Шпигл: Како је текла ноћ преговора у Минску

Путин и Порошенко су повремено устајали да о нарочито деликатним питањима проговоре приватно, пре него што би се вратили да продуже разговор

minskpregovori07

Опис проблема почиње једном речи од четири слога, коју канцелар Ангела Меркел и председник Француске Франсоа Оланд „сада изговарају већ без икаквих тешкоћа” – Дебаљцево, каже Шпигл, чијих чак девет репортера, истраживача уводе читаоца именом тог места у фабулу приче о кризи у Украјини, у настојању да јавности рашчлане шта је у томе шта, чему прошле недеље вртоглава јурњава двочланог тандема Европе у Минск, пре тога у Москву, између Москве и Минска пут Меркелове у Вашингтон, па онда убитачно седење више него једну целу ноћ у столицама, да би се потом, сутрадан, изашло пред штампу с неким папиром који никакав мир и није, али потхрањује наду да се (уз бројне „ако” и „уколико”) можда може доћи и до мира. Уколико се избегне прокси-рат САД и Русије, да одмах саопштимо оно на шта ће се наилазити у продужетку приказа овог, иначе, изузетно опсежног осврта Шпигла на европски главни догађај.

Слабашно срце армије Кијева у омчи Дебаљцева

Безмало најтежи део преговора Меркелове, Оланда, председника Владимира Путина и Пјетра Порошенка, тицао се Дебаљцева, због кога је покушај, у једном тренутку у ноћи између среде и четвртка, „скоро сасвим колабирао”. А завршило се тако, што Дебаљцево може бити повод да се и овај већ углављени споразум на крају ипак торпедује, оцењује немачки магазин. Разлог је то што је у том маленом градићу на истоку Украјине опкољено 6.000 или можда и 8.000 војника владиних снага – што је „срце, слабашно срце армије која на бојиште може извести (свега) 30.000 људи”.

До прошле недеље, „то срце је било увелико обухваћено проруским сепаратистима, и трупе су могле бити снабдевене само аутопутем М03”.

„Тада је дошао понедељак. Борци сепаратиста су почели напредовање преко завејаних поља према селу Лохвинове, мајушног насеља од 30 кућа, пригрљених уз М03. Сепаратисти су напали армијски утврђени пункт и убили неколико официра. Онда су се укопали – и срце украјинске армије било је опкољено.”

Ситуација код Дебаљцева одбацила је украјинску армију у безизигледну, скоро безнадежну позицију, „као што су преговарачи у Минску врло добро знали”.

„Заиста, то и јесте разлог због кога су преговори били тако ургентно неопходни.” То је то због чега су Меркел и Оланд покренули своју дипломатску офанзиву. Други разлог је била америчка дискусија о достави оружја украјинској армији.

„Дебаљцево и дебата о оружју су Европу довели на руб опасне ескалације – страх од ширег рата почео је брзо да се шири. Један, оружјем врло добро опскрбљен прокси-рат Русије и Запада у Украјини постајао је врло реална могућност”, пише Шпигл.

Сукоб који је почео кијевским Мајданом, ескалирао анексијом Крима, прерастао је у најопасније сучељавање у Европи после деценија. Могућно је да би на крају могао да доведе САД и Русију, суочене лицем у лице, над демаркациону линију у Украјини.

Бројна питања и нова Немачка

„Крхки споразум пун упитника”, кажу аутори Шпигла о учинку панично покренуте западне дипломатије. Могао би успети једнино ако би сви укључени у процес „од срца одлучили да му буду привржени”.

„А хоће ли то бити случај, сумњиво је. Дил у Минску је кратак предах. Ништа више. Али, свеједно, то је успех”, каже Шпигл.

У Минску су се „на столу” нашла бројна питања: демаракациона линија, локални избори, али и питање односа Европе и Русије и могућности „заобилажења продуженог конфликта с Русијом Владимира Путина”.

„Да ли је мудро Путину чинити уступке? На којој тачки споразум постаје удовољавање? Било је, уза све, и питање могућности саме дипломатије. И тога, шта је прави пут: достављање америчког оружја или дипломатија Европе? А, можда најкритичније, било је и питање еманципације Европе: Да ли је Европа способна да своје сопствене конфликте реши без помоћи Сједињених Држава? Дуго се подвлачи да је време да Немачка ´преузме своју одговорност´. На то је одговорено прошле недеље. Англела Меркел је сада повукла потез какав би раније обично заобишла. Кренула је у мисију с неизвесним исходом. И њен стил је други. Никада раније она није тако емоционално ангажована као последњих дана. Криза је променила њено гледање на стварност. Њено излагање на конференцији о безбедности у Минхену изразило је чврсту приврженост реал-политици, без спољно-политичког идеализма од некада.”

Дуга ноћ у дворцу

Преговори су почели у среду у 18.30, у пространој, две стотине квадрата великој свечаној дворани недавно саграђене палате, у коју су лидери крочили заједно са екипама својих сарадника.

Немци су се претходно састали у својој амбасади И, потом, на истом месту са Украјинцима. То је била шема приступа претходног дана, пре Минска, када је прво немачко – француска страна проверила свој сопствени консенсус, а потом се срела да усклади ставове са Порошенком. Тако консолидовани фронт заузео је потом места за столом за који је приступио и Путин.

„Разговори су се продужили целу ноћ, без паузе”, каже Шпигл, на основу својих инсајд-информација. „Повремено, понеко од учесника би спустио главу на сто. На располагању је било пића, али Меркел их се није дотицала. Учесници кажу, тон је био одмерен. У једном тренутку је постао гласнији, с Путином и Порошенком у полемичкој размени речи, али брзо су поново утишали. Њих двојица су повремено устајали да о нарочито деликатним питањима проговоре приватно, пре него што би се вратили да продуже разговор. Међусобни лични однос двојице је добар, и један другоме се обраћају фамилијарно, са ‘ти’. Велике групе, мале групе, двоје лидера шапућући у углу, кафа, залогаји: тако је ишло целе ноћи. Свак је знао шта је залога и сви су, кажу учесници, желели да до споразума дође”, описује лист.

„Руси су заузели чврсту позицију. Осећали су се јаким, делимично због ситуације у Дебаљцеву. Европљани, са своје стране, инсистирали су на моменталном прекиду ватре, забринути непостојаним стањем које је пред собом имала украјинска војска. Сепаратисти су, није изненађујуће, желели да се помери почетак прекида ватре колико је год могућно, како би себи придодали време да сасвим освоје Дебаљцево. Порошенко, такође, изгледало је да преферира одлагање прекида ватре – чинило се, уопште не разумевајући ситуацију с којом је суочена његова војска. Европљани су настојали да Украјинце заштите од њих самих.”

Шпигл каже да је дуо Меркел Оланд, већ пре доласка у Минск, код Путина осигурао један важан уступак, да се избори који ће се одржати у сепаратистичким областима, одрже унутар демаркационе линије из времена Минска 1, септембра 2014. И Кијев је био изборио нешто унапред – да у Минску не преговара директно са сепаратистима. Али с нечим већ у џепу приспео је на преговоре и Путин – границу између Русије и отцепљених области на истоку Украјине неће контролисати ни Украјина ни међународне снаге. О том питању расправљаће се тек пошто се на територијама на истоку одрже избори, каже Шпигл.

Узбуна у осам ујутро

Критични тренутак преговора наступио је када се то најмање очекивало – у осам ујутро, када су после шеснаест сати седења у Палати независности, учесници дипломатског маратона поверовали да су најзад међусобно сагласни. До тада, два пута је „падао систем”. Тицало се повлачења тешког наоружања с линије отварања ватре. За Украјинце, линија отварања ватре је линија фронта сада. За побуњенике, линија фронта из септембра.

Резултат је широка бафер зона, чак и 140 километара, у случају тешких бацача ракета, што значи да ће сепаратисти у појединим случајевима морати да та оруђа повуку чак до руске границе.

У осам ујутро у Палату се довезла Хајди Талијавини, Швајцаркиња, специјални изасланик ОБСЕ, задужена за контакт с Контакт групом за Украјину ( Русија, Украјина, ОБСЕ ), чији је преговарачки положај био у дипломатским просторијама Белорусије, близу парка Горки, доневши глас да лидери „народних република” Доњецк и Лугањск Александар Захарченко и Игор Плотницки – одбијају да потпишу завршни документ! Због тог параграфа о повлачењу тешког наоружања.

Хладан туш. Меркел, Оланд, Порошенко и Путин, „одступају” у мању просторију велике дворане – и све очи се окрећу Путину! Сви су се сложили да сада све зависи од председника Русије. Алтернатива – потпуни колапс преговора.

Шеф Русије се повукао „у канцеларију, специјално опремљену за њега, на трећем спрату палате, да телефонира”. Телефонирао је Захарченку и Плотницком. Немци и Французи нису о том разговору дознали ништа, али два сата касније, двојица су се сагласила са споразумом о прекиду ватре. Једанаест сати пре подне. Маратон у Минску приведен је крају.

Армија Украјине у распадању

„Није много, али далеко од тога да није ништа”, каже немачки магазин о томе што је овим споразумом постигнуто. Подсећа да је над Украјином и Европом надвијена опасност могућног сукоба САД и Русије, а обе су нуклеарне силе.

По Шпиглу, споразумом је купљено драгоцено време у корист Барака Обаме, притешњеног захтевима утицајних политичара да се Украјина наоружа. Током посете Ангеле Меркел Вашингтону у понедељак, Обама је рекао да он, у случају неуспеха преговора у Минску, „неће више моћи да обузда дискусију о достави оружја”.

„То је речено скоро као ултиматум”, каже магазин. Џо Бајден је за доставу оружја. Џон Кери подржава слање оружја.

„План за такву војну помоћ одавно је већ начињен”.

Током посете Обаминих саветника Кијеву пре две недеље, Порошенкови људи су предали листу онога што траже, „укључујући ракете земља-ваздух, радарске системе и медицинску опрему”. Генерал САД у НАТО Филип Бридлав „верује да су системи анти-ракетне одбране апсолутно есенцијални за одбрану од руске артиљерије и такође верује да Украјину треба снабдети дроновима”.

Украјинци тренутно нису способни да рукују таквом хај-тек опремом – „морало би да добију екстензивну обуку од америчких саветника”.

„Суштински, то би САД учинило страном у сукобу, као што Обама врло добро зна”. Са друге стране, „достава америчког оружја ни за трунчицу не импресиониора Путина”.

„Напротив: буду ли се оружје САД и војни инструктори обрели у Украјини, руски народ, у коме 85 одсто већ подржава Путина, једном душом би стао иза председника, каже инсајдер у Кремљу који уопште не припада кампу јастребова. ‘Плус, били би смо срећни да видимо како је америчко оружје очас пало у руке сепаратиста као заплењено”, цитирао је Шпигл свој руски извор.

„Што касније западне државе и Украјина буду спремне да се сложе о заиста чврстом компромису, то ће слабија бити њихова преговарачка позиција”, обавештен је Шпигл о процени унутар Кремља, а писци чланка коментаришу да то што су чули није далеко од стварности: „Владине снаге Украјине заиста могу малаксати ако се борбе продуже. Морал унутар армије ни близу није јак као морал сепаратиста. На почетку рата, украјинска армија је имала око 130 хиљада војника по најоптимистичнијим проценама, с половином њих на одслужењу обавезног војног рока. Сада, многи млади људи предузимају све што могу да избегну регрутацију бежањем преко границе. Национална гарда има даљих 35 хиљада људи у униформи, углавном чувајући контролне пунктове и инфраструктуру. Председник Порошенко зависи, према томе, од помоћи милиција, оних добровољачких јединица које ратују у служби олигарха или у свом сопственом интересу. Али те често не слушају наредбе из Кијева, чинећи тешким да буду контролисане и неподобним за стратешке операције ”, каже Шпигл.

Магазин се позива на службени извештај немачке спољне обавештајне агенције БНД, у коме стоји да се „Украјинска армија полако распада, деморалисана напредовањем сепаратиста и лишена персонала”.

Песимиста Сакашвили

После ових факата војних, у приказу јадног стања Украјине овог тренутка следе и подаци економски, ништа мање алармантни за власт коју представља Порошенко. Чак и његов специјално ангажован сарадник Михајил Сакашвили, катаклизмички некадашњи председник Грузије, такође пулен Американаца, није имао ведрију прогнозу од изјаве да ће „ако се у Украјини ништа не промени, за шест месеци све експлодирати”.

Понуђене су паре ММФ – 40 милијарди евра, али „под крајње стриктним условима”, као што су поскупљење гаса за домаћинства, пензиона реформа, смањивање пензија и сл.

„Изгледа као да је Русија већ остварила свој минимални циљ, тај да спречи Украјину да приступи НАТО или Европској унији. Договор усаглашен у Минску укључује једну врсту права на вето за области сепаратиста у источној Украјини о важним фундаменталним питањима. То право би се примењивало на чланство у војним савезима и чланство у економским блоковима као што су ЕУ или Путинова Евроазијска економска унија. Штавише, уставна реформа, како се то назива у договору из Минска, може бити предузета једино у споразуму са про-руским сецесинонистичким областима”, коментарише магазин.

Подела Украјине, ипак

Шпигл каже да је иницијатива Меркел – Оланд уследила после једне вечере двоје државника и Мартина Шулца председника ЕУ парламента као њиховог госта, крајем јануара, у једном ресторану у Старзбуру, где се разговарало „над јагњетином и срнетином”, али о важним стварима. О традицији немачко-француског пријатељства. О новом премијеру Грчке Алексису Ципрасу. О Украјини…

„Идеја о заједничкој украјинској мисији дошла је од Меркелове, али она је знала да на Путина може извршити довољан притисак једино ако се придружи и Оланд.”

„Међутим, цена канцеларкине реал-политике висока је и плаћа је Украјина. Меркел је већ саопштила председнику Украјине, пре недељу дана, да Запад није спреман да уђе у рат за његову земљу. Сада је чак постало јасно да је Запад вољан да прихвати поделу Украјине. Украјина није само изгубила Кримско полуострво, сада је изгубила и територије на истоку. Званично, Меркел је продужила да понавља две мантре: Прва је да нема војног решења. Друга, да се територијална целовитост Украјине неће жртвовати. И једно и друго су дивне реченице али оне су, на несрећу, међусобно нескладне. Ако Запад нема намеру да територијални интегритет Украјине заштити војним средствима, тада тај интегритет постоји само на папиру” , закључује Шпигл.

На крају, и о споразуму из Минска.

„Увек је добро када оружје заћути, али Меркел је мимо тога мало постигла. Сепаратистички вођи и одлучни Путин, који зна да Запад није спреман да просипа крв својих војника да брани украјински интегритет, указали су јој на границе њеног утицаја. Али поредак Европе није конструисан само у Берлину. То што је постигнуто у Минску мало има везе с влашћу Меркелове. Више је то заслуга њеног политичког умећа и њене истрајности”, завршава свој приказ Шпигл.

Аутор Петар Поповић

Извор Балканмагазин, 16. 02. 2015.

(Нови стандард, 16. 2. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3rL



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Добили смо текст, који је наводно из Шпигла. Успут се наводи Балканмагазин, Нови стандард и као врхунац аутор Петар Поповић. Поставља се питање, да ли је аутор преводио текст из Шпигла или је текст препричавао? Лепо је, што нам је текст препричан, али би неупоредиво боље био, да је преведен, па да га сами ЧИТАМО.

Оставите коментар