Мучења у затворима ЦИА

Сенатски комитет за истраживања мучења и тортуре у затворима ЦИА показао је да је ова тортура била не само нехумана, него и неефикасна са обавештајног становишта. Тим поводом председник САД Барак Обама дао је изјаву да „Америка признаје своје грешке“, Кина и ЕУ су изразиле „забринутост“, а Високи  комесар УН за људска права затражио је судски поступак против одговорних у америчкој администрацији. У наставку преносимо текст и фотографије о ЦИА тортури портала ИН4С, као и коментар из Политике.

mucenje-izdvojena

УПОЗОРЕЊЕ: У НАСТАВКУ ТЕКСТА СЛЕДЕ СНИМЦИ КОЈИ ЈЕСУ УЗНЕМИРАВАЈУЋИ

 Хорор:  Америчка демократија на дјелу

Извјештај америчког Сената (на преко 480 страница), о тортурама у затворима под јурисдикцијом ЦИА, запрепастиле су свјетску јавност. Политички затвореници у војним затворима, и базама широм свијета, пролазе кроз прави колаж ужаса, које не би ,,боље“ замислио ни најдевијантнији ум.

mucenje-11

Од гурања хране у ректум, преко дављења, седмодневне несанице, до мотива мучења, које смо могли само да видимо на култном филму Мајкла Ћимина ,,Ловац на јелене“, познатог под именом руски рулет.

Поред мучења, доста ,,осумњичених“ једноставно није у стању да издржи тортуру, па тако страдају или од дављења, или од хипотермије (смрзавања), или од срчаног удара.

Поражавајући податак за ЦИА је свако да су на десетине затвореника, затворени грешком, или без икакве основне сумње.

Погледајте и видео да видите третман ментално обољелих у рехабилитационим затворима. Посебно сви домаћи евроатлантски душебрижници нека погледају љепшу страну америчке демократије.

Извјесни затвореник ,,Пол“ који је био војни медицински радник, патио је од биполарног поремећаја и депресије.  ,,Лијек који су му преписали“, може се видјети на видеу испод. Америчка демократија не дискриминише, све третира једнако… нељудски.

mucenje-1 mucenje-2 mucenje-3 mucenje-4 mucenje-5 mucenje-61 mucenje-7 mucenje-8 mucenje-9 mucenje-10

(ИН4С, 10. 12. 2014)

Милан Мишић: Исфлекана Америка

ЦИА је лагала – подједнако Белу кућу и јавност – о томе шта је све радила у концентрационим логорима и тајним затворима за осумњичене терористе, међу којима је поред окорелих зликоваца било и оних (у неким случајевима и стараца и деце) који су се само затекли на погрешном месту у погрешно време.

Управо обелодањени специјални извештај Сената на неколико хиљада страна (ознака строге поверљивости скинута је само на резимеу од 524) превазишао је и најцрње слутње о методама примењиваним у познатим (Гвантанамо, Абу Граиб) и тајним затворима (у Авганистану, Пољској, Литванији, Румунији…).

Реч је о великом арсеналу нељудског изнуђивања признања, који је, уз игнорисање америчког устава и правосудног поретка (зато је све рађено изван САД), надмашивао чак и средњовековну инквизицију.

Међаш на овом путу свакако је 11. септембар 2001. и траума коју је донео најспектакуларнији терористички напад у историји: обрушавање отетих путничких авиона на симболе америчке економске и војне моћи – куле Светског трговинског центра у Њујорку и Пентагон.

Шокирани ужасом који је изазвала Ал Каида и првим ударом на матично тло, америчка елита и јавност су реаговали панично и прихватили доктрину да циљ оправдава свако средство.

На олтар је принета превелика жртва: цео вредносни систем на којем почивају америчке институције и оно на чему Америка заснива своју „изузетност”. Зарад (негарантоване) безбедности извршен је највећи атак на грађанске слободе и права.

Створен је један монструозни безбедносни апарат који надгледа, прати и прислушкује све и свакога, не само у Америци, што је уверљиво показао досије који је о Националној безбедносној агенцији обелоданио „звиждач” Едвард Сноуден.

Ово је извитоперило и америчку спољну политику: за два увелико бесмислена „рата против терора” – у Ираку и Авганистану – управо стижу рачуни које испоручује Исламска држава. Све је више доказа да је то не само дискредитовало Америку већ је и економски исцрпло у много већој мери него што признаје.

Да ли је ова велика флека на Америчкој демократији трајна, или се може опрати? Чињеница да је овај прљави веш обелодањен могла би да буде корак ка отрежњењу, јер је у суштини оно што САД намећу другима: суочавање са блиском прошлошћу.

Извештај би могао да покрене и питање одговорности не само појединаца, него и система који је то омогућио, али не мора. Упркос закључку сенатског извештаја да тортура није спречила нове терористичке нападе нити битно допринела откривању и хватању других терориста, укључујући и Осаму бин Ладена – неки републиканци већ грме да је то само покушај да се дискредитују ЦИА и бивши председник Џорџ Буш.

Због тога све почиње да личи на овим поводом већ виђено:  на нови круг политичких препуцавања, у којем оно небитно замагљује суштинско.

(Политика, 10. 12. 2014)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Oe



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Наслов је потпуно погрешан и у складу са затварањем очију „независног“ новинара ПОЛИТИКЕ. Не ради се о затворима ЦИА, већ се ради о затворима америчке Владе и Беле куће. Апсолутно је немогуће, да се о томе није до самог врха знало. Нису сви знали, али неки јесу. Надлежни министри, као и најближи саветници председника у више мандата. Много људи је то знало, да би се сада то све пребацило на „ЦИА“. Новинар ПОЛИТИКЕ, је тужно смешан, као и ПОЛИТИКА, са насловом „исфлекана“ Америка. Како може бити нешто исфлекано, ако се ради о најобичнијој ПАЧВАРИ. Нисам сигуран, да ли сам употребио праву реч, па молим за исправку, ако је потребна.

Оставите коментар