Оливер Тикл: Да ли ће следећа Путинова велика игра бити у Грчкој?

НАТО на Балтику измислио претњу из Русије

(CounterPunch, 20. 2. 2015)

oliver-tikl

Оливер Тикл

Председник Русије Владимир Путин „отпочеће тајну операцију, са серијом напада с циљем да дестабилизује балтичке државе које чувају источни бок НАТО-а”, јавља нам данас лондонски „Телеграф“ (Telegraph) – а исто јављају и други водећи медији.

Како смо ми за то сазнали? Зато што тако тврди Мајкл Фалон, министар одбране Уједињеног Краљевства (Michael Fallon, UK’s Defence Secretary). Литванија, Естонија и Летонија нека се припазе – опасност из Русије ка њима напредује.

„Пуно је разлога за забринутост”, изјавио је Фалон новинарима. „Брине ме Путин. Немамо ефикасну контролу границе, брине ме притисак на балтичке државе, начин на који тестира НАТО, његове подморнице и авиони … Модернизује своје конвенционалне војне снаге, модернизује своје нуклеарне снаге и не престаје да тестира НАТО, и зато је неопходно да му се одговарајуће одговори.”

Фалон инсистира на томе да тајни напад Русије на балтичке земље представља „блиску и непосредну опасност“ (a very real and present danger). Хајде да се присетимо где смо раније већ чули нешто слично? Ах, да. Дана 16. децембра 1998. председник Бил Кинтон изјавио је да ирачки председник Садам Хусеин представља блиску и непосредну опасностпо стабилност читавог Персијског залива и уопште људи, ма где на свету да се налазе.

Сви се сећамо куд нас је то одвело: неколико година потом отпочео је рат са Ираком. Такође се сећамо каква је то монструозна неистина била: Садам није имао ни хемијска, ни биолошка ни нуклеарна оружја. Зашто онда данас очекују да Фалону ово поверујемо? Где су му докази? Нема их, ни један једини. Када већ увелико знате шта је истина, коју корист докази могу да представљају, и коме још они требају?

Фалон – и НАТО – требало би и даље пажљиво да прате лопту

И док је сва Фалонова пажња усредсређена на измишљену претњу балтичким државама, једна друга земља изложена је сасвим реалном „ризику“ – и то не само због сајбер напада, због инвазије „малих зелених људи“ или због кампање дестабилизације која се против ње води из Кремља.

Не, ЕУ, Европска централна банка, ММФ и министри финансија европских земаља већ су увелико дестабилизовали све што је требало и Грчку усмерили у правцу програма сурових мера штедње и сиромаштва, због чега је њена привреда током претходних 5 година пала за читавих 25%, затворене су неке од виталних и неопходних јавних служби и због чега је дошло до масовне незапослености и принудне распродаје јавних добара и низа друштвених богатстава.

И сад су Грци – и њихова новоизабрана влада Сиризе – рекли да им је доста. Прошле недеље је грчки премијер, Алексис Ципрас, глатко одбио да обнови 240 милијарди евра вредан пакет мера за „избављење“, испоручен скупа са свим могућим мерама за штедњу и сиромаштво, па је данас Европи упутио своје предлоге за „шестомесечни пакет помоћи“ у којем више нема онако оштрих услова, а којим би Грчка осигурала довољно времена да о свом дугу изнова преговара.

Сучељавање се наставља и о њему ће министри финансија ЕУ одлуку колико сутра да донесу. Изгледи за прихватање предлога су слаби: Немачка је већ изјавила да грчки предлог „не задовољава постављене услове”. Но, ако се министри финансија с њим не сложе, шта ће се потом догодити?

Већ погађате: Ципрас ће се обратити Русији. Раније овог месеца су се Ципрас и Путин већ договорили око низа билатералних веза, међу којима је и она о изградњи цевовода којим би се руски гас, од турске границе кроз Грчку, преносио до других земаља југоисточне Европе.

Тиме се прати преправка трасе гасовода „Јужни ток“, који је првобитно требало да иде преко Бугарске, а што је у суштини сама ЕУ спречила својим покушајем ретроактивне примене сопствених правила из домена уређења енергетског тржишта, све то под жестоким притиском САД-а. Прошлог новембра је Путин успео да са турским председником Ердоганом договори преусмеравање цевовода кроз Турску – целим путем до њене границе са Грчком.

По договору Ципраса са Путином, који се завршио позивом грчком премијеру да буде гост у Москви 9. маја поводом Дана победе над нацизмом, веза цевоводом између водећих земаља југа Европе је завршена, макар само на папиру. А када он једног дана буде и изграђен, Грчка ће протоком тог гаса над њим имати и ефективну контролу – као и значајан профит – и тако заузети стратешку позицију на укупном енергетском рељефу Европе.

Али Грчка је чланица НАТО-а!

Све топлији односи Грчке са Русијом већ и данас изазивају забринутост међу осталим земљама чланицама ЕУ и НАТО-а. Немачки министар одбране, Урсула фон Дер Лејен (Ursula von Der Leyen), каже да Грчка таквим прилажењем Русији угрожава властиту позицију у НАТО савезу.”

Ово је, пак, изазвало врло оштре реакције грчког министра одбране, Паноса Каменоса, који је тај напад назвао „неприхватљивим и уцењивачким” – напоменувши да је Грчка „одувек била на страни Савезника, још од времена кад су сви заједно потискивали немачке окупационе трупе”.

„Изјаве којима се покушава смена институционалних тела ЕУ и НАТО-а су неприхватљиве и уцењивачке”, додао је он. „Њима се подривају европске институције, осим ако циљ Немачке није управо то – да растури и ЕУ и НАТО.”

Дакле, ако Ципрасов предлог за рефинансирање грчког дуга ових дана претрпи неуспех, да ли то значи да ће Грчка да изађе из НАТО-а и из ЕУ, па чак и да се придружи Евроазијској унији? Не, не значи то, никако не, бар ако се и Путин буде питао о томе: Грчка је Русији потребнија као савезник унутар ЕУ и НАТО-а, него изван њих – јер она изнутра може да стави вето на додатне трговинске санкције Русији, да блокира ТТИП (Transatlantic Trade and Investment Partnership) и ЦЕТА (Canada Europe Trade Agreement) трговинске споразуме с Америком и Канадом, да се даљем нарастању све веће НАТО-ове ратоборности супротстави изнутра.

Могуће је и то да ћемо гледати како Грчка једноставно одбацује свој евидентно неотплатив и непоштен национални дуг тежак 320 милијарди евра, и како скида са себе лудачку кошуљу евро-зоне – док у исто време од Русије прима пакет хитне финансијске помоћи, подршку својим напорима да одржи ликвидност у случају поновног успостављања нове драхме.

У суштини, можда ћемо гледати ново проигравање свих оних битних елемената украјинске представе одигране децембра 2013, када јој је Русија понудила свој пакет помоћи, по којем би само она откупила украјинске обвезнице у вредности од 15 милијарди долара, као знак подршке украјинској већ тада посрнулој валути, а уз настављање испорука гаса по жестоко сниженим ценама – уместо оних тржишних, значајно виших.

Куповина грчких обвезница у вредности 15 милијарди долара,  деноминованих у новим драхмама, представљала би изузетан подстрек за ову нову-стару валуту, и чврсто би зацементирала дугорочну везу и савезништво са Русијом, а Русији обезбедило вредан и дугорочан мостобран и у Европској унији и у НАТО-у.

Такво би кретање послужило и као инспирација, а улило би ново самопоуздање и другим прогресивним политичким покретима широм Европе који се већ сада, угледајући се на Сиризу, боре за економску правду – у Шпанији, Португалији, Ирској, Италији, па и у самој Великој Британији и шире – а што све заједно носи врло снажну поруку: не постоји друга могућност.

И докле год НАТО, ЕУ, САД и њихови верни вазали – међу којима је и Уједињено Краљевство Мајкла Фалона – настављају да намерно муте са фиктивним претњама у рејону Балтика, занемарујући реалну опасност која настаје на југу, они тиме мајстору Путину само стварају још једну прилику да их поново надмудри.

Оливер Тикл (Oliver Tickell) је британски новинар и уредник сајта Еколог (The Ecologist)

Са енглеског превео: Стеван Бабић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


ИСПРАВКА: Овај чланак промењен је 28. 2. 2015. у 9:53 – у другом пасусу погрешно набрајање „Литванија, Естонија и Литванија“ замењено са „Литванија, Естонија и Летонија„.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3An



Categories: Посрбљено

Оставите коментар