Бојан Билбија: Бриселска лектура за српску цензуру

Прича о наводном гушењу медија у Србији наставила се оптужбама извршног директора Репортера без граница Кристијана Мира

Очи у очи: Влада Србије и новинари (Фото: Фонет)

Очи у очи: Влада Србије и новинари (Фото: Фонет)

Чинило се да је власт у Србији коначно могла да одахне после повремених оптужби европских званичника о наводној цензури медија, када је европски комесар Јоханес Хан пре неколико дана затражио доказе за такве тврдње. Међутим, Ханова портпаролка Маја Коцијанчич, „лекторисала” је накнадно свога шефа, појаснивши да слобода медија „остаје критична тема” у Србији. И додала, наставивши да даље тумачи свог комесара Хана – дао томе нема преговора.

Тако су, заправо, власти у Београду одахнуле тек нешто више од једног дана. Прича о наводној цензури и неслободи медија у Србији се наставила после недавних оптужби БИРН-а, када се огласио и извршни директор Репортера без граница (РБГ) Кристијан Мир. Шеф организације која је на својој најновијој листи медијских слобода Србију рангирала 13 места ниже него претходне године, изјавио је да цензура у Србији „није директна, ни транспарентна, али је лако доказиво да постоји”.

У интервјуу за портал „Цензоловка”, Мир је оценио да је развој медијске ситуације у Србији „тужан” и рекао да властима веома негативан однос према слободи медија, да гуши критичко, слободно извештавање, а притисцима на медије, који су често финансијски, преко реклама, утиче и на уређивачку политику.

На то је реаговао министар културе и информисања Иван Тасовац, поручујући да је Европска комисија утврдила знатно побољшани правни оквир у области медија и да је Србија постигла приметан напредак у области информационог друштва и медија.„То је постигнуто захваљујући доношењу сета медијских закона”, рекао је Тасовац и навео да је Србија у року донела подзаконске акте који су омогућили расписивање конкурса за пројектно суфинансирање медија.

Мир је рекао да су се током 2014. независни медији и новинари који су критички настројени нашли на удару озбиљних притисака у неколико случајева.

„Новински текстови у којима је критикована влада били су избрисани са интернета, а независним новинарима је прећено или је на њих извршен притисак”, истакао је Мир, додавши да је „реалан напредак” на пољу слободе медија на Балкану приметан једино „можда у Хрватској”.

Коментаришући пад Србије за 13 места на листи његове организације, Мир је оценио да је то тужно за земљу која је кандидат за чланство у ЕУ.Извршни директор Репортера без граница објаснио је да су извештаји о слободи медија документовани доказима.

Према писању сајта „Цензоловка”, Мир и РБГ навели су и три „доказа” о гушењу медијских слобода: „Снимци којима је исмеван премијер уклоњени су са ’Јутјуба’, неколико веб-сајтова је пало након што су објавили оптужбе да је докторска дисертација министра унутрашњих послова плагијат, прљава кампања против новинарке Наталије Милетић, која извештава из Берлина, због њеног критичког питања постављеног на конференцији премијера Вучића и канцеларке Ангеле Меркел”.

Подсећања ради, исте или сличне тврдње већ су демантоване раније, јер су биле садржане и у извештају представнице ОЕБС-а за слободу медија Дуње Мијатовић, која је летос такође оптужила српске власти за цензуру. Лист „Блиц” је још раније објаснио да власт нема никакве везе са брисањем једног текста са њиховог сајта, што је по карактеру веома слична оптужба као и она да „цензура није директна и транспарентна”, али постоји и лако је доказива. На то се осврнуо и Тасовац, рекавши да РБГ и БИРН „више занимају езотерична стања у којима су ствари невидљиве, нетранспарентне, али лако доказиве”.

Мир је, такође, објаснио да се извештаји раде на основу јединственог упитника на који одговарају новинари, адвокати, професори универзитета и експерти, али да њихова имена нису објављена, јер „у неким земљама они желе да остану анонимни”.

Тачно је да је упитник РБГ-а веома добар, али на његов резултат веома може утицати то – ко на њега одговара. С обзиром на то да само РБГ зна ко су „експерти” који оцењују стање медија у Србији, било би занимљиво знати да ли ова организација испитује и њихово политичко опредељење?

Бојан Билбија

——————————————————————–

Вучић: Не мешам се у писање и рад медија

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је јуче да се не меша у писање и рад медија.„Шта хоћете, да будем цензор и да кажем да нешто не смете да пишете. Не мешам се у писање и рад медија”, одговорио је Вучић новинарима на питање да прокоментарише писање листа „Одбрана”, у којем је објављен текст „Заштитник против заштитника”. Премијер је, коментаришући изјаву европског комесара за суседску политику и преговоре о проширењу Јохана Хана о стању у медијима у Србији, рекао да је потпуно сагласан са њим и да је то важно питање, али да све тврдње о стању у медијима морају да буду засноване на чињеницама.

Вучић је рекао и да у изјави портпаролке Маје Коцијанчич, која је уследила после Ханове изјаве, не види ништа спорно, већ да је само указано да је то критично важно питање у Србији.

„Сагласан сам са тим, као и да ствари треба да буду засноване на чињеницама, а не на гласинама. Ниједну реч примедбе немам на то, иначе бих већ реаговао. Знате да ми није никакав проблем да одговорим ни Маји Коцијанчич, ни свима њима”, рекао је Вучић.

Хан је поручио да слобода медија остаје „критична тема у процесу придруживања Европској унији” и да се „та политика није променила”.Хан је то поручио преко своје портпаролке Маје Коцијанчич како би разјаснио контроверзе настале након што је недавно изјавио да је „неопходно наћи доказе да је слобода медија у Србији угрожена”.„Комесар сматра да је слобода медија од критичне важности и да о томе нема преговора”, навела је Коцијанчич у саопштењу за медије.

Танјуг

(Политика, 20. 2. 2015)

Српски медији добили 16,5 милиона евра од ЕУ

На листи највећих добитника европског новца води Би-Би-Си, а знатна средства добили су и медији који су у међувремену угашени

mediji-koji-su-dobili-od-eu

У последњих десетак година се у српске медије из Европске уније, преко делегације за Србију, слило око 16,5 милиона евра. Према подацима које су нам доставили представници делегације Европске уније у Србији, за два велика медијска пројекта утрошено је 13,5 милиона евра. Пажљивим читањем свих уговора које је ова канцеларија склопила од 2006. године, а који су доступни на њиховом сајту, израчунали смо да су медији добили још око три милиона евра, учествујући на конкурсима за доделу средстава у разним друштвеним областима. Највише новца потрошено је за дигитализацију, око 10,5 милиона евра. Занимљиво је да је највише новца намењеног медијима у Србији добио Британски јавни сервис (Би-Би-Си), ком је 2010. године делегација ЕУ у Београду доделила 2,5 милиона евра за помоћ српским медијима приликом преласка на дигитални сигнал: још осам милиона евра утрошено је за опрему за дигитализацију и техничку подршку.

Осим тога, прошле године је подељено три милиона евра за пројекат „Јачање медијских слобода у Србији”. За техничку подршку у спровођењу медијске стратегије издвојено је 1,2 милиона евра за Би-Би-Си, а око 1,8 милиона подељено је између 19 медијских и продукцијских кућа које су конкурисале са, према оцени комисије, најбољим пројектима.

Питање финансирања различитих медијских пројеката из европских фондова доспело је у жижу јавности након вербалног сукоба премијера Александра Вучића и Балканске истраживачке мреже (БИРН), коју је премијер оптужио да лажу и да су добили паре од ЕУ да говоре против Владе Србије. Том приликом портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич изјавила је да ЕУ подржава независно, одважно новинарство и слободу говора, али да се не меша у уређивачку политику и остварење медијских пројеката које финансира. Учествујући у пројекту „Јачање слободе медија” 2012. године, Балканска истраживачка мрежа изборила се за око 125.000 евра за студију „Јачање улоге медија у обезбеђивању владавине права”. Чланови комисије, кажу представници ЕУ, не процењују квалитет медија који аплицира за доделу средстава за одређени пројекат, већ нацрт пројекта, његов значај, могућност остварења и да ли је кандидат испунио све прописане услове.

Према нашем истраживању, РТС је добио највише новца од ЕУ, готово пола милиона евра. Овај новац је у највећој мери отишао за квиз „Здраво, Европо!” (220.000 евра) и продукцију „What Is in It for Me” (око 192.000 евра). Око 70.000 евра коштао је серијал „Serbia Fit for Children” (Србија по мери деце).

Асоцијација независних електронских медија, која окупља више од стотину телевизијских и радио-станица, за три пројекта је добила око 335.700 евра. Иако су представници агенције Бета љути јер држава издваја новац за финансирање супарничког Танјуга, Бета је из европских фондова добила око 313.000 евра. Такође, медијски центар Бета у Санџаку добио је 2007. године око 60.000 евра за промоцију интеграција мањина у овом делу Србије. ТВ Б92 и Фонд Б92 заједно су добили око 330.000 евра. У финансирању пројекта Фонда Б92, „Слободна зона јуниор”, ЕУ је учествовала са око 236.000 евра. У оквиру овог образовног програма који се спроводи у основним и средњим школама ученици уче нешто више о људским правима гледајући снимљене документарне филмове.

Међу радио-станицама највише новца из фонда ЕУ добио је новосадски 021 радио, који обезбедио 275.000 евра за остварење три пројекта. Недељник „Време” добио је 265.000 евра, док је у међувремену угашени магазин „Економист” Божидара Ђелића успео да се избори за 225.000 евра.

Читајући уговоре склопљене са делегацијом ЕУ, наишли смо три пута на дневни лист „Данас”, који је од ЕУ добио скоро 200.000 евра. Наша медијска кућа је 2008. године добила око 2.300 евра за објављивање флајера под називом „Европи је стало до Србије” (Еurope Cares About Serbia). Овај додатак објављен је уз остале дневне новине „Данас” (1.560 евра), „Прес” (2.840 евра), „Новости” (5.480 евра), „Курир” и „Глас јавности” (4.616 евра).

На последњем великом конкурсу посвећеном јачању слободе медије, објављеном 2012. године, новац је отишао добро познатим играчима – РТС-у (97.931 евра), ТВ Војводина (92.000 евра), продукцијској кући „Мрежа” (97.000 евра), Радију ОК (101.000 евра), 021 радију (103.223), недељнику „Време” (93.000 евра), Бети (105.000 евра), „Блицу” (90.000 евра)…

Док су конкурси Министарства културе и информисања јавни и унапред се зна ко су чланови комисије која одлучује о приспелим понудама, конкурси Европске комисије обавијени су велом тајне. Имена чланова комисије се крију. У канцеларији делегације ЕУ у Србији објашњавају да је ово уобичајена процедура и да се идентитет чланова комисије штити ради спречавања евентуалног утицаја на њих. Ипак, Петар Јеремић (УНС) сматра да би било много боље да се по завршетку конкурса обелодане имена оних који су доносили одлуке како би се видело да ли су повезани са кандидатима.

Осим тога, све медијске куће требало би да јавно објављују колико су новца добиле из донација или учешћем у пројектима. Тренутно су у обавези да објаве колико су новца добиле из државног буџета.

„Сви подаци о изворима финансирања требало би да буду јавни јер ова информација утиче на начин на који јавно мњење процењује кредибилитет одређених информација које стижу из медија”, мишљење је др Јованке Матић са Института за друштвена истраживања.

Она истиче да верује у начин расподеле новца од стране ЕУ и објашњава да чланови комисије потписују уговор којим се, између осталог, обавезују да њихово ангажовање у комисији остаје тајна, што је, како каже, њихово легитимно право.

Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, сматра да су конкурси Европске комисије велики, па је сиромашнијим медијима много теже да испуне строге услове и процедуре.

– Осим обимне документације, кандидат који се јави на конкурс ЕУ мора да обезбеди и учешће које износи 20, 30 одсто. Уколико желите да добијете 100.000 евра, морате уложити око 20.000 евра сопственог новца, а мали број медијских кућа то може да обезбеди – мишљење је нашег саговорника.

Јелена Попадић

(Политика, 22. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3uy



Categories: Преносимо

Оставите коментар