Владимир Милутиновић: Дан без правих вести у медијима

Ниједна институција није отворена за јавност, већ љубоморно чувају своје податке да не ремете слику која се појављује на кулиси испред стварности

vladimir_milutinovic-250x180Почећемо нашу причу једном параболом. Замислите са једне стране брдо информација. Свака се тиче реалног живота и питања око којих се врти живот у Србији. Ту су плате, незапосленост, привреда и друге ствари. Међутим, поред овог брда стоје мале кулисе око којих стоје политичари. На кулисама су нацртане разне ствари, а постављене су тако да када им неко приђе са једне стране више се оно брдо информација не види. Има још један детаљ – медији извештавају само о ономе што је на кулисама, све вести које се односе на оно брдо нестале су.

Шта би то могло да буде на кулисама што је толико заинтригирало публику и медије? Има ту свачега. Преовлађују портрети политичара насликани према потребама пи-ара. Неки политичари су посвећени добру државе, увек добрих намера, пожртвовани и радни, а други су против државе, увек нешто крију, плаћају их тајкуни и стране силе, сплеткаре и свађају се, никад ништа не раде и не граде. Пуно материјала за политичка препуцавања и ад хоминем аргументе једних против других. Неки носе скупе сатове, други скупе ципеле, трећи скупа одела, а неки су скромни, поштени и смерни.

Осим интимног живота политичара, на кулисама су и макете будућих успеха, па и читавих градова, попут макете „Београда на води”. Кулисе се претварају у огромне билборде на којима су нацртане зграде којих још нема, а није сигурно ни то да ли ће их бити, односно, да ли ће баш тако изгледати ако их буде. Ове макете постају сценографија телевизијских студија на неколико телевизија, имају специјалне емисије посвећене њима, стално се најављује почетак њихове градње, чак се и продају станови у макетама.

На кулисама су и старлете, ријалити-шоу, скупштина и независне институције. О њима се објављује све што неком падне напамет. Довољно је да после неке тврдње ставите знак питања – и можете написати свашта о њима, пошто се ви тако само питате, а не тврдите ништа. На кулисама су и локалне страначке борбе. Ту има свачега: туча, киднаповања, уцењивања, застрашивања, али када се на кулиси појави „вест” да је претучен неко из странке Икс, одмах се појави и друга вест да је тај исти претукао неког из странке Ипсилон. Никог нема да се позабави тиме шта је истина, а епилог ових туча на суду никада не уследи. Чак је и недавни принудни повратак председничког авиона који је полетео ка Риму ствар спекулација. Да ли се покварио мотор, што се коси с тиме да се авион вратио чак до Београда? Или је непажљива стјуардеса просула кафу по инструмент табли, а онда панично почела да брише таблу и испомерала дугмад што је довело до двокилометарског понирања авиона? Или се десило нешто пето – такође је неважно. Сутра ће се већ догодити нешто друго, о чему ће бити измишљене супротне приче.

Такво је стање на нашим кулисама које преносе новине и телевизија. Како се догодило да су ове кулисе привукле сву пажњу медија? Можда вест из ријалити-шоуа има више публике, а медији су нам приватни па морају да јуре профит? Можда је то вид објективности и непристрасности медија, јер би нека реална вест свакако била више у интересу власти него опозиције, или обрнуто, па је можда најбоље да објављујемо само измишљене или супротне вести, па да свако буде задовољан? Можда рекламне агенције имају тако много пи-ар материјала који достављају медијима, да за реалне вести просто нема места, не дођу никад на ред? Ко ће га знати.

Тако оне наше вести о животу, запослености, раду, остају на маргини. Нико се не пита како то да нам БДП пада, а запосленост расте? Како то да нико није видео план детаљне регулације „Београда на води”? Како изгледа шема нових платних разреда на којима ради министарство државне управе? Како изгледају уговори којима се склапају јавно-приватна партнерства? Ниједна институција није отворена за јавност, већ љубоморно чувају своје податке да не ремете слику која се појављује на кулиси испред стварности.

Тако би изгледао дан у коме су нестале све праве вести. Да ли је тај дан данас?

Уредник сајта „Филозофија.инфо”

Наслов: Стање ствари

(Политика, 22. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4bR



Categories: Преносимо

4 replies

  1. Нађе се и по која помена вредна вест!!!

    ПРАВДА:

    “SEĆANjE NA NATO BOMBE: Ovako su se molili patrijarh ruski Aleksij i patrijarh srpski Pavle

    BEOGRAD – Pred više od deset hiljada vernika Patrijarh ruski Aleksij i Patrijarh srpski Pavle služili su 21. aprila 1999. godine, u sred zločinačkog NATO bombardovanja Srbije, na svetosavskom platou veliku „Molitvu za mir“.

    Patrijarh Pavle (Foto: Pravoslavlje)
    „Učinite sve da bi svet upoznao dobrotu vaših srca, da se Kosovo, sveta srpska zemlja, i dalje ne bi skrnavilo, a Gospod će dati silu narodu svome“, naglasio je Patrijarh Aleksij.
    „Vojna dejstva NATO-a nemaju za cilj da bilo koga zaštite. Oni jednostavno hoće da razruše postojeći svetski poredak. Žele da nametnu svoju grubu silu kao vrhovni zakon. Ali, nepravda i licemerje nikada neće pobediti. Nije Bog u sili, već u istini i pravdi. Na Vašoj strani je istina. Setimo se samo reči Gospodnjih: Sila se moja pokazuje u slabosti. Vi ćete tugovati, ali će se vaša tuga pretvoriti u radost“ – ovim rečima se bratskom srpskom narodu obratio Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi, posle Svete liturgije koju je zajedno sa Patrijarhom Srpskim gospodinom Pavlom služio na platou ispred Hrama Svetog Save.
    Patrijarh Aleksij je sa vračarskog platoa apelovao na svetske moćnike da obustave rat protiv Jugoslavije, jer: „nijedan rat ne rešava probleme, on ih samo umnožava, a o tome najbolje svedoči dramatično iskustvo ovog veka na zalasku“. On je pozvao sukobljene strane da se vrate dijalogu, naglašavajući istovremeno da hrišćani koji učestvuju u agresiji na SRJ čine veliki, neoprostiv greh.“

    Izvor: vostok.rs (Vanja Savićević) / Iskra

    Са породицом – женом и двоје деце – присуствовао сам овој по много чему
    јединственој саборној молитви!

    Драган Славнић

  2. Ево, још једна предивна вест!

    ПРАВДА:

    „INSPIRISANI SRPSKOM HRABROŠĆU: Ruska vojska i danas maršira uz zvuke posvećene Srbima! (VIDEO)

    https://www.youtube.com/watch?v=X7lDfE5rSdI

    Ruska vojska na svakoj paradi maršira uz muziku posvećenu Srbima i srpskom narodu. Pročitajte priču koja godinama čvrsto povezuje Srbiju i Rusiju.

    Ruska vojska i danas maršira uz zvuke posvećene Srbima! (Foto: Jutjub)

    Tvorac najčuvenijeg ruskog marša, uz koji na gotovo svim paradama maršira Vojska Rusije, je Vasilij Ivanovič Agapkin. Rođen je 3. februara 1884. godine u selu Šančerevu u Rjazanskoj guberniji, u porodici siromašnog seljaka. Vasilija je još kao dečaka opčinila kasarna s vojnim orkestrom. Na insistiranje njegove maćehe kada je imao samo deset godina i Vasilij se pridružio tom bataljonu. Posle vojske dodatno se muzički obrazovao i stigao na Muzičku akademiju u Tambovu.
    parada moskva1 INSPIRISANI SRPSKOM HRABROŠĆU: Ruska vojska i danas maršira uz zvuke posvećene Srbima! (VIDEO)

    Ruska vojska i danas maršira uz zvuke posvećene Srbima! (Foto: Jutjub)

    Bio je potresen dešavanjima u Srbiji 1912. godine, a posebno ga je pogodila vest o Sofiji Jovanović, devojci iz Beograda. Ona je kao vojnik otišla na front i rame uz rame sa muškarcima se borila za svoju zemlju. Kada je čuo takvu priču, i priče ruskih dobrovoljaca koji su otišli da pomognu u Srbiji, želeo je i on da da svoj doprinos za našu zemlju. Seo je za klavir i napisao kompoziciju “Oproštaj slovenske žene“ i posvetio je srpskom narodu i svim slovenskim ženama, majkama, sinovima, braći i svim sestrama.“

    Слава и хвала свим српским и руским борцима – херојима и јунацима, овога и
    онога света!

    Драган Славнић

  3. @Драган: Написали сте леп текст и дали импресиван снимак и музику марша “Прощание славянки“, али то је само један страна медаље – да видимо и другу: Тај дивни марш је – због тога што је био и један од најглавнијих маршева Добровољачке (Беле) Армије Југа Русије током Грађанског рата, после бољшевичке победе дуго чамио у фиокама режима, јер – то је био и марш Беле Армије Сибира (адмирала Колчака). Нису сачувани снимци тадашњих извођења – али ево линка за Песму студентског батаљона Добровољачке (Беле ) Армије Југа Русије, засновану на мелодији тог марша: http://orel3.rsl.ru/sim/28.07.08/freew.mp3 Слушајте, није лоше. Током 20 година по завршетку Грађанског рата, тај марш је држан – како рекох, у фиоци, док нису истребили масу оних који су га се још сећали… а онда је Немачка 22.06.1941 г. напала СССР, и Стаљин – један од главних џелата руског патриотизма је схватио да му је буђење руског патриотизма једини спас, па су и стари маршеви, и Московска патријаршија, и патриотска литература извађени из закључаних фиока… тако је овај марш први пут јавно изведен на војној паради Црвене Армије 7.11.1941 г., а његов први снимак на грамофонској плочи у СССР-у датира тек из 1944 г. Ево линка, послушајте и тај први снимак совјетског извођења, 24 година по завршетку Грађанског рата: http://www.sovmusic.ru/sam/s8408.mp3 .
    Иначе, кад смо већ код комунистичке политичке (зло)употребе музике, занимљиво је и ово: српске народне мелодије су, колико знам, скоро потпуно одсутне као инспирација великих светских композитора. Један од ретких изузетака је П.И.Чајковски, који је 1876 г. инспирисан борбом (и) Срба у Балканском рату, компоновао свој опус 31: Славя́нский марш / Сербско-русский марш у коме је употребио и нешто од српских мелодија – али он није имао јасну политичку перспективу и није предвидео да ће се кроз пола века совјетским бољшевицима и Титовим комунистима неће ни мало допасти што је у апотеозу марша укључио руску националну химну “Боже Царя храни!“. Бољшевици су тај део мртви хладни исекли из његове композиције – а ја, мада сам до 1971 г. живео у Титовој Југославији и редовно посећивао концерте филхармоније, не могу се сетити да сам га тамо икада чуо. У СССР-у је био понекад извођен онако обогаљен , а у оригиналном облику је први опут изведен тек 1990 г., пред сам његов распад. Не знам да ли се сада изводи у Србији, као ни да ли је онај Глупи Август Иван Тасовац, који сада изиграва министра културе чуо за њега? У сваком случају – ево вам линка, послушајте. Леп марш: https://www.youtube.com/watch?v=8a4cYCWrpSo . Заиста би било лепо ако би свака сезона Београдске Филхармоније с њим почињала. Али…
    Добро – а ево за посластицу: сећате се дивног марша “Партизан сам, тим се дичим…“? То је резултат директне крађе/киднаповања у руском Грађанском рату – па је крадена роба поклоњена Титу и његовој булументи. То је био један од најважнијих маршева “Белих“: „Слава Отчизне!“. Како и када су титовци добили ту “крадену робу“, не знам – али, сећам се: становали смо пар кућа од трасе првомајских парада, и првих послератних година су се прозори тресли од те музике за време марширања ЈА. А мој покојни деда, коњички официр Руске Императорске Армије и добровољац Беле Армије, би бесно затварао прозор уз обавезне псовке црвених гадова и лопова… а ја нисам разумео зашто, био сам мали, а музика је лепа: http://generacija57.org/files/U%20SLAVU%20OTADZBINE%20-%20PARADNI%20MARS.mp3 , зар не?

Оставите коментар