Имена су ваша у књизи вечности,
                                                   Улазите у рај, децо бесмртности

Из Тропара Јасеновачким Новомученицима,
по тексту Св. Владике Николаја

Понесосмо у Јасеновац, на 70. годишњицу логорашког самопробоја, два Крста, у народу позната као Крст патријарха Павла, јер идеја и благослов су били његови – да се икона Распећа, Часног Живоносног Крста, освети на Гробу Господњем у Јерусалиму, а потом да се носи на бројна српска стратишта и патишта. Ове године је иконописац Зоран Маслић, који је добио патријархов благослов за тај рад, урадио два Крста. Један, који је од јуче у Манастиру у Јасеновцу, други, који ће, ако Бог да, бити од 8. августа у новом храму Христовог Васкрсења, посвећен Пребиловачким Новомученицима.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Одмах, на почетку Молебана за пут, одјекну између два Крста сверадосни Васкршњи тропар. Проструја кроз све нас крстоносце мисао: знамо да идемо на Голготу и исповједамо васкрсење мртвих и живот будућег вијека. Заиста: „Христос воскресе из мртвих“ одјекивало је јуче цио дан у душама нашим.

dva-krsta

Два Крста патријарха Павла: Јасеновачки и Пребиловачки

Трудио сам се да што мање мислим о злу пројављеном у том огромном логорском комплексу, најсуровијем у Европи. Мисли нијесам могао да скренем (пут, граница), од двадесетогодишњице, „Бљеском“ 1995. године, дефинитивне (?) подијеле Спомен подручја. Те године био сам са православнима и католицима на дивној Васкршњој свечаности у Барању, такмичењу старих црквених појаца и завршницом у уобичајеном панонском специјалитету: шунки са слатким сосом. Микелић је водио преговоре са Туђманом о отварању пута „Братство–јединство“, којим сад идемо предвођени, без нашег тражења, хрватском полицијом; говорило се и о отварању нафтовода, нико није слутио, осим, вјероватно, неких који су знали, шта ће се десити само пар дана касније. Већ Другим ратом искрварена Славонија, некадашња Мала Рашка, која се била скупила у САО Западна Славонија, била је уништена. Избјеглицама из Маспока 1971. г., који су се селили на линију Сремчица – Нова Пазова све до Новог Сада, па оним из 1991. г. који 280 села преселише у Срем, придружише се нови, који сада чине „Мале Славоније“ по периферијама градова, као у мојој Борчи. Тај народ велике културе и побожности, истрајава у свом трпљењу и надању, међусобно се лако препознаје – један диван старији брачни пар из Новог Сада, јуче нам рече: “Одмах смо познали да нисте из Славоније. Знате ми се препознајемо…“

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Свако прати неке своје датуме: један је први пут из Новске дошао у Јасеновац, када је откривен споменик, други се сјећају 1991, ријетки старији још траже гробишта најближих, неки као ја фиксирани су на ту 1995. годину. Дејан Медаковић је написао 5. маја те године: “Затичем патријарха узнемиреног. Он не може да сакрије свој очај због хрватских зверстава над српским народом у Пакрацу и околини. ‘Какви су то људи који убијају децу? Једно је борити се а друго чинити злочине. Када би ми неко тражио да учиним злочин, или ће ме стровалити у какву јаму, изабрао бих ово друго.’ /…/ Растужио ме је српски патријарх. Онако ситан, као да се још више смањио, увукао у себе, допрео до самог дна својих великих брига. Први пут као да је изгубио ону светачку мирноћу, непрестано се врпољио по софи. Узнемирене су биле и његове руке. Било ми је јасно какве га ужасне муке море, њега који из часа у час незадрживо губи свој славонски завичај. Толике су очи упрте у њега, а он, свестан своје немоћи, очајан што свом народу не може да упути неке опипљиве знаке утехе. Чини што може: опомиње на трпљење, љубав и страх да не постанемо нељуди. Нарочито ово последње раздире његову душу, јер то исто притиска својом оловном тежином и душу његовог народа.“ (Медаковић, Д: Дани, сећања, VI, Прометеј, стр. 89-90) Да ли је сасвим у праву академик, и када су у питању и патријарх Павле и „душа његовог народа“? Јер патријарх је тада учинио нешто: организовао је Молебан у Храму Светог Саве, окупило се нас 8 до 10 хиљада душа, да нас је било триста хиљада, све би се Сребренице и Крајине, можда, одиграле са више разума. Чудна је „душа народа“ која заборавља Јасеновац.

Служба Јасеновачким светим на највишој хумки на Јасеновачком пољу

Служба Јасеновачким светим на највишој хумки на Јасеновачком пољу

Путем у мени расте, чини се, неутољива евхаристијска жеђ, не сјећам се да сам такву икада осјетио. Најзад у 07.45 стижемо испред музеја, кустос не зна да објасни зашто баш тог дана на годишњицу пробоја не ради, касније се сазнало да га је без пратње новинара обишла хрватска предсједница.

Једва дочекујем литургију, коју служи патријарх пећки са двадесет владика, са препуном Црквом вјерника који напамет знају литургију. Небески догађај ме мало ошамути, готово цијелу Литургију оглашених, проведох на клупици уз двије славонске баке, сем Јеванђеља које је имало баш на тај дан завршну поуку: “Ко претрпи до краја тај ће се спасти.“ Величанствена литургија вјерних се наставља, учествујем у њој с пуно снаге и вјере, причешћујем се. Патријарх  држи дивну јеванђелску бесједу о онима који не знају шта раде.

Верници прате службу Јасеновачким новомученицима

Верници прате службу Јасеновачким новомученицима

Послије службе измјешаше се владике и обичан народ, траже се благослови, размијењују болови, надлежни епископ славонски Јован (Ћулибрк) одлучно управља својим сарадницима. Од личности из јавног живота само Тихомир Станић, који припрема филм о Диани Будисављевић, од политичара – никог из Србије (ваљда су мислили да су 19. о. м. у Доњој Градини испунили дуг). Предсједник Скупштине Српске Н. Чубриловић и њен паметни министар вјера Драган Давидовић. Милорад Пуповац представља Србе у Хрватској, за Телевизију Српске изјавио је да је посјета предсједнице Грабар Китановић музеју добра да се увјери у његову неадекватност, а за ХРТ да је посјета патријарха Иринеја корисна за помирење Срба и Хрвата, православних и католика. Учинило ми се да је био и бискуп Шкворечевић, али је брзо отрчао због сусрета са удругама из Домовинског рата из Пакраца и Липика.[1]

Екипа Музеја жртава геноцида др Вељка Ђурића Мишине вриједно ради снимања. Можда су живи експонати, млади Чувари Христовог гроба из Врлике – Батајнице, још вриједнији. Објашњавају стрпљиво како настаје њихова опрема. Славонци их шаљиво питају: „Јесте ли Сремци или Далматинци?“

Учешће верника у резању колача јасеновачким мученицима

Учешће верника у резању колача јасеновачким мученицима

Из тог послијелитургијског расположења, пењемо се на нову Голготу, на највишу хумку, најближу Каменом цвијету, на Јасеновачком пољу. Постављају се два Живоносна крста, свијећа, колач и жито. Епископ славонски Јован објављује да ће од овог 22.04. да се држи служба Светим Јасеновачким Новомученицима, а не парастоси. Захваљује Свјатејшем што својим апостолским ногама доноси помирење и позива да се схвати да се у Јасеновцу није страдало за људске идеологије, него за Христа и име Србиново.

И Онај који жалост претвара у радост одјекује из Јерусалима – Јасеновца: „Христос воскресе из мертвих“. Митрополит Амфилохије пјева тропар и на хебрејском и на ромском, сав присутни народ – као и на литургију – пјева сав молитвени текст. На „Свјати мученици“ сви се успињемо на хумку и учествујемо у резању колача.

Васкрс у Јасеновцу.

Али, имали смо и тај, како стручњаци зову, „геноцид на прагу“, једна жена са боцом вина моли владику Лукијана осечкопољског и барањског да одслужи мали помен свима којима се гроб не зна. Владика јој учини по вољи.

Послије прелазимо европску границу на Сави. Чека нас достојанствена и тужна Доња Градина. Под Крстом Светлана Стевић пјева косовску тугованку.

И ово је Косово, кажу свештеници. Враћамо се кућама, преко граница. Млади богомољци насред Славоније запјеваше у далматинском напјеву: „Рађала ти се пшеница и у кући дјечица.“

Пребиловачки крст у Доњој Градини

Пребиловачки крст у Доњој Градини

Усних од те пјесме, миран под стражом редарственика.

Код куће, помислих: цијела Србија је била с нама данас у Јасеновцу на Голготи и Васкрењу, обељежавајући 70 година пробоја логораша.

Проклети интернет пружа друге слике.[2]

Снимци: Данко Страхинић и НВЖ

________________________________

[1] http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=169423

[2] РТС Дневник 2 трајао је 38 минута и 53 секунде. Ниједан секунд Јасеновцу. Зорана Михајловић нешто објашњава о љубави према Николићу и Вучићу.

http://www.rts.rs//page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1897475/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html

Дневник РТ Републике Српске даје вијест у најави и опширан прилог који почиње у 13. минуту. Све вријеме иде погрешан титл: „Јасеновац: Патријарх Иринеј служио помен“

http://rtrs.rs/av/pusti.php?id=48035

ХРТ не ставља у шпицу, у маратонском Дневнику од 44 мин. и 32 секунде у 22. минуту се почиње са позивом Удруге антифашиста предсједници да посјети Јасеновац приликом државне прославе 26.04. Онда о икогнито посјети предсједнице Музеју. За разлику од РТС-а дају једну реченицу патријарха: Ово је наша Нова Палестина и Ново Косово. http://video.hrt.hr/2204/dnevnik220415.mp4


ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 24. 4. 2015. у 17:07 – погрешно презиме Светлана Спајић исправљено у Светлана Стевић. Извињавамо се госпођи Стевић и читаоцима.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ed

Advertisements