Вучићева посланица: Устаћемо после свих наших распећа и мука (преглед штампе 10-11. 4. 2015)

СПЦ: Васкршња посланица

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни,

но разорио си силу пакла

и васкрсао си као победитељ, Христе Боже,

женама мироносицама говорећи: Радујте се!

и Својим апостолима мир дарујући,

Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење!

Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у којима прослављамо Христово Васкрсење, које се догодило, како сведоче древни тајновидци Божји, у исти онај дан у који је Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу.

У исти тај дан, сагласно истим тајнозналцима, избавио је Господ Свој изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то јест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море.

Пуноћа Божјег присуства у Његовој творевини открива се управо у тајни Христовог Васкрсења, овога светога дана у који Му појемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неограничени.

Очевидно је, да се Васкрсење Христово јавља и показује не само као победа над смрћу и пролазношћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и човеку.

Најдубља чежња човекова јесте чежња и вапај за слободом и бесмртним животом. Но, истинска слобода човекова је само она слобода која га ослобађа од тираније пролазности и смрти – свака друга и другачија слобода представља чежњу за њом или просто привид слободе.

Сила, пак, Христовог Васкрсења јесте управо квасац једине истинске слободе, као квасац и залог бесмртности и вечног живота. Том силом и божанском светлошћу се обједињује Бог и човек, обасјава небо и земља, анђели и људи, време и вечност. Светлошћу Васкрслог Христа и Љубављу Божјом, прожети и загрљени, постају једно у Христу Васкрсломе преци и потомци, сва људска покољења, и сва творевина сабрана у Цркви као Његовом Богочовечанском телу.

Ми Хришћани смо по томе Хришћани што смо сведоци и носиоци тог вечног и непролазног људског достојанства, поставши, по благодати, „синови Светлости и Дана“.

Отуда је празновање Христовог Васкрсења – празновање Живота вечног и непролазног. Земаљски живот је само семе за тај вечни живот. То семе се зачиње у материној утроби, силом и дејством једног за свагда делотворног Божанског благослова: Рађајте се и множите се, и напуните земљу. (в. 1. Мој 1,28).

У светлости Христовог Васкрсења – свако зачеће, рођење, и свако људско биће има вечни смисао, представља рађање за вечност, као и нашу вечну људску одговорност за њега.

Васкрсли Христос, „Који је смрћу смрт уништио и онима у гробовима живот вечни даровао,“ основа је човекове пробуђености за одговорност за свако људско биће, не само у времену него и пред вечношћу. Исповедајући Васкрсење Христово и верујући у опште Васкрсење мртвих, ми исповедамо и постајемо свесни своје непролазне одговорности за светињу сваког људског бића и сваког створења, и празнујемо неуништивост вере и људске наде у вечни смисао живота, у Христу, Богу љубави, Жртвованом „за живот света“.

Данас, као и одувек, самољубље и саможивост прете да униште значај ове и овакве несебичне саможртвене Христове љубави, на чијем пламену се греју сва бића и сва створења. Само вера у човекову бесмртност и вечну одговорност за свој живот и дела сажиже својим пламеном саможивост као лажно начело живота, откривајући, да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњем, нашем вечном брату и сабрату, излаз и спас из свих човекових заблуда, мрака и безизлаза. Само душе обасјане и обновљене светлошћу Васкрсења Христовог и надом у опште Васкрсење мртвих ослобађају се себичности и непоштења, страха и грамзивости; задобијајући стид и доброту, налазе праву меру свега што је пролазно и равнотежу између светиње општег и заједничког добра и личних потреба; уче се братском дељењу добара и срдаца у тајни ломљења хлеба живота, то јест, у Тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.

Славећи Васкрсење Христово, „у Коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17,28), руковођени пастирском бригом, позивамо вас, браћо и сестре, да исповедате и чувате своју веру православну, и то, не речима, већ животом – делатно и истрајно. Чувајмо се свих оних који „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 7,15). У миру и љубави похађајмо своје храмове и своје светиње, учествујући у богослужењу и причешћујући се Божанским Тајнама Христовим.

Знамо добро шта значи држати се здравог учења о побожности, а шта, пак, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6,4-5). Зато, у заједничкој молитви, „сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!” Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности.

Помолимо се Господу Васкрсломе да се мир врати свуда одакле је протеран, на првом месту у наша срца и у наше домове. Чувајмо светињу хришћанскога брака, јер је она основ узвишене, здраве и честите хришћанске породице.

Велики руски старац, Свети Серафим Саровски, све своје посетиоце је увек поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја,!” показујући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми будемо сведоци те истине, и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења.

Поздрављајући вас, браћо и сестре, најрадоснијим Васкршњим поздравом, позивамо вас да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот, јер ћемо само тако постати и бити синови и кћери Васкрсења. Стога, чувајте у љубави тајну живота коју је установио и осветио Сâм Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – највећега блага, због којих живимо и радимо. Искрена верност и узајамно праштање да не изостане.

Кад знамо да је Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своју тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, ојачати и кроз овоземаљски живот водити. Чувајмо тај Божји дар у себи, и чувајмо се да Господа не увредимо својим гресима. Кад нас непријатељ нападне, завапимо попут Апостола Петра: „Господе, спаси ме!“ (Мт 14,30).

У животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости, али знајмо да Господ – уколико смо са Њим – и највећу жалост претвара у радост, и да је Својим ученицима и Апостолима, а преко њих и свима нама рекао: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33).

На овај Празник над празницима, обрадовани радошћу Васкрсења Христовог, поздрављамо све: мајку која чува чедо под срцем и нагнуту над колевком свога болесног детета; поздрављамо оне који страдају и пате, прогнане правде Божје ради; поздрављамо све презрене и понижене, и сужње у тамници; поздрављамо трудбенике и раднике, путнике по сухом, мору и ваздуху; поздрављамо учене и неуке и све оне који трагају за вечним смислом и тајном живота; поздрављамо све болесне и напаћене; поздрављамо све људе поздравом вечне победе: Христос васкрсе – веру, наду, љубав и вечни живот донесе, тугу и смрт однесе!

Овим поздравом, обрадујмо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији који данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над силама таме.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве која живе на свим континентима, али са којима смо у молитви сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да чувамо јединство Свете Цркве Христове, да у љубави и слози једни са другима чувамо „јединство Духа свезом мира” (Еф 4,3), и да никада своје земаљске интересе не стављамо изнад интереса Цркве и свеопштег добра нашег народа.

Нека мука и тескоба наших дана узмакне пред светлошћу и радошћу Васкрсења Христовог! И никада не заборавимо да Васкрс значи почетак, сигурни залог и темељ нашега Васкрсења.

У радости Васкрсења Христовог загрлимо једни друге и сва створења, и запевајмо свету песму вечног живота и Светлости:

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победивши и онима у гробовима живот даровавши.

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду, Васкрсу 2015. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ

 

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ 

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ 

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ 

Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ

Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН 

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ 

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ нишки ЈОВАН

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ 

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ 

Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ 

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ 

Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН 

Епископ умировљени славонски САВА

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ 

Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ 

Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни епископ стобијски ДАВИД

(Сајт СПЦ, 9. 4. 2015)

Александар Вучић: Устаћемо после свих наших распећа и мука

За Новости пише – Александар Вучић, премијер Србије: Рад и неодустајање направили су једног Новака. Најтеже је учити оне који мисле да су свезнајући. И Џордан је најпре сабрао промашаје

vucic-novosti

Новак је опет победио у Мајамију и то таман кад су сви помислили да је на сигурном путу да изгуби меч! Омогућио нам је, по ко зна који пут, велико славље.

А ја се сетим кошаркаша који је, у каријери, промашио више од 9.000 шутева. И изгубио скоро 300 утакмица. И чак 26 пута, последњим шутем, пробао да донесе победу свом тиму, и промашио.

Какав губитник, кажете ви, шта, уопште, размишљаш о њему, данас, када смо победили? Зато што се звао Мајкл Џордан. Летећи Мајкл. Највећи кошаркаш свих времена. Човек који је, после свега, најпре сабрао промашене шутеве и поразе.

И када су га питали, како је успео, прво је то навео. Колико пута је промашио, колико утакмица изгубио, колико пута је испустио победе. Другим речима, колико пута, и после чега, није одустао.

Страшно важна лекција.

Да је успех пут, а не циљ, и да, на том путу, мора и да се пада. Не сме само да се одустане.

По Черчилу, ићи од неуспеха до неуспеха, а не изгубити ентузијазам – то је пут успеха. Новак је то доказао. Србија то, данас, доказује.

Зато што смо веровали у њу, и када јој ништа није ишло.

Зато што смо трпели поразе, али нисмо одустајали.

И нисмо се плашили. Ни рада, ни тешких одлука.

А у Србији, вероватно најтежа одлука била је она да промовишемо рад, као услов и као начин. Да укинемо бајке и митове, да престанемо да лажемо и обећавамо, него да, отворено, кажемо – биће, ако сви радимо.

Тешка одлука, у Србији.

И навешћу само један пример.

Једна од критичарки (извињавам се што јој нисам запамтио име, много критичара је било, нисам успео све да похватам), после мог навођења Езопове басне о цврчку и мраву, написала је како је Лутер, својевремено, преводио Езопа и делио његове басне, поуке, својој пастви.

Тачан податак, и есенција наших проблема. Лутер је живео у Немачкој, у 16. веку, и имао пред собом широко, празно поље. Људе који су били прости и неписмени. И спремни да уче од почетка. Од Езопа и елементарних правила. Оних која су их, током векова, обликовала и начинила од њих вредне раднике.

А ми, данас, у Србији, Езопу, и раду, покушавамо да учимо оне који су убеђени да већ знају све. И да нема шта ко да им прича.

Ми, свакој науци, и сваком тешком раду, нађемо ману. Презиремо их, убеђени да бисмо само, само ако бисмо хтели, могли много више и боље.

Као у оној анегдоти о Милану Јовановићу Бродском, једном од најобразованијих Срба у 19. веку. Писац, преводилац, који је, као лекар, радио на Лојдовим бродовима и стигао до Кине и Индије.

Када је приман у Краљевску академију наука, држао је приступну беседу о индијској драми, са којом се упознао још током студија у Енглеској. И неке колеге, будуће, замериле му што прича о индијској драми, а не зна санскрит.

Како год, изађе Милан Јовановић на Кнез Михаилову после те расправе, и примети како људи окрећу главу од њега. Иде, чуди се, када из једног ћепенка чује два шегрта како се домунђавају:

– Ено га онај што не зна санскрит.

То је Србија којој смо рекли да мора да ради, и да учи. Свезнајућа земља, свезнајућих људи.

Тешка одлука, нарочито ако се зна да ни сам не знам санскрит.

Али, хвала Богу, знам да радим. И отпоран сам на „незнасанскрит“ критике. И верујем да таквих, као што сам ја, у Србији има, као мрава. И нема везе што су ови санскрит критичари гласнији. Ми смо вреднији.

Не кријемо се, у сенци, не правимо митинге, у сенци, не одмарамо се и не причамо, у сенци.

Радимо, на отвореном, и верујемо, искључиво у тај наш рад.

Спремни смо да, радећи, паднемо, али и да одмах устанемо и наставимо да радимо.

И, нећу да се поредим, али верујем да смо, највећем делу Србије успели да приближимо ону филозофију која је направила једног Новака Ђоковића.

А он се, пре само пар недеља, у Филаделфији, сликао поред споменика Рокију Балбои, и написао, испод слике, чувену реченицу, која би, ако мене питате, требало да постане мото читаве Србије:

– Није важно колико јако можеш да удариш, већ колико јаких удараца можеш да примиш, и да наставиш даље.

То је Новака направило. Рад и неодустајање.

Неодустајање и рад, рад и рад.

И то је Србија данас.

То је „Београд на води“. То је „Ер Србија“. То је Железара. То је фабрика у Крупњу после 35 година. То је свака фабрика коју отворимо.

То ће бити и дан када ћемо вратити плате и пензије. Када почну да расту на здравим економским темељима.

Устајање после удараца.

И зар није, на крају, то и суштина највећег хришћанског празника, Ускрса. Устати, после свих удараца, распећа и мука.

Празника од којег ми, свезнајући Срби, треба толико тога да научимо.

А пре свега да верујемо, и да не одустајемо.

Да радимо, још више.

Зато, срећан вам управо такав Ускрс.

Христос Воскресе!

Ваистину!

(Вечерње новости, 11. 4. 2015)

Петак 10. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Према информацијама Новости, амерички државни врх заинтересован је да из прве руке, од председника српске владе, добије гаранције да Србија остаје на европском путу, али и да се „претресу” важне билатералне теме, међу којима су и енергетска стабилност наше земље и даљи планови за реформе на свим пољима. Разлог великом увозу меса у Србију је ниска цена коју домаћи трговци могу да добију када купују месо „на месец дана пред истек рока трајања“ које је здравствено и даље исправно, али је услед дугог држања у дубоко смрзнутом стању изгубило део квалитета. Казнени поени за превремено пензионисање, уведени новим законом ПИО, могли би се ускоро наћи на ревизији

Нови Сад, 09.04.2015 - четврти, завршни дан овогодишњих „Ускршњих чаролија“, са више од хиљаду малишана, који су током фестивала уживали и учествовали у разноликом позоришном, музичком, научном, креативно-едукативном, ликовно-литерарном програму 

Нови Сад, 09.04.2015 – четврти, завршни дан овогодишњих „Ускршњих чаролија“, са више од хиљаду малишана, који су током фестивала уживали и учествовали у разноликом позоришном, музичком, научном, креативно-едукативном, ликовно-литерарном програму

Вучић путује у Вашингтон

Премијер Србије Александар Вучић боравиће у званичној посети Сједињеним Америчким Државама највероватније крајем маја или почетком јуна, али тачан датум посете још није одређен, сазнаје Данас од извора у Влади Србије. Амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби јуче је Вучићу пренео позив потпредседника САД Џозефа Бајдена да дође у посету Вашингтону, о чему је српски премијер обавестио јавност путем свог Твитер налога. Бајден је почетком фебруара ове године, током Међународне конференције о безбедности у Минхену, Вучића и лично позвао да посети САД. „Радите сјајан посао за Србију“, рекао је том приликом Бајден Вучићу, како је тада наведено у саопштењу владе, а пренели београдски медији, пише у Данасу под насловом „Вучић у САД крајем маја или почетком јуна”.

Како се наводи, Вучић је са Кирбијем разговарао и о могућим новим америчким инвестицијама у српску економију, посебно у области пољопривреде. Кирби је навео да реформске мере српске владе почињу да дају опипљиве резултате, јер се примећује побољшање економске ситуације у земљи, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима. Такође је констатован напредак у дијалогу Београда и Приштине, док је Вучић истакао опредељеност Србије да доприноси политичкој и економској стабилности региона. Било је речи и о српском председавању ОЕБС-у.

Бела кућа захтева гаранције да ће Србија остати на европском путу. Премијер ће тражити да Кфор остане на КиМ и нове инвестиције, објављују Новости под насловом „Шта Вучића све очекује у Америци”.

Према информацијама Новости, амерички државни врх заинтересован је да из прве руке, од председника српске владе, добије гаранције да Србија остаје на европском путу, али и да се „претресу” важне билатералне теме, међу којима су и енергетска стабилност наше земље и даљи планови за реформе на свим пољима.

Крећу аутомобили из Крагујевца у Русију – без царине

Фијат може да крене у Москву, наслов је у Новостима. Извоз аутомобила из Србије у Русију без царине могао би да стартује већ средином године. За почетак може да се извезе минимум 5.000 возила.

– Русија је спремна и завршила је све неопходне процедуре за бесцарински увоз аутомобила „фијат“ који се производи у Србији, али је неопходно да се све усагласи са осталим земљама чланицама Евроазијске економске уније – Белорусијом и Казахстаном, јер Русија не може једнострано да донесе такву одлуку – рекао је у четвртак шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Србији Андреј Хрипунов.

Мања зарада кинеских трговаца

На најаву кинеских трговаца да ће отићи из Србије у царини кажу да узрок томе није повећање дажбина јер до измена царинских стопа није дошло. По царини, један од основних узрока су осцилације курса јер слабљење динара и јачање јуана директно утичу на смањење зараде кинеских трговаца, пише у Политици.

Увоз меса

Сумње да се у витринама српских касапница све чешће налази месо из увоза, а не домаће, због чега су српски сточари недавно протестовали, сада поткрепљују и подаци Управе царина. Према статистици коју је Данас добио од ове институције, 18 највећих произвођача и продаваца меса у Србији прошле године су за чак 44 одсто повећали увоз робе у односу на 2013. годину, који је тако достигао 123,7 милиона евра.

– Увоз су највише повећале индустрије меса Матијевић и Трлић, које су више него дуплирале набавку из иностранства. Матијевићев увоз је достигао чак 26,7 милиона евра у 2014. чиме је овај пољопривредни гигант избио на прво место увозника међу продавцима меса. Одмах иза је Неопланта, чији је увоз достигао 25 милиона евра.

Трећи је Златиборац са увозом од 13 милиона евра, а четврти Трлић са 11,8 милиона евра.

Листу највећих увозника затвара Јухор Мирослава Мишковића са 10,9 милиона евра увоза. Иако се фирма званично зове Yuhor Export, у питању је нето увозник који је прошле године у иностранство пласирао немалих 9,15 милиона евра робе, али је то ипак било за 1,7 милиона мање од његовог увоза у истом периоду.

Све поменуте фирме су прошле године повећале увоз.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за Данас да је разлог толиком увозу ниска цена коју домаћи трговци могу да добију када купују месо „на месец дана пред истек рока трајања“. То месо је, како каже, здравствено и даље исправно, што се контролише на граници, али је услед дугог држања у дубоко смрзнутом стању изгубило део квалитета.

– Матијевић продаје килограм прашке шунке за 350 динара, а ПИК Врбовец за 1.100 динара. Дакле, он је 3,5 пута јефтинији. Он највише увози дубоко смрзнуте свињске полутке, а не расхлађене које су практично једнаке свежим, и онда их углавном прерађује и меша са месом са својих фарми. А када увозите робу пред крај рока, онда је добијате много јефтиније, и зато они могу да се играју са добављачима – објашњава Простан.

Овај стручњак наглашава да произвођачи попут Матијевића не зарађују највише новца на трајним производима попут кулена, праве шунке и сличних производа, који не могу толико јефтино да се направе, него на полутрајним као што су саламе и кобасице, које купују сиромашнији људи, у жељи да избегну најлошије паризере.

– Свему је разлог мала куповна моћ становништва – закључује Простран, додајући да држава не може да забрани овакав увоз меса, јер је тржиште сада слободно, што представља „елдорадо“ овакве произвођаче.

Пенали за пензионере докле год пада БДП

Казнени поени за превремено пензионисање, уведени новим законом ПИО, могли би се ускоро наћи на ревизији, објављује Политика под насловом „Спорни пенали за превремено пензионисање”.

Разлог за то је огромно незадовољство будућих пензионера који сматрају да су на овај начин неправедно кажњени, будући да им се за сваки месец пензија трајно умањује за 0,34 процента. За пет година – више од петине.

Казнени поени за превремено пензионисање односе се на све оне који одлуче да напусте посао пре законом прописане старосне границе, што значи 65 година за мушкарце и, у овом часу, 60,6 година за жене.

У служби за односе с јавношћу Министарства рада, потврђују да би неком наредном изменом пензијског закона могло доћи до промене или потпуног брисања овог члана, под условом да се постигне планирани економски раст, смањи стопа незапослености И дође до пораста БДП-а који је у сталном паду од последњег квартала 2013. године.

Сусрет у Москви

„Сусрет руског председника Владимира Путина и грчког премијера Алексиса Ципраса у Кремљу у уторак протекао је уз осмехе и у топлој атмосфери, али поставља се питање колико ће та политичка симболика којој обе стране теже донети користи грчкој и руској посрнулој економији. Велики део онога што смо видели у Кремљу заправо је само „политички театар“, тврди Сергеј Забелин, стручњак на Европском институту у Москви, преносе западни медији а објављује Данас под насловом „Политички шоу или нови лист”.

Ипак, како додаје, на сто су изнети и важни економски споразуми.

Путин је, на пример, одлучио да за Грчку скине забрану увоза хране из ЕУ, те би извоз грчких пољопривредних производа у Русију могао поново да износи 200 милиона долара годишње. Осим тога, Русија је понудила да од Грчке направи главни енергетски центар у јужној Европи када буде направљен гасовод „Турски ток“. Русија спроводи дипломатску офанзиву, указују аналитичари, чији је циљ да докаже да ће моћи да се носи са санкцијама, које су јој уведене након анексије Крима. Како истичу, Москва је у том смислу остварила успех, с обзиром на то да је, како се чини, успоставила потпуно нове економске односе с Кином, учврстила традиционално јаке везе са Индијом и постигла нове споразуме са Египтом и Турском. Руси се сада надају да ће Грчка помоћи да се осујети режим санкција ЕУ Москви када о њима поново буде речи у јулу.

Ципрас није обећао дипломатску подршку, али је на конференцији за новинаре у Москви изјавио да сматра да су санкције против Русије еквивалент „економском рату“ и „јаловој“ тактици. „Грчка је суверена држава с безусловним правом да води слојевиту спољну политику“, додао је грчки премијер. „Ново грчко руководство жели да покаже Европи да има независтан став“, изјавио је Забелин.

Поједини посету Ципраса Москви коментаришу као нови лист у односима Русије и Грчке, те наглашавају да грчки премијер никада није имао намеру да од Путина затражи финансијску подршку. Они сматрају да је заправо реч о иницијативи нове владе Грчке да успоставља нова партнерства ван оквира ЕУ, пише у Данасу.

Зашто су отказане балетске представе

Свега неколико месеци пред крај сезоне, Народно позориште отказало је извођење две дуго најављиване балетске представе, „Жизеле“ и „Слике Доријана Греја“, како наводе у саопштењу, због неодговорног односа Министарства културе у погледу финансирања националног театра. Убрзо затим Министарство је одговорило својим саопштењем у којем истиче да су балетске представе отказане због несавесног управљања финансијама Народног позоришта, односно, новцем које је Министарство благовремено уплатило на рачун театра.

Између осталих ствари, Министарство наводи и да је у току избор новог управника Народног позоришта те да ће „професионализацијом руководећег кадра доћи и до решавања бројних проблема нагомиланих у претходном периоду“. Како из Министарства поручују, представе су отказане искључиво због обуставе рада балетског ансамбла услед неисплаћених накнада. В.д. управник Дејан Савић расветљава угао из којег поступа управа Народног позоришта, због чега су отказане представе, али говори и о процесу избора новог кандидата за челну позицију у националном театру, објављује Данас под насловом „Савић: Тасовац није човек за место министра”.

Хала Пионир/Београд, 09.04.2015 - утакмица 14. кола 15. Евролиге - Топ 16 фазе Црвена звезда - Панатинаикос, 69:68 (16:7, 14:19, 12:13, 25:23)

Хала Пионир/Београд, 09.04.2015 – утакмица 14. кола 15. Евролиге – Топ 16 фазе Црвена звезда – Панатинаикос, 69:68 (16:7, 14:19, 12:13, 25:23)

Без бенефиција за полицијску администрацију

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије је, говорећи о реформама овог министарства у интервјуу за „Политику”, који објављујемо у сутрашњем празничном броју, рекао да је бенефицирани радни стаж за запослене у МУП-у од пре неколико дана резервисан само за полицајце са статусом овлашћеног службеног лица и униформисаног овлашћеног службеног лица.

„Ако неко ради у администрацији, он нема опасан посао. За оне који раде као полицајци и свакодневно се излажу опасности мора да се обезбеди новац да не буду оштећени. Ово је тежак посао и људи иду у пензију са 54, 55 година”, оцењује Стефановић, пише у Политици под насловом „Стефановић: Укинут бенефицирани стаж за административце у полицији”.

Додељивање земљишта инвеститорима

Премијер Александар Вучић је током свог излагања у Народној скупштини око усвајања посебног закона за пројекат „Београд на води“ споменуо иницијативу групе адвоката, међу којима је и Срећко Пецикоза, који су затражили да исти повуче из скупштинске процедуре. Пецикоза је због тога упутио отворено писмо Вучићу пошто је, како је рекао, „споменут у контексту адвоката који је обећавао велику изградњу у Сурчину, а од тога ништа није било“.

„И даље остајући при ставу да је тај предлог, а сада закон, пише Пецикоза, противуставан и у супротности са Европском конвенцијом за заштиту људских права, „а како нисам у прилици да вам одговарам у току скупштинског излагања, слободан сам да вам пошаљем ово писмо са одговором”, пише у Данасу под насловом „Вучићу, зашто не распишеш конкурс за доделу земљишта?”

„Тачно је да сам у поступку прикупљања понуда заступао предузеће које је дало најбољу понуду по расписаном конкурсу у Сурчину. Тачно је и да тај инвеститор, од уплате накнаде за 10 година закупа и завршетка покренутог судског спора од стране противника на конкурсу, даље није одмакао”, пише Пецикоза.

Оно што је битно, објашњава даље, „јесте да сам ја наступао као адвокат, а не као држава, заступајући интересе инвеститора, а ви у овом случају наступате као адвокат инвеститора, а премијер сте државе која треба да оствари сарадњу на том врло важном пројекту и браните већ постигнут договор (који сте ви направили), а да се не усуђујете да распишете конкурс за доделу земљишта.“

„Ви ћете, као велики адвокат (премијер), у заступању интереса вашег клијента имати као противника део јавности и део „храбре“ групе адвоката, а већ сте почели патетично да плачете како нисте очекивали оволики отпор, а ја као мали адвокат, не много великих компанија и физичких лица, с никаквим утицајем у државном врху, готово увек наилазим на отпор и одуговлачења од стране државних органа и организација, па не разумем откуд се као такав нађох у вашем говору“, закључује адвокат Срећко Пецикоза.

Ко ће обезбеђивати Вучића

Нико у Министарству одбране и Војно-безбедносној агенцији није наредио припадницима ВБА да прикупљају податке о активностима политичких партија, закључио је јуче Скупштински одбор за контролу служби безбедности. Војно-безбедносна агенција прикупљала је податке о угрожености штићених особа И објеката а не о политички активностима, закључио је Одбор, објављује Политика.

Дебату да су службеници ВБА пратили организацију митинга Српске радикалне странке 15. Новембра 2014. Године, што није у складу са законом који регулише рад ВБА, покренуо је заштитник грађана Саша Јанковић, позивајући се 28. Јануара, на документ ВБА у коме се наводе детаљи припрема активиста СРС-а за одлазак на митинг подршке њиховом лидеру Војиславу Шешељу после његовог доласка из Хага.

Момир Стојановић, председник Одбора рекао је да је на јучерашњој седници констатовано да постоји још један проблем који то тело не може да реши – ко ће убудуће да штити премијера Александра Вучића. Да ли ће то, као И до сада, радити ВБА или ће то прећи у надлежност Безбедносно-информативне агенције (БИА).

„Мислим да би премијера требало да обавештајно обезбеђује БИА а физички, посебни ресор у полицији”, каже Стојановић за Политику.

Смешне слике

„Преко крава и машина за шивење до гласова”, објављује Блиц где пише да у Србији предизборна кампања траје све време. „Вучић за шиваћом машином, Тадић мази теле, Вулин у свињцу, Николић пече ракију, Јовановић го до појаса…”, набраја лист под насловом „Манекени и фолиранти” уз серију фотографија познатих политичких ликова у комичним ситуацијама.

Неке од фотографија из чланка Блица (Вучић, Дачић, Тадић)

Неке од фотографија из чланка Блица (Вучић, Дачић, Тадић)

Иако ове слике изазивају лавину смеха на друштвеним мрежама, маркетиншки стручњаци кажу да ове идеје код просечног српског бирача очигледно пролазе, и заправо „одувек пролазе”, те политичари то и обилато користе.

Анђелка Николић

Цео текст прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 10. 4. 2015)

Субота 11. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Брезовица/Штрпце, 10.04.2015 - фарбање ускршњих јаја у Брезовици, у општини Штрпце, 20 километара источно од Призрена

Брезовица/Штрпце, 10.04.2015 – фарбање ускршњих јаја у Брезовици, у општини Штрпце, 20 километара источно од Призрена

Новости објављују наслов „Христос васкрсе” док Курир – насловом „У љубави је спас”, Информер – „Слобода од смрти је једина права слобода” и Блиц под насловом „Стид и доброта уместо лажи”, најављују посланицу патријарха а Данас свим хришћанима који славе по Јулијанском календару, честита Ускрс. Дневне новине објављују данас ускршње двоброје тако да се поново појављују на киосцима у понедељак. „Интегрисање у ЕУ означиће и уједињење са идејом и духом политичке и економске слободе, равноправности и сарадње између свих народа, укључивши и народ Косова”, истиче председница Косова Атифете Јахјага. „Када изгубите поверење у Србију и Србе, читајте Вукокве пословице”, каже академик Владета Јеротић.

Уједињење Албанаца

Данас подсећа како је изјава албанског премијера Едија Раме изазвала је бурне реакције у домаћој јавности и међу државним званичницима, а Министарство спољних послова Србије упутило је протестну ноту амбасадору Албаније у Београду, писмо Савету безбедности УН и дало одговарајућу инструкцију свим мисијама и амбасадама Србије у иностранству. ЕУ је, такође, реаговала речима да су такве провокативне изјаве неприхватљиве, а министар спољних послова Хашим Тачи рекао је да је изјава Раме погрешно интерпретирана и да нико није помињао промену граница нити могућност националног уједињења.

„Данас живимо у доба интеграција и зато су европске интеграције циљ и алтернатива свих држава на Балкану. Косово је самостална и суверена држава и као свака друга држава у региону тежи европским интеграцијама и ради на испуњењу критерија за учлањење у Европску унију”, истиче за Данас председница Косова Атифете Јахјага, одговарајући на питање какав је њен став о изјави албанског премијера Едија Раме да ће се Косово и Албаније ујединити уколико ЕУ не отпочне интеграције Косова.

„Интегрисање у ЕУ означиће и уједињење са идејом и духом политичке и економске слободе, равноправности и сарадње између свих народа, укључивши и народ Косова, као нераздвојни део. Европска унија није комплетна без учлањивања свих држава Балкана, укључивши и Косово”, напомиње Јахјага у краткој изјави коју овај лист објављује под насловом Јахјага: Улазак у ЕУ значиће и уједињење”.

Оточац, 10.04.2015 - Епархија горњокарловачка упутила је поводом најрадоснијег хришћанског празника Христовог Васкрсења - Ускрса поделила скромну помоћ особама са оштећеним видом на подручју Парохије у Оточцу, у Личко сењској жупанији

Оточац, 10.04.2015 – Епархија горњокарловачка упутила је поводом најрадоснијег хришћанског празника Христовог Васкрсења – Ускрса поделила скромну помоћ особама са оштећеним видом на подручју Парохије у Оточцу, у Личко сењској жупанији

Читајте Вукове пословице

Тридесет година је прошло откако је академик професор Владета Јеротић напустио лекарску праксу, усред, како пише у својој аутобиографији, интензивног психотерапеутског рада у београдској болници „Др Драгиша Мишовић”. Бирајући између рада у болници и оснивања катедре за пасторалну (пастирску) психологију и медицину на Православном богословском факултету, одлучиио се за ово друго, пише у Политици у уводу интервју под насловом „Владета Јеротић, академик: Време за лепе разговоре”.

„Када изгубите поверење у Србију и Србе, читајте Вукове пословице, то је таква мудрост да је то сјајно”. 

Судбина човекова

„Опрост је лек за сваку рану”, пише у Новостима у репортажи из манастира Соколица код Звечана, где игуманија Макарија говори о Косову, суштини вере, Србима, Албанцима и нади…

„Христос је васкрсао и ми ћемо васкрснути. И ту је сва суштина наше вере”, каже игуманија Макарија.

„Бог се сажалио на човека и послао сина свога, Христа да избави род људски. Али су га издали за тридесет сребрњака. Јер увек ће се наћи неко ко ће вас издати за три хиљаде, за триста динара. То је судбина човекова”, сматра игуманија.

У Хиландару

Политика објављује репортажу са Свете Горе под насловом „На јутрењу са монасима Хиландар”. У манастиру свањива другачије него у остатку света, овде се осам векова и још 17 година свака зора дочекује уз молитве и славу Божју, пише у Политици. Хиландарци не померају казаљке напред назад. И даље су на снази византијско време и календар. У Византији нови дан се рађа заласком сунца.

Парада у Москви

Информер објављује интервју са руским амбасадором у Београду Александром Чепурином под насловом „Срби и Руси су браћа, Запад нас не може завадити”. Чепурин каже да је „одлука Србије да пошаље 70 војника на параду у Москви показује да ваше достојанство није празна реч”.

Дагестан, 10.04.2015 - нико није страдао, нити је повређен у пожару који је избио у главној џамији у Кизлиару, у јужној руској републици Дагестан, у близини границе са Чеченијом, саопштио је полицијски званичник

Дагестан, 10.04.2015 – нико није страдао, нити је повређен у пожару који је избио у главној џамији у Кизлиару, у јужној руској републици Дагестан, у близини границе са Чеченијом, саопштио је полицијски званичник

У Москви о Дејтону

Концепција мира је проста – не треба бити геније да би се достигло главно у оваквим ситуацијама као што је украјинска, а то је да се најпре избегне крвопролиће – казао је Милан Панић, бивши југословенски премијер и амерички бизнисмен, на дебати о двадесетој годишњици Дејтона, коју је у Москви организовао тамошњи Институт за међународне односе, објављује Данас под насловом „Милан Панић: Крим је руски”.

Говорећи из угла свог искуства, као иницијатора Дејтона, који је довео до мира у Босни, Панић је изнео „непоколебљиво мишљење“ да је мир најважнији, и предложио „нови Дејтон“ за Украјину. Позвао је руског председника Путина да организује међународну конференцију, и понудио му своју помоћ. „Ако му је она потребна, наравно“, рекао је Панић. „Пре двадесет година форсирао сам ту идеју код председника Клинтона, и успело је.“

Округли сто отворио је ректор Института академик Анатолиј Торкунов, а модератор је био проф. др Сергеј Гризунов. Они су практично дали и одговор на питање: откуд разговор о Дејтону у Москви. Он гласи: Москва нема специјалистичке студије балканистике, и ово би требао бити први корак у томе правцу. У дискусији су узели учешћа заменици руског министра спољних послова Алексеј Мешков и Григориј Карасин, високи представник за БиХ Валентин Инцко, те амбасадори више земаља акредитовани у Москви, међу којима и амбасадор БиХ Иван Барбалић. Барбалић је рекао да би „модел Дејтона могао бити примењен у разрешавању украјинског конфликта“. И он, као и практично сви који су говорили на скупу, позитивно су оценили улогу Дејтонског споразума.

Ухапшени крадљивци идентитета Вучићевог брата

Полиција је ухапсила 16 особа које се сумњиче да су злоупотребом службеног положаја и прањем новца оштетиле буџет Србије и више грађана, саопштио је јуче министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и додао да полиција још увек трага за две особе. Према његовим речима, осумњичени су користећи фалсификоване личне карте регистровали седам фантомских предузећа у Агенцији за привредне регистре (АПР). Једна од особа чија је фотокопија личне карте злоупотребљена је брат премијера – Андреј Вучић, пише у Данасу.

Министар је напоменуо да су имена свих фантомских предузећа почињала са словом „А“, пошто је једна од ухапшених радила у Пореској управи и била задужена за контролу предузећа чији назив почиње на ово слово. Злоупотребом личних докумената основане су фирме – Амур пројект ДОО, Атрабан, Амаг, Ангас, Асрапњефт, Атавар инвест, Амургас, као и фирма Асомакум, која је регистрована у АПР-у на име Андреја Вучића.

„За остваривање права за неосновани повраћај ПДВ осумњичени су користили два привредна друштва – Арес ДОО и Арнита Комерц. Они су током 2009. и 2010. године доставили лажне пореске пријаве на основу којих су захтевали повраћај 23,3 милиона динара на име ПДВ-а, односно око 300.000 евра. Након тога, користећи друга предузећа, конвертовали су тај новац у девизна средства и искористили га за плаћање фиктивних обавеза према лицима са територије Кине, у укупном износу 42.745.262 динара или, по тадашњем курсу, око 500.000 евра”, рекао је Стефановић, преноси Данас.

„Прали паре и у Кини с лажном Вучићевом личном картом”, наслов је у Блицу.

Београд, 10.04.2015 - сусрет председника Владе Србије Александра Вучића и бившег потпредседника Европске комисије и бившег министра иностраних послова Италије, саветника у Влади Србије о приступном процесу Републике Србије у Европску унију Франком Фратинијем

Београд, 10.04.2015 – сусрет председника Владе Србије Александра Вучића и бившег потпредседника Европске комисије и бившег министра иностраних послова Италије, саветника у Влади Србије о приступном процесу Републике Србије у Европску унију Франком Фратинијем

Ценовник корупције

Под насловом „Ценовник корупције у Србији” у Блицу пише, „Пошто веза: сви знају, сви дају и сви ћуте”. Лист наводи да „примају само у еврима”. И набраја: диплома 3.000, дозвола 1.000, порођај 500, прекршај 10.

Крај фудбалских менаџера?

Нови правилник Фифе који је ступио на снагу 1. априла, у великој мери ће утицати на пословање фудбалских клубова, објављује Политика под насловом „Фифа укида менаџере у српском фудбалу”. Фифа је прошле недеље и званично укинула фудбалске агенте као правна лица а такође и власништво трећих лица и инвестиционих фондова над фудбалерима.

У Србији је ова тема годинама изазивала полемику: једни су тврдили да је то „највеће зло” и „модерно робовласништво” а други су на менаџере гледали као на спасиоце клубова из тешке финансијске ситуације.

Анђелка Николић

Цео текст прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 11. 4. 2015)

Ноје цирхер цајтунг: Неуспех Еулекса на Косову

Швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг објавио је текст новинара Андреаса Ернста о лошем билансу Еулекса на Косову. Наслов гласи: „Ми овде немамо пријатеље“, а то су заправо речи шефа мисије, Италијана Габријелеа Меучија. „Он није могао имати тежи старт. Тек што је преузео функцију од свог немачког претходника, у локалној, а затим и међународној штампи, мисија се нашла на мети оптужби за корупцију. Једна државна тужитељка је оптужила свог колегу за узимање мита и незаконито стицање привилегија.“

„Углед мисије, која је на Косову од проглашења независности 2008, био је нарушен још много раније. Државни тужиоци су се разбацивали изјавама о ‘хватању крупних риба’ и тако побудили у јавности очекивања која никада нису испуњена. Од појаве оптужби за корупцију, каже Меучи, у току је лов на вештице – покушаји да се мисија и њени службеници застраше. Ко стоји иза њих? Меучи избегава одговор. Ово друштво је подривено организованим криминалом – много је оних у чијем је интересу да скандализација Еулекса потраје.“

dw-1142015

У тексту се даље преносе речи градоначелника Приштине Шпенда Ахметија који се жали да му Мисија пружа премало подршке и да је иницирао десетине истрага због корупције, али да све запињу. Уместо да државни тужиоци стану у ред пред канцеларијом градоначелника и узимају случајеве у обраду, постављају се којекаква питања и одмеравају ризици, а подношење тужби се стално одгађа. „Еулексови државни тужиоци, који су надлежни за најтеже случајеве, нису ништа бољи. Они зазиру од покретања истрага против високих политичара. Правна питања се очас посла претварају у политички проблем. Мисија очигледно не жели да предузме ништа што би могло да угрози политичку стабилност Косова. Зато је политичко вођство земље практично недодирљиво.“

„За политичку елиту, Еулекс и ограничена сувереност Косова су део цене коју је требало платити 2008. за одвајање од Србије. То никада није заиста угрозило круг моћних. Јер, моћници су још мисији УН, која је Косовом управљала од 1999. до 2008, јасно ставили до знања да се о реду и поретку не старају њени представници, већ бивши господари рата из ослободилачке армије УЧК. Људи као што су Хашим Тачи и Рамуш Харадинај били су и остали господари ванредног стања […] и самим тим и фактички суверéни.“

Аутор текста напомиње да је, и поред свих критика на рачун мисије УН и Еулекса, намера да се етаблира пре свега права држава која функционише – била исправна. Она је, пише, била предуслов за демократски развој и формирање институција те привредни раст (кога нема). Тек испуњењем тих услова би „и правосуђе дошло у позицију да делотворно заштити загарантована права грађана и инвеститора те моћнике држи у шаху“. Но, „експеримент није успео“. Наводе се и речи шефа мисије Меучија да је током шест година ипак изречено 550 пресуда, а да су у току и истраге против неких врло утицајних људи. Да је и полиција врло успешна – посматрано чак и у међународним оквирима. Но, аутор извлачи биланс: „Неоспорно је да у шеснаест година од завршетка рата није успело сузбијање малог слоја који се на власти држи богаћењем и подмићивањем, уз помоћ заштитника и застрашивања“.

(Дојче веле, 10. 4. 2015)

Дејли телеграф: У ЕУ се спрема „побуна“ против антируских санкција

Европска унија је председнику Русије Владимиру Путину „на тацни“ предала стратешки поклон у виду Грчке, пише уредник финансијске рубрике листа „The Daily Telegraph“ Амброуз Еванс-Причард.

На јучерашњем сусрету са руским председником у Москви грчки премијер Алексис Ципрас је изјавио да је Грчка суверена земља и да има пуно право на самосталну спољну политику. Осим тога, Ципрас је изразио неслагање са политиком санкција против РФ и изјавио да је неопходно прекинути тај зачарани круг, подсећа британски лист.

Рок важења антируских санкција истиче у јуну. Како би се оне продужиле, потребна је сагласност свих 28 чланица Европске уније. Међутим, ако Грчка стави вето на санкције, то ће охрабрити и премијера Мађарске Виктора Орбана да се прикључи „побуни“. Словачка такође полако напушта оно што је некада био јединствени европски фронт „обуздавања потеза Кремља у Украјини“. Брисел би могао да изврши притисак на једног непокорног играча, али неће то моћи да учини са групом непослушника. Власти Европске уније губе снагу, сматра „The Daily Telegraph“.

Очигледно је да ће, ако Европска унија не продужи санкције против Русије, то унети раздор између Брисела и Вашингтона. Конфликт ће „наставити да црпи снагу НАТО-а и онога што је остало од система западне безбедности“, наводи се у чланку.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 9. 4. 2015)

Тајмс: Тајни план ЕУ за искључење Грчке из еврозоне

Чланице ЕУ припремају тајни план за искључење Грчке из еврозоне у случају банкротства земље у мају ове године, објавио је данас британски Тајмс.

Тврди се да је у документу, који је припремило Министарство финансија Финске у сарадњи са Њемачком, ријеч о могућем искључењу, а аутори текста упозоравају да се овог прољећа мора донијети „веома тешка политичка одлука“.

Према наводима листа, Финска сматра да евро може да преживи искључење Грчке, захваљујући мјерама и реформама Европске централне банке које је спровела посљедњих година, пренио је Спутњик.

Крајем фебруара Грчка се договорила са еврозоном о продужетку антикризне помоћи на четири мјесеца, док су почетком априла власти те земље представиле програм економских мјера који треба да убеди међународне кредиторе да издвоји Атини кредитни пакет који се налази на чекању, а потребан је да би се избјегао банкрот Грчке.

(РТРС/Искра, 11. 4. 2015)

Никос Арванитес: „Лева” и „десна” политика Србије и Грчке

Премијер Грчке и лидер Сиризе Алексис Ципрас је у децембру 2014. године посетио Србију и састао се са председником Томиславом Николићем, министром Александром Вулином, лидером мале партије Покрет социјалиста, сродне Сиризи, као и са патријархом српским господином Иринејом.

За почетак маја најављена је нова посета грчког премијера Србији али сада и свом српском колеги Александру Вучићу, лидеру СНС. Како наводе медији, позивајући се на своје изворе, два премијера разговарала су телефоном и договорили сусрет за месец дана.

Премијер Србије Вучић, поводом избора Алексиса Ципраса за премијера упутио је искрене честитке уз ограду да Србија неће водити политику сличну Ципрасовој и Сиризи која се заснива на смањењу мера штедње и новом односу према кредиторима и ММФ. Србија је на курсу политике ММФ, док Грчка покушава да пронађе нека повољнија решења за кризу и задуженост. Упркос штедње и спровођења мера ММФ, нема задовољавајућих резултата већ се настављају, уз пад стандарда и незапосленост, и нови притисци тројке (ММФ, ЕУ, ЕЦБ).

Пријатељски односи Србије и Грчке

Сви досадашњи премијери Грчке и њени председници у последњих 25 година имали су добре односе са Србијом и свим њеним владама почев од Милошевићеве, деведесетих до Вучићеве владе данас.

Грчка према Србији води принципијелну, пријатељску политику међусобног разумевања два народа, исте православне вере и у знаку подршке Грчке на путу Србије ка ЕУ.

Грчка је током последњих деценија била фактор мировних решења за кризу на Балкану и пружала подршку Србији да смањи међународну кризу. Грчка се показала као разумна и није као чланица НАТО 1999. године учествовала у нападу на Србију и СРЈ. Србија и Грчка деле вековне савезе и пријатељства као и духовне везе каква је преко манастира Хиландара на Светој Гори.

Србија је за Грчку једна од кључних држава од туристичког интереса где сваке године преко пола милиона грађана Србије летује на грчком приморју. Значајне су грчке инвестиције у Србији у последњих 15 година.

Сличности и разлике премијера Вучића и Ципраса

Које су сличности и разлике између српског и грчког премијера Вучића и Ципраса? Сличности су што су две партије-коалиције, СНС и Сириза освојиле скоро 50 одсто бирачког тела, односно мандата у парламенту и да су апсолутна власт. Ципрас као подршку има малу десничарску партију да би функционисао, а СНС левицу – СПС – да би ојачао државну и владину политику и већину.

Премијер Србије је по убеђењу конзервативац који успешно сарађује са левицом у власти, док је Ципрас радикални левичар који сарађује са партијом деснице у власти. Вучић је правник без већег радног искуства сем у политици у којој је више од две деценије као посланик, министар, потпредседник владе, секретар странке. Ципрас је инжењер са далеко мањим стажом у активној политици али има, као и Вучић, популистичку црту у понашању. Сличних су година и представљају политичаре новог доба, рођене седамдесетих година прошлог века.

Обојица су виспрени у говорима као и у политичком спиновању и маркетнингу. Обојица се лежерно облаче.

Вучић је окренут Немачкој и Великој Британији а Ципрас ка САД, а има канале и у Француској и другим државама.

Ципрас има значајне проблеме са немачком канцеларком Ангелом Меркел са којом премијер Србије Вучић има садржајније односе уважавања. Ципрас је критичар ММФ и глобализма, Вучић је сарадник ММФ.

Све када се сабере, постоје добре основе за међусобну сарадњу и усаглашавање интереса.

Никос Арванитес, Атина

(Балкан магазин, 11. 4. 2015)

Константин Качалин: Америка је рат против Русије почела од Србије

Југославија је послужила као експериментална и геополитичка метафора за веће игре са Русијом

Илустрација: Алексеј Иорш

Илустрација: Алексеј Иорш

Сједињене Државе су још 1977. почеле да размишљају о „будућности Југославије“. Било је јасно да ће после смрти маршала Тита Москва желети да се приближи новом руководству у Београду и да себи омогући приступ на Балкан и на Јадранско море. CIA је разрадила план за припрему и финансирање опозиције и дисидената „антикомунистичке оријентације“. Председник САД Роналд Реган је 1987. основао „Комитет за пружање помоћи демократским дисидентима Југославије“, који је изабрао оне „најдостојније“: Алију Изетбеговића из Босне и Херцеговине и Фрању Туђмана из Хрватске. Они су добили задатак да се „баве децентрализацијом“ СФРЈ. Доласком на власт бивших дисидената Изетбеговића и Туђмана, на Балкану је почео рат. Југославија се распала на мале државе под контролом Вашингтона.

„Југословенски сценарио“ , који су саставиле CIA и Бела кућа, није чинила само огромна финансијска и војна помоћ Сарајеву и Загребу, који су тачно пратили сва упутства „ментора из Вашингтона“. Један од главних задатака био је информациони рат против Србије. Од Срба је требало начинити „главне кривце“ за све балканске несреће. Идеолошка и пропагандна машинерија Запада је из дана у дан свом становништву пунила главе, понављајући: „Срби заслужују да буду кажњени.“ У посао су се укључили сви: и председници, и премијери, и новинари. Српски новинари су на то подсетили ових дана на сајту Intermagazin.rs. Ево неколико „најискренијих“ изјава:

„Требало би да бомбардујете Србе“, изјавио је папа римски Јован Павле II, обраћајући се америчком председнику Клинтону за време јавног наступа у Денверу. „Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста“, изјавио је председник Француске Жак Ширак у јуну 1995. „Молим се да се ватра небеска обруши на Србе“, изјавио је отац Пјер, познати свештеник у Француској. „Што се тиче Срба… то је један болестан народ“, изјавио је генерал Жак Кот, бивши командант Унпрофора у Босни и Херцеговини, у Паризу 1997. „Србе треба бацити на колена“, Клаус Кинкел, министар спољних послова Немачке у мају 1992. „Срби су злочиначки дупеглавци“, Ричард Холбрук, специјални представник председника САД Била Клинтона у Југославији, 6. новембра 1995. за „New Yorker“. „Зауставите Србе. Одмах. Заувек“, Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије за „New York Times“ у мају 1994. „Нека се Срби подаве у сопственом смраду“, Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998. „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“, Тони Блер, премијер Велике Британије за време НАТО агресије против Србије 1999. „Срби спроводе терор и силују албанску децу“, Бил Клинтон, председник САД, на прослави 50-годишњице НАТО-а у Вашингтону, 23-25. априла 1999. „Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба. Ове недеље осморо. То је јасан напредак“, Бернар Кушнер, шеф мисије УН на Косову и Метохији за програм ТВ канала „France 2“ у марту 2000. „Било је време да се нападне Југославија, надам се да није сувише касно!“, лауреат Нобелове награде за књижевност Гинтер Грас, 26. марта 1999, два дана након што је почело бомбардовање Југославије.

Било је јасно да Југославија треба да послужи као експериментална и геополитичка метафора за веће игре са Русијом. Државни секретар САД Џејмс Бејкер је у Лисабону 24. маја 1992, отворено изјавио о плановима Вашингтона: „… Желимо да у Русији буде велики број држава. На пример, на Уралу, у Сибиру и на Далеком Истоку.“ Познати амерички политиколог Збигњев Бжежински је силно прижељкивао да профункционише план према којем би Русију чинио велики број конфедералних држава, чије би „империјалистичке тежње биле слабије изражене“. Бжежински је чврсто уверен да Америка треба да подржи сепаратизам у Русији.

Западни медији су, пошто су „за пет плус“ одиграли информациони рат против Србије и обичних Срба, одлучили су да се не зауставе. Након што су на Балкану испробали најновије пропагандне технологије, одлучили су да крену даље – на Русију. Ми то нисмо одмах схватили. Дуго смо веровали у пријатељство са ЕУ и Америком. На свим федералним ТВ каналима смо гледали холивудске акционе филмове и сапунице. Надали смо се да Вашингтон воли Русе и да је спреман да им у свему помогне. Али узалуд. Последњи догађаји у Украјини су показали да су се Американци и Европљани једноставно припремали да Русију баце на колена и да учине исто што су учинили са некада снажном и напредном Југославијом. Добро је да смо коначно „прогледали“ и да сад знамо да је „југословенски сценарио“ био само увертира. Била је то само припрема за „крсташки поход“ против Русије, против које се води отворен информациони и економски рат. Бжежински је одавно рекао својим газдама: „Русија је наш главни противник и треба постићи да она више никада не смета Америци да контролише цео свет. Сломили смо Југославију. Ред је на Русију.“

Аутор је стручњак за Балкан из Москве.

Руски текст на порталу regnum.ru.

Ставови изнети у рубрици „Погледи“ могу да се не подударају са становиштем уредништва „Руске речи“.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 10. 4. 2015)

Живот по процедури – одговор Мирослава Лазанског Генералштабу ВС

Мора ли Владимир Путин да нам донира акумулаторе?

Ј. Прокопљевић

Ј. Прокопљевић

Од петка у 23 часа па до суботе ујутро, а можда и дуже, ја сам Орсон Велс. Тако ми јављају пријатељи. Истина, нисам преко радија најавио инвазију марсоваца на земљу Србију и њен систем одбране,само сам на РТС-у скрушено констатовао да већ неколико дана на војном аеродрому Батајница не лете ни авиони ни хеликоптери. Па не лете и шта ја ту могу?

Због процедуралних разлога командант 204.авио-бригаде увео је забрану летења, све док се за летелице и пилоте не обезбеди оно што је прописима и процедурама и предвиђено. Оно што је годинама тражено, а није обезбеђено. А све је тражено тачно по списку, и сви су ти захтеви пилота склањани. Нема гума за мигове, па после нема ни акумулатора за мигове. Мора ли Владимир Путин да нам донира акумулаторе?

Небо је било чувано ракетним системима ПВО, говорили су тада, као што говоре и сада. Стварно, како се то чува небо само ракетним системима ПВО? Како само ракетама ПВО можемо да вршимо „ер полисинг”?

Јел то неки мисле да смо сви мутави у овој земљи?

Мигови 29 и мигови 21 нису могли да полете због недостатка резервних делова, а када се на небу Србије појави непозната летелица која не одговара на позиве за идентификацију, ми можемо да јој у сусрет пошаљемо авион „орао”, који нема радар, и који једва може да стигне модеран путнички авион. Или да у сусрет непознатом авиону упутимо наш Г-4, који исто нема радар, а спорији је и од „орла”.

Или да лансирамо ракету на непознати авион, који је можда и путнички, а који можда има проблем у радио-комуникацији? Па да убијемо, рецимо, 200 путника? По процедури? Или наше ракете ПВО разликују путничке авионе који су изгубили радио-везу, од авиона у којима су терористи? Са путницима, или без њих?

Како смо хтели процедуре, пошто је све у процедурама, е па сада нема више мајци летења само на потпис старешине и његову личну одговорност. Па нам је пре неки дан преко земље Србије пролетео непознати авион који се није одазивао позивима из контроле летења. Кажу господа генерали из Генералштаба да су дежурни мигови у пуном стању приправности ради пресретања сваког непознатог летећег објекта. То је могуће, само због процедуре сада нису полетели. Процедура је и када начелник Генералштаба одлази у посету пилотима на Батајници без присуства команданта РВ и ПВО? Све је то процедура?

Мигови 21 нису летели због недостатка резервних делова (Фото З. Анастасијевић)

Мигови 21 нису летели због недостатка резервних делова (Фото З. Анастасијевић) 

Како то да у Оперативном центру система одбране нема нити једног пилота? То је скандалозно, Војску Србије чини Копнена војска и РВ и ПВО, а у Оперативном центру система одбране, који је надређен Оперативном центру РВ и ПВО, и који се бави јединицама РВ и ПВО, нема нити једног пилота. О питањима, задацима, проблемима и хитним ситуацијама за РВ и ПВО одлучују тенкисти, пешадинци, везисти. Па, где то има у свету?

Углавном, грми саопштење Генералштаба на свим телевизијама, демантују ме око летења, грми и са оних 73 великих ЛЕД телевизора купљених за Генералштаб, а пилоти хеликоптера ХТ 40 и ХТ 48 годинама немају пилотске кациге, немају адекватне појасеве за везивање, немају потребан број магнетофона и магнетофонских трака. Али ту су ЛЕД телевизори и процедуре.

У Генералштабу, којем овом приликом морам да одам признање за фантастичну брзину реакције.

Наиме, емисија РТС „Да, можда, не” трајала је до 22,37, а већ у Дневнику РТС-а у 23 часа ишло је саопштење Генералштаба са демантијем. Реакција за 23 минута. Ма браво, момци, брзи сте…

Несретни хеликоптер Ми-17, његова посада и путници пронађени су 209 минута после пада. У Београду. Када су се неки појединци на највишим функцијама појавили на месту трагедије, е то је тек тужна прича. Где су били спасилачки тимови? Шта је радио Оперативни центар система одбране за тих 209 минута?

То је 209 минута, а не 29 минута…

Зар војни пензионер, поред свих наших специјалаца, мора да проналази пали хеликоптер? Шта би било да је неко од посаде или путника био рањен, па услед спорости у пружању помоћи умро? Процедуре?

Заправо, када мало боље размислим чини ми се да су се у Генералштабу сада препали да ја можда најављујем некакву побуну пилота, њихов бунт и огорчење укупним третманом којег имају у војсци. А не, господо генерали, иако сам љубитељ војних пучева, иако сам страсно заговарао војни пуч у бившој нам Југи, сада више нисам за то. Имамо сада демократију, постоји одговорност за учињено, или неучињено, па нека сви одговорни и одговарају. Резови у систему одбране под хитно су потребни…

Мирослав Лазански

———————————-

Деманти Генералштаба

Генералштаб Војске Србије оштро демантује наводе новинара Мирослава Лазанског изречене у емисији „Да. Можда. Не” да пилоти ВС одбијају да лете и да нису летели прекјуче и у претходна три дана, наводи се у саопштењу Генералштаба упућеном Радио-телевизији Србије и додаје: „Обавештавамо грађане Србије да пилоти Војске Србије своје задатке извршавају редовно, да су летели и да у систему противваздухопловне одбране стално дежура пар ловачких авиона.”

(Политика, 11. 4. 2015)

Миша Ђурковић: За референдум о породици

Уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана

djurkovic-misa (1)У протеклих шест месеци тема породичног законодавства први пут је у новије време постала озбиљна тема у српској јавности. Захваљујући алармирању једне групе појединаца, наша јавност и медији први пут су озбиљно обратили пажњу на крајње контроверзне и револуционарне процесе који се током протеклих петнаест година дешавају ван очију шире јавности. Наиме, измене које су до сада већ учињене у породичном законодавству, а за које зна врло мали број људи у Србији, имају размере тектонских промена. Овде ћемо најпре указати само на неке од њих.

Из закона је између осталог избачена класична одредба да је брак заједница заснована на љубави. Брак тиме постаје огољено интересна институција у коју супружници улазе или излазе у мери у којој им одговара и колико дуго им то одговара. Љубав као подстицај, повод и цемент за брачну заједницу више не постоји. Надаље, избачен је институт брачне преваре. Некада је верност у браку била обавеза, а онај ко је прекрши сносио је не само моралне, већ и правне па и имовинске последице. Данас је све то укинуто, па је промискуитет легализован као некажњива пракса. Коначно, дефиниција члана породице, на шта с правом указује професор Слободан Панов, доживела је еволуцију какву ћемо тешко наћи у компаративном европском законодавству. Члан 197, став 3, актуелног Породичног закона Србије у чланове породице убраја и „лица која су била или још увек јесу у емотивној или сексуалној вези“.

Тенденције које су оваквим решењима постављене, а које иду ка томе да нпр. потпуно изједначе ванбрачну и брачну заједницу, свој радикални замах могу да добију ако се усвоје предложена решења из преднацрта треће књиге Грађанског законика који се односи на породично законодавство. Узгред, у исто време се најављује и усклађивање породичног закона са тим решењима, а као трећи део пакета појавио се и нацрт закона о родној равноправности који је за потребе канцеларије заштитника грађана написала госпођа Маријана Пајванчић.

Овај најављени пакет доноси читав низ још радикалнијих решења која ће ако се усвоје потпуно променити систем организације породице у Србији. Идеја да се унесе институт и пракса сурогат материнства нпр. повлачи неопходност да се укине класична дефиниција мајке као „жене која је родила дете“. Уместо тога предлаже се увођење „сурогат мајке“ и „намераване мајке“. Сурогација повлачи и читав низ других проблема и контроверзи због којих би свакако грађани Србије морали да добију право да се на референдуму изјасне о томе да ли желе да прихвате ново виђење мајке и нови вид „производње“ деце који растура природну везу између мајке и детета. То што предлагачи закона тврде да би се сурогација одвијала само у некомерцијалне сврхе, у оваквој држави није никаква гаранција. Не постоје озбиљни механизми који би гарантовали да се уз корупцију ова норма не би кршила.

Друго, ако се уопште сурогација уведе, за пет година бисмо могли да очекујемо померање границе и нову измену којом би се комерцијализација легализовала и којом би и странци добили могућност да слично као у Индији купују коришћење наших жена као инкубатора. Начин на који је писан предлог показује да су сва права на страни наручиоца, а никаква на страни сурогат мајке. Поменимо ту и еугенички мотивисан став 1 члана 66 који каже да ако се установи да дете може да има тешке недостатке, намеравани родитељи могу захтевати од сурогат мајке да прекине трудноћу.

Доста прашине је подигао и члан 53 предлога закона о родној равноправности за који се тврди како на мала врата отвара могућност да истополни парови добију право на усвајање деце. Ово је врло озбиљна тема и коначно би питање третмана хомосексуалаца и хомосексуализма у нашем друштву морало да добије референдумску одлуку. Дакле да најдемократскијим познатим методом заједница одлучи шта је брак, ко има право на њега и ко има право на усвајање деце нпр.

Поред низа других револуционарних решења, поменимо на крају оно које је најрадикалније, а то је оно из чланова 7 и 87 преднацрта законика у којима се свако телесно кажњавање детета изједначава са злостављањем и апсолутно забрањује. Уз то иде и непрецизно дефинисање насиља у породици, што све заједно прети да укине право родитеља да васпитавају и контролишу своју децу. Ово уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана.

Дакле, у време када креће формална јавна расправа о овим законским изменама, апелујем најпре на медије да стварно отворе своја врата за озбиљну дебату какву су до сада избегавали. Такође сматрам да је сет измена који нам се нуди толико радикалан и фундаменталан да би морао да доживи референдумску проверу. Без тога биће то чиста манипулација и насиље са никаквим легитимитетом.

Виши научни сарадник у Институту за европске студије

(Политика, 10. 4. 2015)

Данијел Келер: ЕУ је масонски сан, као и Југославија

Србија може да има улогу повезујућег фактора, у односу на Балкан, а посебно у односу на Русију

Фото: Б. Билбија

Фото: Б. Билбија

Нимало случајно, разговор са Данијелом Келером (56), великим мајстором и председником Савета реда Великог оријента Француске, заказан је у згради на Теразијама, управо у сали у којој је 1. децембра 1918. проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Регент, а каснији краљ Александар, потписник документа, и сам масон, користио је ову зграду и у наредне четири године, све док 1922. није завршена реконструкција његовог двора оштећеног у бомбардовању.

Уједињење, како се и звала једна од слободнозидарских ложа које су почетком 20. века радиле у овој згради, било је главна тема и порука Келера, који се данас сматра једним од најмоћнијих масона света. У препуној сали Куће културе Универзитета „Сингидунум”, Келер је у суботу увече одржао предавање на тему придруживања Србије ЕУ. Витез Легије части, некада менаџер у „Реноу” пуних 11 година, данас је директор фирме са 250 запослених, концесионара групе „Рено-Дачија”, са годишњим прометом од 100 милиона евра.

Велики оријент Француске (ВОФ), основан 1773, највећа је масонска организација у Француској и најстарија у континенталној Европи. Данас имају око 51.000 чланова у 1.263 ложе, већином у Француској, али и у више од 20 земаља света. Присутни су у Европи, Африци, Северној Америци, а тренутно конституишу ложе у Азији, односно у Кини и на Тајланду.

Шта вас доводи у Србију? Колико је велики ваш српски огранак?

У Србији имамо 11 ложа. У Београду одржавамо конгрес наше административне јединице „Париз-4”, којој припадају ложе из Бугарске, Русије, Македоније, Србије и Републике Српске. Од свих ових земаља, највише ложа имамо у Србији. Један од разлога боравка у Србији јесте и отварање првог храма ВОФ у Србији, у Сремској Митровици.

Налазимо се у сали где је пре скоро 97 година потписано уједињење Југославије, која се на неки начин сматра претечом Европске уније? Има ли ту више од симболике, ако се зна да сте заговорник уједињене Европе?

Да, ту има сличности. Пошао сам од констатације да данас постоји велико незадовољство Европом, јер је наставак њене изградње у дубокој кризи. Мислим да смо потпуно изгубили из вида иницијални смисао чему уопште служи ЕУ. Европу тресу незапосленост и повећање национализма. Инсистирам на томе да треба да се вратимо на почетак, јер је Европа цивилизацијски модел, модел братства и, коначно, политички модел.

На примеру Југославије, која је слично масонерији била заснована на идејама слободе, братства и јединства, видели смо да то није успело? Сада седимо управо у тој соби одакле је стартовао неуспели пројекат.

Не можемо потпуно упоређивати Југославију и Европу. Пре свега, Европа је заснована на идеји помирења народа који су били у рату једни са другима. Проблем је у томе што, када је стварана, Европска заједница је имала само шест чланова. Данас имамо 28, плус још један члан који је на путу да то постане и морамо реорганизовати Европу…

Који је то 29. члан на путу?

Србија! Она је кандидат. Зато кажем да желимо и да треба да осмислимо једну сасвим нову Европу. Најважније је схватити да се Европа не сме заснивати само на трговини и то не сме бити једини кохезиони фактор. У таквој Европи, Србија као нека врста земље на раскрсници, може да има улогу повезујућег фактора у односу на Балкан, а посебно у односу на Русију.

Назив вашег предавања је „Придруживање Србије ЕУ у светлости Великог оријента”. Како Велики оријент може томе да помогне?

Слободни зидари имају прилику да дају своје предлоге како поново осмислити Европу. У сваком случају, Европа у својој основној идеји увек се везује за вредности које ми негујемо и волимо као слободни зидари.

Сви масони који у последњих неколико година посећују Србију из Европе, а посебно из Француске, нуде помоћ и подршку Србији у приступању ЕУ.

Ја ћу вас подсетити да у самој суштини масонске идеје обитава сан о универзалној републици. И сама идеја масона заснива се на томе да раде на уједињењу и они су били одговорни у великом броју случајева за реализацију пројеката који су имали у себи компоненту уједињења.

ЕУ је масонска идеја?

Можда јесте масонска идеја, али је нису реализовали само масони. Подсетио бих вас и да су масонске идеје у основи кооперације народа, где су типични примери не само ЕУ, већ и Лига народа и Организација Уједињених нација.

ЕУ, дакле, масонски сан? Као што је и Југославија била?

Да. Не могу да искључим да је међу ујединитељима и оснивачима Југославије било много браће. Они су се, у сваком случају, сусретали са масонима који су им објашњавали предности сарадње међу народима у форми уједињења. То је „масонска утопија”, што је и назив моје најновије књиге која управо излази из штампе.

Какви су односи између англосаксонске и француске масонерије? Историјски, то је прилично буран процес?

Постоје, генерално, два основна правца у масонерији, либерални и догматски. Либерални је оличен кроз рад и постојање ВОФ-а, а догматски кроз англосаксонску масонерију, од Северне Америке, преко Енглеске, до Немачке. Под окриљем ВОФ-а, 28. маја у Паризу биће одржан велики интермасонски скуп. Окупићемо француске „регуларне” ложе које су под окриљем англосаксонских обедијенција и такозваног догматског приступа, оличених у Великој националној ложи Француске, и са друге стране, француске ложе које су под окриљем ВОФ-а и које се заснивају на адогматском приступу. ВОФ је први иницирао корак, како би се кренуло у правцу приближавања. Конференција коју планирамо у Паризу, најбоље показује да нису сви „регуларци” толико ригидни.

Бојан Билбија

(Политика, 10. 4. 2015)

У Београду отворена руска мултимедијална изложба о Првом светском рату

У Историјском музеју Србије у Београду отворена је мултимедијална изложба „Погледај о очи рата: Русија у Првом светском рату у филмској хроници, документима и фотографијама“, која говори о подвизима и издржљивости руске армије, саопштила је прес-служба Министарства културе РФ.

Серија од 15 кратких документарних филмова, који се заснивају на оригиналним кадровима из филмског журнала, снимљеним са различитих страна линије фронта, тематски интерактивни панои, холографски прикази ратне технике из времена Првог светског рата, војни маршеви и песме у аутентичном извођењу дочаравају атмосферу из тог доба.

Први пут ће у Београду бити представљени јединствени документи, који омогућавају да се стекне увид у дипломатске напоре Русије, усмерене ка спречавању рата, о току борбених дејстава и о делатности руског Главног штаба. Посебан сегмент изложбе је посвећен историји односа између владарских породица Карађорђевића и Романових.

Пројекат су реализовали Министарство културе РФ, Федерална архивна агенција РФ, Државни архив РФ, Државни музејско-изложбени центар „РОСИЗО“ уз подршку Руског историјског друштва и Руског војноисторијског друштва.

Изложба у Београду ће трајати до 10. маја 2015.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 9. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-43F



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Воистину воскресе…смертију смерт поправ и сушчих во гробјех живот дарова! Дивна овогодишња посланица Свјатејшег и отачаствених архијереја, да Христос Спас учврсти путеве којима ходимо ка Царству небеском!
    Да је с нама у тој радости и г. премијер лутеранац. Могао се Езопових басни, да промрљам на празник да сјети и поводом Доситија нашег, не мора (или мора?) вазда да помиње Лутера у „ауторским чланцима по новинама“. Могао би нпр. да се мало позабави тим увозом меса, јер јуче стручни људи недвосмислено показаше да више не може да се утврди да ли је стока храњена ГМО прехраном или не.
    Комедијант случај, вјероватно без намјере уредника, споји конспиролога др Мишу Ђурковића и великог мајстора Велике ложе оријента Француске Данијела Келера. Добро је да се масони јавно отварају и признају да су за „универзалну републику“, што ја читам за оно што је Кант називао Свјетском монархијом и против које је био јер је та „весела душа“ (Ниче) добро увиђао „лукавство ума“ да само равнотежа између сила даје изгледе на „вјечни мир“. Кантово тумачење снажно је афирмисао у својој борби против глобализације а за „свјетизацију свијета“ Жак Дерида, а у наше вријем, иако на ограниченом простору на којем га пуштају да дјелује изванредни млади грамшијевац Дијего Фузаро, залажући се за обнову националног суверенитета као програм истинске љевице коју тек антиципира.
    Заиста масони, немају одговор на то раније љевичарско питање: какав је ваш однос према социјалној правди. (Постављао га је нпр. Јаша Продановић популизатору слободног зидарства брату Срети, Сретену Стојановићу, професору математике у бгд Првој мушкој).
    У нашој а и свјетској конспиралогоји, ако се то тако зове, често се намјера масонерије сагледава у свијетлу зацарења неког „геополитичког Антихриста“, као да кнез овога свијета потребује такву организацију. Неким, чак веома поштеним и добронамјерним, људима је онда лако да упадну у понављање нацистичких мантри о „јудеомасонерији“, „јудеоталмудистима“ и томе слично.
    Сада када су енглески масони код нас прошле године „отворили“ прво изложбом у Етнографском музеју, па свјетском конференцијом уз присуство великог војводе у Метрополу и на крају оном конференцијом европске Трилатерале, а када нам француски масони галски галантно нуде улазак у ЕУ, као да су не дај Боже, Кардељевог унука папа, (Келер чак у „Недељнику“ тврди да су српски масони идеални за спој европских и руских) треба трезвено да размотримо улогу масона у нашој историји и садашњости.
    Хрвати се често жале да је Београд традиционално масонски и отуда популаран на међународном плану. Истина је да је најмање од бискупа Максимилијана Врховца у ЗГ, постојала како каже Денис Куљиш за ЈАЗУ (сада ХАЗУ) схема: један клерикалац, на једног масона. Иако је у по националном питању било разлике међу самим хрватским масонима, истина је да су праве пријатеље у процесу југословенства српски интелектуалци имали у хрватским масонима. Стално истичем да би ни сада не би били близу истине о Јасеновцу без хрватских масона Виктора Новака, Богдана Кризмана (њима се истине ради мора додати и пуковник комуниста Антун Милетић). Али то је било у периоду прије него што су, по М. Екмечићу, шездесетих година Ватикан и масони успоставили мир (примирје?).
    У нашем национално-ослободилачком покрету 18 и 19. вијека у коме су водећу улогу имали Свети Петар Цетињски (који је нама Црногорцима ратујући са Наполеоном забранио „уложавање“, вјероватно незнајући да у Русији Александра Првог све до слома декабриста конце вуку масони -пр. Пјер Безухов код Толстоја), Карађорђе и митрополит карловачки Стефан Стратимировић (масон), ствари нијесу тако једноставне како историчари најчешће представљају. Владимир Ћоровић, и сам масон, није могао да реконструише рад бгд турско-српске ложе уочи Првог устанка, сем да је несумњиво постојала.
    Многе заслужне личности велики национални и културни радници као Светомир Николајевић који је покрену школовање Срба и припрему ослобођења у Турској преко Друштва Светог Саве, али и отворио школе за слијепе и глувонеме, био је водећи масон, његови синови и данас занемарени одсликали су дегенерацију међуратне масонерије и чаршије. Некада се претерује па је податак да је неко био масон ставља у први план као у „Српском биографском речнику“ Матице српске, владика бачки Платон Атанацковић, велики народни просветитељ и добротвор. Писцу приказа је лакше било да „масонеријом“ покрије то што очигледно није прочитао владичине букваре, катихизисе и рачунице, који су у своје вријеме имали велику улогу.
    Данас вјероватно међу масонима има људи од негдашњег интегритета, али је прецијењена њихова солидарност (А. Јерков је написао посебну жалопојку у „Српском књижевном магазину“ што на комеморацију Милораду Павићу није дошло ни десет људи). Преовлађују већином „познаваоци структуре система“ који кецељице облаче општинским кабадахијима, хвалећи се страним газдама како су се омасовили, а овима пружајући прилику за несмањени лоповлук. Као што нам је мафија испостава албанске, тако се ни масонерија, која је хтјели или не један од „стубова друштва“ тренутно врло сумњиве провинцијенције.
    Истина и много значајнији од њих, као обновљени руски масони који су извели фебруарску револуцију 1917. и наставили губитнички рат у интересу француске „сабраће“ (чак је командант царевих козака био од њих заврбован- видјети опсежан биобиблиографски преглед промасонке Нине Берберове у књизи „Људи и ложе- руско слободно зидарство у XX веку“ (издање Паидеје), нијесу заузврат добили ништа од исте „сабраће“ када су пребјегли у Париз,многи су живјели и умрли у биједи. Нешто слично, десило се и 27. мартовцима из сенке.
    Све то треба имати у виду када се најављује „универзална република“.

Оставите коментар