Милорад Ђошић: Бајка о имену

Могу себи да приуштим да ме неки људи мрзе, али нисам
довољно богат да вам сам дам у руке тај луксуз.

Дикенс

za-vratУ давна предавна времена у једном далеком краљевству које се звало Словарија живео је краљ Писмен и краљица Словка. Презивали су се, а како би него Словаревић. Из велике љубави изродише три прелепа сина, којима наденуше исто име, Методије. Дечица к`о дечица, лепо су расла, а кад постадоше вични мачу, краљ им рече да ће им преписати по кнежевину, да под његовим будним оком напредују, али да сви морају да се ожене. Као што то бива код послушне деце, једног дана најстарији Методије реши да стане на луди камен и одлучи да се ожени прелепом девојком Писменијом, коју су му родитељи изабрали. На свадби су највеселији били браћа Методије Други и Методије Трећи.

Свадба је била прелепа. Писменија још лепша. Краљ је уједно био и матичар. И како то у бајкама иде, после девет месеци роди им се здраво мушко дете коме наденуше име Ћирило. Кум је био други брат, кнез Методије Други. Сви су били сретни, наравно и краљ Писмен, који је на слогу своје деце гледао као свој лични успех, поготову што му је први гранични комшија био зли краљ Латин, који слогу није могао ни да замисли, а камоли да је гледа.

Како то обично код браће иде, оно што учини први убрзо реши и други, па се тако и Методије Други ожени другом Писменијом из петог краљевства, која у лепоти није ништа заостајала за првом. Свадба је такође била прелепа. Краљ и краљица су блистали, баш као и на првој свадби. И шта мислите шта се десило после девет месеци. Опет дечак и опет Ћирило, само што је овог пута кум био Методије Трећи, коме се то име необично свиђало. Првом кнезу и најстаријем брату Методију није било баш свеједно, али није хтео да се препире, јер је и краљ рекао да је то све исто краљевство и да злом Латину не дају поводе за оговарање.

Деца су расла, кнежеви су се посећивали, а најлепше је било на слави, на којој су увек распредали и певали старе приче и песме. У међувремену налмлађи Методије, на очев савет, оде у далеке земље да потражи младу. Нашао је у седмом краљевству, и за дивно чудо и она се звала Писменија. Свадба је била прелепа. Дошла су и браћа широм Словарије, јер је Методије Трећи био омиљен. Њега је волело чак и племе Дугобради Старци, којима се било тешко приближити.

Краљ презадовољан, а два старија брата нису имали ништа против треће Писменије која је била најлепша, драга, смерна, права чуваркућа. Погађате шта је било крајем године. Треће дете је такође био мушкарчић лепих црних очију у којима је горео пламен Словарије. Шта да радимо? Како да му дамо име, упита млађана Писменија. Хоћеш да буде и он Ћирило? Браћа се сигурно неће љутити? Па наравно да неће, они су моја старија браћа, увек су ми одобравали добре потезе, а питао сам и тату и маму, који су пресрећни. Три сина три Методија, три снајке три Писменије, три унука три Ћирила. Краљ Писмен и краљица Словка су били презадовољни, а Латин је киптео од беса и смишљао лукавства. Као што то обично бива, ухватио је на „спавању“ краља Писмена и убацио је шпијуна Романка, познатог „браћотровача“, али под лажним именом Србољуб, који смисли причу да је име Ћирило само резервисано за најстаријег Методија. Склон љубомори још од детињства, коју није тада исказивао, најстарији Методије брзо заподену кавгу. Средњи брат је био мало уздржан, а најмлађи тотално незаинтересован, јер се бринуо за седам кнежевина које су му се братски прикључиле и 22 витеза, који су стално били на граници према злом Латинском краљевству. Сваки дан је водио понеку битку, јер зли Латин није више знао шта ће.

Ћирило је моје име, викао је најстарији Методије. Ја имам тапију на то име. Ви мене сви мрзите, ја сам га први наденуо свом сину. Ја сам најстарији. Ја сам Методије Први. Џаба су му сви говорили, да зли Латин ради свој посао, био је упоран. Краљ није знао шта да ради. Био је очајан. Иако је некад знао да погреши, није било из зле намере. Овога пута није имао решење, па је од најстаријег сина дигао руке. Средњи се мало повукао, али је стајао на бранику Словарије, баш као и најмлађи који се спрема да припоји још неколико кнежевина и да позове још неке витезове из Централне Словарије. Најтужнија од свих је била мајка Словка јер је уочавала да лажни Србољуб трује.

Драга децо, не знамо како ће се ова једносмерна свађа завршити, јер је очигледно да се Методије Први посвађао сам са собом. Чак је запретио краљу да ће он у својој кнежевини почети да води матичне књиге. Почео је да пише и букваре које нису из описа одбране Словарије, тако да је на том правцу Латин полупао многе натписе словаријског писма. И даље виче да је Ћирилово име његова тапија.

Толико за сада. Ако чујемо да су се браћа измирила јавићемо, а дотле нека је краљу Писмену Бог на помоћи.

П.С.

Писац ових редова има два друга. Зову се Драгољуб Животе Петровић (презиме измишљено, али су имена тачна, као и име оца). Даца и Геџа су радили су заједно у Краљеву. Даца је млађи и није се љутио кад би му Геџа отворио писмо. Геџа се чак једном одушевио како је добио лепо писмо. Не љуте се што имају иста имена. И данас су пријатељи, а једино што их разликује је матични број. Живе у Великој Плани и Варварину.

Ту су такође радила и два другара од којих се један звао Милић, а други се тако презивао. Чудна нека истоимена сложна дружина.

Аутор је члан Управног одбора Српског удружења „Ћирилица“ Београд

Опрема: Стање ствари

(Ћирилизовано, 4. 2. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3j2



Categories: Преносимо

20 replies

  1. Господина угледниог Ђошића сам упознао и постао ми је врло драг човек. Леп је (што ме, као мушкарца не занима у овом случају, али ми је био пријатан саговорник на Сајму књига.

    Ову сам причу његову, чини ми се лепу, почео да читам, али не имадох баш времена д је довршим, јер ево и у 06.19 сати још не заспах, ко зна већ коју ноћ по реду, помажући да се спреме документа за нашу и формалну регистрацију савеза „Матице „Ћирилице“, нешто ми се учинило да он метафорички хоће да, врло пажљиво каже мени у вези с обавезом мојом као заступника „Ћирилице“ коју смо у Новом Саду 2001. године, под овим скраћеним називом, те године регистрова.к па сам, као застипник тог Удружења обавезан да док сам у ој функцији стално спомињем „позајмљивање“ тог назива 2009. у Београду, могу да кажем да је та лепа метафоричка прича непримењива у овом случају, јер Закон о удружењима у више чланова говори о називу удружења и наводи шта у томе сме, а шта не сме. И изричито у Члану 16.

    ИЗ ЗАКОНА О УДРУЖЕЊИМА наводи изричито овако:

    „Разликовање назива удружења
    Члан 16.
    Назив новооснованог удружења не може бити идентичан називу других удружења која су уписана или уредно пријављена за упис у регистар.
    Назив удружења не сме да буде заменљив са називом другог удружења нити да изазива забуну о удружењу, његовим циљевима или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради.“

    Дакле, кад се прочита овај други став, јасно каже зашто не сме да се „позајмљује оригиналан скраћени или пуни назив, јер:

    „Назив удружења не сме да буде заменљив са називом другог удружења нити да изазива забуну о удружењу, његовим циљевима или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради.“

    Изричито каже да „не сме“, а у Агенцији су их регистровали, не знам, да ли за „парицу“ или за „лепе ичи“ као „Ћирилицу“ и сада се стално јављају нама да нас „хвале“ за организован скуп у Београду, а ми „црвенимо“ јер морамо да објашњавамо да смо ми сличне скупове, само конкретније научне организовали међународне још 2002. па све до 2008. а да их сада организују наше колеге које су од нас „позајмиле“ име, а нико да нам врате. И чак сваком ко се јави кажемо да смо им предложили још лепши назив „Народна ћирилица“, а да нама коначно врате наш скраћени назив, уз све опраштање што су нам узимали до сада идентитет и на основу нашег ше добили н основу нашег минулог рада, али да они још га „рабе“, па ћ, ваљда једном прочитати Закон о удружењима и да ће нам коначно вратити „позајмљено, па да одмах после тога будем пријатељи с њима и, ако желе, истински сарадници, па и да се прикључе савезу удружења под називом „Матица ћирилице“.

  2. „“Д.З.

    У Српско Удружење Ћирилоца Београд дошао 2011. године. Све смо учинили да Удружење иде напред. И иде. Ми се ни са ким не свађамо, кад неко пита за друго Удружење на сајму ми му покажемо пут итд. Као што рече мој профа Милоје, ми лепо причамо једни о другима. Зато наш УО још увек има једанаест чланова од којих 10 има факултет, што није формула за успех, али слушамо чика Милета који нам рече да светац каже, где станује слога ту станује Бог. Да не дужим.
    Иначе данас у Медија центру има један округли сто на тему „Да ли Срби из КиМ и Београда причају истим језиком“. Требало би организовати сто „Да ли Срби који причају истим језиком, стварно причају истим језиком“.
    Драгољубе, Касијус Клеј је некад био најбољи боксер, био је један од мојих клиначких идола, али више није најбољи. Ове сад и не познајем, али ценим да су добри. Хоћу рећи, треба бити свестан да долазе млађе снаге и да њима уствари треба помоћи да раде, а не одмагати им. То је суштина. Све остало пише у бајци и после П.С., а и Дикенс је чудо кажемо ми у Српском Удружењу Ћирилица Београд.

  3. Колико видим не преостаје нам ништа осим да оснујемо и треће удружење под истим називом како бисмо причу употпунили…
    а затим да у сваком граду, месту поступимо исто и онда више неће бити забуне а ни битно ко је млађи а ко старији брат. Кад нас неко пита: А који си ти ? Са поносом можемо рећи: Ја сам Ћирило, ово је мој син Методије, моја предивна животна друга Писменија а отац и мајка су ми Писмен и Словка…

  4. Ђошићу:

    Док се мени није разбилела супруга и док није била у статусу бебе, као дамањс, нама је тадашња наша повереница у „Ћириолици Београд“ (исти натив који сте нам „позајмили“ , па сте на основу нашег рада постали у старт знани) нама је повереница Лола Ђуровић у Београду била обезбедила око 600 чланова и било је ме’ђу њима бар 200 с факултетом. А моја меленкост је успела, док Ви нисте постојали да привуче едесетак рауних врст академика, а само од најпознатијих лингвисрта јкод на су били дошли све потбари и велики лингвисти, зашто да не оо+соименем највеће: проф. др Драгољуб Петривић, проф. др Мато Пижурица, чувени „господин српсјк лингвистике“ др Драго Ћупић и још многомладих докрота наука, професора, инжењера (кедан од њих је Видић који је био велики помагаш и данас је у сарадњи с нама) па докрора медицине, асдвокара и којих све не струмка међу 1.500 раније чланова. Поске моје везаности за „кућни притвиор“ због жене, па кад нисам могао да органитујем акцијем, а нико се нијхне прихватио да то ради што сам ја радио, а Ви сте нам осдвели неке издајнике (за шта Вам стварно хвала, коме требају издјице?) наше удружење је вишеструикоп ослабљено, али ми имамо оно што јхе ипак највечћа вредност. Видели сте књигу коју сам Вам поклонио. Ту књигу јо ш нико није урадио пре нас, иајко јхе прошло тачно 100 година од првог ћирилицоцида у Срвбији и итван Србије. Рецимо на сртудијама четири године нама нико није споменуо да је само ћирилица састављена за писмо Срба, а да је латиница заиста пр4ављена само за онај мали део касније асимиловајни8х Срба и за Хрвате. Никада латиница није прављена за православне Сербе, а данас је латибница преамшила 90 одсто у језику Срба. То је смишљена политичка и насилна игра у тзв, комубнистичком миру кад су Срби, злоупотребом српских институција лингвистике и самих лингвуста Срби просто зам,енили под лажима, обманама и принудопм све под изговором да су „Дрби најкбогатији на свету“ само зато што „имају два писма“. А кад је комунизм прешао у лажну едемократију, нисмо могли да се начудимо зашто се не врача Србима њихово пшосмо. Није се вратило и шптед наших јакиг лингвистичких снага у „Ћирилици“. Нису ни они могли ништа да допринесу, а убрзо нису ни смели из „артара“ према ко9легама којис њима раде у институција. кассније су у већини напустили борбу за ћирилицу, а у Пр4авопису )2010) проф. Мато, намна свима, а посебно мени изузетно дарг ћовек, буквлно је издао наујпре „Ћирилицу“ и своју ранију прихватљиву причу, али и само писмо одредивши му у Правопису (2010, стзра. 17) друго, туђе писмо као алтернативно, а чак је груно изиграо уставну доредбум, јер је ту одредну на истом месту у фусноти циотрао и на истој страни је погазиоо одредивши да је стандардно писмо Срба и „латиничко писмо из времена српскокрватзске језичке заједнице“.

    ваши су очиглдно милили да ће то опни очад да заврше што Збиљићеви нису могли. Ђавола, још смо сви, па и ви, од саѕмог почетка.Једино смо ми успели, захваљујући нађем познанику лингвисти мр Браниславу Брборичћу који је радио као помоћник министра за културу г. Драгамна Којадиновића, формулисао испрни одредбу о писму српског језика, али нама то нујшта не вреди, јер ни државне институције ни лингвистилчке јхнеће ни да чују да се то спроводи, него ли8нгвисти се баве папазнајнијхом како постоји, ку они, „службена и јавна употреба“, па нам треба један језик и једно писмо за службебнум, а други језик и друго писмно за јавну употребу, пто је српски лингвистилчки скандал у светским оквирима.

    И једна молба: ако имате икавог урицаја у тој Вашој, а од нас шпзајмљеној „Ћирилици!“, напустите то туђе име (шта че Вам име по којим је неко други водио дугу борбу и још је води колико може, па оснујте најбољи натив на свету „Народну ћирилицу“. И тога часа постајемо највећо сарадници као да ништа лоше међу нама нијхе било. Тада бисмо били и Ви и ми заједно много јачи, јер бисте код нас имали оно ђшро нхикада нећезе имати, а ми бисмо код Вас имали оно што ми сада не можемо да имамо (акције) па би нам борба мало даље стигла него што је данас стигча, Ево, имналио бисте угледно место у Матици Ћирилице, јер немојте да Вас неко лаше, а Ви да верујете како ћемо ми у „рат с Мартициом српском“. не може Натица сропска бити никад ни за шта лоше крива, али ногу бити криви они који узурпирају Матицу за воје лош послове на лилчну корист.

    Кажите ЈКојићу, уопште му не замераМ ШТО МИ ЈЕ РЕКАО ДА ОН „НЕ РАЗГОВАРА СА СВКИМ“, А КАДА ЈЕ БИО ПРИМЉЕН У МОЈ СИТОТИЊСКИ ДОМ, ТАДА МУ НИСАМ БИО „СВАКО“. Ја се не вр4еђам тако лако. Замолите га да ми узвари пријем у свом дому, а не мора ничим да ме другиом почасти (нисам гостио тада ни ја њега ни његову супругу), важноп бо бочп да се „помириомо“ з6бго9г добра за ћирилиоцу, али да се договримо да замените име овим бољим, а ја ћу лично, ако треба, поднети све зе трошкове за замну нашег имена ти8ме што Вам пр4едложих, а још је и бољи нзив о нашег.

    Извините и поштовани и драги Ђошићу. Једина ми је намера да се за добро наше сироте ћирилице помиримо и заједно боље радимо, поготово што се ја никада јисам с Вама „свађао“ из своје личне користи.. Разговарајте о мом пријему у дому Којића и мислим да није се тако тешко бш договирти само ако то хоћемо.

    Извините за пр4еметбнута слова. Спремам Статут за „Матицу ћирилице“, а не запостављам ни изворну „Ћирилицу“ од 2001. године.

    Дакле, зар баш неће Ваши тамо да се договори8мо. Зар само добар договор не гради кућу нашу ћириличку, у којопј истина данас јо превише дува. Али шта можемо, јачи од нас је не дају и неће је. ЉАли ми верујемо да ће нам је,ипак, кад-тад дати, тј. вразити. Не дајку нам је сироту, баш као што и Ваши нама хнеће да врате овај назив „Ћирилица“. А понудили смо им још бољи назив „Народна ћирилица“. Иман оли лепшег и ретитијег назива од тога. Прихватите га и јнећемо Вам никлада ни реч тећи уприговору што нам име користите још од 2009. А и Ви и ми још смо мало одмајли. Мада није наш успех баш мали. Ми ту тему, некако, сталбнио држимо отвореном, па ће јдном доћи на челна места људи који ће схаврити какав би то била штета и превелика опасност за српски иедентитет ако се сутрадан сви полагиничуили. Онда остаје много краћуи пут до најпре католичења и ових Срба и убрзо њихове асимилације и нестанка свих Срба.

    Опростите за помешана слова.
    Поздрав срдачан господину Ђошићу.
    од „Ћирилице“ и Драгољуба Збиљића.

  5. Ђошићу, кажете долазе млади у борби за ћирилицу. Камо среће да долазе. Можда ће долазиоти. Седам година тражим или младог или младог по идеји и снази да ми по9могбне. Богами8, још ни8ког не нађох, а ја сам у „кућном притвору“ због оболелог члана породице – супруге која је, док је била јака, држала целу кућу а ја њсам на миру радио само за ћириицу. Али, нико се не гура да преузме борбу,. Много је тешка борба за ћииолицу, богами некада неуспешнија од оне у „крвавом сукобу“.

    Најгоре је што је прометбнута теза да је „срамота борити се за своје писмо“, јер кажуз јхики професори да је и „Вукоцва латиница српска“, што је највећа могућа будалашрина јер је сам Вук рекао да ту латибницу треба да попрацви Гај. А Гај није хреио д прави латибнуцу каклву7 је Вук передлагао. Само су узели једно Ђурионо слово, а задржали су сва друга ранија.

    Имам Вам само један савет, њсалините макар једну књигу о судбини ћирилидце. Ваша броба бнез иједбне књиге о ћирилици, кађу други „неписмена је борба“. Ваља Вам, макар једна књига. Спреман сам да Ва, помогнем да је имарте, али не могу да сарађујмо с Вама по нашем Статуиту док нам не вразире наше однро идентитестко иемпиозбнато од канаде до Аустралуије много пре него што сте се ви одбновали под нашим имено. Ево, нама траже књиге из Вашингтона, Лондона, Птага, Беча, Москве, па еда иедемо сфве ближе, из Софије…. Једино намјош нису тражили књиге из Албаније, аоли ће, ко зна, можда и врем да ј и норуфа траже. Зато Вам ка+ем, направите једну књигу, па ћете видето како је то добро средство, научно и писмено средство у обрани ћирилице.

    Поздрав Ђошићу, „ургирајте“ да ме прими Ваш Којић да се лако доогворимо да не будемо више „у рату“. Доста га је било! Нека се сети мене, ипак, Којић. Примио сам га у свој дом.

  6. @Д. Зб
    Читаш ли ти оно што шкрабаш? Прочитај то, па ће ти бити јасно, да си за пензију у сваком погледу. Као „познаваоцу“ Устава, и свих могућих закона, како то да ниси нашао, да постоји могућност оспоравања нечије регистрације по разним основама, па и по питању скраћеног назива? Да ли си, врсни „правниче“ покренуо тај проблем код Агенције за привредне регистре и шта су ти одговорили? Може ли, твој „генијални“ мозак, да схвати, да је можда грешка, код неког у АПР, који је рутински одрађивао свој посао, па пропустио, да удружење у оснивању упозори, да исто скраћено име може изазвати забуну у широким народним масама? Овако се бавиш залудним послом и још се хвалиш, колико је чланова твоја Ћирилица имала пре охоохо година! Било, човече, па прођло и поновити се неће. Помисли, да су сви ти бројни људи, можда побегли од твоје самовоље, а нису били искрени према теби, па да ти то и кажу. Сада покушаваш, као вампир, да се вратиш, причајући приче из прошлости, вређајући шаком и капом људе који не мисле као ти. Мислиш ли, да АПР можда и сада грши, ако ти дозволи да упишеш скраћени назив Матица ћирилице? Ако то ураде чине исту грешку као што су учинили једном реније. А потпуно је јасно, да ће назив уносити збрку због које се ти оволико једиш и трошиш оно мало снаге што ти је остало.

  7. „ЋИРИЛИЦА“, ОВА ИЗВОРНЕ ОД 2001. ГОДИНЕ)
    одавно је и овде и у свету

    ПОРУЏБИНЕ КЊИГА КОЈЕ СУ У „ЋИРИЛИЦУ“ НАШУ СТИГЛЕ ИЗ СВЕТСКИХ БИБЛИОТЕКА ПОСРЕДСТВОМ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ БИБЛИОТЕКУ У БЕОГРАДУ ОКВИРУ ПРОГРАМА РАЗМЕНЕ:

    Ћирилицоцид / Драгољуб Збиљић, Дарко Ј. Ивановић. – Нови Сад : Ћирилица, 2014 (Петроварадин : Футура). – 426 стр. ; 22 cm
    7 ПРИМЕРАКА ПОТРЕБНО :
    1. ИНИОНМосква
    2. Аустријска национална библиотека Беч
    3. Институт за источне и југоисточне студије Регензбург,
    4. Универзитетска библиотека Софија
    5. Државна библиотека Русије Москва
    6. Конгресна библиотека Вашингтон
    7. Словенска библиотека Праг
    Издаја српског писма : удар на Србе и српски језик / Драгољуб Збиљић. – Нови Сад : Ћирилица, 2005 (Нова Пазова : Бонарт). – 302 стр. : илустр. ; 21 cm
    3 ПРИМЕРКА ПОТРЕБНО :
    1. Државна библиотека Русије Москва
    2. Словенска библиотека Праг
    3. Национална библиотека Санкт Петербург
    Латиничење Срба : по прописима српских лингвиста сербокроатиста / Драгољуб Збиљић. – Нови Сад : Ћирилица, 2011 (Нови Сад : Будућност). – 1070 стр. : фотогр. ; 21 cm
    7 ПРИМЕРАКА ПОТРЕБНО :
    1. ИНИОН Москва
    2. Институт за источне и југоисточне студије Регензбург,
    3. Универзитетска библиотека Питсбург
    4. Државна библиотека Русије Москва
    5. Конгресна библиотека Вашингтон
    6. Словенска библиотека Праг
    7. Национална библиотека Санкт Петербург
    Српски језичко правописни спорови : већина српских лингвиста никако да схвати да је “српскохрватски” мртав језик и да Срби, ни уставно ни стварно, не могу једини у [Е]вропи имати два писма / Драгољуб Збиљић. – Нови Сад : Будућност, 2010 (Нови Сад : Будућност). – 549 стр. : илустр. ; 22 cm
    4 ПРИМЕРКА ПОТРЕБНО :
    1. Државна библиотека Русије Москва
    2. Конгресна библиотека Вашингтон
    3. Словенска библиотека Праг
    4. Национална библиотека Санкт Петербург
    Српски лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу : књига која је обесмислила последње двоазбучје у Европи / Драгољуб Збиљић. – Нови Сад : Ћирилица, 2009 (Нови Сад : Будућност). – 862 стр. : илустр. ; 22 cm
    1 ПРИМЕРАК ПОТРЕБАН:
    1. Словенска библиотека Праг
    (већ отишло на четири адресе)
    Тројански коњ у српском језику : опис стања и предлог решења / Драгољуб Збиљић. – Нови Сад : Будућност, 2010 (Нови Сад : Будућност). – 213 стр. : илустр. ; 24 cm
    2 ПРИМЕРКА ПОТРЕБНО :
    2. Словенска библиотека Праг
    3. Национална библиотека Санкт Петербург
    (већ отишло за четири адресе)

    Ето, тако ми „старији“ радимо, док пристигну млађе снаге. Ни смо прешлуи мало и на научни рад, иако за сада књиге нам више траже из целог света, него из наших библиотека.

  8. „“Д.З.
    Верујте ми да немам времена за читање било чега што води у полемику.
    Дакле немам времена. Као да сам запошљен.
    Здрави и живи били.
    Ево лакше теме.
    http://cirilizovano.blogspot.com/2015/02/171.html

  9. слободан млинаревић
    Кад ћете Ви радити 12 дана без и једног сата соавања за ћирилицу.

    Никад. Нећу ваљда овде за вас неколицину неписмених да бројим колико сам слова промашио прстом.

  10. Млинаревић: „Да ли си, врсни „правниче“ покренуо тај проблем код Агенције за привредне регистре и шта су ти одговорили?“

    Нарацвно да знам. Али не опада ми на памет да вас јурим по суду. И то нашем суду који те годинама завлачи. не занина не сзд. Али ћу увек говорилти о лоповлуку.

  11. Хајде да видимо, Млинаревићу,

    Нне видите као правник да то уопште није исто. Хајде да се клдимо да ће пихватити наш назив јер се разликује и на пви поглед, Једно је Матица српска, а друго је „Матица ћириклице“. Нису ни у пословима у свему подударни. Наша Матица ћирилице биће само специјализопвна за иирилицу, а ова славна из 1829. одавно је готово за све науке и све уметности.

    Уосталом, нама су назив и пуни и скрачћен већ прихватили уз захтев да нам не украду и ово име. А кад је човек видео овде, чудио се како су у Београду могли да ујраду наше име „Ћирилица“. Па опосле кад сам изашаи н улицу, један је аѕутономаш чуо да сам употорио да пазе да ми опет неко не украде име и споменуо им Члан 16, када је чуо аутономаш каже: „А, мајклу им лоповску, треба једном да се отцеопимо и ми, а не д стално све вуку ђиво за Београд. Једва сам му објаснио да није то у питању, нуијхе реч о власти,м то је нејко удружење узело наше име из добре намере.“

  12. Хиперборејац;

    „Ја сам Ћирило, ово је мој син Методије“,

    Па, човече Хиперборејче, Ви сте загазили дубоко у родоскврнуће., Методије је био брат, а не син Ћирилу!

  13. Благо нашим непријатељима! Ми се сами, као и 1941 -1945 међусобно уништавамо или барем солидно исцрпљујемо. Хрвати и ини нам (скоро) и не требају. Што рече Стипе Месић: не Србе на врбе, већ Србе на Србе.

  14. Поштовани господиен Збиљићу ја сам само пратио радњу приче.
    Иначе ако већ не можете дас едоговорите око назива удружеља а видим да у драгој нам отаџбини суд одобрава регистровање под истим имениом не видим разлога да то ен учинимо у сваком граду, селу, улици и тако кад будемо имали на десетине хиљада Чирилица онда више неће бити потребе да се расправљамо око имена јер ћемо испунити Мисију и Визију удружења. Па чак као последиц атога се Срби умноже и сложе…

    Свако добро

  15. @ Хиперборејац

    Генијалан коментар, и садржај и изведба!!!! Бравооооо

  16. @Д. Зб.
    Никада се у животу нисам кладио, јер је опклада у суштини превара. Неко нешто зна, а други мисли да зна. Можемо играти покер, ајнц, преферанс, ако баш хоћете у неку коцку са мном да уђете. А могу и да одем у АПР и да их „поткупим“ и изгуби Збиљић опкладу..Стварно си ко дете!

  17. Ја имам утисак да @Д.Зб. прво откуца исправно неки текст, а затим – онако ваљда, ради забаве иде кроз текст и избацује често по неки самогласник, убаци непотребан сугласник, избаци и по неки слог из речи, или убаци велико слово на сред неке речи – а све то само да би изгледало да је смушен. Могу рећи да му то изванредно добро полази за руком! Нисам сигуран…

  18. Поштујем добру и врло поштену замисао Хиперборејца, а уз добру вољу, све бисмо лако решили, али Београђани неће, за сада, никакав договор

    ДОК ПОСТОЈИ ЗАКОН о удружењима,, МОРАО БИ СЕ ПОШТОВАТИ

    Кад би се хтело (ми хоћемо), врло бисмо се лако договорили с Београђанима и то би се једноставно решило

    Треба поштовати Закон о удружењима. Док је такав Закон, не сме да се крши. Јер ствара забуну. Ако хоћемо да се договарамо сви, можемо лако наћи име удружења. Немам ништа против да се договоримо с нашим именом“Ћирилицом“ у Београду да промене име и сви да радимо заједно, а да опет сва удружења сачувају и самосталност. Овако није у реду. Јер наше повереништво у Београду исто се зове као ово истоимено коме је додато место. Али у свакодневној употреби најчешће се изоставља називни део Београд, па се не зна да ли је реч о нашем повереништву или о самосталном удружењу. Једноставно, ствара се збрка у томе ко је ко. И у том случају Закон о удружењима то не дозвољава. Док постоји Закон, он би се морао поштовати.

    А ако би било добре воље, све бисмо могли да решимо и сви да будемо и самостална удружења и у Савезу под именом „Матица ћирилице“. Кад би ови с нашим називом у Бгду хтели, све би се могло решити лако и сви бисмо заједно били много јачи. Иначе, мислим да ови што су нам узели име доста добро раде и штета је што раде под нашин мазивом. Јесте да би им било теже да се пробију без нашег омена, али није ни то немогуће. Ми смо, рецимо, кад нисам био практично у „кућном притвору“ због супруге за неколико месеци постали познати од Канаде до Аустралије. Али је тада моја супруга сама водила кућу, а ја сам радио само на ћирилици. И тада готово да није било новина и ЗВ да не објављују вести о нашем раду. Сада, када смо се „посвађали“ (,о нисмо, него они који су хтели сами, а узели наше име“) сада и нас и њих ретко када прате. И тешко је да ће нас пратити. Требало би да будемо мење сујетни (ми у „Ћирилици“ немамо разлога ни да будемо сујетни), лако бисмо се договорили. Звао сам Којића да се нађемо и лако решимо проблем. Али, он ми је одговорио да „не договара се са сваким“. Ја бих се с њим договорио лако, када би он хтео. И тада бисмо били много, много јачи. Не би могли да нас тек тако игноришу као у последњих неколико година. Док није било спора око назива, „Ћирилица“ је била веома често и у штампи и на ТВ. Сада нас нема нигде. не шљиви бише нико у средствима обавештавања ни нас ни њих. „Ћирилица“ у Београду с нашим именом, требало би да пређе, као што смо ми из Новог Сада прешли, преко сујете, па да се нађемо и зачас договоримо о називу. Сада они не би ништа изгубили ако би себи дали скраћено име „Народна ћирилица“. То би им било много лепше име од нашег. Да ми нисмо 2001. основали Удружење „Ћирилица“ и да сам се онда сетио, ја бих најрадије узео име „Народна ћирилица“. Шта смета Којићу и др. да имају назив „Народна ћирилица“. То би био најлепши могући назив, јер је ћирилица заиста народно писмо. Тога сам се тек скоро сетио, а да сам се сетио 2001. То би сигурно био наш назив. И од тога нема бољег назива. Тврдим. Јер наша азбука је заиста „народно писмо“ Срба.

    Заиста не знам зашто Којић неће да се договоримо, а верујем да би песник који је формално на челу удружења на то пристао, јер је он био најпре, као и неки још, у Удружењу „Ћирилица“. Јер и он је прави српски „народни песник“. А био је активан колико и данас.

  19. Penzioner каже:

    „Благо нашим непријатељима! Ми се сами, као и 1941 -1945 међусобно уништавамо или барем солидно исцрпљујемо. Хрвати и ини нам (скоро) и не требају. Што рече Стипе Месић: не Србе на врбе, већ Србе на Србе.“

    Све је то тачно и трезвено рекао и упозорио „пензионер“.

  20. Од мене врло цењени гдин Милорад Ђошић каже овако:

    „Кад неко пита за друго Удружење на сајму ми му покажемо пут итд.“

    1. То је можда тако поштено радио „Ђошић, али нам једно друго удружење које је узело наше књиге да излаже н Сајму забранио да истакнемо свој назив „Ћирилица“ и рекао зашто. Каже да не може јер је пријатељ с Вама. Џабе је било наше објашњење да нисмо ми узели име од Београђана, него они од нас. Џабе, рекао је да „не може“ да стави наш назив „Ћирилица“, а књиге је ставио на њихов штанд.

    2. У другом случају неко Ваш из „Ћирилице“ београдске направио је овакву простачку и грубу лаж и пренео је познанику свом (питајте проф. др Милорада Дешића коме је то рекао) на овај начин: „Питаш за Збиљића? Ау, откад смо ми њега отерали.“ А ја сам ипак и даље у свом удружењу основаног девет година пре Вашег од Ваших сарадника „позајмљеног“ имена.

Оставите коментар