Александар Јовановић: The Saker Српски одлетео, па, па

ss-face-240Преносимо текст Александра Јовановића, досадашњег „шефа и продуцента“ редакције блога „The Saker Српски“ (Степски соко на српском). Разлози за објављивање оваквог, рекло би се интерног, текста можда нису видљиви, нити превише разумљиви на самом почетку – али биће јаснији када прочитате (и) коментар који је сам г. Јовановић дописао испод свог текста.

Александар Јовановић: The Saker Српски одлетео, па, па

Поштовани читаоци и сарадници,

обавештавамо вас о прекиду наше сарадње са блогом „The Saker Српски“. Одлуку је практично донео The Saker / Степски соко затраживши од потписника ових редова да се „повуче са места шефа тима“ – редакције блога „The Saker Српски“.  Из редакције су одмах изашла још четири члана, до даљег је остао један, Дамир Мариновић, са којим до сада нисмо успели да успоставимо контакт. Како је „Ћирилизовано“ (са српске стране) и основало тај блог на предлог Степског сокола, престанак наше сарадње, Александра Јовановића и Милорада Ђошића, у суштини значи и гашење блога „The Saker Српски“, без обзира што је технички „кључ“ блога у рукама Степског, односно техничког реализатора система блогова Степског, француске редакције.

cir-aj

Разлози смене и гашења су типично српска, а како испаде, и руска прича. Један српски аутор, који је иначе пре пола године предложио Степском соколу да он води српску верзију, пре неколико дана је – добронамерно, наравно, али заобилазећи А.Ј. и српску редакцију, запитао Степског (како ми је овај, отприлике, описао контакт)  – зашто Јовановић до сада није превео тај дивни текст о Јужном току који сте и ви пренели на енглеском, па ако неће ни сад ( нисам хтео, мада је Степски питао – јер на ту тему сам већ био објавио четири текста које сам сам и превео), ево ја ћу, а Ви са Јовановићем видите … Што је наш руски (анонимни) пријатељ и учинио и што, природно, није изашло на добро. У најкраћем, агресиван тон и исказано неповерење према њему с моје стране – по доживљају Степског, а по мени јасно изнешен став да је недопустиво радити иза леђа шефа редакције и то са особом са „задњим намерама“, и схватање да се поверење не захтева, већ стиче – завршило је како је завршило.

Али, није крај. Према разумевању својине Степског, све што је „за њега“ урађено је у јавном домену и, како је и он своје текстове тамо сместио, с тиме се, преводима и текстовима, може располагати према нахођењу, у овом случају његовом. Дакле, уз блог који остаје његов и коме ће, каже, наћи другу поставу, остају му и преводи (скоро стопостотно производ „Ћирилизовано“ тј. долепотписаног), без обзира што ни „Ћирилисано“, ни ja као аутор превода свој производ никада нисмо огласили за „public domain“, дакле задржали смо „интелектуалну својину“ и права која из тога проистичу. Е, како ће то завршити, видећемо.

„Ћирилизовано“ никога неће судски гонити због онога што заиста стварамо због општег добра. Али, тај рад захтева време, рад и стручност – што има своју цену и када се бесплатно даје, као што „Ћирилизовано“ и чини, а то је да се призводи „Ћирилизовано“ могу слободно користити уколико су испуњени следећи услови, уколико је:

  • наведена интернет адреса оригиналног (непреведеног текста);
  • наведена интернет адреса преведеног текста на блогу „Ћирилизовано“;
  • наведено име аутора (ако је потписан):
  • наведено име преводиоца или преводилачког сервиса (Ћирилизовано).

При чему „Ћирилизовано“ задржава право да трећем лицу ускрати  коришћење својих производа, пре свега због исказаног непоштовања горњих услова, али и других видова пословне некоректности, као што је преношење плагираних превода или, као у случају Степског сокола, непримерено понашање према сарадницима, њиховом раду и преслободно схватање приватне својине, макар то било и „интелектуално власништво“.

Дакле, тужити нећемо, неовлашћена својатања и некоректна преношења ћемо само објављивати. До сада их је било преко стотину, што смо покушали да решимо интерно и не затрпавајући још и нашим проблемима читаоце којима је и својих проблема превише, али како су крађе, прекрађе и најновија злоупотреба превршиле сваку меру … нека се бар зна.

На крају, али уствари најважније, „Ћирилизовано“ наставља путем снабдевања српских медија преводима, повремено ауторским текстовима и свиме што успе да створи, прикупи или организује а што је везано за српско писмо. За то ћемо сада имати више времена. Али и одлучности у погледу поштовања туђег рада и интелектуалне својине, јер је то једини начин да нечега вредног и од мајстора створеног буде више, да српски тзв. родољубиви медији не буду углавном дилетантизам, исеци-налепи, плагијаризам и надриуредниковање  – што родољубље није, већ управо супротно, допринос растакању српског духа и културе.

За Ћирилизовано: Александар Јовановић

(Ћирилизовано, 12. 12. 2014)

Коментари на текст:

Анониман

Ma tačno sam znao posle vesti o „Južnom toku“ da će negde da pukne! Šteta, srpski blog je bio kvalitetan, onaj citat Majkl Ledena o „kreativnoj destrukciji“ sam pronašao na srpskom Sejkeru i izdelio ga intelektualnoj eliti po Beogradu, eksplozivna stvar je u pitanju. 

Александар Јовановић

Укидање Јужног тока је био важан тренутак, али није догађај као такав уништио The Saker Српски, већ се учинио згодан господину Стефану Каргановићу, да опет своје услуге понуди Степском. Ради се о овом тексту, тј. преводу: Александер Меркурис: Значај отказивања „Јужног тока“ | Стање ствари

Наравно, и чланак и превод су одлични, али ако погледате датум његовог изласка и колико је текстова до тада све било на тему Јужног тока објављено на српском блогу Степског, видећете да … па треба имати и неке мере, без обзира на важност теме. Не мање важно, јасан ми је био и мотив Каргановића зашто је заобишао српску редакцију: неколико месеци пре оснивања The Saker Српски понудио је Степском да он оснује и води српску редакцију, очигледно се не предаје, а такав вид и ниво сарадње преко је потребан и Н. Малићу и А. Лазићу, дакле тројици сувласника сајта Стања ствари. Добро, то је њихов допринос појави познатој као „српска посла“, али нисам хтео да пређем преко тога што је Степски уопште пристао да са Каргановићем контактира на такав начин, иза леђа српске редакције; реаговао сам оштро, „гуруу“ се то није допало, другим члановима редакције његов поступак … одлете блог.

Дакле, ту нема никакве посебне завере, већ уобичајено подлаштво, пријемчивост на хвалу и нетолерантност према критици …

Какогод, тиме квалитет увида и чланака Степског сокола не губе на квалитету. Али ће их, бар обавештенији српски читалац, ипак, другачије читати. Јер етичност и истина треба да иду заједно, мислим.

Поздрав и пратите ћирилисано и сајтове с којима сарађујемо. Разлаз са једним аутором не значи разлаз са идејом за коју смо се и за коју се залажемо, а коју, Богу хвала, заступају и бројни други аутори.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Rk



Categories: Преносимо

8 replies

  1. Мени, као аутсајдеру, није сасвим јасно ко је, и шта се подразумева под:
    А. The Saker Српски и
    Б. Ко је Степски
    Можда ће ми неки Шумски или Брдски разјаснити?
    О Каргановићу знам (за мене) довољно.

  2. @ Иоан Дубињин
    Степски соко је један од најпознатијих блогера сада: http://vineyardsaker.blogspot.com/

    The Saker Српски је рогобатно име за „Степског сокола на српском“. http://www.thesakersrpski.rs/

    Ево и одговора који је у заједничко име срочио Н. Малић, можда буде јасније: http://wp.me/p3RqN8-2Ro

    Александар Лазић

  3. Господине Лазићу, сочиненије Небојше Малића сам пренео на „Ћирилизовано“: http://cirilizovano.blogspot.com/2014/12/saker.html
    Као што је ред, одговорићу му текстом после 24 часа на истом месту.
    Малићев текст сам пренео тако што сам га практично прекопирао, опет као што је ред, док Ви, међутим, опет нисте могли а да не уређујете, моје разјашњење зашто српској публици сајт The Saker Српски више није доступан сте „надоградили“. али, то је Ваше познавање заната и новинарско-уређивачке етике, шта да се ради, не јављам се зато.

    Особи иза псеудонима Иоан Дубињин, јер разумем његове недоумице, и мада сам се трудио да их (приликом интервенција другим поводом) и овде разјасним, само бих препоручио да погледа мој сутрашњи одговор Малићу&сведоцима, покушаћу то око назива да разјасним још једном.

  4. Odleteo Soko?
    Pa šta?
    Da je valjao, ugnjezdio bi se.
    Onaj ko ga je vodio trebao je da shvati da treba da sarađuje sa svima a ne da pametuje i utupljuje ničim izazvan.
    Ima na srpskom internetu dobrih sajtova i blogova tako da naduveni nikome ne trebaju.

  5. Боро, ко иде са свима, ко са свима „сарађује“ ?
    И на „српском интернету“ се пише ћирилицом.
    Добри сајтови на српском интернету се могу избројати на прсте једне руке. Што није ни чудо, ни најмање. Основни разлози:
    1. Интернет је млад, а у сваком погледу најсложенији медиј.
    2. За тако сложен а млад медиј још нема одговарајућег модела за образовање стручњака (нигде, не само у Србији).
    3. Интернет је скупа играчка. Ако се, рецимо, стварању портала приђе амбициозно и поштују основни професионални стандарди (неких има), у старту је потребно око 20 000 евра. Ко од српских родољуба који су колико-толико за медије обучени располаже тим парама ? Чак је и добар блог скуп. Само један пример: за добар фото апарат и опрему вам треба бар 3000 евра.
    4. Најбитније: нема општег медијског образовања. Неће га ни бити док се не уведе у основне школе. Факултети могу ишколовати некакве стручњаке, али се без основног медијског образовања и тамо почиње од „tabula rasa“ , па …
    5. Из разлога под 4., нема много ни читалаца квалитетнијих и образованијих од Боре. А без правог читаоца/слушаоца/гледаоца нема ни доброг медија.

  6. Jovanoviću, mani se filozofiranja a pogotovu tipa o pismu. Ako nemaš neki drugi argument nisi ni treba o da se javljaš. I to o stručnjacima takođe razguli. Ljudi dolaze na portale da pročitaju dobar članak, bilo domaći bilo strani, i da se obaveste. To je razlog a ti možeš da izigravaš internet naučnika i genijalca koji će izmisliti rupu na internetu, ko ti brani. Kada si već toliko pametan i upućen napravi portal da ti se divimo umesto što se grebeš o Gugl na Blogeru za džabaka. A srpski Saker ti i nije bio neki, ima bar desetak boljih i blogova i portala koji ostadoše na našu radost.

  7. Боро, који су Ваши критеријуми за добар портал ?
    Пазите, не да ми наведете назив неког портала, него на основу чега Ви лично цените да је добар.
    Заиста озбиљно питам. За све ове године углавном сам радио емисије којима масовна гледаност (сада читаност) никада није била циљ. Нисам баш нешто ни проучавао навике аудиторијума, а што јесам ваљда сам и заборавио, па морам да питам, чисто да видим како размишља обичан српски Бора.

  8. Pošto ti to najbolje znaš ostaje da nam pokažeš, mada se sa Sakerom nisi proslavio. Pokušaj opet.

Оставите коментар