Spiked: Косово и Босна су Ирак Европске уније

Оба случаја су значајна зато што су, као и Ирак, нашироко представљени као успешни примери међународне интервенције

„На Косову, као и у Босни, западна интервенција је креирала ове државе и једина је сила која спречава њихов распад. ЕУ је у њима направила политичку елиту која јој дугује, јер су и настали захваљујући њеној интервенцији. Демократски процеси у овим земљама су позорница на којој се управља без стварних политичких процеса и без њихових грађана. Пошто је успоставила политичке системе и послушну елиту у њима, ЕУ влада овим државама уз помоћ нетранспарентног бирократског система, који им омогућава да увек могу да негирају да било шта контролишу.”

sp-1642015

Ово је пасус из текста објављеног на британском интернет порталу „Спајкт” (Spiked) под насловом „Косово и Босна су Ирак Европске уније”, који се бави стањем у државама које су настале међународном интервенцијом и које су и даље под међународном управом.

Правећи паралелу са Ираком (појавом ИД и спровођењем тактике „спржене земље”), при чему је „данас општеприхваћено гледиште да је интервенција 2003. године била катастрофа за ту земљу”, ауторка Тара Макормак, која је професор међународних односа на Универзитету у Лестеру, наглашава да, иако се води занемарљива јавна расправа о интервенцијама ЕУ у Босни и на Косову, „ови случајеви јасно показују проблеме са интервенцијом и наметањем спољних правила”.

„Оба случајасузначајна зато што су, као и Ирак, нашироко представљени као успешни примери интервенције и постинтервенционистичких влада. Па ипак, и Босна и Косово пропадају. Као што се десило у Ираку, ЕУ је поставила фасаду демократије у обе државе, у којима владају политичке елите које је корумпирала ЕУ”, преноси овај портал, који се залаже за писање без цензуре.

Описујући Босну као земљу коју су после распада Југославије створиле САД и ЕУ, у чланку се наглашава да њоме 20 година после рата и даље руководе високи представници ЕУ – у супротном би се распала. Слична ситуација је и са Косовом, које, како пише „Спајкт”, постоји једино захваљујући томе што је „1999. године НАТО кренуо у рат, пружајући војну подршку ОВК да се отцепи од Србије”.

А данас на Косову и Метохији једва састављена влада – једва и влада, док се сви политички потези одвијају уз помоћ конаца које вуку страни представници у Приштини. Лидер Демократске партије Косова и министар спољних послова Хашим Тачи, коалициони партнер косовског премијера Исе Мустафе из Демократског савеза Косова, пре неки дан је најавио нове председничке изборе.

А зашто се Тачи уопште бави председничким изборима? Зато што је приликом шестомесечних преговора о формирању владе, пошто је опозиција одбијала чак и да преговора са њим, једна од опција коју су „набацили” западни амбасадори у Приштини била та да Тачи не буде премијер, иако је његова странка освојила највише гласова – већ председник.

Зато је Тачи на време кренуо са кампањом да на место председника, које му је и обећано, дође гласовима грађана, а не скупштине Косова. Али не због широке подршке грађана, него због ширих овлашћења која би му припала. Али да би постигао свој циљ и добио их, косовска скупштина мора да изгласа изборне реформе.

Тачијева странка и он сам, који је сада „само” министар спољних послова, осећају се угрожено јер коалициони партнер покушава да доминира политичком сценом због функције премијера коју има. И зато не треба губити време. Промену овлашћења Тачи тражи јер би у супротном, ако би постао председник са садашњим овлашћењима предвиђеним за ту функцију, био као енглеска краљица, без реалног утицаја на владајући систем, па би и његова странка постала губитник у владајућој коалицији.

И док се у Приштини баве политичком комбинаториком, а чак се после Бриселског споразума нормализују и односи Косова и Србије, како ауторка „Спајкта” примећује, остаје један проблем – тамо више нико не жели да живи. Она подсећа да је од почетка године око 50.000 косовских Албанаца (од око 1,8 милиона становника) напустило Косово тражећи азил у Немачкој и другим земљама. „На Косову је 60 одсто младих незапослено. То је мала држава којом руководи клика рекеташа и убица, земља у којој нема економског плана, већ само личног богаћења”, пише ауторка и наглашава да се Еулекс, највећа европска мисија, као директан актер одмах укључио у све корупционашке скандале.

Уместо да испуне своје задатке: истраже и процесирају ратне злочине, корупцију и организовани криминал, испоставило се да су припадници Еулекса прикривали корупцију у сопственим редовима. „Међутим, као што смо видели у Ираку, праве последице ове врсте спољне владавине не могу бити сакривене. Грађанигласајуногама, бежећи из земљеилипостају огорчени и протестују. У Ираку, као и у Босни и на Косову, када би грађани узели своју будућносту своје руке, ствари би могле да крену набоље”, закључује Тара Макормак, професор међународних односа на Универзитету у Лестеру.

Биљана Митриновић

(Политика, 16. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-46a



Categories: Преносимо

1 reply

Оставите коментар