„Београд на води” у Скупштини (преглед штампе 8. 4. 2015)

Среда, 8. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Премијер је рекао да ће реализацијом Београда на води, који је био и изборни пројекат СНС и његов лични сан, добити држава и народ, а новац се неће сливати у „тајкунске џепове” а опозиција, међутим, не сматра да ће цела Србија имати користи од тог пројекта. Мехић и торањ се нису разумели – пилот пријавио висину од 140 метара, контрола протумачила да је 38 метара изнад писте

Андрићград, 07.04.2015 - у Андрићграду је потписан споразум о хуманитарном раду између Андрићевог института, Руског дома из Београда и Српско-руског центра за хуманитарна права из Ниша: директор Андрићевог института Емир Кустурица, директор Руског дома у Београду Надежда Кушченкова, кодиректор Српско-руског центра за хуманитарна права у Нишу Виктор Сафјанов

Андрићград, 07.04.2015 – у Андрићграду је потписан споразум о хуманитарном раду између Андрићевог института, Руског дома из Београда и Српско-руског центра за хуманитарна права из Ниша: директор Андрићевог института Емир Кустурица, директор Руског дома у Београду Надежда Кушченкова, кодиректор Српско-руског центра за хуманитарна права у Нишу Виктор Сафјанов

„Београд на води” у Скупштини

Током седамдесетак минута колико је образлагао Предлог закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинских дозвола неопходних за реализацију Београда на води, премијер Вучић је подсетио да је Београд у последњих 70 година имао неколико великих пројеката силаска на реку и да је за „српски Менхетн“ постојало више конкурса домаћих и иностраних архитеката, попут пројекта „Европолис“ из 1996. или Варош на води, који никада нису реализовани, објављује Данас под насловом „Вучић није сигуран да ће посао бити завршен за 15 година”.

Премијер је рекао да ће реализацијом Београда на води, који је био и изборни пројекат СНС и његов лични сан, добити држава и народ, а новац се неће сливати у, како је навео, „тајкунске џепове“. „Неки тајкуни су могли да постану власници дела приобаља, али сад им је посао покварен јер ће држава и народ да добију овим пројектом, а неће се новац сливати у њихове џепове“, рекао је Вучић, напомињући да је жеља да се пројектом „Београд на води“ покаже да тај део града уз Саву не мора да буде највеће ругло Београда, на коме су доскора биле 52 олупине бродова и три канализациона испуста од којих није могло да се види ништа живо.

Велики градови, као и земље изграђени су на великим сновима, на визијама и пројектима, чија величина је увек бар један део људи застрашивала. Историја идеје о спуштању Београда на Саву датира још од времена великог и мудрог Књаза Милоша, који је још инсистирао да трговци могу да се настане на овом простору и тада је започето уређење Савамале. Надам се и да ће се све ово завршити прелепом сликом Београда, модерне и запослене Србије и надам се да ће неко 2050. године поносно и похвално говорити о ономе што смо данас започели”, рекао је јуче у републичком парламенту Александар Вучић, премијер Србије, образлажући лекс специјалис за Београд на води. Навео је и да није сигуран да ће Београд на води бити завршен за 15 година, али да је уверен да ће престоница већ за три или четири године имати много лепше лице.

Посланици владајуће већине похвалили су предлог закона, најављујући да ће подржати лекс специјалис, напомињући да од овог пројекта нико неће имати штету, али да ће сви имати користи. Опозиција, међутим, не сматра да ће цела Србија имати користи од тог пројекта. Шеф посланичке групе Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак запитао је током скупштинске расправе шта ће грађани Војводине имати од Београда на води, осим лепог погледа на Београд са војвођанске стране, али и колико ће то коштати грађане Србије и зашто Војводина добија мање новца од главног града, преноси Данас.

Поводом расправе у Скупштини о „Београду на води”, пишу Политика и Новости.

Београд, 07.04.2015 - премијер Србије Александар Вучић на данашњој седници Скупштине Србије представио је лекс специјалис о пројекту „Београд на води“: Александар Вучић, Синиша Мали, Душан Вујовић

Београд, 07.04.2015 – премијер Србије Александар Вучић на данашњој седници Скупштине Србије представио је лекс специјалис о пројекту „Београд на води“: Александар Вучић, Синиша Мали, Душан Вујовић

Није било новинара на дочеку хеликоптера

Златибор Лончар први пут после трагедије говори за Политику о детаљима и догађајима те кобне вечери 13. марта, када је трагично изгубљено седам живота.

„Моја улога у овој причи била је да обезбедим транспорт животно угрожене бебе од хеликоптера до болнице. Направио сам комбиновану екипу од два санитета – хитне помоћи и лекара из Института за заштиту мајке и детета, где је беба требало да буде превезена, и чекао сам да ми јаве где ће хеликоптер слетети. Када су ме обавестили да је одредиште ВМА, тамо сам одмах упутио екипе”, објашњава др Лончар.

„Екипе су чекале на ВМА да прихвате бебу, када је јављено да ће због погоршаних метеоролошких услова бити промењено место слетања и да ће се хеликоптер спустити на Аеродром „Никола Тесла”. Морао сам да пребацим оба санитета на друго одредиште и позвао сам Бандића да проверим локацију. Рекао сам му дословце „Ако треба, доћи ћу и ја, где треба”. Када сам завршио разговор, у мени се родио црв сумње, да ли је све добро организовано, јер ја сам пре свега лекар, у тиму сам спасавања Ургентног центра. Зато сам сео у свој аутомобил и сам кренуо пут сурчинског аеродрома”, истиче министар здравља за Политику у тексту под насловом „Лончар: На аеродрому није било новинара”.

„Кад сам стигао на Аеродром „Никола Тесла”, већ су биле стигле екипе хитне помоћи и лекара из института. И није била ниједна новинарска екипа. Па зар заиста верујете да нико од новинара, да су екипе чекале на аеродрому, не би одмах објавио фотографије или снимак?”

Објављен додатак извештају о паду хеликоптера, пише у Новостима под насловом „Мехић и торањ се нису разумели”. Пилот пријавио висину од 140 метара, контрола протумачила да је 38 метара изнад писте. Посада није звала дежурног метеоролога, каснила је и информација о месту слетања.

„Пад хеликоптера, нова шокантна сазнања из списа о истрази – Распад система”, наслов је у Блицу где пише да су хеликоптери и раније коришћени мимо војних правила. Лист наводи да постоји цензурисани део исказа генерала Бандића, да је Контрола лета починила грешке при навођењу хеликоптера и да је „докторка мењала исказ о пилоту Мехићу”.

„Гашић проговорио”, објављује Курир под насловом „Апсолутно не осећам одговорност за пад војног хеликоптера”.

Будимпешта, 07.04.2015 - учесници састанка шефова дипломатије Мађарске, Србије, Грчке и Македоније и министра за питања ЕУ Турске, који је посвећен питањима енергетске безбедности Централне и Југоисточне Европе: Никос Коцијас - министар иностраних послова Грчке, Ивица Дачић - први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, Виктор Орбан - премијер Мађарске, Петер Сијарто  - министар иностраних послова и трговине Мађарске, Никола Попоски - министар иностраних послова Македоније, Егемен Багис - министар за европска питања у Влади Турске

Будимпешта, 07.04.2015 – учесници састанка шефова дипломатије Мађарске, Србије, Грчке и Македоније и министра за питања ЕУ Турске, који је посвећен питањима енергетске безбедности Централне и Југоисточне Европе: Никос Коцијас – министар иностраних послова Грчке, Ивица Дачић – први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, Виктор Орбан – премијер Мађарске, Петер Сијарто  – министар иностраних послова и трговине Мађарске, Никола Попоски – министар иностраних послова Македоније, Егемен Багис – министар за европска питања у Влади Турске

Парада у Москви

Саговорници Данаса различито тумаче одлуку председника државе Томислава Николића о учешћу припадника Војске Србије на паради поводом обележавања Дана победе на Црвеном тргу у Москви. Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, сматра да ће присуство српских војника 9. маја у руској престоници означити нови ниво „намерног неусаглашавања политике Србије са спољном политиком ЕУ“, док Братислав Југовић, директор Покрета социјалиста, чија партија је део владајуће коалиције, тврди да ће Србија на тај начин показати да је против фашизма.

Одлука да Србија учествује на „Паради победника“ у Москви је национална одлука, изјавио је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт. „На Србији је да одлучи на којим догађајима ће учествовати и на који начин, укључујући и параду у Москви“, рекао је Девенпорт новинарима у Народној библиотеци. Он је поновио да је политика ЕУ о ситуацији у Украјини веома јасна и да је Русија прекршила међународно право анексијом Крима. Давенпорт је рекао да нема информацију колико ће земаља ЕУ имати представника на паради у Москви. Тај датум је, нагласио је, битан и за ЕУ као Дан Европе и дан сећања на почетак европског покрета и „дан кад мислимо о будућности наше заједничке визије“, пише у Данасу под насловом „Давенпорт: Самостална одлука Србије”.

Београд, 07.04.2015 - амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин на округлом столу „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије“ у Скупштини Србије, у организацији Центра за геостратешке студије и Фонда „Слободан Јовановић“ уз подршку Института ОДКБ

Београд, 07.04.2015 – амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин на округлом столу „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије“ у Скупштини Србије, у организацији Центра за геостратешке студије и Фонда „Слободан Јовановић“ уз подршку Института ОДКБ

Уједињење Албанца

„Зашто Рама сада најављује велику Албанију”, наслов је у Политици где пише да је Александар Вучић, реагујући на ову провокацију поручио да обећава премијеру Рами да се Косово и Албанија никада неће ујединити. У интервјуу за приштинску телевизију Клан Косова, албански премијер Еди Рама рекао је да ће се његова Држава и Косово „ујединити на класичан начин” уколико Европска унија не буде отворила путеве за европску интеграцију Косова И либерализацију виза. Политика ово назива „последњи је у низу његових антисрпских иступа у протеклих неколико месеци.

Провокација премијера из Тиране, пише у Новостима под насловом „Рама Албанији припаја Косово”.

Разлике на Западу око Ирана

Карл Билт је бивши премијер и министар спољних послова Шведске пише за Данас о томе зашто Европа подржава споразум са Ираном на у Америци га нападају.

„Израелски премијер Бењамин Нетањаху је изгледа близу одлуке да нареди општу мобилизацију војске своје земље, а републиканци у Сједињеним Државама спремају се за свирепу битку са администрацијом председника Барака Обаме – све због оквирног споразума о нуклеарном програму Ирана. Ипак, тај оквир је готово општеприхваћен у Европи. Откуд такав прекид у комуникацији на Западу у вези са кључном регионалном и глобалном претњом”, пише Билт у тексту под насловом „Зашто Европа подржава Обаму”.

„Има неколико разлога. Први је свакако да су Европа или, прецизније, Уједињено Краљевство, Немачка и Француска – више од деценије учествовали у преговорима са Ираном. Чак и када је председник Џорџ В. Буш Иран прогласио делом „осовине зла“, чланице Европске уније инсистирале су да је дипломатија боља него рат”, сматра Билт.

Техеран, 07.04.2015 - сусрет иранског председника Хасана Роханија и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана

Техеран, 07.04.2015 – сусрет иранског председника Хасана Роханија и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана

Присталице власти и опозиције крећу на улице?

„Чујем да је премијер Александар Вучић рекао да сам му омиљени опозиционар и да с опозицијом коју оличавам власт нема разлога за бригу. То је толико надмено и неодмерено, да заиста личи на њега. Али није фер да у Србији сви брину за своју будућност, а да једино власт нема разлога за бригу. То ћемо морати да преокренемо. Нама је потребна Србија у којој власт брине, а грађани немају разлога за бригу”, истиче за Данас Бојан Пајтић, председник Демократске странке и премијер Војводине.

Премијер Вучић изјавио је, наиме, у интервјуу за Политику да је његов „омиљени опозиционар Бојан Пајтић, зато што са опозицијом коју оличава Пајтић власт нема разлога за бригу“. Он се осврнуо и на режим у Војводини, који предводи ДС, оцењујући да за више од десет година на власти од резултата имају „лењост, кукњаву и борбу за фотељу по сваку цену“.

На питање Данаса како оцењује оцене Вучића да ће СНС свој митинг обележавања годишњице рада владе можда одложити због ДС „како би се избегли инциденти“, Пајтић указује за наш лист да је идеја да Вучићева Влада, „као најнеспособнија и најнеуспешнија влада у Европи“, треба да организује митинг самоподршке „бизарна“. „Толико је бизарна да тешко може коментарисати на озбиљан начин“, наводи лидер демократа.

ДС је заказао митинг за 25. април у Београду на којем ће, како кажу, дићи глас против лоше власти у Србији и то без обзира на спекулације да ће СНС одустати од најављеног скупа истог дана у Новом Саду. У СНС изгледа да још нису одлучили када ће одржати свој скуп, објављује Данас.

„Разлика између две администрације огледа се и у томе што у покрајинској влади седе прави доктори наука”, преноси Политика изјаву лидера ДС Бојана Пајтића на интервју Александра Вучића у Политици у којем председник владе Пајтића назива омиљеним опозиционаром.

„Черчил је изјавио да верује само у ону статистику коју је лично кривотворио. У овој реченици се крије једина сличност између њега и Вучића”, сматра Пајтић.

„Вучић је поверовао сопственим фалсификованим истраживањима И нарученим таблоидним текстовима, па живи у убеђењу како је већина Срба одушевљена чињеницом да је за три године животни стандард за трећину слабији, ниво задуживања Србије у марту износи 404 евра у секунди а национални ресурси се продају тајним уговорима, испод жита”, наводи Пајтић.

Истрага о подметнутим написима

Инспектори Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП Србије боравили су јуче у редакцији Данаса поводом хакерских напада на сајт овог листа у два наврата, за викенд и прексиноћ. Они су разговарали са одговорним лицима у Данасу у циљу прикупљања релевантних чињеница које би водиле до откривања починилаца и мотива за ове нападе.

Лист подсећа да су се, за викенд и јуче, на страницама интернет портала www.danas.rs појавили садржаји који нису настали у овој редакцији, а који су усмерени на компромитацију Саше Мирковића, председника Скупштине општине Зајечар. Истоветни текст хакери су поставили и на сајт Пешчаника, са којима су припадници Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а такође у контакту.

На идентичан начин као и у понедељак, на сајт Данаса је и јуче убачен текст под називом „Човек чврсте руке под истрагом“, у којем се износе клевете на рачун Ђура Ђуровића, директора Београдске пословне школе.

Тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић проследио је полицији податке које су му доставили из редакције Данаса, како би у јединственом предмету гонио непознатог починиоца. Приватну тужбу поднеће и Ђуровић.

Инспектори Посебног одељења за високотехнолошки криминал МУП-а Србије који су били у редакцији Данаса сумњају да је иста особа поставила спорне текстове, јер је кривично дело учињено на идентичан начин. Једина разлика, са новинарске тачке гледишта, јесте што је овога пута текст потписан именима и презимена аутора, а не иницијалима.

Испод текста о професору Ђуровићу потписан је Марко Милановић, који је јавности познат по томе што је први оспорио да Мића Јовановић, тадашњи ректор Мегатренда, има докторат на Лондонској школи економије.

Ситуацију у којој се нашао Милановић описује као „потпуно бизарну“.

„Никада раније ми се није догодило да ми неко подмеће туђ текст. Цела ствар је потпуно бизарна. Лично не намеравам да реагујем правним путем. Од тога не видим никакве вајде, имајући у виду да ниједан хакерски напад на медије није решен. Ово је само последњи у низу”, оцењује Милановић.

Наставак суђења Мишковићу

„Мишковић: Нагодба са Србијом или арбитража у Вашингтону”, наслов је у Политици. Поводом суђења Мишковићу у Специјалном суду, Новости доносе наслов „Тражићу правду у Америци”.

„Тајкунова одбрана у суду, Мишковић нас зеза” пише у Информеру под насловом „Србија да ми плати одштету”. Овај таблоид још објављује (преко фотографија Мирослава Мишковића): „Нисам крив што сам богат, полицајци ме мрзе јер имају мале плате” и „Идем на вашингтонску арбитражу, у САД ћу доказати да сам невин”.

Анеђелка Николић

Цео текст прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 8. 4. 2015)

Зоран Бабић: Дивим се Вучићу и физички и ментално

Драгољуб Петровић: Алкатраз у оквиру „Београда на води“?

Draza-PetrovicСпонтаним скупом подршке „Београду на води“ испред Дома Народне скупштине доминирао је урбанистичко-архитектонски транспарент „Вучићу, ухапси их све“, што сугерише да ће у оквиру „Београда на води“, ваљда дијагонално преко пута, на Великом предратном острву, бити изграђен велелепни затворски комплекс на води, лепши од слободарског Алкатраза, који се, истина, не налази на оној макети из превентивно безбедносних разлога. Да будући становници тог комплекса, а то ће судећи по оном надахнутом транспаренту бити малтене сви, част изузецима, не би путем макете унапред нашли излаз из те непријатне ситуације која их чека. Изгледа да је тачно да ће се цела Србија преселити у „Београд на води“, само преко пута.

У овој власти све је транспарентно, па и транспаренти. Транспарент „Вучићу, ухапси их све“ значи да СНС полако преузима онај култни СПО поклич: „Сви, сви, сви“, с тим што су га они малко модификовали, па масовно вичу: „Све, све, све“. Истина, тај култни поклич СПО настао је када је Драшковићу Вуче, по изласку из затвора након 9. марта, затражио да се пусте сви ухапшени демонстранти, па отад Вук и братија у свакој прилици вичу: „Сви, сви, сви“. Мада се њихови чланови одавно не налазе по затворима, већ по управним одборима.

С друге стране, премијер & братија сматрају да од пуштања из затвора нема никакве вајде, већ ваља попунити све садашње и будуће казаматске капацитете наше земље, па сложно скандирају „Све, све, све“. Што каже наш народ – ко о чему војник о скраћењу, напредњак о хапшењу, а баба о уштипцима.

Borko-nosi-pradu

Као што су у време доласка Милошевић Слободана на власт спонтано доведени грађани на истом месту узвикивали „Ухапсите Власија“, а рахметли Слоба им живахно узвраћао: „Не чујем добро, али биће похапшени“, тако се очекује да и премијер ових дана поручи нешто хисторијски, типа: „Не видим добро, али биће све по списку… И ухапсиих се не пише спојено, већ одвојено“.

Онај спонтани грађанин, који се тог јутра најпре спонтано окупио на литерарној секцији некаквог месног одбора СНС и добио задатак да на транспаренту димензија метар са метар напише састав на тему „Београд на води“, није дуго размишљао.

– То је лако! Београд, вода, инвестиције, све то јасно асоцира управо на „Вучићу, ухапси их све“…

– Браво, Напредњаковићу, твој састав је убедљиво најбољи – рекла му је строга учитељица, вођа пута до Дома Народне скупштине, јер не мора баш сваки поштовалац „Београда на води“ тачно познавати лавиринте ужег центра Београда. Фан пројекта „БГ на H2O“ од свих делова Београда, заправо, најбоље познаје улице у „Београду на води“ и тамо никада није успео да се изгуби, јербо је кретање олакшано због постојања велелепне куле.

– Ако се којим случајем изгубите, само се крећите према кули, ту ће бити зборно место – објасни им увек вођа пута пре обиласка макете.

На макети не постоје ни остале несавладиве препреке, попут покретних степеница и других традиционалних непријатеља реформи, тако да није ни чудо да међу фамилијом Напредњаковић, најспонтанијим грађанима наше земље, има толико фанова „Београда на води“. Пројекта који ће свакако упослити српску грађевинску индустрију, као и српску индустрију унутрашњих послова. И изменити слику града јер ћете тамо, али преко пута, моћи бесплатно да добијете комфорну ћелију с погледом на Калемегдан.

Одакле ћете сложно са осталима скандирати „све, све, све“…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 8. 4. 2015)

Трагедија хеликоптера: Пилот и контролор се нису разумели

Конфузија и лоша припрема лета кумовали паду војног хеликоптера Ми-17 код Сурчина. Цивилни сурчински аеродром посади био недовољно познат, неспоразуми између посаде и контроле летења

Кључни разлог за пад војног хеликоптера Ми-17 код Сурчина јесте низ грешака и неспоразума између посаде и контроле летења, забележених у последња два минута пре трагедије.

Ово је један од најважнијих закључака стручне комисије за испитивање узрока пада војне летелице, који је наведен у једном од додатака основном извештају о рушењу хеликоптера, на готово 300 страница.

Додаци који су, после уклањања ознаке тајности, изашли на светло дана садрже и изјаве свих кључних актера драме, записнике о раду војних истражитеља, стенограме и аудио- снимке разговора преко радио-везе посаде са оперативним центрима и контролом летења, али и записе телефонских разговора организатора последњег лета хеликоптера Ми-17. Анекси, између осталог, садрже и изјаву генерала Бандића који тврди да му је министар здравља Златибор Лончар лично саопштио намеру да присуствује слетању. У осталим документима наведено је и да „није сигурно да ће прихвату болесне бебе присуствовати министар одбране Братислав Гашић“.

Комисија РВ утврдила је да непосредно пре несреће Контрола летења није имала објективну процену позиције хеликоптера изнад Аеродрома „Никола Тесла“. До неспоразума је дошло већ током прилажења летелице тачки предвиђеној за слетање.

Пилот Мехић је Прилазној контроли летења Београд пријавио да се ваздухоплов налази на висини од 140 метара од писте. Контролни торањ примио је ову информацију схвативши, по правилима која важе у цивилној авијацији, да је реч о – надморској висини. Како је Аеродром „Никола Тесла“ на 102 метра надморске висине, контролор на торњу је закључио да је војна летелица на свега 38 метара изнад писте.

0407-Pad-helikoptera_A

Вођен закључком, контролор Мехића није упозоравао да са висине на којој се налазила посада није ни могла да уочи писту, због ниске базе облака. Штавише, контролор је посади препоручио да хеликоптер преведу у режим „лебдења“ над пистом, што је у случају летелице Ми-17 готово немогуће.

„Посматрајући одраз са радара који нису намењени за прецизно навођење летелица, контролор посади даје информацију да је тачно на прагу писте. Међутим, у том тренутку хеликоптер се налазио високо и бочно удаљен од писте“, констатовала је комисија. За то време посада у кабини грозничаво је погледом тражила писту испод себе. То је, како наводи закључак, створило услове за увођење хеликоптера у неправилан положај, после чега је кренуо ка земљи.

Невероватну ниску неспоразума и грешака на небу над Сурчином комисија је образложила различитим начином размишљања војних пилота и контролора летења и одсуством навике на заједнички рад.

Из објављених додатака види се и да су услови за летење 13. марта увече били изузетно лоши. У метеоролошком извештају који је Комисији доставила Агенција СиЦГ за контролу летења (СМАТСА), доњи слој облака је у 22.30, непосредно пред пад хеликоптера, био на свега 35 метара изнад земље. Десет минута касније, био је на коти од 20 метара, после чега је пао на нулу. Доња линија облачности у ноћи трагедије непрекидно је опадала од 21 час.

У прилозима извештаја, наведено је и да се „метеоролошка ситуација током лета погоршавала, о чему посада није добијала довољно информација“. Констатовано је и да је забележено знатно погоршање метео-ситуације између првог и другог прилаза тачки слетања, што посади такође није било предочено.

„Посада није извршила ни увод у стварну метео-ситуацију и прогнозу времена за период летења, односно није звала дежурног метеоролога, већ се ослонила на информације које је мобилним телефоном добила од генерала Бандића.

На месту удеса пронађена је и Мехићева пилотска мапа, на којој је траса лета уцртана оловком, што потврђује да је на задатак посада кренула неприпремљена.

Узрок пада хеликоптера треба тражити и у одлуци да се он приземљи на Аеродром „Никола Тесла“. Током лета из Рашке Прилазна контрола летења Београд посади је саопштила да је прихват организован на Аеродрому „Никола Тесла“, иако је првобитни циљ био на Бањичком вису.

„Промена дестинације у лету неповољно је утицала на извршење задатка, јер је сурчински аеродром посади недовољно познат. Одлука о промени дестинације донета је већ током лета за Рашку, а посада је обавештена више од сат времена касније“, наведено је у пратећој документацији.

Одлука да се прихват бебе изврши на „Николи Тесли“ донета је у разговору генерала Бандића и руководиоца Оперативног дежурног тима, а на основу информације да је метео-ситуација на Бањици све сложенија и да тамо нема услова за слетање. То је личним уводом проценио генерал Предраг Бандић.

Обрушио се ка тлу

Комисија је, како је наведено у прилозима извештаја, у потпуности реконструисала шта се догађало у последњим тренуцима лета. На кобни епилог утицала је велика маса хеликоптера од око 8.500 килограма и изузетно велика брзина у тренутку контакта са тлом. Истражитељи РВ и ПВО утврдили су и да су сви ломови настали током кретања летелице по тлу, односно да је хеликоптер у ваздуху био потпуно исправан.

Р. Драговић

(Вечерње новости, 7. 4. 2015)

Полемика Томице Милосављевића и Зорана Радовановића

Томица Милосављевић: Пројекти су били успешни

Поводом текста др Зорана Радовановића „Лутања у магли, гушћој од сурчинске“

Немам намеру да преко новина полемишем са особама које увек уместо аргумената користе полуистине или неистине, али сам дужан да због читалаца Данаса демантујем неке неодговорне и неистините тврдње у тексту др Зорана Радовановића „Лутања у магли, гушћој од сурчинске“ (Данас, 31. 03. 2015).

Кредитом Европске инвестиционе банке у износу од 50 милиона евра извршене су хитне интервенције у 20 болница у Србији („Хитна реконструкција 20 болница у Србији“) између 2005. и 2007. године. Сви циљеви реализовани су како је и планирано: радови на инфраструктури и набавка опреме за болнице – Суботица, Сомбор, Смедерево, Панчево, Ћуприја, Јагодина, Параћин, Зајечар, Ужице, Нови Пазар, Крушевац, Лесковац, Пирот, Чачак, Сремска Митровица, Кикинда, ГАК Народни фронт, КБЦ Звездара, КБЦ Земун, Институт за мајку и дете Н. Београд.

Начин спровођења поступака трошења кредита и динамику реализације пројекта све време је контролисала и одобравала банка која је и одобрила кредит. Оли Рен, тада комесар за проширење Европске уније, присуствовао је почетку радова у Институту за мајку и дете на Новом Београду, заједно са тадашњим министром здравља Т. Милосављевићем, као знак подршке пројекту. Поред тих болница, два милиона евра је издвојено за Институт за имунологију и вирусологију Торлак, за сређивање линије производње ОПВ вакцине и за добијање сертификата ГМП – добре произвођачке праксе, што је такође успешно урађено.

Институције Европске уније, после више пута понављаних инсинуација о злоупотребама, извршиле су опсежно испитивање свих фаза пројекта и оцениле га успешним, једним од најуспешнијих спроведених у нашој земљи (у време амбасадора ЕУ у Београду г. Венсана Дежера).

Успех у том пројекту био је један од главних аргумената у одобравању новог кредита ЕИБ за завршетак радова на клиничким центрима. Пројекат „Реконструкција и модернизација четири клиничка центра“ у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду финансира се из кредита Европске инвестиционе банке у износу од 150 милиона евра, са могућношћу повећања суме на 200 милиона евра. Кредит је ратификован у Народној скупштини Србије крајем 2008. године, после преговора Владе Србије. Од ратификовања кредита у Скупштини крајем 2008. до краја 2010. после широког консултативног процеса са управама и запосленима у клиничким центрима, усвојени су „мастер планови“ и израђена идејна решења. Главни пројекти за сва четири клиничка центра и почетак градње планирани су били за 2011. годину.

Тадашњи најодговорнији људи у Министарству здравља зауставили су реализацију пројекта и бива практично пропуштено време од почетка 2011. године, без рационалних аргумената. Јединица за спровођење пројекта је распуштена крајем 2011, а изабрани су нови запослени, тек после неколико месеци, у лето 2012. У ситуацији када су Србији драгоцене нове инвестиције, овакво губљење времена није било рационално. Покренуо сам и процедуру судске тужбе, па очекујем да неистините и неаргументоване тврдње Зоран Радовановић докаже на суду.

Аутор је редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, министар здравља Србије 2002 – 2011. године

(Данас, 2. 4. 2015)

Зоран Радовановић: Томице, царе, куд одоше паре?

Поводом текста проф. др Милосављевића „Пројекти су били успешни „ (Данас, 02. 04. 2015)

Очекивало би се да седам милиона грађана тужи „вечног министра“ Томицу Милосављевића због патњи којима су били излагани по здравственим установама током његовог мандата. Уместо тога, у овој земљи чуда, он пресавија табак и тужака одабране жртве своје политике (пре мене, омиљена мета му је била проф. др Драгана Јовановић).

У ранијим полемикама јавно сам оптуживао др Милосављевића због његовог неконвенционалног односа према истини, рецимо када нам је у епидемији грипа пре пет година тврдио да први у региону добијамо вакцине (стигле су нам после свих других наручилаца), да су боље од других (црногорске су, рецимо, биле много боље), да су јефтине (са 8, 5 евра по дози биле су најскупље на свету) итд. Ћутке је прелазио и преко мојих понављаних критика да је због набавке тих вакцина у апсани морао да се нађе он, а не извршилац наређеног јој посла Светлана Вукајловић. Стоички је такође прихватао оптужбе како је, уграђивањем системске корупције у законе, учинио да српско здравство искочи на европски врх по корумпираности. Допуштао је, дакле, нападе на сопствени дигнитет, вероватно захваљујући одређеном степену самоувида (што је за похвалу), али не жели да пређе преко замерки партији чији је био дични потпредседник. Наиме, душевни бол, који се не може разрешити демантијем, већ само новчаном компензацијом, осетио је тек сада, када пишем о државним зајмовима, непрозирним токовима новца, неуким потезима власти, Скадрима-на-Бојани и осталим штетама због којих је партија Милосављевића отишла у непостојање (али не и у заборав ојађених грађана).

Попут свог партијског шефа, и потпредседник почивше Г17 плус дао је теоретски допринос пролазности смисла речи. Обећавали су корист од капитације (концепта изабраног лекара), укидања диспанзера за дијабетичаре и реорганизације стоматолошке службе (резултати су били поразни), као и финансијску корист од по 1.000 евра за сваког грађанина. Када су се обећања показала празним, а корист постала бескорисна, увели су појам бенефита. Манипулисали су и спровођењем, применом, реализацијом и остварењем пројеката, па када су све те некада смислене речи постале празне љуштуре, основали су Јединицу за имплементацију пројекта клиничких центара. Преко 20 људи је с мандаринским миром и скоро никаквим учинком годинама примало плате. Да им је неко објаснио шта та чудна реч значи, можда би нешто и урадили. Не много, јер је цео пројекат био неурадљив. Др Милосављевић сада ламентира што су ти „имплементатори“ отпуштени, сметнувши с ума да их је он непрописно „имплементирао“. Радио је то, као и много штошта, мимо закона и правила струке. По ком критеријуму су биране болнице за реконструкцију, по ком кључу је дељен новац, где су документи о стручњацима који су радили пројекте, ко је обављао надзор, правио завршни обрачун и мерио ефекте (у нормалним околностима неопходан је завршни документ о успешности пројекта)? Толико о пројекту 20 + 1 болница.

А изградња клиничких центара везана је за толико шарлатанства, манипулација и вешто уграђених личних интереса да је за објашњавање тог галиматијаса потребан читав елаборат. Већ два дана ме људи које знам, али и не знам, засипају материјалима који указују на злоупотребе тадашњих власти и сугеришу ми да поднесем противтужбу. Но, сачекајмо реакцију др Милосављевића. О њему и његовом делу већ постоји кристално јасан суд јавности. Нека се, ако сматра разумним, опроба и на неком другом суду који би, ваљда, требало да каштигује ту „незахвалну“ јавност.

Аутор је редовни професор Медицинског факултета у пензији

(Данас, 8. 4. 2015)

Симфонијски оркестар из Торонта искључио из концертног програма украјинску пијанисткињу због „проруских“ ставова

Симфонијски оркестар из Торонта је званично искључио познату америчку пијанисткињу украјинског порекла Валентину Лисицу (преко 70 милиона прегледа на Ју Тјубу) из концертног програма. Као званичан разлог наведени су њени коментари на друштвеним мрежама о ситуацији у Украјини.

valentina-lisica

„За ову недељу је било планирано моје извођење 2. концерта Рахмањинова са Симфонијским оркестром из Торонта“, написала је пијанисткиња на својој Фејсбук страници. „Међутим, сазнала сам да је још у децембру неко од вишег руководства оркестра донео одлуку да ја не треба да наступим, вероватно под притиском малобројног, али агресивног лобија који претендује на то да представља мишљење украјинске заједнице… Оптужена сам да ‘распирујем мржњу’ на Твитеру.“

Према речима саме Валентине Лисице, њена „кривица“ је била у томе што је на својој Твитер страници читаоцима преносила информације којих нема у званичним западним и украјинским медијима „о стању у народу, о добрим и лошим догађајима у Украјини“. Радило се о „разоткривању неистина које су западни медији објавили како би једну страну у грађанском рату представли као чистију и нежнију од ускршњег зеца, а другу као нељуде, недостојне саосећања“.

Лисица је објаснила због чега је свој налог назвала NedoUkraïnka: „То је упућено премијеру“ (Арсенију Јацењуку). „Украјински премијер је Украјинце са југоистока Украјине који говоре руски назвао ‘полуљудима’! Не шалим се. У званичној изјави… Ја сам получовек, мој муж, моја мама… Иако ја боље говорим украјински, него такозвани председник.“

Пијанисткиња не крије свој критички однос према садашњим кијевским властима и према ономе што је изазвала политика. „Најгоре што може да се догоди било којој земљи је братоубилачки рат, када људи једни друге, своје комшије гледају као непријатеље које треба уништити. Ето шта се догодило у мојој дивној Украјини“, пише Лисица. „Моје срце крвари… Већ годину дана на власти код нас су исти богаташи, сиротиња и рушевине на све стране, хиљаде погинулих, преко милион избеглица.“

„Временом је моја делатност привукла велики број злобних хејтера. Ја сам била посебно важна ‘мета’, јер сам Украјинка, што значи ‘издајица’“, пише пијанисткиња. „Претили су ми смрћу, мојој породици су желели смрт, звали су ме ‘продана кремаљска курва’.. Списак је бесконачан.“

Хејтери се нису зауставили на претњама. „Покушавајући, како они то кажу, ‘да ме науче памети’, они су сада покушали да ме ућуткају као музичара“, констатује Валентина Лисица. Лисица је на то одговорила саопштењем на Фејсбуку, замоливши своје фанове да руководству оркестра поруче да „музику не могу ућуткати“.

Иначе, пијанисткиња која је студирала на Кијевском конзерваторијуму Валентина Лисица је добро позната и у руским музичким круговима. „Врло добро познајем Валентину, она је изузетна пијанисткиња“, изјавио је за лист „Взгљад“ познати руски пијаниста Денис Мацујев, који је више пута наступао и у Београду.

Пијанисткиња је на Интернету нашла велики симпатизера из целог света. Корисници друштвених мрежа који је подржавају своје саопштења обележавају хештегом #letvalentinaplay.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено

(Руска реч, 7. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-41J



Categories: Преносимо

4 replies

  1. Као и Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС, и ја се „дивим до имбецилности“ свом шефу, господину Лазићу, како успјева да направи овако добар дневни „дајџест“. Но, што нагласи Дража Павловић са спонтаног скупа подршке народа Бгд на Н20, главна парола је тренутно:“Ухапси их све!“
    А вођа је мека срца, увијек добро дођу сарадници са путером на глави, кућицом од пола хектара, неким рачуном за телефонске позиве игара на срећу у иностранству. Тешко ће господин Вучић и господин Лазић, да „ухапсе све“ што нам се дешава.
    – Јуче је и Мухарем Баздуљ имао коментар у „Политици“ „Човек и субота“, асоцирао је на Христов однос према фарисејима и поставио питање да ли смо иако можда сматрамо да нам је власт најгора у универзуму, свјесни довољно трагедије у којој је погинуло шест храбрих особа и недужна беба. Зашто одмах тражимо медијску манипулацију. Уз сво моје уважавање за М. Баздуља (има и сјајну критику о филму о Алцхајмеру у данашњем „Времену“), извјештај који преноси из „Новости“ г. Лазић показује да власт и у објављивању налаза Комисије о испитивању несреће тешко медијски манипулише. Морални крах био је и раније очигледан, сада се баш користећи Баздуљеву аргументацију не смије више прећутати.
    – Емир Кустурица, тренутно, заправо већ дуже вријеме уз Новака Ђоковића је најбољи српски дипломата. То ме поводом ове „забринутости“ за учешће војске Србије на паради у Москви, подсјети на питање. јесу ли „наши“ обезбједили руски вето на британску резолуцију о Сребреници? Да они који не би у москву главни симбол отпора фашизму виде управо у Сребреници не сумњам.

  2. О пијанисткињи Валентини Лисици се може рећи једино да одвратан потез Симфонијског оркестра Торонта да јој откаже концерт због њених потпуно оправданих изјава и става о украјинском грађанском рату, може да изазове само дубоко гађење. Удубио сам се и у њен лепи текст на Фејсбук страници , и на коментаре на њега – и међу њима нашао изузетно луцидну и отворену анализу Џорџа Фридмана о политичко-стратешким аспектима савремене Европе, са посебним освртом на односе САД-Русија-Украјина-Немачка (https://www.youtube.com/watch?v=pLeV1DsIOXo&feature=youtu.be&t=736)- титловано је и на руском језику. Препоручујем га за пажљиво гледање и размишљање.

  3. Најљепше хвала, г. Дубињин.

  4. Да се и ја захвалим г. Дубињином на снимку. И коментарисао бих то. Инспирисале су ме Фридманове речи (звук је био искључен,па сам пратио руски превод) : „это было цинично, это было аморально, но это работало… “
    То је та „филозофија“ и та вера у научни прорачун која је изнад морала.Жив је у тим елитама још увек пагански страх од другог. Њихова методологија је раскринкана и није нова (рече то и Фридман, одличан аналитичар, али лош мислиоц) само су усавршили технологије, наглашава технологије. Ствар је у томе што нису схватили још увек шта значи деловати умно (говорим о елитама). Одгледао сам овај снимак без звука, те нисам анализирао глас Фридмана, али његов израз лица јесам (има страха, јер има и налога) и осећам се као старац који посматра адолесценте док се играју.Ипак, научили су нешто-да не откривају адуте јер не осећају се супериорним сасвим…или их можда прецењујем?Његова прича о немачком капиталу и технологији и руској радној снази и ресурсима – тај став је или одраз дубоког неразумевања и непознавања или смишљени потез у борби на „вишим“ нивоима. Некако ипак сумњам у способност тих елита да иду изван оквира у којима се већ дуго крећу. Поражавајуће како поборници прогреса никако не напредују. Поражавајуће је јер се тако постају очајници несвесни свог очаја, а такви су спремни на све. И још ово, у простору омеђеним жутим линијама, они ће морати да сарађују са одређеним европским елитама интензивније.Кад год чине уступке једни другима то по правилу иде преко наших леђа. На крају, где набаваљају ове водитеље програма?

Оставите коментар