грабар Китаровић и Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, министри у влади, генерали, грађани.

Милановић се, након комеморације, први пут суочио са организаторима бранитељског протеста у Загребу Ђуром Глогошким и Јосипом Клемом.

Како је јавила агенција Хина, у десетоминутном разговору бранитељи су премијеру изнели своје проблеме и разлоге због којих већ више месеци протестују испред заграде ресорног министарства у Загребу.

Они су од премијера затражили да их прими како би разговарали о њиховим правима и проблема за које они сматрају да су им ускраћени.

Хрватски медији подсећају да је први пут у том рату Хрватска користила масовне ударе ваздухопловства, а тенкови допрмељени железницом улазили су директно у борбу чиме је постигнуто „додатно тактично изненађење непријатеља“.

Хрватски генерали су тврдили да је акција изведена без стране помоћи, те да је том акцијом побуњеним хрватским Србима, али и међународној заједници показано да хрватска има оружану силу која је способна да ослободи сва окупирана подручја.

Иначе, три месеца након операције Бљесак уследила је акција Олуја током које су Срби масовно страдали и исељени, а Хрватска је, како сматра, тиме показала одлучност да успостави државно-правни поредак на целом свом подручју.

У хрватским медијима, међутим, нема података из извештаја Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003, а из којег произлази да су у акцији Бљесак припадници хрватске војске убили укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.

Нема ни података Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, према којима је првих дана маја 1995. Убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Организатори обележавања егзодуса Срба из Западне Славоније у Градишки су Удружење Срба протераних из западне Славоније, Српска православне црква и општина Градишка.

У операцији Бљесак 1. и 2. маја 1995. године убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце, јавили су бањалучки медији.

Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља Западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.

Хрватске војне и полицијске снаге извршиле су агресију на Западну Славонију, када је ова област била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“, а српско становништво је затечено на спавању.

Уместо да спрече агресију, заштитне снаге УН, које су на време упозорили хрватски генерали, повукле су се на безбедна места.

Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према „мосту спаса“ преко реке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Рањеници су гажени тенковским гусеницама или убијани ножевима.

Разбацани лешеви, унакажена тела жена, деце и старијих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори који су се 1. и 2. маја 1995. године могли видети у насељу Нова Варош у Хрватској, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.

Уз све то, хрватска авијација је ракетирала српске колоне избјеглица.

Све то није било довољно да би се процесирали ови злочини или да међународни фактори затраже од Хрватске, која је постала чланица ЕУ, да коначно изведе одговорне пред лице правде.

За злочине почињене над Србима у Западној Славонији, која је била под заштитом УН, нико није оптужен ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима.

Упркос великом броју доказа, видео-записа и изјава сведока Тужилаштво Хашког трибунала никада није водило интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима у западној Славонији, иако је та област, попут Сребренице, била под директном заштитом УН – „УНПА – сектор Запад“.

О каквој је размери злочина хрватске војске и полиције над Србима у Западној Славонији реч најбоље потврђује податак да су тадашњи припадници аргентинског контингента УНПРОФОР-а посведочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу према насељу Нова Варош, наводе медији у РС.

Да би били склоњени и затрти сви трагови и размере овог суровог злочина, тај пут је касније пресвучен новим слојем асфалта.

Западна Славонија данас, 20 година након „Бљеска“, углавном је пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило углавном су старци који желе да умру на родном огњишту, док су млађи, углавном, избјегли у Србију и Републику Српску, гђе су засновали породице и започели нови живот.

Овом операцијом Хрватска је довршила етничко чишћење у којем је, почев од 1991. године, из Западне Славоније протјерано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном старијих људи, наводе бањалучки медији.

Извор: НОВОСТИ

(Јадовно 1941, 1. 5. 2015)

Годишњица „Бљеска“:Ни после 20 година нико није процесиран

Данас се навршава 20. година од офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније, када је страдао велики број српских цивила, а неколико десетина хиљада њих напустило је то подручје. И поред бројних покушаја, нико од учесника у акцији „Бљесак“ до сада није процесиран пред националним или међународним судовима

bljesak-2015-1

Операција Бљесак почела је 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине, а хрватске снаге су за два дана преузела контролу над Западном Славонијом.

У време напада, то подручје било је под заштитом снага Унпрофора, а хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само „полицијска операција, којом жели да се осигура безбедност путника на делу ауто-пута од Загреба до Липовца, приписавши јој локални карактер“.

Према подацима Документационо-информативног центра Веритас у акцији Бљесак страдало је најмање 283 Срба, међу којима је било 114 цивила и 11 полицајаца. Међу погинулима и несталима је 55 жена, 11 деце и 73 људи старијих од 60 година, изјавио је за Спутњик председник Веритаса Саво Штрбац.

„Жртве онога што се догодило маја 1995. године нису само Срби који су погинули или нестали, већ и они који су избегли“, каже председник Веритаса и додаје да се у то подручје вратио само мали број од неколико десетина хиљада људи који су избегли.

У последних пет година ексхумирамно је 145 посмртних остатака, а након 20 година од операције Бљесак решена је судбина само 127 лица.

Штрбац каже да је било покушаја да се одговорни за злочине над Србима процесирају пред националним судовима у Хрватској, Србији и БиХ, али то није одмакло даље од истраге.

Штрбац подсећа да је хрватски суд одбио захтев за накнаду штете коју су поднеле две чланице породице Вуковић, чији су родитељи и сестра страдали у Медарима у акцији Бљесак, уз образложење да су се њихови блиски рођаци нашли у ратној зони.

Операција „Бљесак“ је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора Западне Славоније. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце

Дан по отпочињању акције „Бљесак“ бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба, које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора.

Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено. Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак“ и „Олуја“ Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999).

У априлу 2001. године хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. године Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције „Бљесак“.

Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница. Месец дана касније тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

У јулу 2010. године на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у Западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и тела деце, из заједничке гробнице настале током акције „Бљесак“.

Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила, у јулу прошле године, да су из регистрованих гробница на територији Републике Хрватске, у периоду 2001. до 2013. године ексхумирани посмртни остаци 1.035 жртава српске националности страдалих у „Бљеску“ и „Олуји“, акцијама хрватске војске и полиције. У мају 2013. године Тужилаштво за ратне злочине Србије је саопштило да тесно сарађује са Тужилаштвом Хрватске на расветљавању убиства 21 српског цивила првог дана акције „Бљесак“.

Сандра Черин

(Спутњик Србија, 1. 5. 2015)


Фотографије: АФП/Андреј Исаковић

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4l8



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар