Љиљана Смајловић: Савет госпође Меркел или Како брзо прође 70 година кад нисте на линији ватре

ljiljana-smajlovicАсошијетед прес је јуче јавио како је председница немачке владе Ангела Меркел у посети Јапану рекла да су повратак њене земље на респектабилно место у међународној заједници омогућили великодушност суседних држава, али пре свега напори њених сународника да се отворено и поштено суоче с немачким злочинима у Другом светском рату.

А онда је додала: „Није на мени као немачкој канцеларки да вам дајем савете о томе како да поступате према својим суседима. То мора да произађе из процеса у вашем друштву.”

Те речи госпође Меркел наишле су на моје пуно одобравање. А онда сам се сетила да живим у Србији, земљи која је 1999. бомбардована зато што није била вољна да послуша „савете” својих европских суседа и њихових америчких партнера у НАТО-у. Мора да је лепо бити моћна, богата држава попут Јапана. Премијер Шинзо Абе по свој прилици заслужено ужива репутацију ревизионистички настројеног јастреба, али се госпођа Меркел у Токију свеједно добро чувала да не направи нити једну отворену алузију на то да се Абе спрема да искористи 70. годишњицу завршетка Другог светског рата да „разводни” историјско извињење које је Јапан 1995. због агресије упутио азијским суседима. Либерални светски медији стално јављају да Јапан улаже све већи труд да минимизира своје злочине и ублажи своју одговорност због инвазије суседних држава.

Госпођа Меркел је у праву: није на њој да дели савете далеким земљама о пословима у њиховом комшилуку. У њеној се земљи, уосталом, Јевреји одскора жале да се не осећају безбедно, јер расте број претњи и напада на припаднике ове мањине (у Немачкој је остало да живи око 100.000 Јевреја). Но канцеларки цео свет признаје да је лично заузела врло јасан и принципијелан став против шовинизма и десничарског насиља и да у том погледу није направила никакав компромис.

Колико се садашња политичка интонација немачке канцеларке разликује од гласног моралног тријумфализма немачких лидера који су пре 16 година одобрили прво послератно учешће немачких трупа у борбеним дејствима и сладострасно навијали за кажњавање СРЈ. Ондашњи шеф немачке дипломатије и тобожњи левичар Јошка Фишер прогласио је агресију на Југославију чином немачког „искупљења”.

Да, добро сте прочитали: нападом на Србију Немачка се, по виђењу једног од њених мирнодопских лидера, искупљивала за холокауст. Кофи Анан је чак забележио да се уочи агресије на Ирак Колин Пауел у УН правдао како „не прихвата да рат увек производи лош резултат”, да би морално ослепели Фишер на то весело добацио: „А ми смо вам за то најбољи доказ!”

Како брзо прође 70 година кад нисте на линији ватре.

(Политика, 10. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3HS



Categories: Преносимо

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading