„Љубав“ E-novina према ћирилици

Gdje prođu mrkva i žlica, tu ne niče ćirilica: Dohvatiše motiku i kuku da azbuku srpsku nam zatuku

Pokatoličile: e-Novine

Dozvolivši neprijateljima da im zatru ćirilicu, Srbi su omogućili i zatiranje njih samih kao takvih. Srbocidno umorstvo ćiriličnog pisma sadistički je poduhvat koji traje vekovima. Ipak, u tom gnusnom zločinu nad srpskim nacionalnim bićem najbrutalniji behu, a ko drugi nego – komunisti. Samo zahvaljujući višegodišnjim nadljudskim naporima, izvesni Dragoljub Zbiljić uspeo je raskrinkati veliku misteriju još jedne podmukle antisrpske zavere, dočekavši da je najzad obznani svekolikom puku preko famoznog srbofašističkog glasila “Srbi na okup”.

e-25122014

“Mržnja je najveći progonitelj ćirilice”, upozorava nas naslov Zbiljićevog apokaliptičnog uratka, mameći čitaoca da se udubi i spozna kako je srpstvo sistematski uništavano unapred osmišljenim konspirativnim metodama i tehnikama:

PRISILNOM SILOM SRBE OPIČI, PA IH POKATOLIČI I RASĆIRILIČI: Ako se govori o tome kako je Srbima nesta(ja)la ćirilica, ključno je imati u vidi da latiničenje Srba, dokazano, traje hiljadu godina. U svim okupacijama ili društvenim lomovima srpska ćirilica je bila više puta zabranjivana uredbama i zakonima, bukvalno nasilno proterivana. U Dubrovniku i drugde u katoličkim sredinama je ranije bilo i ćirilice u upotrebi sve dok katoličanstvo nije nju proteralo na raznovrsne načine. Jednostavno, nije se moglo desiti da katolici Srbi ostanu da pišu ćirilicom. Dakle, nasilje i katolička civilizacija su bukvalni zatirači ćirilice uglavnom silom koja je imala razne varijacije, ali uvek prisilne.

ĆIRILIČNO PISMO STENJE I KUKA POD REFORMOM KARADŽIĆA VUKA: Naravno da je proterivanje i zamenjivanje ćirilice bilo olakšano kada je Vukovom reformom stvoren isti (samo malo drujčiji) standardni jezik Srba i Hrvata i kada je stvoreno drugo (katiničko) pismo za katoličke korisnike srpskog jezika. Ali, ipak, dok je pravoslavlje bilo jako, ćirilica se držala kao gotovo stopostotno pismo Srba pravoslavaca u svakodnevnoj upotrebi.

GDE GOD IMA KOMUNISTA, ZNAJ TU POSLA NISU ČISTA: Onda kad je i Jugoslaviji, brozovskoj politici i vladavini uspelo da pravoslavlje u Srba saseku posle Novosadskog dogovora o jeziku i pismu (1954) konačno je počela i masovna seča srpske ćirilice, tj. njena zamena. I, mora se istaći, u svih hiljadu godina latiničenja Srba najveći uspeh je imala komunistička vladavina Josipa Broza koja je, prema eksplicitno izrečenim namerama da se to uradi, sasekla ćirilicu u Jugoslaviji, pa i u Srbiji i ostavila je na oko desetak procenata za petnaestak godina (1954-1968). Sve posle toga bilo ju je procenat-dva višnje ili manje. S rasrbljivanjem Srba i njihovim obezveravanjem, ćirilica je bivala sve više u nemilosti.

‘RANI HRVATA DA TE POLATINIČI: Oni koji ističu da je Vukova reforma olakšala latiničenje Srba jer je bilo moguće pisanje tog istog jezika na dva pisma, uveliko su u pravu. A zbog hiljadugodišnjih akcija za latiničenje Srba sad je to moglo lakše da se sprovodi, jer je i jedno i drugo pismo bilo moguće, funkcionalno u pisanju srpskog jezika. Naravno da se ćirilica lakše mogla zameniti tek onda kad je za taj jezik sačinjeno drugo, alternativno pismo – srbokatoilička i hrvatska latinica.

I DA NIJE BILO VUKA, NEPRIJATELJ BI NAM GA ZAVUKA’: Srbi su na latinicu smišljeno navikavani da bi napustili ćirilicu. Zna se da je u svetu praktično svuda jedno pismo u jednom jeziku (japanski nema dvoazbučje, nego ima kombinaciju više pisama, što nije isto kao srpsko „dvoazbučje“), jer dva pisma nemoguće je i potpuno nepotrebno da zauvek ostanu u jednom jeziku i narodu toga jezika. Uvek kada se jednom narodu institucionalno ponudi drugo pismo i kad se to drugo pismo forsira preko institucija na bilo koji način, to novo pismo će potisnuti prethodno pismo i narod će se naviknuti na njega i izgubiće naviku na prethodno pismo. I to se Srbima dogodilo. Nisu sasvim u pravu oni koji za seču ćirilice u Srba okrivljuju samo Vukovu reformu. Ona jeste olakšala zamenjivanje ćirilice, ali progon ćirilice je stariji od Vuka za više vekova. Da nije bilo Vuka, bilo je moguće uvek sačini i latiničko pismo za Srbe i bez Vukove reforme.

U OVOM GRADU MESTA IMA ZA SAMO JEDNU OD NAS, REČE LATINICA ĆIRILICI: Ključno je to da su Srbi bili u okruženju u kome je ćirilica bila predodređena za zamenu pod nasiljem i(li) pritiscima i pre Vuka i pre Jugoslavije. Sticaj, pak, svih okolnosti posle 1918. počelo je latiničenje i pravoslavnih Srba u Jugoslaviji jer su Srbi s istim jezikom živeli pod snažnim uticajem katoličanstva. Jednostavno, civilizacijski katoličanstvo „ne trpi“ drukčije pismo od latinice, pogotovo ne trpi ćiriličko pismo. Sve drugo je samo dodavalo tome i s ćirilicom smo tu gde jesmo i u Srbiji i izvan Srbije.

ANTIĆIRILIČKE SNAGE, ŠTO I OD USTAVA SU JAČE, NE PRESTAJU SRBINA DA TLAČE: Kad bi danas pravoslavni Srbi imali slobodu, kad bi mogli i smeli da se civilizacijski i kulturološki odupru zapadnoj katoličkoj antićiriličkoj civilizaciji, oni bi za mesec dana vratili ćirilicu. Dovoljno bi bilo da srpske institucije države i lingvistike smeju i hoće samo da primene svoj Ustav u Članu 10. i ćirilica bi se vratila u Srbiju i među Srbe za mesec dana. Ali to ne daju. Sve što piše danas latinicom srpski jezik u Srbiji, čim vidi jedan ispis novi na ćirilici, odmah digne dreku i proglase „ćiriličara“, tj. onog ko je primenio srpski Ustav u vezi sa srpskim jezikom i pismom – „nacionalistom“ i “fašistom”. Primer je poznat u vezi s Kulturnim centrom u Novom Sadu. Jednostavno, antićiriličke snage su jake i niko im ništa u Srbiji ne može, neće i ne sme.

BUGARI NI PET LEVA NE DAJU ZA LATINICU, A MI BI SE ODMAH PRODALI I BEZ OTPORA HRVATIMA PODALI: U ćiriličkoj susednoj Bugarskoj je to mnogo drukčije. Kad je iz Evrope bilo nekakvog pritiska na Bugare da se ne uvaži u EU njihova ćirilica, oni su rekli da bez ćirilice ne prihvataju da uđu u EU. I eno je ćirilica, na primer, na pet evra, kao treće pismo: latinica, grčko pismo i ćiriličko. Dakle, zahvaljujući Bugarskoj, ćirilica je već ušla u EU, a Srbija bi, izgleda, ušla kad bi je hteli ne samo na hrvatskoj latinici nego vi, izglkeda, ušla i bez svog jezika i bez svog pisma. Ona to pitanje, najverovatnije, ne bi ni postavljala. Pošto su u EU već Hrvati, Srbija bi porihvatila da bude tamo na „hrvatskom jeziku“ (prevodilac nam inačle ne treba) i na hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj latinici.

KAD KOMUNISTI KRENUŠE REDOM DA ZATIRU, ĆIRILICI OSTA SAMO DA POČIVA U MIRU: U hiljadu godina komunisti su bili najuspešniji zatirači ćirilice. Srbi su smišljenim udruženim postupcima iz institucija države i lingvistike izgubili osećaj za svoje pismo, naravno ne slučajno ili “spontano” (kako besmisleno tvrdi najveći danas više puta iskazani antićiriličar u praksi lingvista Ivan Klajn) i već su ga većinski napustili. Hiljade je bilo izmišljenih razloga i načina za to napuštanje ćirilice (i) u Srbiji, a latiničenje Srba (i) u Srbiji izvršeno je preko zloupotrebljenih srpskih državnih i lingvističkih institucija. Bez njih i njihove aktivnosti, srpski narod, naravno, kao ni bilo koji drugi narod, ne bi sâm i slučajno napustio svoje pismo. Pismo se nikada ne napušta u narodu slučajno. Ali – ponavljamo – komunisti i njihova vlast su u hiljadu godina progona ćirilice bili najuspešniji.

DOHVATIŠE MOTIKU I KUKU DA AZBUKU SRPSKU NAM ZATUKU: Sve pokazuje, a pre svega mržnja prema Srbima i čekići po ćirilici da se ćirilica ne goni zato što je loše i nefunkcionalno pismo za srpski jezik nego samo zato što se ona mrzi kao veliki, ako ne i najveći, srpski nacionalni i pravoslavni hiljadugodišnji simbol. Za srpski jezik je ćirilica savršenije i primerenije pismo, ali to nije ključno za opstanak ćirilice. Ćirilica strada jer nemaju Srbi mogućnost i slobodu da se suprotstave snažnoj udruženoj mržnji prema Srbima i njihovim ključnim duhovnim vrednostima, kao što je njihova azbuka.

BI-SERATORI SE ĆIRILICE GNUŠAJU I STRPLJENJE OPASNO MI KUŠAJU: To se odmah, na svaki pogled vidi. Na svim mestima gde se Srbi i njihova ćirilica mrze Srbi ćirilicu ne smeju da koriste. Na primer, nema nijedne tzv. nevladine organizacije u Srbiji za “ljudska prava” (tačnije rečeno za prava svih na svoje pismo osim prava za Srbe), a da se kod njih piše srpski jezik ćirilicom. Može li iko da zamisli da će, na primer, bilo kakav tekst iz ruku raznih “kandićevaca”, “bi-seratora“ po Srbima, “milićevaca” i sl. biti ispisan srpskim jezikom na – ćirilici. To nikada nismo videli niti ćemo lako videti.

U OPROŠTAJNOM PISMU LATINICOM PIŠE – ĆIRILICO, NE VOLIM TE VIŠE: Dakle, više nego sigurno je iskazano hiljade puta – za progon (zamenjivanje ćirilice latinicom u Srba) uvek je ključna bila mržnja prema Srbima, njihovom pravoslavlju i, shodno tome, njihovoj ćirilici. To potvrđuju najvidnije poznati čekići po ćirilici u Hrvatskoj i izjednačavanje ćiriličara s “fašistima“ u Srbiji (primer: Kulturni centar Novog Sada i GSP na ćirilici).

TKO PRVI NAPADNE ZBILJIĆA LATINICOM – NJEMU DEVOJKA: Svako ko primeni Ustav u Srbiji u pisanju srpskog jezika ćirilicom navlači veliku mržnju onih koji ne podnose Srbe s njihovim pismom.To se u stvarnosti stalno pokazuje. Svi Srbi koji pišu ćirilicom – sumnjivi su u startu. Evo, da vidimo ko će prvi napasti ovaj tekst o progonu ćirilice mržnjom?

*Otkrovenje Zbiljićevo prenosimo u latiničnoj kopiji ćiriličnog originala s neuglednog četničkog portala. Međunaslovi plavim vozom prihajali skupa s Drugom Brozom

(E-novine, 22. 12. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Yf



Categories: Преносимо

13 replies

  1. Осим е-новинских поднаслова, који су – што се “ироније“ тиче сасвим на уобичајеном загребачко-кумровечком нивоу духовитости, и одвратне гајевице у коју је Збиљићев текст силовањем пресвучен, сам текст је савршено у реду и добро је што ће и верно читалашатво е-новина да се са тим садржајем упозна. Можда ће им у оном вакууму у главама прорадити и неки остатак ћелија сиве масе (ако их још имају???). Уосталом, данас им је Божић, а тада се дешавају и чуда…

  2. Za razliku od Jovana, ja bih braci po Hristu koji danas slave, cestitao Bozic

  3. ЛУКОВИЋА СПАСАВА САМО ПРЕВИСОКА ТАКСА ЗА ТУЖБЕ

    Болесника у „писању“ Петра Луковића и фалсификатора мог текста на сајту E.novine, као и, на основу тога, хушкача лудака на мене, спасава држава која је одредила велике таксе за тужбе. Иначе би на суду Луковић дебело платио за гебелсовске поступке у фалсификовању текстова и нахушканих псовки „српске мајке“ у објављеним реаговањима. Само их висока такса за тужбе спасава..

  4. EVO KAKVA REAGOVANJA I PSOVKE „SRPSKE MAJKE“ OBJAVLJUJU E-NOVINE PERTRA LUKOVIĆA, FLASIFIKATORA GEBNELSOPVSKIH RAZMNERA:

    „zao mi je sto nemam cirilicno pismo da te na cirilici oteram u tri lepe srpske materine“
    Asklepije Objavljeno: 24.12.2014 – 01:50

    Изгледа да је у Србији дозвољено јавно на сајту Е-новина“ псовање једино „српске мајке“!

  5. Не разумем зашто бисмо се бавили Луковићем и Е-новинама?

  6. Жлица и мрква су такође српске речи, само западнија верзија. Ако неко инсистира на србијанству – нека то лепо и каже.

  7. dulebg said:

    „Жлица и мрква су такође српске речи, само западнија верзија. Ако неко инсистира на србијанству – нека то лепо и каже.“

    И „топништво“. Карађорђе је имао топништво. И Бели Манастир… и много другога…
    И, ја инсистирам на Србијанству. Зато што је Србијанство вертикала српске државности. Ко је против „Србијанства“ тај је против Срба.
    Јер, супротно, како ћете рећи – „Ја сам за српство, али сам против српске државе Србије“ ???!!!
    Па то говорите зато што управо тако размишљате.
    Зато, „лепо кажите“ да сте за Аустроугарску, не околишите.

  8. Нимбус нам пролупа начисто. Где само нађе да је ДУЛЕБГ за Аусторугарску? Ко уопште може, данас, да буде за државу које нема? Само НИМБУС. Уместо, да прима нова сзнања(жлица,мрква) НИМБУС би српске земље и језик желео да сведе на круг двојке. Свакоме је јасно, да у Врању не говоре исто као у Шумадији. Само НИМБУС ту лута. Није ти ДУЛЕБГ супарник. Усмери мало пажње на ДЕДА ЂОЛЕТА. Тај би могао да буде предмет пажње једног НИМБУСА.

  9. Деда Ђолета знам са „Аутономије“, овде сте ви актуелни.

    Али, свакако, прво прочитај шта је написано, онда срочи критику ако имаш зашто.

    „НИМБУС би српске земље и језик желео да сведе на круг двојке.“

    Управо супротно – Нимбус је против од одрицања од српских речи зато што их је присвојио неко други.
    Иста ствар је и са државом. Ко ту види множину а не једнину, иде на руку мртвој Аустроугарској, која се, ево, повампирује.

  10. @Deda Djole јеретицима се не честитају верски празници

  11. Зашто Миодраже Милинчићу ?

  12. кад им честиташ, признајеш њихове јеретичке празнике за истините

  13. Миодраже, молим те, просветли ме. Ко су јеретици ?
    И који њихови празници неистинити ?
    Како се према јеретицима поставити ?

Оставите коментар