Удружење „Ћирилица“: УН да се заложе за ћирилицу и у Србији, не само за Србе у Хрватској

Поводом вести да „Уједињене нације позивају Хрватску да обезбеди употребу ћирилице“, коју су објавила многа средства обавештавања 3. априла 2015.

Нови Сад, 4. април 2015. – За Удружење „Ћирилица“ вест из Уједињених нација да су „позвале Хрватску да Србима обезбеди спровођење права на српски језик на ћирилици“ представља прилично чудо. Ретко смо чули и прочитали да се из међународних институција тражи од некога да се поштују и права Срба на њихов језик и писмо ћирилицу ма где. Удружење „Ћирилица“ је тим гестом Уједињених нација пријатно изненађено.

r-642015

Иако је „Ћирилици“ непријатно да се жали било коме у свету за права Срба у Србији, јер нам је жао своје отаџбине и срамота нас је пред светом, ипак се одлучујемо да учинимо изузетак јер је право Срба у Србији на своје писмо у свом језику у јавности у Србији угрожено готово колико и у Хрватској. Зато бисмо радо поздравили Уједињене нације ако би наложиле нашим државним органима да се право Срба и у Србији на њихов језик и писмо свуда усклади с одредбом у праву Срба на ћирилицу по Члану 10. Устава Србије.

По свим валидним истраживањима до сада, али и на сваки поглед ока, види се да је право Срба у Србији на своју ћирилицу по Уставу и светској пракси закинуто у деведесетак процената. Толико је туђег (хрватског абецедног писма) у језику Срба у Србији наметнуто Србима.

Тачно је да су Срби у Хрватској закинути за ћирилицу готово за сто посто, али није велика разлика ни у Србији у којој ћирилице у језику Срба има свега десетак процената. С обзиром на то да је Хрватска историјски традиционално позната по забранама и чекићањима ћирилице одавно, већи је разлог за чуђење зашто власти и језичке институције у Србији закидају Србе за ћирилицу у тако високом проценту.

Овде има људи који су повезани с Уједињеним нацијама, па би ваљало да се службама у Уједињеним нацијама предочи неправда према Србима у ћирилици и у самој Србији, и то не од јуче. Било би, зато, неопходно да се Уједињене нације на исти начин обрате и властима у Србији да се Србима врати свуда ћириличко писмо у писању и у Србији.

За удружење „Ћирилица“

Драгољуб Збиљић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3ZJ



Categories: Аз и буки

5 replies

  1. Предлажем аутору, да припреми отворено писмо у име удружења, на меморандуму, са свим оним што подразумева званичност. На тај начин би свако од нас могао,такво обраћање јавности преносити дање. Писмо би могло бити насловљено председнику републике, председнику скупштине, председнику владе и министру иностраних послова са образложењем и захтевом Уједињеним нацијама, да се обезбеди законом утврђен статус ћирилице у Хрватској.

  2. Наш меморандум (дат је и на сајту „цирилицпрва“, познат је свих 14 година од оснивања: Истакнутим великим словима пише ЋИРИЛИЦА, а мањим словима остали део назива Удружења. Уредник сајта „Стање ствари“ (увек истичемо — одличан назив сајта) може га наћи и овде предочити. Аутоматски га не можемо дати у оквиру реаговања овом приликом)

    Извињење што мислимо да је потребан мало дужи одговор

    ПОСЛАЛИ СМО СТОТИНЕ И СТОТИНЕ ОБРАЗЛОЖЕНИХ ПРЕДЛОГА, ПА ЈОШ НИШТА…

    Свакој власти, сваком председнику државе, Владе, сваком министарству Србије, свакој лингвистичкој институцији више пута је слато слично писмо с детаљним предлозима шта и како је једино нормално да се уради и у лингвистици, и у државним институцијама да би се спроводили најпре светска пракса у решењу питања писма и онда и Члан 10. Устава Србије и Закон о службеној употреби језика и писма који мора да буде у свему усклађен с Уставом и светском праксом.
    Ништа ми из „Ћирилице“ не тражимо што није нормално и уобичајено у свету. Ми не тражимо ништа ново и неиспробано у свету у вези с језиком и писмом. Од науке и струке тражимо да не будемо изван света у решењу питања писма у српском језику, а од власти тражимо само оно што се у свету одавно чини у вези са службеним језиком и писмом.
    И тражимо оно најосновније — да се Срби и њихов језик једини у свету не разликују у свом писму, да писмо једног језика и једног народа има апсолутни суверенитет. Све то постоји у свету и у „банана-републикама“ и у империјама. Нигде се у тим државама не предваја један народ и један језик на два писма.
    Нама су два писма наметнута из једног јединог разлога — да би се изречена експлицитна намера извршавала — „постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом“.
    И уместо да нас у томе сви подрже који су за Европу и свет, многи сматрају да смо ми у „Ћирилици“ „кривци“ што нас „не разумеју у институцијама државе и лингвистике“. Као да смо ми у „Ћирилици“ кривци што неко нешто неће да разуме, а што цела Европа и свет разумеју већ стотинама и стотинама година.

    У језику и писму ми се понашамо изван свих практичних правила у Европи и свету и, онда, није чудно што наша књижевна и друга дела која су штампана на хрватском писму сврставају у „хрватску културну баштину“, јер разлика између српског и „хрватског језика“ постоји, лингвистички посматрано, само у писму. У иностранству је српски језик повезан са (српском) ћирилицом (наравно), а „хрватски језик са /хрватском) латиницом (наравно). И то је сасвим логично, природно. Док је било формалног „српскохрватског језика“, могли смо наметати Србима и хрватско писмо, али откако је језик разбијен формално на српски и „хрватски језик“, нормално је што је хрватско писмо регистровано с „хрватским језиком“, а српска ћирилица са српским језиком.

    Нико у свету, до Срба данас, није тражио да се њихов језик и народ предвајају на два писма. На своје и на туђе писмо

    Ту је наш проблем у Србији, у српској власти, у српским институцијама државе и лингвистике, а не у свету, а не, још мање, у „Ћирилици“ или у било ком удружењу.

    Дакле, одговарам директно на питање из реаговања. Упутили смо мноштво нормалних предлога и лингвистичким и државним институцијама, али оне то још нису прихватиле јер се надају да ће убедити Европу и свет да су „Срби најбогатији на свету зато што једини имају два писма“. А два писма, наравно, немају јер нико није стварао друго писмо за Србе, осим за Србе католике који су и асимиловани преко наметања латинице.

    До сада се једино нисмо обраћали ниједној институцији у свету, јер нас је било стид, јер смо увек полазили од тога да није патриотски обраћати се странцима да нам помогну у остваривању права Срба у Србији.

    Можда ћемо једино, ако тако одлучимо, обратити Уједињеним нацијама, јер би оне могле бити узете као и „наше“. Никоме се више не желимо обраћати у свету.
    Драгољуб Збиљић,
    председник Скупштине „Ћирилице“

    П. С.
    Наравно да смо се обратили одмах по избору Томислава Николића за председника Србије и њему. Обратили смо се и председнику Владе Србије Александру Вучићу. Никакав одговор још нисмо добили од њих нити од њихових служби. Ми разумемо да они имају много необављеног посла. Можда ће нам и одговорити и нормално поступити. Чекамо.
    Кажем, можда ћемо се у свету једино обратити Уједињеним нацијама. Али, без одлуке Скупштине, мислимо да то последње не би требало да урадимо.
    Ми сматрамо и сигурни смо да је данашње питање писма у Срба један од највећих нерешених проблема јер смо сигурни да се један народ не убија (не нестаје) само преко буквалног убијања представника једног народа, него и идентитетским убијањем, а затирање српске азбуке један је од кључних делова идентитетског геноцида над једним народом. Идентитетски геноцид је други вид убијања народа изван логора и изван ратних сукоба. Идентитетски геноцид чији је ћирилицоцид битан део, само је одложено и нешто дуже убијање једног народа., У овом случају српског народа у вези с његовим писмом (ћирилицом).

    Сасвим је, наравно, друго питање корисност Србима да обавезно знају и хрватско писмо (наравно, за читање хрватских књига и других писања), али ту морамо схватити да то не може и не сме да значи да једини мо пишемо свој језик и туђим писмом и својим. Свој језик свако у свету други пише само својим писмом.

  3. Наравно, додајем да сам разуумео предлог М. С. да се сачини један текст ипосд меморандума „Ћирилице“ који би сваки грађанин могао потписати и упутити насловима.

    ТО ЋЕМО, НАРАВНО, УЧИНИТИ, па објавити на једном или више сајтова да би га сви могли предузети. То ће бити једна страна текста коју свако може одштампати и послати на асдресе.

    Д. З.

  4. Збиљићу, ти баш ништа не разумеш! Добијаш редовно отворена писма преко Информационог центра Панчево. Лако је видети како то други раде. Нажалост, ти вазда покушаваш нешто посебно и по своме. Пробај, да се уклопиш и почнеш да радиш, какпо сав нормалан свет ради. Када си у последњих шест месеци направио отворено писмо и каоме си послао? Прилагоди се мало човече, да те и други разумеју! Овако ти је све тра ла ла у ветар.

  5. Од Млинаревића, осим његових вређања личности људи и његових безвредних баљезгарија, немам шта да научим. А вређања других и баљезгарије никад ме нису ни занимали да бих се њима бавио.

Оставите коментар