Православни свет и Први светски рат (видео)

У контексту овогодишњег јубилеја везаног за стогодишњицу од отпочињања Првог светског рата, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, 5. и 6. децембра 2014. године, одржан је Међународни научни скуп „Православни свет и Први светски рат“.

Свечаном отварању скупа претходила је Света Архијерејска Литургија, која је служена у факултетском параклису Светог Апостола и Еванђелиста Јована Богослова, а којом је началствовао Његова Светост Архиепископ Пећки Митрополит Београдско-Карловачки и Патријарх Српски Господин Иринеј.

После химне Републике Србије, коју је отпевао хор студената Православног богословског факултета, свечано отварање скупа започето је поздравном речју Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја. Обраћајући се гостима и учесницима скупа, Његова Светост је истакао да смо се окупили да обележимо годишњицу отпочињања велике трагедије за читаву Европу, а особито за наш народ. Нагласио је да су жртве српског народа биле немерљиве и да се њихове демографске последице осећају до наших дана. Посебно је истакао да је Велики рат однео милионе живота, што представља трагедију човечанства, имајући на уму да је људски живот највећа, Богом дарована, вредност. Потом се скупу обратио декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић. У поздравном говору он је изразио задовољство због чињенице да се јубиларна година, везана за стогодишњицу од почетка Првог светског рата, завршава Међународним научним скупом на Православном богословском факултету, чија се специфичност у односу на остале овогодишње научне скупове посвећене јубилеју, огледа у томе што је посебна пажња посвећена месту Православне Цркве и њене духовне баштине у времену великих потреса, страдања и промена. Декан је истакао да Православни богословски факултет, организовањем овог скупа, наставља плодотворну научну сарадњу са домаћим и иностраним научним институцијама, бивајући једним од центара те сарадње. Присутнима се потом обратио Председник Научног одбора скупа, Његово Преосвештенство Епископ Бачки и Новосадски Господин др Иринеј. Он је подвукао оправданост бављена проблематиком Првог светског рата, на само са историографске, већ и са богословске тачке гледишта, имајући на уму да је теологија историја Спасења. Нагласио је да је Господ Исус Христос Својим Крстом и Васкрсењем победио смрт, за коју се чинило да је пре сто година царевала Европом, пруживши наду на вечни живот. Други Долазак Господа Исуса Христа биће обележен ратовима, нагласио је Епископ Иринеј, истакавши да је због тога неопходно да извучемо поуке из Великог рата. Потом се гостима и учесницима скупа обратио проректор за научно-богословски рад Кијевске духовне академије Владимир Викторович Бурега, који је пренео поздраве Његовог Високопреосвештенства Митрополита Бориспољског и Броварског и ректора Кијевске духовне академије Господина Антонија, предавши истовремено декану Православног богословског факултета др Предрагу Пузовићу, дарове Кијевске духовне академије. Поздравна обраћања гостима и учесницима скупа су се завршила речју Председника Организационог одбора скупа доц. др Владислава Пузовића, који је истакао значај теме скупа, као и значај учешћа великог броја еминентних домаћих и иностраних историчара и теолога. Потом је учесницима скупа дао главне информације везане за даљи ток свечаног отварања скупа и рад по секцијама, изразивши захвалност свима онима који су помогли да скуп буде успешно одржан.

ps-1

После поздравних говора уследило је уводно предавање др Душана Батаковића, директора Балканолошког института Српске академије наука и уметности,  под насловом Србија у Првом светском рату: изазови, страдања, исходи. Главну нит излагања представљао је синтетички преглед досадашњих истраживања проблематике Великог рата у српској историографији. Др Батаковић је истакао да српска историографија у протеклих сто година није на адекватан начин представила резултате својих истраживања о улози Србије у Првом светском рату, у ширим међународним научним круговима. Навео је податак да је за протеклих сто година први превод на страни језик неког значајног дела српског историчара (Андреј Митровић) о Великом рату учињен тек 2007. године. Др Батаковић је истакао потребу да се значајна српска дела о Великом рату преводе на стране језике, јер једино на тај начин може бити промењена слика о учешћу Србије у том сукобу, која је у добром делу западне историографије једнострана и сведена на наводно српско терористичко деловање у том периоду (најчешће истицање, у негативном контексту, улога пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и Гаврила Принципа).

Свечано отварање скупа завршено је културно-уметничким програмом, у оквиру кога је наступио оркестар Војске Србије „Станислав Бинички“ и отворена изложба „Србија у Првом светском рату“ аутора Анђелије Радовић, музејског саветника из Војног музеја у Београду и Предрага Лажетића музејског саветника из Музеја Југословенског ратног ваздухопловства.

У радном делу скупа учествовала су 53 еминентна истраживача, из области историје и теологије, из 9 земаља.  Поред наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у раду скупа су учествовали академици Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, професори Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Бања Луци и Источном Сарајеву, Војне академије Универзитета одбране у Београду, као и научни сарадници Балканолошког института Српске академије наука и уметности, Института за новију историју Србије, Института за савремену историју из Београда и Историјског инситута Црне Горе. У раду скупа су, такође, учествовали истраживачи из угледних високошколских установа и научноистраживачких институција из иностранства: Русија (Институт за словенске студије Руске академије наука, Санктпетербуршка духовна академија, Руска национална библиотека Санкт Петербург), Украјина (Кијевска духовна академија, Кијевски национални универзитет „Тарас Шевченко“), Бугарска (Великотрновски универзитет „Свети Кирило и Методије“), Велика Британија (Теолошки колеџ Риџентс парк Универзитета у Оксфорду, Рипон колеџ Универзитета у Оксфорду), Немачка (Католички богословски факултет Универзитета у Минстеру), Француска (Универзитет друштвених наука у Паризу).

Радни део првог дана скупа био је подељен у две секције: историографску и богословску. У оквиру историографске секције изложене су теме везане за улогу Српске Православне Цркве и српске државе у Великом рату, као и теме везане за место Руске Православне Цркве и руске државе у поменутој епохи. Изложена су саопштења следећих учесника: 1) Академик Драгољуб Живојиновић, Српска Православна Црква на Крфу 1916-1918; 2) др Љубодраг Димић, Од Србије до Југославије (1914-1918); 3) др Михаило Војводић, Улога анексионе кризе у заоштравању односа између Србије и Аустро-Угарске; 4) др Предраг Пузовић,Страдање свештеника Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата; 5) др Виктор Иванович Косик, Српска Православна Црква и пријем руског свештенства после 1917; 6) др Никола Б. Поповић,Поимање ратних циљева Србије у Русији 1914. године; 7) др Радош Љушић,Пораз српске државотворне идеје; 8) др Михаил Витаљевич Шкаровски, Војно свештенство руског Балканског корпуса и руско монаштво Свете Горе за време Првог светског рата; 9) др Радослав Распоповић, Црна Гора у политицивеликих сила у плановима о преуређену Балкана на почетку Првог свјетског рата; 10) др Бошко Бојовић, Велике силе и Велики рат. Од међународне арбитраже на Балкану до светске катаклизме; 11) др Душко Ковачевић, Русија у 1914. години.

ps-2

У оквиру богословске секције размотрена је богословска перцепција рата и страдања у оквирима различитих богословских традиција. Изложена су саопштења следећих учесника: 1) др Тимоти Бредшо, Теологија суда (кризе) у Првом светском рату са посебним освртом на «Оправдање Бога» (TheJustification of God, 1917) П. Т. Форсајта; 2) Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки Гоподин др Давид, Ерминевтичка запажања о апокалиптичком страдању и опстанку Срба и Српске Цркве у  20. и 21. веку; 3) др Богдан Лубардић, Револт против смрти у хришћанској антропологији Јустина Поповића: онтолошке, историјске и културолошке претпоставке; 4) дрСвилен Тутеков, Проблем национализма и етос рата (Теолошка рецепција у бугарској теолошкој мисли); 5) др Ненад Милошевић, Црква и рат – литургијско-канонска перспектива; 6) др Здравко Јовановић, Културолошки контекст и најзначајније теолошке теме и изазови уочи Великог рата.

Радни део другог дана скупа био је, такође, подељен у две секције. У оквиру преподневног дела историографске секције издвојиле су се две групе тема: српско-британски црквени и духовни односи током Великог рата и српско-руски црквени и духовни односи у истом периоду. Изложена су саопштења следећих учесника: 1) др Марк Чепман, Енглеска Црква, Србија и Српска Православна Црква 1914. Године; 2) др Милош Ковић, Британско јавно мњење о Николају Велимировићу (1915-1919); 3) др Томас Бремер, Први светски рат и међуцрквени односи; 4) др Мира Радојевић, Страна мемоаристика о Великом рату у Србији 1914-1918; 5) др Александар Растовић – Стефан Стаменковић, Енглеске болнице у Србији 1914-1918; 6) к. и. н. Владимир Викторович Бурега, Православни покрет у закарпатској Украјини уочи Првог светског рата; 7) др Татјана Суботин-Голубовић, Судбина рукописа Народне библиотеке у Првом светском рату и њихово место у српској  културној баштини; 8) др Владислав Пузовић,Последице Првог светског рата на српско-руске црквене односе; 9) др Богдан Косановић, Мотиви Православља у руској књижевности Првог светског рата на српске и црногорске теме; 10) др Алексеј Тимофејев: Српски добровољци у царској Русији за време Првог светског рата.

У поподневном делу рада историографске секције, која је највећим делом била посвећена улози Српске Православне Цркве у Великом рату, изложена су саопштења следећих учесника: 1) др Татјана Александровна Богданова, Рат и мир: кроз странице духовно-академске штампе у Русији 1914–1917; 2) др Зоран Ранковић, Свештенослужење Саве Петковића у годинама Првог светског рата; 3) др Борислав Гроздић, Косовски завет и српска војска у Првом светском рату; 4) др Игор Борозан, Култ палих војника и уметност сећања: Храм славе на војничком горбљу у Скопљу; 5) др Слободан Ђукић, Утицај руске војне теорије на развој српске војске 1878-1917. године; 6) др Слободан Бјелица,Српско-румунски спор око Баната у Првом светском рату; 7) др Горан Латиновић, Историографија о Српској Православној Цркви у Босни и Херцеговини за вријеме Првог свјетског рата (1914  1918); 8) др Радмила Радић –  др Момчило Исић, Свештенство и монаштво у Великом рату 1914-1918. године; 9) др Драган Ашковић, Богомољачки покрет и његова улога у време стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; 10) др Драга Мастиловић,Страдање српског народа у Херцеговини 1914-1918; 11) др Данило Шаренац:Српска Православна Црква и покрет пацифизма у Краљевини СХС; 12) Игњатије (Марковић), Мисије Српске Цркве у иностранству од балканских ратова до Великог рата; 13) др Ђорђе Ђурић, Руски дипломати у Србији уочи и у току Првог светског рата; 14) др Василиј Иринархович Уљановски, „Ратни јубилеј“ Кијевске духовне академије и научни пројекти Фјодора Титова; 15) др Александар Раковић, Страдање Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу и у њој заточеног српског народа (1914); 16) др Горан Васин,Карловачка митрополија у Првом светском рату; 17) др Далибор Петровић,Православље у троуглу Русија, Аустро-Угарска, Турска у свјетлу догађаја око Првог свјетског рата; 18) Радован Пилиповић, О архивском наслеђу СрпскеПравославне Цркве из времена Првог светског рата (1914-1918) – фондови и збирке Архива СПЦ у Београду; 19) др Драгомир Бонџић, Избеглице из Русије професори Богословског факултета у Београду после Првог светског рата.

ps-3

У оквиру богословске секције изложена су саопштења следећих учесника: 1) др Богољуб Шијаковић, Телеологија, меморија, идентитет: О Видовдану 1914; 2) Његово Високопреосвештенство Митрополит Загребачко-Љубљански Господин др Порфирије –  др Драган Каран, Пастирско присуствo и деловање Цркве у српском народу током Првог светског рата; 3) др Александар Ђаковац,Антрополошке и теолошке основе хришћанског односа према рату и насиљу;4) др Предраг Петровић, Рат и есхатологија (Светски ратови у XX веку и преиспитивања односа Бога и света у западној мисли); 5) др Дражен Перић,Сведочење и одговорност човека хришћанина у рату; 6) др Србољуб Убипариповић, Однос Православне Цркве према уснулима у Господу: савремени богослужбени изазови и перспективе.

После завршетка наведених излагања, скуп је свечано затворен излагањем председника Организационог одбора скупа доц. др Владислава Пузовића, који је резимирао резултате дводневног рада. Он је изразио задовољство због успешног рада скупа, истакавши да ће његови научни резултати, исказани кроз планирани Зборник радова, бити значајан допринос изучавању поменуте епохе.

доц. др Владислав Пузовић

(Сајт СПЦ, 8. 12. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2XF



Категорије:Вести над вестима

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s