Први канал руске телевизије: Запад у Београду спрема нови „Пети октобар” који ће подметнути и Србима и Русији?

Први канал руске државне телевизије о социјалним немирима у Србији и могућој „мајданизацији“ ситуације

Ко захтева да се руски хуманитарни центар не отвори на југу Србије?

rtv-1

Ирада Зејналова, водитељ: Ми ћемо поћи другим путем.

Други заокрет Русије на Исток још једном је потврдио њену одлучност да у данашњој ситуацији одустане од пројекта Јужни ток – нафта и гас иду на другу страну.

Представници ЕУ који су се окупили ове недеље, разматрали су шта даље и одакле у перспективи набављати гас. Москву нису позвали на тај састанак – сви разговори су били искључиво за унутрашњу, европску употребу.

Његов исход био је: оштро напомињање Бугарској и Мађарској – не заборављајте на европске вредности. И мекше према Србији која још није ступила у ЕУ – Београд правно није у обавези да подржи антируске санкције. Али, обавезан је да још једном поразмисли ако се спрема у европску породицу.

Ирада Зејналова

Ирада Зејналова

Западни политиколози већ граде теорију завере – наводно, на Балкану, Русија може да удари по Европи њеним пендреком. Као што су Европљани некада, доследно показивали балканским земљама колико је добро друговање са њима.

Узгред, и немачке новине пишу да Русија традиционално потписује споразуме и тргује са Србијом и подржава Београд не признајући Косово.

А ово је одломак из извештаја немачког Министарства иностраних послова: „Руске инвестиције су побољшале перспективе региона који је у значајној мери страдао од НАТО бомбардовања”.

Мој колега Јевгениј Баранов отпутовао је у Србију да би разумео: ко се, у суштини, и у шта толико меша и зашто ЕУ захтева да се не отвори руски хуманитарни центар на југу Србије.

(На шпици пише: У сусрет новим свргавањима)

Баранов: До почетка украјинске кризе, ни она ни цео Балкан нису били приоритет Запада. У ЕУ и САД руско присуство нису доживљавали као претњу својим интересима.

Сматрали су да се, након уништења Југославије, цео регион већ ионако налази под њиховом потпуном војном, политичком и економском контролом. Сад се испоставља да остаци земље коју су они уништили, која из најразличитијих разлога није ушла у ЕУ и није увучена у НАТО, макар формално, има могућност да води независну спољну политику, што је потпуно недопустиво.

Прва у тој тучи нашла се православна Србија која је, за разлику од многих овде, повезана са Русијом не само меркантилним интересима, већ и чврстим духовним и историјским везама.

Погледајте, зар вас ово ни на шта не подсећа? Не, то није Кијев пре годину дана, то је Београд 2008. године у време када је Србија потписала споразум о асоцијацији са Европском унијом и фактички изгубила Косово које је тада прогласило независност.

У судбини модерне Украјине и Србије генерално има много заједничког.

Ако су се пре годину дана, прогнозе о неминовном рату у Украјини, у случају успеха државног удара у Кијеву, давале на основу трагичне историје уништења Југославије, онда сада, када су се прогнозе, на жалост оствариле, Москва будно прати како ће се развијати ситуација у малој Србији која је одлучно одустала да се придружи санкцијама против Русије.

rtv-sergej

Сергеј Железњак

„Сматрамо да су веома опасне изјаве које долазе из ЕУ о могућој новој кризи на Балкану. У вези са тим, сматрамо да је крајње опасно повећано коришћење технологија „обојених револуција” које су већ искоришћене у Украјини и њихова примена на земље које се традиционално налазе у изузетно пријатељским односима са Русијом” – истиче заменик председника Државне Думе РФ Сергеј Железњак.

У време великих успеха Русије на Балкану, у светлу испровоцираног таласа антируског расположења у остатку Европе – није могла да не разбесни наше западне партнере.

Посебну љутњу изазвали су октобарска посета председника Путина Београду и пријем који му је тада приређен.

Војна парада и заједнички војни маневри са Русима у земљи коју Американци сматрају својим законитим војним трофејом.

Истовремено, у суседној Босни, у Републици Српској, упркос свим напорима Запада поново је за председника избран Милорад Додик који се отворено залаже са савез са Русијом.

Осим тога, одржана је тријумфална светска премијера филма Никите Михалкова у Београду, патријарх Кирил је освештао споменик Николају Другом који је установљен у српској престоници одмах преко пута Председништва државе — сав овај празник непокорности постао је исувише болан да би остао без одговора.

rtv-parovic

Мирослав Паровић

У студију једне од централних српских телевизија у директном преносу спор воде два човека. Један – лидер патриотског покрета „Трећа Србија” Мирослав Паровић. Други – Срђа Поповић – оснивач светски познатог „Центра за примењене ненасилне акције и стратегије”, скраћено КАНВАС.

Ову организацију основали су они који су пре 14 година у Београду оборили Милошевића, а онда учествовали и у свим обојеним револуцијама – од Грузије до Египта.

Овога пута Канвас оптужују за припрему операције за дестабилизацију саме Србије.

Срђа Поповић демантује све оптужбе и назива их глупошћу и следеће дебате овим поводом заказује на суду.

Већ следећег дана у Новом Саду – другом по величини граду у земљи, на улице излазе људи који од власти траже да буду будне и не дозволе провокације које могу ударити по руско-српским односима.

rtv-srdja

Срђа Поповић 

„Управо у том контексту, сматрамо да су то, по свој прилици, наручене антируске акције које се у задње време одржавају по Србији. У њима учествују они који траже да се српским грађанима надокнади штета коју су претрпели од приватизације српске нафтне компаније НИС, а чији контролни пакет акција припада руском Газпрому.

Након што је објављено да је заустављен пројекат Јужни ток, а што је лоша вест за Србију, ови захтеви су постали екстремнији. Њихов циљ је да, на крају крајева, дају повод антируским снагама да од власти затраже раскидање енергетског споразума са Москвом и придруживање санкцијама против Русије” – сматра лидер покрета Трећа Србија Мирослав Паровић.

Прва обојена револуција у историји догодила се управо овде у српској престоници сада већ далеке 2000. године. Управо су одавде технологије тзв. ненасилних револуција за свргавање неповољних режима за Запад пренете у Украјину, што је подразумевало заједничку даљу судбину ове две земље.

И у једној и у другој земљи, отворене западњаке, који су на власт дошли после државног удара, сменили су они који су добили гласове бирача обећавајући заокрет на Исток.

И у једној и у другој земљи та обећања нису испуњена.

Постепено одустајање од властитог суверенитета у корист Запада, што у Украјини, што у Србији, одигравали су се под паролом да земље треба да буду неки мост између Русије и Европе.

Испоставило се са је Украјина била прва којој је Запад, изгубивши стрпљење, понудио судбински избор: или-или. Резултат је познат. Сада се чини да је поново ред на Србију.

rtv-toma

Томислав Николић 

„Свих последњих година Србија је мирно решавала своје унутрашње проблеме – изборима. Власти су увек знале да нешто није у реду. Код нас ни једна влада није издржала цео мандат. Увек смо имали ванредне изборе и тек након њих добијали нову власт. И сада – ако ситуација у земљи буде лоша, пре свега ту, наравно, имам у виду социјалне немире – рачунам на изборе на свим нивоима власти” – истиче председник Србије Томислав Николић.

Међутим, избори у таквој ситуацији могу да буду пре повод за дестабилизацију него панацеја за немире.

У мери како буде расла напетост у односима између Русије и Европске уније, притисци на српске власти са захтевом да одустану од сарадње са Москвом и придруже се санкцијама – само ће расти. При том на Западу одлично знају да осиромашене Србе, који су прошли искуство завођења вишегодишњим и узалудним европским санкцијама, на Евромајдан нећеш подићи. И ево, из Хашког затвора потпуно неочекивано излази лидер српских радикала Војислав Шешељ, који је из решетака провео готово 12 година без пресуде и који више није рачунао на ослобађање.

Није прошло ни недељу дана а на главном тргу српске престонице окупило се 30.000 људи којима је Шешељ саопштио да власти воде издајничку западну политику и позвао на смену режима у случају ако се Србија придружи санкцијама против Русије.

rtv-seselj

Војислав Шешељ

„Ризици су велики! Али, још већи ризик је ако останете пасивни и не борите се. Ми ћемо се борити и бићемо свесни свих опасности које нас вребају. Ја не могу бити инструмент у рукама Американаца или било које друге западне силе. Тако је и са Русима, ја нисам инструмент ни у руским рукама. Ја водим српску политику која је отворено проруска, што не значи да ме Руси држе на вези и говоре шта да радим, а шта не!” – каже лидер Српске радикалне партије Војислав Шешељ.

Мало ко у Србији сумња у искреност овог човека. Међутим, у моменту када само две недеље након ослобађања, Хашки трибунал тражи да се Шешељ који је оболео од рака врати у затвор, у Београду су почели да говоре да Запад старог политичара уводи у игру које он није ни свестан.

Његов повратак иза решетака могућ је само ако га ухапсе српске власти што би народ одмах доживео не само као изравнавање рачуна са политичким противником, већ и као жељу да се ослободе нежељеног сведока.

Јер, и председник и премијер Србије су, као некадашњи најближи сарадници Шешеља у радикалној странци, направили каријере док је он био у заточеништву због некада заједничких убеђења. Сада када је социјална напетост велика, најважније је пронаћи довољан емоционални повод и извести људе на улицу. А нејединствена опозиција која разуме сложеност ситуације, не жури са протестима.

„Видели смо шта се сасвим недавно догодило са Украјином, чим је само покушала да промени или одложи намењени јој западни курс. Мислим да је и овде могућ такав сценарио. Али, морам да вам кажем да моја партија, која се налази у опозицији садашњој влади, неће учествовати у њеној дестабилизацији ако иза тога буду стајале западне амбасаде и партије у њиховој служби” – истиче председник Демократске партије Србије Санда Рашковић-Ивић.

rtv-sanda

Санда Рашковић-Ивић

Младен Обрадовић — један је од лидера забрањеног десничарског омладинског покрета „Српски образ”.

Он је у октобру 2010. шест месеци био у затвору због организовања нереда и учешћа у погромима који су током одржавања геј параде захватили Београд. Пола године за нешто није ни могао да учини јер је пре почетка тих догађаја већ неколико сати био ухапшен!

Он тврди да је шема увек иста. Када затреба, међу демонстрантима се појављују снажни млади људи са фантомкама који почињу тучу са полицијом, ломе све што им се нађе на путу, а онда изненада нестају.

Тако је било и 2008. године када је требало скренути пажњу светске јавности са готово милионског митинга против проглашења независности Косова, тако је било и тог, по њега, несрећног дана у октобру 2010. године.

„Мислим да су и влада и сви ти амерички и европски политичари веома заинтересовани да Србија прекине све своје везе са Русијом и да коначно постанемо колонија Запада и земаља НАТО. И ако мисле да је то могуће, да је начин остварења могућ и путем нереда у Београду и другим градовима Србије, мислим да ће они покушати да то изведу под било којом паролом” – сматра активиста покрета „Српски Образ” Младен Обрадовић.

rtv-mladen

Младен Обрадовић

У насталој ситуацији, сценарио о коме говори Младен, потпуно је могућ.

Србију гуше новим политичким и економским условима за пријем у Европску унију, унаточ томе што сви виде да је то химера.

Земљу очекују социјални протести. У последње време све уличне акције се одржавају уз руска знамења — чији је симбол за Србе разумљива алтернатива.

Убацивање бојовника у мирне колоне са нашом (руском  -прим. прев.) тробојком и улично насиље које ће представити као покушај свргавања власти, омогућиће да се истовремено реше два задатка.

Да српске власти већ једном добију коначну шансу да се без освртања на бираче определе. А да Запад, добијајући потпуну контролу над регионом, може ствари да представи као покушај Русије да се реваншира за изгубљено у Кијеву.

(емитовано у централној информативно-аналитичкој емисији Васкресное времја)

Оригинални прилог можете погледати на линку:

http://www.1tv.ru/news/polit/273874

(Факти, 15. 12. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2RJ



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Руски центар саботирају судије Уставног суда и Радош Љушић.

Оставите коментар