Ђакон Ненад Илић: Муке с „Новом годином“

Каква је корист од тога што захваљујући јулијанском календару Нова година заклања Божић и остаје главни празник?

ni-212015

Испада да западњаци, иако по нашем виђењу удаљенији од Христа, дочекују у миру Божић, с поштовањем, а затим се у мрсним фестивалским данима који следе опусте у новогодишњој ноћи, док је код нас Срба пост пресечен пијаним лудовањем па кад се људи опораве од мамурлука сете се и Божића.

Мали број „тврдих“ православаца игнорише новогодишње лудовање, не прекида пост, али нико није толико луд да не примећује шта се око њега догађа.

Нова година настала је из средњовековне „Светковине будала“ на Западу, као карневалска пауза и тренутак издувавања енергије социјалних противречности. Сваке године се дозвољавало бар на један дан да нишчи седну у столице угледника и богаташа. Садашња Нова година је тога лишена сем ако се не рачуна илузија свемоћи која настаје интоксикацијом. Данашњи моћници се са своје стране ипак труде да на тај дан покажу како су слуге свима. Обилазе ватрогасце, ноћне чуваре, сиромашне породице…

У западном хришћанству прослава Божића која подразумева и размену поклона замагљена је потрошачким духом. Код нас „старокалендараца“ потрошачки дух ослободио се везе са Божићем и постао сам по себи предмет прослављања. И то је делимично због непризнавања реалности општеприхваћене употребе календара. Такозвана „Српска нова година“ једва и да се више слави – пошто није забрањена и не може никоме да се тера инат. Огромна већина Срба слави баш ову европску Нову годину, а за Божић ћемо да видимо…

„Срећна Нова година“ – шта је лоше да човек пожели другима добро, срећу? И није лоше, наравно, сем ако то постане главни садржај празничне комуникације. Императив среће коју форсира баш потрошачка цивилизација чини нас слабима. Како због тога што унижава својим тоталитарним претензијама много више вредности и циљеве тако и што нас чини мање спремним за испуњење високих циљева који обично траже жртву, одрицање. Срећа је у озбиљним друштвима била узгредни и пролазан, жељен и пријатан додатак, али никако циљ. Терор среће…

Има нешто што задржава континуитет доживљаја прославе нове године некад на западу и сад свуда па и код Срба. Светковина будала и пратеће пијано весеље била су неопходни вентил људима у време куге и честих ратова. Резиме, тријумф преживелих, и тренутак заборава страхова који ће већ сутрадан поново нахрупити. Пошто сви знамо да једну очајну годину смењује нова, вероватно још гора, разумљиво је да имамо потребу да се макар за тренутак опустимо. Само кад би ово било после Божића…

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-33e



Categories: Преносимо

32 replies

  1. Мене стварно занима да ми православна српска духовна лица разумљиво и логично објасне зашто СПЦ не прихвата грегоријански календар (нека га зову и новојулијански, или тако некако, није важно). Знам – казаће се да би то био пут у унију, одступање од православља… Добро, ако је то тако – онда нека ми објасне да ли је нпр. Грчка Православна Црква у 20. веку, прелазећи на грегоријански календар престала да буде православна, или постала мање православна, или путује у унију са римокатолицима?

  2. Грци нису прешли на грегоријански календар, већ су они, Румуни, и Васељенска патријаршија у Цариграду усвојили календар који је 1923. саставио српски научник Милутин Миланковић. Али Васељенски патријарх Мелетије је то радио зарад уније са Ватиканом – отуд и популарна заблуда да је тај календар „грегоријански“ а не Миланковићев.
    Руси нису могли да га прихвате јер је то било време грађанског рата, раскола и прогона Цркве. Срби су одбили јер им је то мирисало на католичење. Исто су урадили и „старокалендарци“ у Грчкој, на Светој Гори…

  3. @Небојша Малић: Познато ми је то што кажете. Нисам ја тек тако казао: „нека га зову и новојулијански, или тако некако, није важно“. Али – оно што је важно је овај апсурд увредљив по здрав разум: СПЦ тај календар без икаквог паметног разлога не прихвата, шири бајке да то не чини јер се држи истинског православља, што је тотална бесмислица. Јер – ако би то било тако, зашто се онда у свему држи тако тесно са новокалендарском званичном Грчком Црквом која је, дакле, тиме „изневерила православље“ јер је прешла на новокалендарски систем, не зарезује ни за шта и презире „старокалендарску“ Грчку Цркву, а истовремено живи и у идиличној љубави са старокалендарском Светом Гором?! Где је ту логика и разум? Кажете, такође, „Срби су одбили јер им је то мирисало на католичење“ – а Миланковићев предлог (тј. баш тај календар који им је одједном „мирисао на католичење“) је и био у ствари (бар неко време) и предлог СПЦ ?!

  4. Тезу коју стидљиво промовише ђакон Ненад заговарам око двадесетак година. Њу је такође заступао и поменути научник Миланковић. Нова година коју велики део света слави, за нас православне представља проблем, јер пада у време последње седмице пред Божић. По Типику посном, пост се пооштрава од 20. до 24. децембра (по старом), заправо, нема разрешења на уље и рибу. Слављење Нове године скрнави божићни пост у сваком смислу, без обзира што се он сматра „радосним“ постом, ублаженим, јер се не пости без уља, као рецимо, васкршњи. Решење које бих ја предложио да сам неки фактор и које бих радо усвојио је да се почетак божићног поста помери таман онолико колико је растојање од Божића до Нове године код римокатоличког и протестантског света. Тиме би се сачувао пост неокрњен, у смислу трајања, Божић би сачувао свој изворни датум 25.децембра, Богојављење би падало 6. јануара како је и било у древној Цркви, Дванаестодневије би се сачувало, тј. „некрштени дани“ би заиста били некрштени, незнавени народ би се сачувао од несвесних грехова и грехова у незнању, а сви други дани током године били би ненарушени. Нова година би се „мирно“ прослављала уз прасенце с јабуком у устима, разноразним ђаконијама, које би код некога претекле од Божића, петарде би праштале нестидљиво а ватромети шарали небо. Нада Мацура би и даље саветовала Србе да не претерују с ићем и пићем, него да мало више дају поклоне лекарима (пазите: дати поклон некоме ради због нечега није мито – тако вели наш велики патролог Атанасије Јевтић). Ако још додамо могуће скраћење божићног поста, тј. његово утврђење на две седмице (некад беше од Светог Николе до данашњег јулијанског Божића) које је генерално заступао и блаженопочивши патријарх Павле, онда нема спора о ревидирању овог поста. Једино што ће Борци за веру да нам истакну о. Петра Денковачког и о. Саву Вазнесењског као противмере, али ту је мој друг о. Зоки да их приведе Унији:)

  5. Знате шта: тај реформисани Грегоријански календар има битне мањкавости. Нити је прецизан, у смислу, да прати токове живота природе, рађање, зрење, умирање, итд, као што га скоро до подударности прати Јулијански, нити је богословски тачан, ако можемо тако да поједноставимо, утиче на дужину постова, на црквену химнографију. Нпр. пре неку годину се код новокалендарских Грка и осталих православаца новокалендараца догодило да су „изгубили“ Апостолски пост, јер је због Васкрса он те године трајао само један дан!
    А то је већ спрдња. Значи календар тај не ваља. Ако он такве промашаје прави, глупо је наметати га неукој васељени као „прецизан“, „савремен“ итд. Он то једноставно није. Пре је један галиматијас.

  6. Ко ће србе одучити од самоуправљања? Тај се још није родио! Потпуно ми је несхватљиво, да свако има потребу да се меша у установљена правила. Зар вам господо није јасно? Немојте бити п0рипадници организације и славите када хоћете и шта хоћете. Овако се са једне стране бусате, да сте православци, а са друге не прихватате правила понашања која та припадност подразумева. И успут паметујете о стварима које су некакви аксиоми неких православних цркава, па и српске.

  7. @Слободан Млинаревић
    Е, да се и ја сагласим са Вама. Ни мени није јасно чему ово? Ко хоће да пређе на грегоријански календар, у ислам, будизам, сатанисте – од воље му: нека иде, нека оснива своје верске заједнице и прави себи календаре. Својевремено су „боркиње“ тражиле да оне буду свештеници. Нема проблема: оснујте своју, Женску православну цркву и радите шта год хоћете. Мими Оро за патријарха. Само: иш од мене! Српски православни календар је ствар вере, а не науке.

  8. Можете да се слажете колико хоћете међусобно али братијо, не разумете материју. Нити су правила некакви аксиоми, још мање је календар аксиом. Паралела би могла да се повуче између онога што се зове догма, догмат или боље орос и математичког аксиома, а не ово што ви радите. Друго, ми смо чланови Цркве, неки од нас на хајли илуминатед местима, па се подрузумева да макар слободно промишљамо. Није то у Цркви забрањено. У Партији јесте.

  9. Ја се не разумем у ти календари, даклем, јеретик сам.

  10. Да се ја питам, одмах би прешло на нови календар под условом да се Благодатни огањ на Велику суботу у Јерусалиму појави на тај датум по – новом календару.

  11. Зоран Ђуровић: „Ја се не разумем у ти календари, даклем, јеретик сам“. Лепо, вала` – један од прозваних српских православних духовника се „прави Тоша“, чека се глас другога.

  12. @Миливоје
    Ја учествујем у овим разговорима, како бих сазнао нешто нов. Много питања сам постављао, анисам добијао одговоре. Ако не разумем материју, што је тачно, надам се, да ми можете нешто о томе рећи. Рекао сам „некакви аксиоми неких..“. Да сам мислио на аксиом у научном смислу, тако бих и написао. Колико ми је познато, размишљање је УВЕК слободно и зависи од човека до човека. Ту нема разлике између Цркве и партије. Ракао бих да сте верник, а партија пишете великим словом П? Нисте ваљда још у страху?

  13. @Јанис Варватис
    По много чему је Ђуровић јеретик. Лако је бити јеретик код православаца. Зато је и самоуправљање лако легло у Срба.

  14. Тешко је било питање да ли суботом ваља чинити добро… Но, како су и фарисеји временом интелектуално пали, данас им се поставља лако питање: да ли је календар ствар консенсуса или није?
    Да јесте, то говори историја цркве као и наука. Наиме, исти свеци су се често у старим црквама славили у различитим временима. Црква је успоставила слављење Пасхе а да је због тога морала да жртвује једну апостолску праксу (случај кватродецимана), која потиче од Јована Богослова, а следили су је Поликарп и Мелитон. Сада да упитам ове тупијех погледа: Јесу ли ова тројица (најчувеније вам наведох) јеретици или је пак црква (у то време римска), која је одредила други календар, пала у јерес? По вашем талибанском резону, неко мора да буде јеретик. Е, сад ко? Ко овако гледа на ствари, томе глава заслужује четири ноге, а не две које има.
    И наука говори да нема апсолутног времена. Чак и кад се спустимо овде на земљу, Србин из Србије и Србин из Аустралије, иако следе старо календарче, неће истовремено славити св. Николу. Св. Никола по СрБском времену шаље благодат, а не по аустралијском, како сви добро знамо. Благодат промашује:)))
    Мучене душе, кад је Јустин Ћелијски био у заједници са новокалендарцима, кога онда следе ткз. „прави православци“? Следе нечастивог, да вам ја одговорим, јер Бог наш се не зове стари или нови календар, него Тројица!

  15. @Зоран Ђуровић: “….данас им се поставља лако питање: да ли је календар ствар консенсуса или није?…….Мучене душе, кад је Јустин Ћелијски био у заједници са новокалендарцима, кога онда следе ткз. `прави православци`“? Заиста, питање које сам поставио је лако, али и овај Ваш одговор је шеретски, а не јасан. Из њега се не види који су то разумни разлози да СПЦ и остале `старокалендарске`православне цркве одбијају да прихвате нови – хајде да га не зовемо грегоријански, него `новојулијански`, или Миланковићев, или `Мелетијев`… или како хоћете, па да сви хришћани света (задржавајући своје особености, без икакве прокажене Уније, итд.) истовремено славе хришћанске празнике. Ту треба на имати на уму и неоспорну чињеницу да је хришћанство глобално угрожено – на првом месту од незадрживо ширећег ислама, који је по дефиницији агресиван и продоран – па не би шкодило да се хришћанство бар по календару сложи.

  16. @ Јанис Варватис
    Нисам на вас мислио.
    Наравно да је идеално да имамо један календар и да треба да пређемо на грегоријански. Такође треба да се помиримо са католицима, ако не због нечег другог, а оно због сунећења.

  17. @Зоран Ђуровић
    То за св. Николу вероватно имате написмено, или као видео-запис. Пошто инсистирате на науци – неопходни су материјални докази. Дакле: да видим папире од св. Николе – потписане и оверене, у три примерка. Ништа вера, ништа на реч.
    И овај календар – који бисте сада да мењате – не би ли ми Рождество упаковали у Грандово народно весеље – био је „ствар науке“. Проблем је што Ви садашње научне домете покушавате да прогласите коначним, „па је неопходно да се усагласимо“: са једноверном браћом, са иновернима, са овима, са онима. Зашто би то радили, ми нисмо исти? Чему консензус и зашто, ако је већ реч о консензусу – они не пређу на наш календар? Али: кад ми је до мисе – одем у католичку цркву, не доведем их у моју. Кад ми је до калвиниста – одслушам Вучићеве проповеди о проклетству у коначности и неопходности да се смилује бог радом, штедњом и патњом у времену.
    Замислимо овакву ситуацију: наука докаже да Христос никад није постојао: нити се родио, нити живео, нити умро на крсту, сишао у Хад, итд, закључно са Вазнесењем. Значи: ни Богородица, ни апостоли. И? Престајемо да чекамо Његов други долазак, јер је наука доказала…? Не: настављамо да верујемо, СВЕСНИ да ништа није тако промењиво као наука, а да се точак времена окреће – за миленијум, два, можда раније, наука ће доказати нешто треће – од нечега и научници морају да живе. А моја вера не почива на промењивим вредностима.
    Није проблем у календару – он јесте део Светосавља – српског православља. Проблем је у томе што Ви и други свештеници не видите да вас је сменио Хари Потер.

  18. @ једнорог. Тако ми св. Јулија Цезара, мислим да су вас узели за разбијање капија приликом опсада, уштедели би барем 137098 овнова! Или пак за вас ништа не значе свеци које сам навео, или је Бог био штедљив када вам је давао моћ расуђивања тако да не можете да разумете аргументе које сам вам навео, нити се трудите да бар покушате да одговорите на њих. Јако ми је познат тај талибански метод бацања прашине када се нађу притерани уза зид.
    Сада, има нешто што ми не да да спавам: Тај Јулије Цезар је светац или не? Како то да творац светог календара није у њему? Па ваљда је већи човек од календара, као што је човек претежнији од суботе (или су то тамо неки екуменисти дописали у НЗ)? Опет, како није у календару кад је он део Светосавља?! Ја мислим да би било поштено, ако смо прави светосавци, да му се лепо као човеку захвалимо и да га убацимо у календарче!
    Хајде на страну што не знате шта су временске зоне, на питање зашто не пређе већина на наш календар, одговор је једноставан: консензусом се дошло до тога. Одговорите ми на брзину, без да користите интернет, која је сада година по византијском (библијском) календару? Како то да не знате? Па није ли тај календар Библијом освештан (јесте да је она мања од св. Саве, али је ипак неки репер), а ви сте га се одрекли? Срам да вас буде! Знате по западњачком која је година, а не знате по „православном“!
    Овако сада, да вам као професор кажем: морате да се сконцентришете, да лепо поново прочитате шта сам претходно казао, да видите како је у Никеји утврђено слављење Пасхе, да знате ко су добри а ко лоши момци, и после тога да се јавите ако има нешто нејасно да питате.

  19. Срби браћо, ако је икако могуће било би пожељно да из оваквих дискусија избацимо то „јеретик“. Страна реч, а делује некако отмено, интелектуално. Предлажем да уместо тога реч по реч опсујете противнику у дискусији кмајку, оца, децу, хлеб и све редом , дванаест пута понављајући – то ће бити много мања реч него ова коју изговарате. Што се тиче расправе о календару која је у Србији важнија од свих важних расправа (о томе ме питају и рођаци који у цркве уђу само да кришом направе по неку фотографију) – суштина онога о чему сам писао је да се огромна енергија мог несрећног народа потроши у новогодишњој бесмислици а да неизмерна тајна Рођење Бога у телу остане некако секундарна, благо обичајна, и „за ужи круг“. Можда је мој грех што волим свој народ и желим му да са трепетом дочека прво празник Рождества а онда што неко духовито рече једе остатке и по нешто више попије за ту несрећну Нову годину.

  20. Сузи била прочитала текст Н. Илића и рекла: „Види, ово је супер, скроз нормално“! – А ја, у функцији њеног супруга: „Чекај да видиш коментаре… Разумљиво је да мене нападају због апсолутне бруталности у дискусијама (Илић ме је једном назвао духовним Шешељом), али да видиш и када се племенито приступа Србима како га дочекају“…

  21. @Зоран Ђуровић
    Професоре, има професора које ђаци разумеју и који се труде, да ин ђаци разумеју. Нажалост, ти спадаш у оне који се труде да их читалац НЕ РАЗУЕМЕ. Мислим, да сам о томе нешто већ и коментарисао. За мене је професор, сваки човек, који може своје мисли јасно и разумљиво слушаоцима или читаоцима да саопшти. Овако се само хвалиш професуром, а оно што пишеш као коментаре је сасвим неразумљиво. Рекао сам, да си по много чему јеретик. Нисам мислио у верском смислу. За мене је сваки човек који се не уклапа у шаблоне „нека врста“ јеретика. А таквог „јеретика“ је најчешће тешко разумети и пратити. Зато Аве, професоре, потруди се мало.

  22. @Ненад Илић
    Не пратим Фацебук страницу на којој објављујете текстове и сопствена размишљања. Текстове који су овде постављени углавном су, по мом мишљењу, добри и подучавајући. Велики број, иако нисам верник, сам проследио по белом свету. Ако треба неки закључак да извучете, опет по мом мишљењу, овај текст НИЈЕ ДОБАР, чим је успео да изазове толико супростављену расправу. Није Вам ни овај коментар баш јасан са позивом на псовање. Када кажете, да је „јеретик“ страна реч, значило би, да нам кажете, која је одговарајућа српска реч.

  23. Млинар, хоћу: + * – © ¤ =. Почећу да вам цртам…
    Шалу на страну, мислим да и ви знате да нисам Хајдегер у овим препискама, али да са ваше стране има то базично не-жељење да се нешто разуме него да му се супростави. У томе је све. Јер, немогуће је да ипак има људи који „схватају градиво“ и лајкују, а ви никад. Дакле… више концентрације и добре воље, па ће ствари бити квалитетније.

  24. Драги Слободане, потпуно је нормално да се људи не слажу у свим стварима. И у реду је што мислиш да овај текст није добар. Не осећам се угрожено пошто нисам ни имао идеју о томе да се ради о ремек-делу. Од почетка то је био позив за размишљање и разговор. Шта фали да се мало подигне дискусија. Док не пређе у бљутаво вређање, она је одртаз живота. Живимо у земљи у каквој живимо, наша црква као најдрагоценије што имамо живи како живи – ако не би билоо расправе, ја бих се озбиљно забринуо. Да ли постоји ико ко нас гледа, споља или изнутра и који може да кеже „Хајде да не кваримо“… 🙂

  25. Јеретик на српском би било „бандоглаво магаре“, једноумац, неко ко има искључиво мишљење, изабира само један пут. Долази од глагола изабрати (ереомаи).

  26. То јеретик на српском звучи симпатично. То си, оче Зоране, ти мало истумачио да амортизујеш што ти га лепе као надимак. У црквеном значењу – прочитајте упутства за понашање према јеретицима. Ту нећете наћи ничег симпатичног, дефинитивно. А сви га користе у црквеном смислу. А то бандоглаво магаре може да остане у неснимљеном српском цртаћу. 🙂

  27. @Зоаран Ђурђовић
    Грегоријански календар, „сконцентрисани“ професоре (кругови су концентрични, а не сконцентрични) није ништа до РЕФОРМИСАНИ ЈУЛИЈАНСКИ. Његов творац је језуита, Кристифор Клавије, „Еуклид 16-ог века“. Дакле: Ваш „научни“ календар је „ствар култа“ – али то није наш, већ католички култ. Ми имамо календар по нашем култу. Као што секуларна држава има свој календар.
    Кинези имају свој календар и чувају га, не пада им на памет да га укину, иако поред кинеског имају и „обични“ – како га сами називају, или Јин (грегоријански) календар. Да ли им нешто фали, да ли су у нечему заостали због тог?
    Шта је следеће: да пишемо латиницом, „јер латиницом пише цео свет“? Не пише. Мањина пише латиницом.
    Није српски проблем календар, већ недостатак вере.
    Шаљем Вам један линк. Реч је о служби народа и свештенства живом овостраном Богу. Верујући хришћански народ у земљи где нема хришћанског календара и где због хришћанства реално лете главе.

  28. @ једнорог. Алах с тобом, ја нисам.

  29. Nasa drzava je jos 1919 god napustila stari i prihvatila novi kalendar – po kome vec skoro 100 godina zivimo radimo i vreme merimo.
    Tako da – osim retkih izuzetaka – svi ljudi na kugli zemaljskoj postuju isti kalendar.

  30. Надам се да поглавари Помјесних цркава у дијалогу са иновјерним хришанима неће да крену од утврђивања датума Божића, који је увијек 25. децембра (зависи који календар користите да ли се поклапа, али је потпуно нетачно рећи „ми славимо Божић 7. јануара“), већ од утврђивања јединствене Пасхалије, односно од поштовања одлука Првог Васељенског сабора о слављењу Васкрса. Проблем, који о. Ненад износи јесте свима очигледан. Као прилог дискусији само бих навео праксу која је ове године „заживјела“ у скоро свим епархијама и великом броју парохија Московског патријархата да се на тзв. међународну Нову годину држе молепствија за благополучно ново љето Господње. Прије неколико година то је служио само патријарх у Москви, сад је велим, распрострањено по цијелој Русији. Код нас је у Чачку свештенство Саборне цркве Свете Тројице одслужило акатист светом Бонифацију и молебан против оних који због распусности „новогодишњег весеља“ прекидају пост.

  31. @Зоран Ђуровић
    То је то и тачно је:“то базично не-жељење да се нешто разуме него да му се супростави.“. Од малена, сам себи, па и другима постављам питања и контрапитања. Разлог се можда не назире лако. Сметало ми је УВЕК када неко у друштву нешто каже, а сви и не слушајући га климају главом и углас говоре ДА, ДА. Теме које се овде покрећу су, по мом мишљењу, увек полемичке. Многа питања, која сам поставио остала су без одговра. Не лајкујем нигде и ништа, јер по мом мишљењу, то ништа не значи, а не одаје довољно поштовања према саговорнику. Зато сам вероватно и постао „првак“. Мој коментар је и знак уважавања саговорника, без обзира колико је некада непримерен.
    @Ненад Илић
    . Наравно, да је нормално да се људи не слажу по многим питањима. Мени се чинило, а сада видим да сам у заблуди, да свештена лица имају усаглашене ставове бар за јавност. У том смислу сам написао, да је Ваш текст, за разлику од претходних, недовољно добар. Као што се види, ранији текстови су пролазили без коментара. За мене то значи, да су били јасни и разумљиви. Хвала за делимично разјашњење појма „јеретик“. Нажалост нисте га превели, а Аве каже, да је то страна реч. Склон сам, да бирам српске речи када пишем ћирилицом, па би ми значио превод. Посебно после његовог „превода“.

  32. @Деда Ђоле
    Наша држава је престала да постоји децембра 1918. То што је тад створено је кецељашка творевина. До сутра бих могао да набрајам несреће које су нам натоварене са СХС-Југославијом и којих нисмо успели да се решимо, па ни сад не живимо у Србији, већ у пост мортем Југославији.
    Нови календар је само једна од тих несрећа, сва срећа да је у Цркви тада ипак било више оних у мантији, него са заврнутом ногавицом, па није дошло до промене. Ми Срби смо од 1903 начинили толико невероватних глупости и страхота, донели несрећу себи и другима, да је Бог заиста кул што нас још држи.

Оставите коментар