Западни медији о преговорима у Минску: Путин намерава да почне рат већих размера

Водећи страни медији оцењују резултате преговора „нормандијске четворке“ у Минску и деле мишљење да нема гаранција да ће се споразум Минск-2 показати ефикаснијим него претходна верзија Минск-1. Осим тога, западни новинари су потпуно уверени да Русија по свој прилици планира да прекрши режим прекида ватре.

Петро Порошенко испред Александра Лукашенка и Владимира Путина у Минску (Фото: Ројтерс)

Петро Порошенко испред Александра Лукашенка и Владимира Путина у Минску (Фото: Ројтерс)

„Владимир Путин је задовољан собом. Пошто је заузео Кримско полуострво, потпалио сепаратистички покрет на истоку Украјине и увео тенкове преко необезбеђене границе, он је сада – уз помоћ два европска челника – замрзнуо потенцијално најопаснији конфликт на континенту“, пише лондонски „The Times“, тврдећи да ће мински споразум „послужити само као платформа за даљу поделу Украјине“. Путин, по мишљењу британског листа, „користи и дипломатију како би сакрио своје намере“, док су Ангела Меркел и Франсоа Оланд у Минску уложили „невероватне напоре како би по сваку цену спречили рат већих размера у Европи“.

Немачка новинска агенција „Deutsche Welle“ пише да „терористи које подржава Русија након неколико офанзива у различитим правцима већ заузимају део територије у неколико рејона“ и да управо ова чињеница наводи да се посумња у то да ће се „примирје од 15. фебруара заиста поштовати. Издање сумња да ће добровољци у Донбасу поштовати режим прекида ветре и пише да „наредних недеља може постати неоходно да се размотри питање увођења нових санцкија или чак испоруке оружја Украјини“.

Амерички лист „Washington Post“ преговоре у Минску представља као потписивање споразума између Порошенка и Путина уз посредничку улогу Немачке и Француске и тврди да споразум „даје мало наде да ће се обуздати његове [Путинове] амбиције да на истоку Украјине створи марионетску државу, коју би могао да користи за подривање ситуације у осталом делу земље“. Лист у потписаном документу види дозволу за Москву „да настави да крши суверенитет земље“ и изражава жаљење због тога што се „господин Обама држи на одстојању“. „Washington Post“ тврди да „без додатног економског и војног притиска господин Путин те услове никада неће испунити“.

(Руска реч, 13. 2. 2015)

Гардијан: Путин хтео да сачека пад Дебаљцева пре потписивања примирја

Брисел – Председник Русије Владимир Путин хтео је да одложи потписивање договора о примирју о Украјини док сепаратисти не заузму област око Дебаљцева.

То је речено на самиту Европске уније, уз додатак да су лидери ЕУ били скептични по питању успеха разговора у Минску, јер су имали утисак да је Путин одбијао све притиске да се оствари примирје, те тражио одлагање за десет дана, како би се 8.000 украјинских војника опкољених око Дебаљцева предали побуњеницима.

„Путин је био јасан, Дебаљцево је морало да падне. У јавним иступима поводом договора Путин је рекао да су сепаратисти опколили украјинску војску и да очекују да они предају оружје и обуставе отпор“, наводи британски Гардијан.

vladimir-putin-petro-porosenko-1

Са друге стране, Путинов украјински колега Петро Порошенко је за приоритет имао примирје, уз говоре пуне емотивног набоја.

Наиме, он је рекао да није спавао две ноћи пре доласка у Минск јер је био дубоко потресен сценама које је затекао у граду Краматорску који се нашао на удару побуњеника.

Договор у Минску је потписан после 17 сати расправе, примирје наступа 15. фебруара, међутим у петак су се водиле велике борбе, а, према појединим изјавама, обе зараћене стране се додатно наоружавају.

(Танјуг/НСПМ, 13. 2. 2014)

Украјински медији траже од Кијева да Русији објави рат

Потписивање „Минског споразума-2“ изазвало је велики број коментара политичара, стручњака и новинара. Занимљиво је да су оцене западних и украјинских медија углавном дијаметрално супротне, пише „Росијска газета“.

У Европској унији сматрају да је лош мир у сваком случају бољи од рата и да је „нормандијска четворка“ у Минску учинила све могуће како би оружје у Украјини утихнуло. „Добра вест је то што од следеће недеље на истоку Украјине треба да почне примирје и повлачење тешке артиљерије“, пише, на пример, немачки лист „Frankfurter Allgemeine Zeitung“.

Очекивало би се да се Украјинци споразуму из Минска радују много више него западни стручњаци. Међутим, у стварности медији у Украјини су препуни ратоборних коментара. Ево шта, на пример, Порошенку поручује украјински лист „Остров“ (који, узгред, добија америчке грантове): „Хибридни рат из Украјине треба пребацити на територију која је данас под контролом Русије. Она сива зона коју је Путин створио на истоку Украјине треба да се шири у правцу Ростова и Краснодара, а не у правцу Кијева.“ Новинари „Острова“ додају: „Следећи логичан корак, који се, уосталом, већ предузима, али засад недовољно доследно, је да се уведе потпуна економска блокада територије коју је окупирала Русија. „

Председник Украјине Петар Порошенко је, међутим, још јуче у Минску обећао не само свом руском колеги Владимиру Путину, наго и Европској унији да ће прекинути рат у Донбасу и да ће у земљи почети да спроводи стварне политичке реформе.

(Руска реч, 13. 2. 2015)

Jakob Augstein: Poraz

Satima i satima su u Minsku pregovarali lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke. Rezultat – prekid vatre. Ništa više. Stanje u Ukrajini je beznadežno: ta zemlja se raspada i za to su podjednako odgovorne Rusija i Amerika, a ne treba zaboraviti ni samu Ukrajinu. Napori Evrope uloženi u postizanje mira i njeno pozivanje na razum bili su uzaludni.

sp-1422015

Izjave naše kancelarke će uskoro biti zaboravljene. Jezik nije njen medij. Evo primera: prošle godine je izjavila da Vladimir Putin „živi u nekom drugom svetu“. U međuvremenu smo saznali da on tamo nije sam. Sa njim je i Barak Obama. To je svet politike moćnih, u kome se Rusija i Amerika sasvim dobro snalaze. Samo je Angela Merkel tamo stranac.

Kancelarka je precenila svoje snage u ukrajinskoj krizi. Ni Rusija ni Amerika nisu spremne da odustanu od Ukrajine i najmoćnija žena Evrope je tu nemoćna. Šta se desilo sa Ukrajinom? Ona je postala plen velikih sila. Amerika i Rusija je razvlače na zapad i istok, dok ne pukne. Više niko ne veruje da se podela Ukrajine može sprečiti. Najopasnija lekcija ukrajinske krize glasi – granice u Evropi su promenljive. To je do sada najteži poraz Angele Merkel.

Ukrajina je podeljena i Evropa mora da nauči da živi sa time. Konačno smo dobili odgovor na zahtev koji je bivši predsednik Evropske komisije Barozo postavio Ukrajini, kada je pre dve godine rekao da ona mora da bira između Rusije i Evrope.

Zapadna Ukrajina će postati američki, a istočna ruski protektorat. Rusija je već preuzela nove „narodne republike“, a jedan američki general je najavio da će njegova vojska u martu poslati svoj bataljon u Ukrajinu. To su oni čuveni ljudi za obuku, kojih se dobro sećamo iz vazalnih država Južne Amerike.

Da li je postojao treći put, kojim čak ni Ukrajina nije htela da krene? On je podrazumevao neutralnost, odricanje od ulaska u EU i, što je još važnije, u NATO. Katja Kiping iz Die Linkea je pre samita u Minsku još jednom ponovila: „Zašto Nemačka zadire u suverena prava drugih država?“ Njenu izjavu je dočekala provala mržnje na internetu. Ali ona je samo ponovila ono što je nemački ministar spoljnih poslova Steinmajer izjavio u novembru: „Podržavam partnerski odnos Ukrajine i NATO, ali ne i njeno članstvo u NATO-u“.

Izgleda da je Nemačka pravila račun bez Amerike, koja nikada nije ni pomišljala da dozvoli ukrajinsku neutralnost. Američka vlada je ostavila otvoreno pitanje o članstvu Ukrajine u NATO-u. Pre samo par dana Barak Obama je govorio o slanju oružja u Ukrajinu. „Smrtonosnog odbrambenog oružja“ – ma šta to značilo.

Živimo u doba politike opterećene moralom. Neizgovorena istina je da SAD imaju sopstvenu ideju o ravnoteži u Evropi. I o tome se Evropa ne pita. Sovjeti su 1962. tokom kubanske krize poremetili ravnotežu sveta, kada su pokušali da instaliraju nuklearne rakete pred američkim vratima. To nas je dovelo do ivice nuklearnog rata. Pokušaj da se od Ukrajine napravi slična zapadna ispostava moći, naišao je na sličnu reakciju sa ruske strane.

„Svet je ispao iz zgloba i traži se nova ravnoteža“, napisala je književnica Daniela Dan. „Granice se od 1990. menjaju i ruše unutar Nemačke, u sovjetskim republikama, između Češke i Slovačke, u Jugoslaviji. Sada će i Ukrajina promeniti svoj oblik. Ako su dve strane u Ukrajini toliko nepomirljive, kao što se priča, neizbežno je demokratski uređeno razgraničenje. Verovatno ne i poslednje u narednih četvrt veka.“

Spiegel, 12.02.2015.

Izbor i prevod Miroslav Marković

(Peščanik.net, 13.02.2015)


Текстови са Руске речи објављени уз званичну дозволу тог портала. Било које друго коришћење текстова без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3qk



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Јадан је овај западни свет. Ништа не схватају. Све су заборавили. Ваљда би да им се понови историја.

Оставите коментар