Ђакон Ненад Илић: Извршитељи модерних времена

Ово сам данас нашао у поштанском сандучету. Упутство за прихватање „извршитеља“. Нешто као образовно, а заправо застрашујуће. Завршава се – уколико дужник не плати – а онда нацртани новчаник, аутомобил, кућа – оно што ће да ти заплене ако не платиш већ шта треба да платиш. Да нешто има у новчанику, ваљда би и платио, него има после тумачење слике које каже да ће скидати са плате, пензије, рачуна. Многи се ни због тога неће узбудити пошто су од те врсте пленидбе заштићени. Без сопствене воље и посебне стратегије. Просто – немају. За многе аутомобиле који ће бити на мети, ионако бисмо тражили неког ко ће да их одвуче у старо гвожђе, без надокнаде. А тамо већ колико килограма се измери. Па ако се од тога намире, добро јесте.

Горе: брошура извршитеља; доле лево Чаплинова "Модерна времена; доле десно Лангов "Метрополис"

Горе: брошура извршитеља; доле лево Чаплинова „Модерна времена; доле десно Лангов „Метрополис“

Одмах ми је пало на памет поређење са филмским класицима – „Модерним временима“ Чарли Чаплина или „Метрополисом“ Фрица Ланга. То је тај сличан укус тоталитарног. Велики уметници предосећали су долазак суровог тоталитаризма, а шта нас сад чека? Овај тоталитаризам сем Гвантанама нема неке познате логоре, а довољно велике сигурно не. Можда и градови могу да послуже као логори. Ионако смо пристали да се отцепимо од природе и да не знамо шта ћемо са собом у слободно време. Можда нам извршитељи однесу телевизоре и компјутере, али сумњам. Све ми се чини да ће то да нам оставе до краја. И да нас муче вестима минут-два до десет-петнаест. И спонзорисаним објавама на Фејсбуку – ево једна баш свежа: „Замислите шта је рекао учесник квиза кад је затворених очију испипао ноге водитељке.“

Има и објашњење како ће извршитељи помоћи у растерећењу судова. То је лепо. Просто човек да им се обрадује. Као што се Кафкин Јозеф К. обрадовао кад су га дохватили водичи ка језивом ничему. Лепо је и што су на задњој страни ове поучне и васпитне брошуре наведени и спонзори пројекта: Европска унија, „Немачка сарадња“ и још неко непреведено немачко предузеће. Прија кад се неко са стране бави тобом и труди се да ти олакша проблеме, поготово ако се то дешава у тренутку кад су га јужне комшије избациле из куће.

Већ неко време знамо – велики уметници из двадесетих година прошлог века можда се ипак нису бавили фашизмом, него управо овим што нас данас гуши. Били су они нешто већи и нешто далековидији него што смо ми то некад мислили.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


ИЗМЕНА: Овај чланак промењен је 3. 2. 2015. – уместо наслова „Модерна времена“ стављено је „Извршитељи модерних времена“.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3id



Categories: Преносимо

3 replies

  1. Свака сличност брошуре са Ланговим филмом и Модерним временима није ни случајна ни намјерна, већ је заправо ради о идентичности; то је оно што су велики аутори препознали и наслутили још у првој половини 20 вијека, а ту је и Орвел…

  2. I u moje poštansko sanduče je ruka nekog teledirigovanog drona u ljudskom obliku ubacila tu objavu nečastivog reponje da su nam upravo stigla djavolska vremena!
    Kezi se rogati i repati sotona sa tog letka na sve nas, kako verne tako i neverne, i preti da će nam njegovi „izvršitelji“ i dušu uzeti!
    No, nije mi još uvek jasno, je li to djavo angažovao našu državu ili je naša država angažovala njega, da vrši torturu nad gradjanima?!

    PS: Na stranu to, što je IZVRŠITELJ hrvatski termin!
    Srbski jezik dozvoljava sledeće oblike imenica kao što su: gledalac, slušalac, tužilac, branilac, čitalac… kao i izvršiLAC!
    Hrvatski jezik na protiv, imperativno ima sledeće oblike navedenih imenica: gledaTELJ, slušaTELJ, tužiTELJ, braniTELJ, čitaTELJ … kao i izvršiTELJ!

  3. ОДУМИРАЊЕ* ДРЖАВЕ ЈЕ АНТИХРИШЋАНСКИ ПРОЦЕС

    Неолиберали јашу на приватизацији* државе као на њеном одумирању у свом, од Бога даном, класичном, римско-правном, националном смислу. Ту се не ради о неком природном, слободно-тржишном процесу већ о систематски планираном убиству, крађи. Лењинисти-троцкисти-титоисти су државу одумирали метком и класноправаштвом, а нелиберали доларом без покрића и људскоправаштвом. Кроатоправаштво, или укроправаштво су деривати тог истог духа одумирања римског права као правне основе универзалности човекове личности(1). Укидање националне државе је укидање простора за њену физичку заштиту у историји.

    Одатле државотворност Христа=Цркве као жива и истинска брига о (било ком) човеку која врхуни у Кормиларији (Номоканону, књизи и духу кормиларења=управљања бродом Цркве и државе по Божјој вољи) Светог Саве. Одатле и „извршитељи(2) модерних времена“ и други „-иљи“ англо-саксонског права као (слугиних слугу) слуге врлог новог тоталитаризма.

    Још није готово, док нас Бог не обрадује да је готово, зато са толико победа иза нас и облаком сведока око нас ратујмо осокољено, истрајно до краја: да се слави име Исусово. У векове векова, амин.

    1) видети детаљно у: Свети Сава и римско право, проф.др. Жарко Видовић, Богословље 1986.
    2) а од власти квислинга и компрадора нормално кроатизми

    Непријатељ није прошао, и неће проћи – помогнимо му у томе 😉

Оставите коментар