Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“ почиње да живи

Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“ основан је 19. марта 2015. а озваничен је регистрацијом у АПР-у Решењем од 16. априла 2015. године. – Председник Скупштине је проф. др Зоран Милошевић, председник Управног одбора Немања Видић а генерални секретар је Драгољуб Збиљић. – Злонамерници не треба да поистовећују славну Матицу српску (1826) и тек основану Матицу српског језика и ћирилице (2015) јер је ова друга српска народна асоцијација специјално основана само за српски језик и ћирилицу, а не за друге језике и њихова писма, јер су данас (и) у Србији највише угрожени српски језик и, посебно, његово ћириличко писмо. – Историја је непобитно показала да очување српства по свим основама на туђем (латиничком) писму није било могуће

matica-cir

Нови Сад, 19. април 2015. – Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“ (с редовним скраћеним, самосталним називом Матица српског језика и ћирилице) основан је 19. марта 2015. и регистрован у АПР-у Решењем од 16. априла 2015. Реч је о више удружења за одбрану српског језика и ћирилице као јединог писма Срба у њиховом стандардном језику, која су основала сабор (савез) који ће обједињавати заједничке снаге више удружења чији су циљеви и задаци садржани у једном основном циљу – обједињавање и заједничко деловање свих снага које су за неговање српскога језика и одбрану српске ћирилице која је традиционално писмо Срба дуже од хиљаду година, а које је, под разним врстама насилних удара пре свега под окупацијама српског народа, данас сведено у јавности код Срба на занемарљивих десетак процената у општој употреби писаног српског језика.

За председника Скупштине је изабран проф. др Зоран Милошевић. Потпредседник је проф. др Петар Рајчевић, Немања Видић је председник Управног одбора а потпредседник Владислав Ђорђевић. Генерални секретар је Драгољуб Збиљић. Матица српског језика и ћирилице има и почасног председника. То место заслужио је велики добротвор Матице српског језика и ћирилице Душан Гајић Жоља

Саопштавамо да само злонамерници могу да поистовећују Матицу српску (1826) и Матицу српског језика и ћирилице (2015) јер је ова друга српска народна асоцијација специјално основана само за српски језик и ћирилицу, а не за друге језике и њихова писма, јер су данас и у Србији највише угрожени српски језик и, посебно, његово ћириличко писмо Као што се зна, Матица српска је својим Правописом српског језика (прво издање 1993. и касније) први пут .за писање српског језика стандардизовала алтернативно и српску азбуку (ћирилицу) и хрватско абецедно писмо које је 1992. регистровано уз „хрватски језик“, јер је та латиница и сачињена својевремено (у 19. веку) за Србе католичке вере и за Хрвате истовремено. Та латиница, дакле, није општесрпско писмо, а Србима је насилно и смишљено, плански наметнута као већинско писмо тек после, погубног по Србе, Новосадског договора (1954) и Матица српског језика и ћирилице, разуме се, неће се бавити туђим (данас хрватским) писмом које је први пут стигло међу Србе у Србији и изван Србије као окупационо писмо из времена Првог светског рата.

Као плод разних врста спровођених насиља над Србима и њиховим језиком и, посебно, писмом ћирилицом после 1954. године, српска азбука је данас, по свим спроведеним истраживањима до сада, сасвим маргинализована међу Србима. Тако је то српско писмо од готово стопостотне употребе код Срба све до Новосадског договора (1954) данас сведена на речених тек десетак процената у јавној употреби, што прети њеном нестанку и замени хрватском латиницом која је у свету регистрована уз „хрватски језик“.

Не постоји ни један једини разлог да Срби замењују своје писмо туђим, и то лошијим хрватским писмом за природу српског језика, нити је било ком другом језику и народу у свету уведено туђе писмо као алтернативно, резервно писмо, јер се нигде у пракси не појављује ниједно туђе писмо као замена свом писму. То је смишљено било намењено само Србима у оквиру бивше државе Југославије после познате оштре забране српске ћирилице од 25. априла 1941. у време НДХ.

Појава двоазбучја (алтернативна, два писма за само један језик – језик Срба) озваничена је смишљено с једним експлицитно изреченом циљем у време Новосадског договора – ради коначне „постепене замене српске ћирилице хрватском латиницом“. И та намера је силом власти спроведена у Југославији и данас се и даље спроводи преко нормирања тзв. двоазбучја само за Србе и преко непотпуног спровођења постојеће јасне одредбе о обавезној употреби српске ћирилице по Члану 10. Устава Србије из 2006..

Матица српског језика и ћирилице има за главни циљ даље повезивање свих оних који воле свој народ, свој језик и своје писмо ради враћања у живот природног и уставног суверенитета ради очувања и неговања српске ћирилице као врло важног симбола и културолошке одреднице у традицији српскога православног народа. Српски језик и ћирилица су, без икакве сумње, основе српске културе и српског православног идентитета. А тиме и основе уопште српског бивства и српског трајања.

Очување српског језика на ћирилици је тим значајније што је историја показала у свих хиљаду година да се полатиничени Срби (католичке вероисповести) нису могли сачувати као део српског народа, него су асимиловани у католичке народе, првенствено су се претопили у Хрвате. Према томе, свима ваља да буде јасно да је историја непобитно животно показала да је очување идентитета Срба на туђем писму било немогуће.

Извор: Информативни центар Матице српског језика и ћирилице


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-49h



Categories: Аз и буки

5 replies

  1. Срећан рад и окупљање. Вјерујем да ће и наша славна Матица Вас примити у своје редове и прихватити Ваш програм за који је послиједња ура дошла.
    Матица сад муку мучи са мин. културе, нема пара за Летопис, ја се први пут огријеших и не купих (иначе добар априлски број Летописа). Не знам више што да дајем новац, кад они умјесто да су матичари, постадоше трутови на државним јаслама, не шире огранке, пернумеранте, не одговарају на љубазна писма, праве књижевну котерију. Главни уредник, добар дечко, никада слабији интелектуалац на том мјесту, из принципа објављује сопствене књиге само на латиници, као и члан редакције исто „прозаиста на путу“ Владимир Кецмановић, који направи овај „Каинов ожиљак“ културну бруку и националну „разоткривањем“ ничег мање но Андрићевих тајни. Стеријини су „Родољупци“ кад треба направити неки „патриотски пројекат“ за добар хонорар, у међувремену сурфују интернетом, умјесто да се мало удубе у Архив Матице и Летописа. Тамо би нашли истинску тајну о чувању рода ћириличног.

  2. Хвала Александру Живковићу. И поздрав.

  3. Сву срећу новом удружењу. Надам се да ће се коначно почети бавити стварним проблемима, којих није мало, а не међусобним свађањима и доказивању ко је више у праву.

  4. Пракљачи:

    Није реч о новом удружењу. Матица српског језика и ћирилице је сабор или савез (скуп) више удружења.

  5. @Ђуро Пракљача
    „Матица српског језика и ћирилице“ је новоосновано удружење грађана чији су оснивачи три удружења грађана. По Статуту удружења исто нема ни потпредседника ни генералног секретара. Наравно, да се ради о НОВОМ удружењу. Наравно, да оснивање сви поздрављамо и желим успешан рад. Наравно, да би било добро, када би се све претстављало онако како јесте, а не онако како би неко волео. Нажалост, господин Збиљић мисли и воли, да тумачи и законе по свом нахођењу, а без консултација са онима који нешто знају, па је прва пријава уписа „Матица српског језика и ћирилице“ одбачена јер није била у складу са Законом о удружењима. Међу ранијим коментарима, има моје јасне понуде, да пружим административну помоћ у оснивању и раду, али је господин Збиљић правио спрдњу од мога могућег познавања те области. Овде су била објављена четири писма, различитих удружења, подршке и жеље за учешћем у оснивању. Нажалост, од „генералног секретара“, као иницијатора нису добила ни позив на оснивачку скупштину.

Оставите коментар