Вилијам Енгдал: Геополитика Новог света

Новосађани су 13. децембра 2014. године имали прилику да виде и чују Вилијама Енгдала, угледног геополитичког аналитичара, који се за истину о стварном стању у свету бори већ скоро тридесет година, а теме којима се бави покривају разне аспекте односа између политике, економије и географије и све што говори је једна анализа заснована на врло добро документованим и јавно доступним изворима.

Тема предавања је била „САД, Европа, Евроазија – Геополитика Новог света“, а по присуству публике у сали Културног центра заинтересованост је заиста била велика, многи су све време стајали.

engdal-1

За читаоце СРБског ФБРепортера преносимо предавање у целости, као и питања које су поставили присутни грађани и одговоре Вилијама Енгдала. Предавање је преводио познати геополитичар Срђа Трифковић, а било је у организацији Фондације „Достојанство“ чија је била иницијатива за ово предавање и Културног центра Нови Сад.

Заменик председника Скупштине града Мирослав Илић поздравио је присутне и рекао: „Сви врло добро знамо да је Србија у својој историји често била директно или индиректно у фокусу важних међународних процеса, нажалост, доста ретко на маргини тих дешавања. Нови Сад је данас врло актуелна геополитичка тачка, у којој долази до сукоба Атлантистичких снага с једне и суверенистичких с друге стране“.

Са кратком биографијом Вилијама Енгдала присутне је упознао Срђа Трифковић, који је надаље преводио предавање.

Вилијам Енгдал је рођен пре седам деценија у Минесоти, али је највећи део свог америчког живота, да тако кажемо, провео у Даласу, у Тексасу, али већ преко три деценије живи у Немачкој. Он је један аутентични амерички дисидент…

У совјетско време дисиденти су били хапшени, прогањани, протеривани у друге земље. У његовом случају догађа се оно што се догађа и другима сличномислећима, а то је једноставно да буду игнорисани, маргинализовани, да им буде ускраћено да се појаве у мејнстрим медијима, и у водећим академским институцијама. Он је уистину ренесансни човек, тешко је определити се шта је по главном правцу својих интересовања, дипломирао је у Принстону политичке науке, затим је последипломске студије наставио у Штокхолму, али истовремено бави се и питањима ГМО (генетски модификованог материјала), тзв. ратом против терора – књига се зове Свети рат Америке, ратом у Украјини, бави се такође доларизацијом и дедоларизацијом света и утицајем банкарских кругова на кључне светске геополитичке токове…. Али, укратко речено, оно што је значајно за његов опус јесте да он све то поткрепљује беспрекорним емпиријским материјалом. Другим речима, то није идеолошки мотивисан ток свести већ је то једна анализа заснована на врло добро поткованим и уосталом, јавно доступним изворима.

***

На почетку морам да кажем нешто веома лично. Током ова три дана дубоко сам дирнут дочеком уз вашој земљи и то, морам да нагласим, након што сам током протекле три и по деценије бављења економским и геополитичким посетио највећи број земаља света.

Већина мојих књига на овом подручју је објављено на хрватском језику у Загребу, где имам свог издавача од 1999. године. И док сам радио истраживање за књигу која ће се на енглеском звати „Без кривице“, то је хроника односа западних обавештајних структура са исламским џихадистима у муслиманском свету, следио сам траг веза ЦИА-е са Осама бин Ладеном и муџахединима у Авганистану до Босне и Херцеговине, и открио сам чињенице које у Немачкој у којој живим преко 30 година, нико до сада није објавио до ове моје књиге. То није само изменило моје мишљење о југословенском рату или како га год већ звали, већ такође и о глобалним политичким питањима.

Највећи део свог пунолетног живота, већином несвесно, провео сам у потрази за истином. То је увек било и даље јесте врло лично путовање. И тек сам недавно схватио до које су мере све моје књиге у суштини аутобиографске. Али оно што ме је највише потресло је ипак било истраживање за ову књигу „Свети рат Америке“, где трагајући за истином о рату у југословенском рату, Босни и Херцеговини, о ономе што се догодило са џихадом у Сирији и Ираку, Авганистану, Чеченији и другде, сам биодубоко потресен инструментализацијом религије у политичке сврхе.

И оно што желим да учиним вечерас јесте да дам контуре света у целини, онако како га ја видим, и колико год несавршене те контуре биле. И надам се да ћу вас на крају осетити са позитивним утиском тога шта можемо да учинимо.

У марту 2007. године почело је нешто што се назива кризом каматних стопа некретнина у САД. И у року од неколико месеци ескалирало је у највећу финансијску кризу у људској историји. Упркос томе што можете читати у водећим медијима или гледати на CNN-у, та криза ниуколико није још завршена. Банкари на Вол стриту и у Лондонском ситију киднаповали су право држава да одлучују о томе које ће банке бити спасене од пропасти. Ова криза није тек једна од рутинских финансијских криза које се повремено догађају и које су се догодиле 1958. или 1973.

Ја бих рекао да је ово криза на крају једне епохе која је почела крајем 15. века у Европи и која сада долази до свог завршетка. Од тада сви ратови су проузроковани питањем тога да ли ће банкари пласирати своје зајмове и да ли ће ти дугови бити плаћени, и под којим условима.

И зашто ово зовем кризом епохе? Зато што јавни и приватни дугови земаља чланица НАТО савеза. а пре свега САД (моје родне земље), су достигли такве размере да они једноставно нису више физички, нису више у људској могућности да буду отплаћени.

Данашњи доларски систем је формиран 1944. године на конференцији у Бретон Вудсу у Њу Хемпширу. Тада је најмоћнија породица у САД, а рекао бих и у целом свету, породица Рокфелерових и њихова Чејс Менхетн банка, диктирала услове под којима ће бити формиран послератни финансијски систем, укључујући и битне институције као што су Међународни монетарни фонд и Светка банка.

У почетку је улога ММФ-а била да помогне америчким корпорацијама да добију послове и обезбеде кредитирање реконструкције Европе кроз програм који је био познат као Маршалов план. Банкарима са Вол стрита је, да би тај план био реализован, био потребан `хладни рат`. Јер, да `хладног рата` није било земље Западне Европе се не би понашале онако како су се понашале у протеклих шест деценија. А онда, крајем 1960, долар је почео да слаби у односу на злато, али су Дејвид Рокфелер и његови пријатељи `богови новца`, одлучили да не треба извршити девалвацију долара у односу на злато, што би био разуман и рационалан потез.

Уместо тога Дејвид Рокфелер је послао Пола Волкера, функционера његове Чејс Менхетн банке у Вашингтон да убеди Министарство финансија, Стејт департмент и Никсонову администрацију да треба напустити златну подлогу долара. У том тренутку Европске централне банке (француска, западно-немачка и друге) почеле су да траже злато за своје доларе. Али, пошто Федерална резерва није хтела да им даје злато у замену за доларе долар је колабирао, изгубио је 40% у односу на друге тадашње валуте у року од неколико месеци. Тада су Рокфелерови и друге моћне породице САД, САД која узгред буди речено није демократија већ олигархија, одлучили да предузму радикалне мере да би спасили долар и самим тим и своје профите.

Те моћне породице, Рокфелерови и остали, састали су се маја 1973. године у Шведској да би планирали спасавање долара кроз четвороструко повећање цена нафте, а детаљи о томе су у књизи у хрватском преводу „Стољеће рата“.

Када сам први пут дошао до поверљивих докумената о састанку групе Билдерберг у Шведској, маја 1973. године, у почетку сам помислио да ли су они били луди, зар нису били свесни да ће четвороструко већа цена нафте неминовно гурнути свет у дубоку рецесију. Али сам касније схватио да те псеудо-елите `не хају ни паре` за амерички народ и за америчку привреду, они их користе као своја средства и потом их се ослобађају као да су потрошен папир.

Јер, са четири пута већом ценом нафте банкари Вол стрита и нафташке компаније Велике Британије и САД, имале су одједном четири пута више долара под својом контролом него што су их имали пре Јом Кипур рата на Блиском истоку октобра 1973. године. Америчка привреда је гурнута у најдубљу рецесију од Велике депресије 1930-их. Али, није било проблема јер су олигарси имали `трустове мозгова` који су направили анализе са закључком да САД улази у постиндустријску еру.

engdal-2

И од почетка седамдесетих година прошлог века, од нафтне кризе 1973. па до краја осамдесетих година имали смо период невероватног раста сувереног дуга држава у Латинској Америци, Африци, Југославији, Пољској, код којих су пласирани долари које су банке добијале од повећања цена нафте.

Оно што људима није било јасно јесте да је та дужничка криза била свесна стратегија Вол стрита и Лондонског ситија да од дужника почне да преотима ресурсе у виду наплате а преко ММФ-а.

Крајем осамдесетих година банкари Вол стрита и Лондонског ситија почели су да у фокус своје пажње стављају бивши СССР и државе источне Европе, чланице совјетског блока. Онда је на сцену дошао ММФ и на власт је доведен њихов омиљени алкохоличар, фин човек у Москви, Борис Јељцин.

На сцени се појавио и Џорџ Сорош који је почео да купује водећа интелектуална имена источне Европе (Пољске, Мађарске, Југославије (Србије, Хрватске и осталих)) и Русије и који је истовремено припремао терен за пљачку тих земаља.

Године 1999. у Русији се појавила фракција утицајних људи који су схватили да тим путем неће остати ништа од суверенитета државе зване Руска Федерација и они су, кроз механизме карактеристичне за московску политичку сцену успели да доведу Путина на власт.

Управо у то време је НАТО, или боље речено САД, донео одлуку да бомбардује СРЈ, оно што је преостало од Југославије. Један од циљева је био да се уклони сваки отпор финансијској политици креираној у Вашингтону, а други циљ је био да се отвори Косово и Метохија за присуство значајне америчке војне базе Бондстил (Camp Bondsteel).

Поред свих својих грехова Милошевић тако нешто није хтео да дозволи. И зато је морао да оде. И Србија је морала да буде бомбардована.

Шира стратегија је била да се западне банке баце на черупање и пљачкање свега што је још вредело по Источној Европи, употребљавајући притом ММФ.

Али, кад је Путин дошао на власт, одједном Јегор Гајдар и остали `златни дечаци Харварда` више нису били при власти и поклонима… 2003. године се догодио, по мом мишљењу један од најзначајнијих догађаја протекле деценије, хапшење Михаила Ходорковског, шефа „Јукос“ нафташке компаније. Ходорковски је, радећи паралелно са Ротшилдима у Лондону, планирао да `купи` Руску думу како би усвојила законе о приватизацији енергетског сектора, такође је хтео да купи и положај председника Руске Федерације.

Западни водећи НАТО медији су напросто пошизели – какво право има председник Русије да врши суверену контролу над руским ресурсима!

Тада је иначе примљена Кина у СТО (Светску трговинску организацију) са намером пљачке Кине. Почели су да `негују` кинеске олигархе.

Али, све је то почело да се мења под утицајем финансијске кризе на Вол стриту 2007-2008. И одједном Кинеска централна банка више није била спремна да купује обвезнице америчке владе, којима би Американци финансирали ратове који би били `у корист кинеске штете` у Ираку или у Јужном Судану.

И од 2008. године водеће банке Вол стрита, важно је нагласити да је њих само седам или осам, Џеј Пи Морган Чејс (JPMorgan Chase), Сити груп (Citigroup), Бенк ов Америка (Bank of America), Голдман Сакс (Goldman Sachs), Морган Стенли (Morgan Stanley)… Оне су постале толико моћне због абдикације од одговорности од стране федералне владе да су њихови баланси далеко већи него бруто национални доходак појединих земаља.

И негде 2010. године, моћници попут Рокфелерових, Сороша и других, анализирали су ситуацију и схватили да су почели да губе моћ на разним фронтовима. И морамо им признати, иако лично приглупи, они имају довољно пара да унајме најмоћније умове данашњице да припреме њихове сценарије. Они су констатовали да губе моћ зато што њихови секундарни финансијски инструменти и њихове шеме са хипотекарним кредитима колабирају, зато су смислили да употребе своје друго оружје – војно.

И тако су децембра 2011. године лансирали нешто познато под именом „Арапско пролеће“. Усмерили су се на поједине арапске земље са намером промене режима и спровођења државних удара. Египат, Тунис, Либија, а онда су нишаном кренули ка Сирији. И сарађивали су са Саудијском Арабијом, УАР (Уједињеним Арапским Емиратима) и Катаром, и користили њихове паре.

Али се у пролеће 2012. године десило нешто што им није ишло у прилог – `проблематични` Владимир Путин је успео да се `умува` назад на положај председника. Онда су пробали да спроведу `обојену револуцију` против Путина, тиме што су `са ланца пустили Пуси Рајот` (Pussy Riot). Такође су `притисли дугме` за наводне лидере опозиције које финансира Национална фондација за демократију САД (NED). Али срећом, по мом мишљењу за читав свет, то није функционисало, Руси нису хтели `обојену револуцију`. А Путин је `подвукао црту` са Сиријом, рекао – нећете бомбардовати Сирију као Либију, ми смо направили грешку са Либијом, али је нећемо овога пута поновити.

И заглављена у Сиријском песку Пентагонова ратна машина је 2013. године своју пажњу уперила ка Украјини.

Предпостављам да је већини вас познато шта се догађа у Украјини, тамо од самог почетка па до дана данашњег кризом руководи Стејт Департмент и ЦИА, и кључна личност је подсекретар за европска питања Викторија Нуланд, иначе неоконзервативац par excellence. И ту су се бацили на Украјину са ослонцем на такозване неонацисте, ја мислим да нису довољно интелигентни да буду чак и неонацисти, реч је о обичним силеџијама и криминалцима Десног сектора. Они су решили да не понове грешку из 2004. године са `наранџастом револуцијом`, да овог пута ескалирају насиље до тачке када ће Путин бити принуђен да војно интервенише да би заштитио Русе у источном делу земље.

После анексије Крима, која је наглашавам – спроведена после референдума, западни планери су рачунали да ће Путин бити испровоциран да интервенише у зашити житеља Донбаса. Није се то десило, јер Путин није идиот као они у Вашингтону који такве планове састављају.

Онда су прибегли санкцијама као са Ираном и Сиријом. И у америчком Министарству финансија, Департман трезора, постоји од септембра 2001. (после напада 11. септембра), посебно одељење које се искључиво бави тиме како нанети највећу могућу штету земљама против којих се спроводе санкције тако што ће се ударити на њихове банке, на њихове финансијске везе са спољним светом, на кључне корпорације и појединце.

Онда су почели кампању лажи и дезинформација, и притисака на Европску унију да се придружи санкцијама. То је укључивало и огроман притисак, почев од лета ове године, на Бугарску да блокира Јужни ток.

А онда је Путин почео да узвраћа на начин који творци санкција нису очекивали, почео је да успоставља блиске везе са Кином, Бразилом, Јужном Африком и да закључује гигантске уговоре о енергетској сарадњи са Кинезима. И коначно је, после ексалације западних санкција Русија узвратила ембаргом на увоз прехрамбених производа из Европске уније и других земаља које врше санкције.

И кад сам чуо за ту вест написао сам да је ово потенцијално најбоља могућа вест за Русију, да почне да развија сопствени прехрамбени сектор који не би био заснован на ГМ-сортама (генетски модификованим сортама), нити на индустријској преради.

И са приближавањем Русије, и то на начин и у мери невиђеној још од пре комунистичких времена, планери у Вашингтону су решили да је дошао тренутак да се Кина казни и онда су покренули такозвану `револуцију кишобрана` у Хонг Конгу.

А у Сирији, где им је бомбардовање било осујећено руском дипломатском иницијативом прошле године, они су `пустили с ланца` творевину познату под именом „Исламска држава“ (Islamic State of Iraq and Syria – ISIS или Islamic State of Iraq and the Levant – ISIL). Борци ИСИС-а су обучавани у тајним НАТО базама у Турској и Јордану током протекле две године. Они су директна последица посла који је генерал Дејвид Петреус обавио у Ираку у наводном смиривању сунитско-шиитског сукоба. Новац за обуку је дошао из Катара, државе која је продужена рука Вашингтона. А и израелски МОСАД је дубоко умешан у пројекат „Исламске државе“.

Али, чуди ме неспособност тих људи који прво покрену једну кризу на Блиском истоку па им она не испадне како су они планирали, покрену другу у Украјини, па кад им и тамо не иде како желе они се окрену против Кине, па се онда врате на Блиски исток и истовремено покушавају да направе панику око једне лажне епидемије која се тиче ЕБОЛА вируса, који је развијан у лабораторијама Пентагона већ три деценије.

И сви они, Рокфелерови, Ротшилдови, Сорошеви, који нити знају за љубав нити је поседују, заправо воде рат против људске интелигенције која је већа данас него што је била пре 150 или 200 година. И сва софистицирана оружја која олигарси поседују и користе, кибернетска оружја, шпијунирање, дронови који сада лете изнад америчких градова а који широм света убијају невине људе, паника због еболе, птичијег грипа, свињског грипа, све се у крајњој линији своди само на једну реч – страх. Али има једна реч која ме мотивише да дођем овамо и на разне друге тачке света, реч које се они ужасно плаше. Страх није ништа друго него одсуство љубави.

И зато желим да завршим са признањем овом народу, Србима који су толико пропатили, не само последњих деценија, већ и последњих петсто година, јер су одбили да поклекну пред тим страхом, који је нажалост захватио и многе моје америчке суграђане.

И једини начин да се супроставимо и босанским џихадистима и Хрватима који су толико зла Србима нанели јесте управо кроз ослобађање од тог страха а најјаче оружје против њега јесте љубав.

engdal-4

***

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

ПИТАЊЕ: Ваш коментар на руску Резолуцију против фашизма у ГС ОУН?

ОДГОВОР: Апсолутно разумна резолуција, само погледајте земље које су гласале против ње.

ПИТАЊЕ: Ваше предвиђање о томе како ће се завршити и колико дуго ће трајати рат Америке и Русије?

ОДГОВОР: Две недеље. Немојмо имати илузија, велики је проблем са којим се суочава Путин, око њега је присутна једна пета колона коју су систематски стављали на положаје ЦИА, Светска банка, Департман америчког трезора и други. И питао сам многе моје руске контакте, нисам још добио прави одговор да ли је Медведев издајник или је напросто наивац и будала. Али, многи министри у његовом кабинету не поступају у складу са руским националним интересима, укључујући и првог заменика премијера – који је студирао на Дјук универзитету (Duke University) и који је миљеник и протеже* (ужива посебну заштиту и промоцију одређене особе) Јегора Гајдара, као и садашњег директора Руске централне банке Елвире Набиулине, – а који било из наивности или из своје намере следи принципе западног банкарског система.

Ерупција је у рату, и мислим да Путин и неки око њега сагледавају чињеницу да је реч о рату цивилизација. Пада ми у очи да су протеклих година три нације дошле на удар са намером њиховог уништења: Грчка у Еврокризи, Србија и Русија. А вама препуштам да закључите шта имају заједничко…

ПИТАЊЕ: Каква су Ваша предвиђања око завршетка глобалне светске финансијске кризе, како ће се завршити?

ОДГОВОР: Или ће у Америци доћи до револуције или ће банке, које су требале да буду национализоване 2007. бити напокон национализоване, или ће дугови тих банака уништити оно што је остало од САД. Ништа не функционише за те моћне олигархе како би они желели и то их доводи у стање панике. Пре четврт-века било је довољно да се покрене рат у Југославији и да се земља распарча, једна криза. Али сада морају да изазивају кризе широм света јер читав свет почиње да сагледава природу игре. Погледајте само располућеност владе Ангеле Меркел где министар спољних послова и водећи привредници желе споразумевање и сарадњу са Русијом, али саветници Меркелове из Хришћанско-демократске уније (CDU) и из њеног баварског еквивалента Хришћанско-социјалне уније (CSU) припадници црног крила католичке хијерархије, желе рат са Русијом који Ватикан прижељкује већ хиљаду година.

Али, не заборавимо ни Европску унију, једну умирућу конструкцију, њена економија умире, њене популације умиру, и она нема будућност, и седамдесет година већ везују своју будућност за будућност САД. А Америка данас је – умирућа економија и умирућа култура. Једино место на свету где имате динамику, где имате раст, где имате енергију, где имате снагу – то је Евроазија.

Видимо то на примеру Шангајске организације – Кине, Русије и централно-азијских економија, а пет земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република) су основале заједничку банку за развој са капиталом од сто милијарди долара која треба да прерасте у супарника ММФ-у. Русија, Кина и њихови трговински партнери почињу да обрачунавају међусобне трансакције, не више у доларима већ у сопственим валутама. Као што је недавно написао Пол Крејг Робертс, бивши подсекретар за финансије у Регановој администрацији, државе које и даље користе амерички долар за обрачунавање међусобних трговинских трансакција – врше економско самоубиство. Једини начин да се спасу јесте да обрачунавају све у сопственим валутама.

***

И, ма колико то изгледало мало вероватно у овом тренутку, мислим да смо сада у једном од најдинамичнијих тренутака људске историје, када напокон изгледа могуће да људи почну да се понашају једни према другима – људски. И као што рекох на почетку уводног излагања, могућност постоји да љубав замени страх. И не говорим о љубави коју нам сервира Холивуд са Анђелином и Бредом, већ о налажењу нечег драгоценог у сваком људском бићу које је Бог створио. Верујем да волимо и поштујемо оно што је лепо и добро у сваком од нас и ако своју енергију фокусирамо на то онда смо недодирљиви. То знам из личног искуства.

engdal-3

***

ПИТАЊЕ Александар Вељић: Да ли злотвори у Вашингтону и Лондону имају планове за даље распарчавање моје Отаџбине Србије и даљи геноцид над мојим српским народом?

ОДГОВОР: Ти злотвори су као „птица тркачица“ која се толико залети да од стене пада у провалију и даље трчи. Они ће наставити са уништењем, и они једино што знају да раде јесте да шаљу некакве изасланике са новим условима и новим захтевима у Србију. И као прво потребно је спознати чињеницу да ствари стоје управо тако, а тек онда можете да размишљате како да своју енергију преусмерите на неку другу страну. Немојте им дати енергију тако што ћете им се са страхопоштовањем дивити или што ћете их се плашити.

Студирао сам на једном тзв. елитном универзитету, у Принстону за који сам добио стипендију, по први пут сам изблиза срео људе попут Принца Фејсала који је касније био саудијски министар спољних послова, или породица Фајерстон (Firestone)`аутомобилских гума`, Дјупон (DuPont), то су деца олигархије…

И оно што сам тек касније схватио јесте да оно што их чини другачијим од других људи, јесте да они немају ни трунке љубави за цео свој живот. И зато им је потребна људска жртва паљеница, и зато им је потребна дечија крв. Зато све те водеће породице западне олигархије већ од приближно 1911. живе управо у том циљу. Али, ако их назовете злим онда им дајете моћ, они то воле. Ричард Перл је имао надимак „принц таме“, а он је био водећи планер Ирачког рата под Бушом и Чејнијем, он је у једном интервјуу рекао – `обожавам кад ме зову принц таме, то ми даје моћ`. Не треба да поштујемо њихову таму.

Они су најмизерније креатуре које ходају овим светом. Они су узгајани као што се пси узгајају. Од тренутка када један Рокфелер или Ротшилд изађе из мајчине утробе он више са том мајком контакта нема. Они су образовани и обучавани да буду без љубави, да буду `навучени` на моћ. Њима је место у једној доброј психијатријској болници а не у владавини светом.

Прво ПИТАЊЕ Биљана Диковић: Молим Вас да дате Ваш коментар, укратко, окретање Турске као америчког партнера савезу са Русијом?

ОДГОВОР: Турску сам посетио много пута и четири моја наслова су преведена на турски језик. Процењујем да је председник Ердоган тренутно ангажован у борби на живот и смрт са имамом Фетулахом Гуленом, агентом ЦИА-е који контролише у Турској већину медија. Ердоган је свестан да је Гулен ангажован сада против њега зато што је ЦИА вазда била решена да се окоми против њега уколико се не понаша у складу са очекивањима. Оно што је добро за Ердогана је да је он способан на политичко преживљавање и када схвати да неко жели политички да га уништи он чини све што може да уништи оног ко има такву намеру. Оно што не ваља са Ердоганом је да је политички преживљавач који нема дугорочну темељну моралну стратегију за будућност Турске.

Да сам на његовом месту, независно од религије, ја бих оберучке прихватио Путинову енергетску понуду као део стратегије да се Турска придружи Шангајској групи. Пре две недеље на састанку Ердогана и Путина мислим да је направљен само први корак у том правцу, а како ће се развити то ћемо видети.

Друго ПИТАЊЕ Биљана Диковић: Која је Ваша порука свима у Србији, првенствено мајкама, о ГМО, вакцинама и хемијском запрашивању са неба?

ОДГОВОР: Оставићу кемтрејлс по страни зато што се не осећам довољно компетентним да дам озбиљан одговор.

А што се ГМО тиче, то разматрам детаље у овој књизи која ће се можда једног дана појавити на српском. ГМО је пројекат еугеничара да докрајче људску расу. Нема ничег у било ком облику или форми у вези са ГМО (генетски модификованим организмима). Животиње које храните таквим производима постају стерилне, ако српске мајке желе да постану стерилне онда нека се хране тиме. Постоји разлог зашто влада САД третира ГМО као оружје и присиљава владе широм света да га прихвате. Америчка влада забрањује независним агенцијама да тестирају безбедност и здравствене последице Генетски Модификованих производа. Недавно је група невладиних организација (НВО) написала отворено писмо народу Велике Британије упозоравајући их, на основу америчког искуства протеклих двадесет година, колико је смртоносна Генетски Модификована храна. Нема апсолутно ничег позитивног у томе.

Што се ВАКЦИНАЦИЈА тиче ја сам екстремиста, ја мислим да све вакцине треба ставити ван закона и исте повући.

Ја сам у неколико наврата мислио да почнем да пишем књигу о томе, али зашто бих кад имамо дело Луја Пастера који је утемељио савремену теорију вакцина. По његовом тестаменту његове белешке требале су да остану под ембаргом сто година, и деведесетих су после сто година отворене у Паризу, учињене доступне јавности. И један Принстонски историчар науке је Пастерове белешке проучавао страницу по страницу, у којима је Пастер признао да су његови научни докази о ефикасности вакцина били засновани на фалсификованим подацима. Он је лагао.

Двадесетих година Рокфелерова фондација нафташким новцем учинила је нешто заиста неуобичајено што ме фасцинира већ тридесет година. Они су своје паре употребили за реорганизацију америчког здравственог система, они су инвестирали у фармацеутске компаније које праве вакцине. Они су истиснули и делегитимисали природну медицину и хомеопатију. И они нису притискали владу да изгласа федерални закон о обавезним вакцинама, већ су државу по државу, и град по град приволели да изгласају локалне законе по којима ниједно дете не може да се упише у државну школу ако није вакцинисано.

Ако погледате графикон броја вакцинисане деце у добу од три до пет година 1981. године, још се могло избројати на прстима једне руке колико је различитих вакцина дете тада добијало. А било је малтене незамисливо давати вакцину беби непосредно после рођења. До 2011. године број вакцина које дете добија до треће или четврте године живота порастао је четири или пет пута, а америчка влада препоручује да процес вакцинисања почне у првом месецу после рођења детета. По мом мишљењу то је легализација убистава те деце. И можете да пратите број случајева аутизма међу америчком децом у протеклих тридесет година, уз пораст броја вакцина и све ранији узраст у коме се оне дају. И то није зато што се променила генетска структура америчког становништва, нешто се променило у њиховом окружењу и битна корелација у том смислу је број вакцина. Вакцина осмогодишњих девојчица против рака грлића материце, вакцинације жена у Африци (Кенији) и Централној Америци против тетануса, то су све прорачуната оружја еугеничара.

Сва деца мојих пријатеља, који их никад нису вакцинисали, су жива и здрава.

Полио (дечја парализа) није окончан педесетих година због вакцинисања јер група симтома позната под заједничким називом полиомијелитис* (дечја парализа), већ је доживела радикални пад 1954. године када је почело вакцинисање, а Рокфелерова фондација је била врло активна у пропагирању вакцина против полија.

www.williamengdahl.com

http://en.wikipedia.org/wiki/F._William_Engdahl

НАПОМЕНА: више о Енгдалу можете прочитати у тексту разговора који је са њим урадила наш члан редакције Биљана Ђоровић… Вилијам Енгдал: Фолс флег операција и седлање Тројанског коња НАТО

viliam-engdal-i-biljana-dik

за ФБР са лица места извештај Биљана Диковић

(ФБ Репортер, 15. 12. 2014)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Sw



Categories: Преносимо

4 replies

  1. Објављивање оваквих бесмислица о вакцинацији, специјалност ФБ репортера, баца сјенку на читав Ендгалов приступ. То је као што је извјесни „стучњак за преживљавање трећег свјетског рата, Џ. Скоузел објавио у интервју „Печату“ да су „вакцине главни метод за производњу и ширење болести“. Не смијемо, са елементарном историјском свијешћу и медицинском писменошћу да вјерујемо и доприносимо ширењу таквих глупости.

  2. @Александар Живковић
    Мада сам се зарекао да ћу неко време апстинирати од коментарисања на Стању, ова Ваша опаска о вакцинама ме је понукала да изнесем сопствено искуство са њима:
    Моји двогодишњи унучићи, близанци, су пред одлазак у обданиште морали бити вакцинисани!
    Вакцину сам на препоруку педијатра лично купио у приватној апотеци (“јер домаћа, са Торлака, боли кад се даје“) за поприличну своту новца уз обавезно питање фармацеута, који ме педијатар шаље (претпостављам због провизије дотичног педијатра)!
    Следећег дана су дечица заглавила болницу у Тиршовој:
    – дечачић је услед нагле дијареје и повраћања доживео фрас због губитка течности и електролита (шећер му је пао на 1) и једва су га реанимирали;
    – девојчица је нагло добила температуру од 40 степени, која није спадала два дана;
    Урађене анализе код оба детета су показивале да нема бактеријске инфекције!
    Деца су после четири дана отпуштена без дијагнозе!
    Лекари су лаконски рекли: “кроз организам им је протрчао неки вирус“!
    Питам Вас, као лекара: да ли је тај вирус био “спакован“ у скупу инострану вакцину, коју нам, мотивисани провизијом, тако топло препоручују наши педијатри удружени у заједнички злочиначки подухват против наше деце!!!!

  3. @ Мирослав Анђелковић
    Драги господине, покренули сте право питање: зашто се Торлак стално уништава, откуда педијатрима, претпостављам и самим имунизованим Торлаковим вакцинама, идеја да „оне боле“ за разлику од увозних, даље, ја бих додао: зашто се хапси директор Торлака послије сваке смјене власти и ко контролише ове вакцине „што не боле“. Очигледно је да се Торлак систематски уништава, а да при том 95% медија систематски пише против вакцинације као такве, а скоро нико о Торлаку.
    Са друге стране, по Батутовим подацима више од 95% дјеце у Србији обухваћено је програмом обавезне вакцинације (имунизације):
    http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/imunizacija2013.pdf
    Дакле од заразних болести које се сузбијају вакцинисањем у дечјем узрасту смо заштићени. Много већи проблем антивакцинацијска кампања ствара међу старом, хронично обољелом популацијом, која не прима заштиту од сезонског грипа и због тога се масовно разбољева, често са леталним исходом, а на радост Пензионог фонда.
    Питам се да ли ова антиимунизацијска кампања која се представља као нека борба за ослобођење, унапријед рачуна на тај исход.
    Што се тиче, случаја Ваших унука-близанаца, жао ми је што га нијесте пријавили надлежној здравственој инспекцији, мада вјерујем да бисте доживјели више непријатности Ви, него кривци за њихову болест и стрес, утолико опаснији што је био пред пријем у обданиште, који је већ сам по себи довољно стресоген.
    Хвала Вам што сте подијелили ово непријатно искуство.

  4. Cijenim Engdala, ali i pretjeruje. Priča sa vakcinama nije crno-bijela. Kada smo mi bili djeca bilo je malo obveznih vakcina i sve su odigrale veliku ulogu. To jednostvano činjenica koju je teško oboriti. Danas ih ima 5x više i tu nešto „ne štima“. Ne treba trpati sve u isti koš.
    „И једини начин да се супроставимо и босанским џихадистима и Хрватима који су толико зла Србима нанели јесте управо кроз ослобађање од тог страха а најјаче оружје против њега јесте љубав.“
    Ja kao Hrvat ne negiram odgovornost naroda kome pripadam za sve ono za što je odgovoran ali ovo mi liči na ono „bad guys good guys“, čini mi se jedno obično podilaženje domaćinima. Neka svako uzmme svoj dio krivnje.

Оставите коментар