Драгослав Пакић: Код нас и вечити дербији имају крај

Вечити дерби фудбалских клубова Делија и Гробара, који су некад носили прозаична имена Црвена Звезда и Партизан, завршен је нерешено – 40:40. Четрдесет приведених гледалаца изгредника и четрдесет повређених полицајаца.

Дерби између старих и младих хулигана на трибинама (Фото: Мондо)

Дерби између старих и младих хулигана на трибинама (Фото: Мондо)

Овим резултатом, Гробари су Делије завили у црно. То је, уосталом, боја која је доминирала свим показатељима овог меча, а временом је стекла право грађанства као симбол укупног српског фудбала, у Србији најтужније споредне ствари на свету.

Спортски коментатори се слажу у оцени да би резултат могао бити атрактивнији да је у игри, на трибинама стадиона, учествовало четрдесет четири хиљаде жртава са децом, супругама и кућним љубимцима. Још боље би било, наглашавају извештачи, да су у игри учествовали и фудбалери.

Трибина са Делијама је била обавијена црвено белим димом, а она која припада Гробарима, одисала је црном злослутном густом смесом опште жалости. Ту и тамо се из густог дима помаљала понека клупска застава. Једино је застава Фудбалског савеза Србије била на пола копља.

Они који нам, путем штампе и других медија, описују опште стање прилика на највећем стадиону, тврде да је меч почео са закашњењем од четрдесет и пет минута и, наравно, греше. Кад је фудбал у питању, наше утакмице касне за више од педесет година. Дакле, век и по, ако не и више.

Tuca-navijaca-148-Veciti-de

Миле сцене са трибина

Понеки оцењивачи самог меча, који не успевају да прикрију чијим клупским бојама припадају и за кога свим срцем и новинарским пером навијају, инсистирају на светлој страни меча у „храму српског фудбала“, где је, поред бакљи, петарди и других експлозивних светлећих направа, једина права светла тачка био судија Мажић. Судија ће ући у анале овог спорта као човек који је одсвирао крај вечитом дербију на фудбалским теренима.

Неки други мечеви се ипак настављају, али другим средствима и на прикладнијим теренима.

Тако је меч, који се већ дуже време рекламира, на култном борилишту код Коња и испред затвореног Народног музеја, такође завршен нерешеним резултатом – 30000 према 5501. Организатори тврде да је било тридесет хиљада учесника, а полиција наводи бројку од пет хиљада и петсто један са цртом. Док се овај спор судски не реши, судија Мажић је, нажалост, тренутно заузет важнијим споровима, резултат ће остати нерешен. Једна страна, поражена додуше, тврди да је супротна, победничка екипа, за три године тријумфа и славе успела да уради само један семафор, један лифт који је свечано отворио министар , радилица победничког тима, и једну настрешицу за бицикле. Са супротне стране је упућен одговор са виолентним порукама да је злурадост капитена поражене екипе очигледна будући да у свом јавном наступу беса није поменуо свечано отварање пешачког прелаза у Булевару Војводе Степе на Вождовцу, који се такође бори за опстанак у највишем рангу такмичења.

Најновији успех власти и Вулина: свечано отварање лифта (Фото: Блиц)

Најновији успех власти и Вулина: свечано отварање лифта (Фото: Блиц)

Варају се они који би само на основу неколико утакмица са нерешеним исходом могли помислити да је у овој земљи све пата карте. Јесте да је и даље нерешено питање запослености, одласка младих стручњака у иностранство и време трајања реплика у Народној скупштини. Остало је нерешено здравство, школство, просвета, пензиони фонд и објашњење због чега смо запањени како нам добро иде. Изузимају се објашњења која се заснивају на претпоставци да нам добро и лако иде јер је све кренуло низбрдо.

Злураде опомињемо да, и поред многих нерешених исхода, постоји и она велика победа. Против НАТО, на пример.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4gx



Categories: Четири стотине речи

2 replies

  1. Очигледно, покушавамо да спроводимо оно што нам се одавно нуди: „Србе на Србе“.

  2. Vec neko vreme pratim ozbiljni humor Gospodina Pakica i mogu reci da pogadja pravo stanje stvari u nasem drustvu i nadam se da ce se naci snage koje ce ovu drzavu povesti u pravcu da se konacno izvlacimo iz blata u koje smo zapali.

Оставите коментар