Dušan Janjić: Ako se sam ne povuče, Dodik će biti zbačen!

Predsjednik Foruma za etničke odnose objašnjava da li se Srbija vraća u devedesete, može li povratak Vojislava Šešelja iz Haga uzdrmati vlast Aleksandra Vučića i zbog čega bi, nakon posljednjih izbora u BiH, Milorad Dodik morao početi sa pripremama za svoj mirni odlazak sa vlasti

dj-dani

Kada se, tokom nedjelje u kojoj premijer Albanije Edi Rama dođe u prvu zvaničnu posjetu Beogradu, dogodi da kontrolisani mediji krenu u novu besramnu, šovinističku kampanju protiv Albanaca (“Edi Rama Šiptar bez srama”, naslovna strana omiljenog “službenog glasnika” premijera Srbije), da haški optuženik Vojislav Šešelj ponovi kako se radovao ubistvu Zorana Đinđića i da u beogradskom naselju Senjak dvojica maskiranih ubica pucaju u biznismena Milana Beka, onda građani imaju pravo da se zapitaju: da li se to Srbija zaista ubrzano vraća u devedesete. Ili iz njih nikada nije ni izlazila?

“Iako tako deluje, Srbija se ipak nije vratila u devedesete. Naprotiv: mislim da konačno ima šansu da iz njih izađe. Očito, to ne odgovara onima koji danas pokazuju višak nervoze i agresije, svejedno da li je reč o ljudima iz sveta politike, kriminala ili biznisa“, kaže Dušan Janjić. “Ako govorimo o Milanu Beku, po mom mišljenju, on je mogao biti žrtva ili kao neko ko nije ispunio određene obaveze ili kao eventualni nezgodan svedok načina na koji je, u prethodnom periodu, neko stekao ogroman kapital.”

DANI: Premijer Aleksandar Vučić i ministar policije dr. Nebojša Stefanović kažu da, sudeći po dosadašnjoj istrazi, na Milana Beka nije pucao profesionalac.

JANJIĆ: Ne bih se preterano obazirao na takve izjave. Tim pre što znam da je i istraga ubistva Zorana Đinđića pokazala da su atentatori napravili mnogo grešaka, ostavili mnogo tragova. A nema sumnje da su bili profesionalci. Hoću da kažem da nije dobro kada političari daju ovakve ocene.

DANI: Premijer Vučić naprosto ne može da odoli.

JANJIĆ: To je nasleđe politike Vojislava Šešelja. Znate, Amerikanci se često žale i kažu da političari koje oni projektuju kao buduće lidere Balkana uvek prave dve kobne greške: prvo, obožavaju da vode negativnu kampanju protiv svojih političkih protivnika, ne ostavljajući, pritom, nikada prostor za izlaz, za neki eventualno drugačiji rasplet; i drugo, ne mogu se naučiti da ne daju takozvana kratkoročno lažna obećanja.

DANI: Balkanski političari imaju još jednu zajedničku crtu: nevjerovatnu ambiciju da uređuju i kontrolišu medije. Uostalom, zar pucanj u Milana Beka nije posljedica i činjenice da, prije tužilaštva, policije i sudova, vlast preko svojih tabloida unaprijed presuđuje, zatvara, etiketira, spinuje; riječju, konstantno crta mete na glavama ljudi. U toj atmosferi svejedno je ko će ispaliti hitac.

JANJIĆ: To je tačno.Teror tabloida o kome govorite rezultat je pre svega želje njihovih nominalnih vlasnika za što većim profitom; istovremeno, on je posledica potrebe urednika i novinara da slepo služe vladajućoj politici.Nije tajna da je Aleksandar Vučić ličnost koja obožava propagandu. Pritom, Vučić, na žalost, ne vidi da krug koji tu propagandu vodi polako počinje njime da manipuliše… Ali, da se još jednom vratimo na pokušaj atentata na Milana Beka: ne zaboravite da je upravo Vučić započeo takozvanu rekonstrukciju Ministarstva unutrašnjih poslova, Javne bezbednosti i Žandarmerije. I, onda je – stao.

DANI: Zašto je stao?

JANJIĆ: Zašto?!Zato što je to “viša sila”.A najgora strategija je upravo to kreni-stani. Pored toga, ljudi koji danas vladaju srpskim MUP-om veoma su moćni i spremni da opstruiraju ceo sistem bezbednosti.

DANI: I onda će to da sredi dr. Nebojša Stefanović, čovjek za koga je utvrđeno da je plagirao sopstvenu doktorsku disertaciju?!

JANJIĆ: Ne pravim razliku između falsifikovanja diplome i, recimo, obijanja trafika, što je u mladosti činio ministar policije Vojislava Koštunice. Na žalost, ispada da na mesto ministra unutrašnjih poslova ove zemlje jednostavno ne može doći neko ko je čist. Zašto? Zato što su policijski generali, koji su i predstavnici određenih kriminalnih klanova, usko povezani sa političarima. Sa kojim političarima?Sa onima koje su pravile službe Slobodana Miloševića. Ako i kažemo da je Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS), kada je formirana, najpre dobila pomoć stranih pa tek onda domaćih službi bezbednosti, što znači da je u tom smislu donekle izuzetak, postavlja se pitanje – šta je sa ostalima?! Ko je napravio Šešeljeve radikale, ko Demokratsku stranku? Državna bezbednost Slobodana Miloševića i Jovice Stanišića! Kada takve ljude služba jednom instalira, kada nauči da ih korumpira automobilima, stanovima, titulama, e, onda dobijamo političare koji postaju poslanici, ministri, predsednici države, iako nemaju pojma o tome kako država zapravo funkcioniše.

DANI: Šta hoćete da kažete? Dr. Nebojšu Stefanovića na mjesto ministra policije nije postavio premijer Aleksandar Vučić nego…

JANJIĆ: Hoću da kažem da stvar nije onakva kakvom se na prvi pogled čini. Ta je igra mnogo šira, mnogo komplikovanija.

DANI: Šta to konkretno znači?

JANJIĆ: Znači to što sam rekao.

DANI: Kada govorimo o sposobnosti ministra policije, šta bi sa famoznim dronom spuštenim na stadion JNA tokom fudbalske utakmice Srbija – Albanija? Zar dr. Stefanović nije obećao da će o tome “uskoro” obavijestiti javnost?

JANJIĆ: Jeste. UEFA i albanska vlada Beogradu su jasno poručili: završite istragu, pokažite i UEFA će žestoke krivce kazniti. Zašto se to ne čini?Možda zato što je reč o domaćem dronu inostranog porekla, iskorišćenim za unutrašnjopolitičke igre. Službe bezbednosti to znaju da rade: izvade stare papire i uzmu nove izvođače. A i dron je bio nov: nekoliko nedelja ranije, njega su navijači Partizana, kluba koji kontroliše izrazito proruski orijentisana Socijalistička partija Srbije (SPS) Ivice Dačića, videli na utakmici koju je njihov tim odigrao u Londonu.

DANI: Da, ali se spominje ime nekog Albanca iz Italije koji je dron donio u Beograd.

JANJIĆ: Zanimljivo, spomenuti Albanac ima veoma dobre odnose sa ovdašnjim narko-dilerima i njegova biografija je, u tom smislu, u najmanju ruku čudna. Iako bih voleo da se konačno otkrije ko je zapravo “dronirao” Srbiju, nešto ne verujem da će se to uskoro dogoditi.

DANI: Ko je dronirao Srbiju, imate li ideju?

JANJIĆ: Preko Srbije se neretko prelamaju velike bitke velikih sila, tako da celu ujdurmu izazvanu puštanjem drona na utakmici Srbija – Albanija i navodnu diplomatsku provokaciju premijera Edija Rame tumačim kao pokušaj da se po svaku cenu spreči dalje približavanje Srbije EU i NATO-u. Ko ima tu ambiciju? Pa, Moskva. Pogledajte: u simboličkom smislu, šta za Kremlj predstavlja premijer Edi Rama? Pre svega – NATO. Hoću da kažem da je ovde vođena bitka oko NATO-a, a ne oko toga da li je tog dana na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Aleksandar Vučić “branio čast srpskog naroda” ili je, svojim govorom o nezavisnosti Kosova, Edi Rama pokušao da pridobije srca velikoalbanskih nacionalista.

DANI: Umjesto onakve “odbrane časti Srbije”, time i indirektne komande medijima za novi šovinistički napad na albansku manjinu, zar premijer Vučić nije trebalo da građanima objasni o čemu je zapravo riječ?

JANJIĆ: Jeste, naravno. Svi znamo da je Kosovo tema oko koje se premijeri Srbije i Albanije u ovom momentu ne mogu složiti; ipak, to nije razlog za svađu. Kao građanin Srbije, nisam se osetio “poniženim” zbog toga što je premijer Rama u Beogradu rekao da je Kosovo nezavisna država; premijer Vučić očito jeste. Zato je i reagovao kako je reagovao. Po mom sudu, umesto da se drže tačke oko koje se slažu, vođena populističkom potrebom da se svide vlastitim biračima, oba premijera ušla su u sukob, čime su doveli u pitanje važnu i istorijsku posetu predsednika albanske Vlade Beogradu od koje je Zapad tako mnogo očekivao.

DANI: Koja je to tačka oko koje se slažu Beograd i Tirana?

JANJIĆ: Obe zemlje slažu se da će kosovski problem biti rešen ne podelom teritorija, kako to žele Ivica Dačić i Rusi, ne pravljenjem velike Albanije ili velike Srbije, nego Briselskim sporazumom. U čemu će Albanija nesumnjivo pomoći. Uostalom, posetom Preševu i porukom Albancima da svoje probleme umesto u Tirani ili Prištini, pokušaju da reše u Beogradu, to je dokazao premijer Edi Rama. Sa druge strane, da vidimo šta radi takozvana međunarodna zajednica. Naravno da je pravedno da svako od nas popije ono što je sam proizveo, ali, zar i sa stanovišta humanosti Hag u ovom momentu nije mogao i drugačije da postupi i da Vojislava Šešelja, recimo, zadrži tamo, da ga leči? Jeste, ali je ipak odlučio da ga vrati u Beograd. Ili, uzmite EU.Da li je Brisel pomogao Vladi Aleksandra Vučića?

DANI: Da li je?

JANJIĆ: Nije! Da jeste, ne bi napravio tako kardinalnu grešku i deblokirao novac nekadašnjim saradnicima Slobodana Miloševića. Koji, osokoljeni spomenutom briselskom odlukom, po svaku cenu danas žele da vrate moć koju su nekada imali. A reč je o milijardama eura! Uostalom, pogledajte histeriju sa kojom nastupaju članovi Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića! Kako ih je samo ohrabrio povratak Vojislava Šešelja u Srbiju.Sve njih, suštinski, vodi jedna ista ruka.

DANI: Čija ruka?

JANJIĆ: Ruska, naravno. Kada žele da naprave konflikt – i u tome je razlika između Rusa i rusofila – Rusi to čine na najbrutalniji, najprimitivniji način. Zašto? Pa zato što, pre nego što uopšte uđu u takav posao, analiziraju mentalitet zemlje u kojoj deluju.I onda vas samo gurnu.U tome su surovi. Doduše, još su suroviji kada se izvlače: isto kao što su Nemci ostavljali svoje prevodioce u Iraku ili u Siriji, i Rusi vas, ne hajući za žrtve, jednostavno zaborave. Sve u svemu, hoću da kažem da je ovo što se trenutno događa u Beogradu samo uvod u težak period kroz koji će Srbija do marta morati da prođe, a u kome će biti i ubistava i skandala i ostavki i bankrota i masovnih demonstracija…

DANI: Je li prošlo vrijeme masovnih demonstracija? Vidjeli ste onih nekoliko hiljada ljudi okupljenih na mitingu Vojislava Šešelja, koga su, inače, po tvrdnjama ministra Aleksandra Vulina, kako bi destabilizovali Vladu Srbije, Amerikanci vratili u Beograd. Je li ministar Vulin “trbuhozborac” Aleksandra Vučića ili…

JANJIĆ: Ako Vulina doživljavamo kao samostalnog i odgovornog čoveka, biće nam jasno da, sudeći i po ovoj izjavi, on nije otišao daleko od svoje nekadašnje stranke – Jugoslovenske udružene levice (JUL) Mirjane Marković. Pritom, Vulin je oko sebe okupio najtvrđi rusofilski deo političkog spektra koji se zalaže za članstvo Srbije ne u EU, nego u nekakvoj evroazijskoj zajednici. Najzad, moramo znati da je Aleksandar Vulin čovek koji sanja da jednoga dana bude firer, vođa, drug, komandanto Srbije i Vučić nema ama baš nikakvog razloga da mu veruje. Tim pre što Vulin, sudeći po onome što trenutno govori, procenjuje da je došao momenat da tu svoju ambiciju konačno i realizuje.

DANI: Zašto ministar Vulin ima takvu procjenu?

JANJIĆ: Zato što zna da se u Vučićevoj stranci trenutno mnogi kolebaju; da vagaju, procenjuju. Mnogi su nezadovoljni “raspodelom plena” i sada razmišljaju o tome da se eventualno vrate Šešelju koji planira da na srpskoj političkoj sceni napravi – lom.

DANI: Hoće li Šešelj u tome uspjeti, šta mislite? Utisak je da ga se premijer Vučić boji.

JANJIĆ: Vučič je živ čovek, prirodno je da ga boji. Međutim, Vućić danas nije isti čovek od pre dvanaest godina kada je Vojislav Šešelj, kao njegov politički otac, bez problema mogao njime da upravlja. Mnogo toga se promenilo i Vučić je, od Šešeljevog malog od kužine, u međuvremenu postao vodeći političar i najveće političke stranke i države. Po mom mišljenju, Vučić ima veći problem od Šešelja, a to su njegov već spomenuti ministar Aleksandar Vulin i šef diplomatije u Vladi Srbije, Ivica Dačić. Njih dvojica će Vučiću doći glave. Za razliku od predsednika Tomislava Nikolića, koji jeste nepouzdan partner, ali koji Vučiću, ma koliko se inače protivio premijerovom pokušaju da Srbiju izbavi iz ruskih kandži i okrene je ka EU, za sada ipak neće okrenuti leđa. Tim pre što i Tomislav Nikolić vreba svoju priliku: čeka da zauzme mesto premijera.

DANI: Premijera?!

JANJIĆ: Naravno. Zar Ivica Dačić više puta nije najavljivao da će se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima? Jeste. I to bi onda bio idealan proruski tim: Ivica Dačić – predsednik Srbije, Tomislav Nikolić – premijer, Aleksandar Vulin – zamenik premijera. Logično, u tom timu za Vučića neće biti mesta. Po mom sudu, oni koji u Srbiji danas sebe smatraju opozicijom veoma greše kada svu svoju kritiku usmeravaju samo na Aleksandra Vučića. Bez obzira na to što je Vučić davao i što daje lažna obećanja, što je opsednut propagandom, što se u sve meša, kakav je takav je, on je u ovom momentu za Srbiju najbolje rešenje. U slučaju da oduči da pokuša da spreči ovo o čemu govorim, Vučić u svojim rukama ima samo jedan pravi potez.

DANI: Koji?

JANJIĆ: Otvaranje dosjea doušnika i saradnika DB-a.Dakle, ništa što se već nije moglo videti u zemljama istočne Evrope.Naravno, problem je u tome što će Vučić, pribegne li takvom potezu, u dosjeima i arhivima UDB-e neminovno pronaći imena svojih ministara, poslanika svoje stranke, novinara koje misli da kontroliše, savetnika, saradnika. Pitate koliki je danas uticaj Vojislava Šešelja… Veoma mali, verujte. Reč je o čoveku koji ima diskontinuitet sa realnošću, koji je destruktivan, nesposoban za saradnju u smislu nekog ozbiljnijeg opozicionog okupljanja. Pritom, u političkom smislu, Šešeljev povratak u Srbiju najsličniji je sahrani Aleksandra Rankovića, šefa Titove UDB-e: taj pogreb označio je definitivni kraj jedne ere.

DANI: Ta sahrana iz avgusta 1983. godine, na kojoj je više od stotinu hiljada ljudi šefa zloglasne UDB-e ispratilo aplauzom i povicima “Leko, Leko”, uzima se kao početak nove ere koja će zvanično otpočeti Osmom sjednicom CK SK-a Srbije (septembar 1987) i dolaskom Slobodana Miloševića na vlast.

JANJIĆ: Tako je. E, na isti način će povratak Šešelja i njegov skori politički pad označiti kraj ere Slobodana Miloševića. Zvuči paradoksalno, ali upravo će Vojislav Šešelj učiniti ono što nisu uspeli ni Vojislav Koštunica ni Boris Tadić: konačno će sahraniti Slobodana Miloševića. U tom smislu, Šešelj Vučiću zapravo pomaže, pa možda baš zato ministar Vulin i tvrdi da su Šešelja u Beograd vratili Amerikanci.

DANI: Sam Šešelj u jednom intervjuu kaže kako su mu najviše pomogli Rusi.

JANJIĆ: Rusi su uvek finansirali Srpsku radikalnu stranku; finansiraju je i pomažu i danas. Uprkos svemu, verujem da do marta 2015. veliki broj ljudi koje danas spominjemo – uključujući i Šešelja i Vulina – u političkom smislu neće opstati. Ako opstanu, Vučić neće!

DANI: Čuli ste, pretpostavljam, dobrodošlicu koju je Milorad Dodik poželio Vojislavu Šešelju, kao i njegov komentar povodom posjete albanskog premijera Edija Rame Beogradu. Kako to da je nominalni socijaldemokrata suštinski danas bliži Šešeljevim radikalima nego politici zvaničnog Beograda?

JANJIĆ: Forum za etničke odnose za mart sledeće godine organizuje skup svih socijaldemokratskih lidera Balkana i znate li kome jedino još uvek nismo poslali pozivnicu?Kosovu i Bosni i Hercegovini. Naprosto, ne znamo ko je tamo socijaldemokrata. A to kako su socijaldemokrati postali radikali… Znate, dugo poznajem premijera Edija Ramu i pre nekoliko dana pokušavao sam da mu objasnim zbog čega mu preti opasnost da postane novi balkanski Milorad Dodik. Naime, kao i Rama, i Dodik je devedesetih startovao sa veoma prihvatljivom socijalnom agendom; krenuo je energično, ljudi su ga zavoleli. E, onda je okrenuo ploču, poverovavši da je najveći Srbin svih Srba na svetu. Zato je tu gde je. Ista opasnost preti socijaldemokrati Ediju Rami koji u albanskom korpusu danas ima status obožavanog lica. Ako prihvati ulogu Dodika, Ramu će uskoro svaka albanska grupa, država ili paradržava koristiti bilo kao obećanje Zapadu da će mu, kada je to potrebno, zavrnuti uši i ruke, bilo kao sredstvo pomoću koga će pokušati da realizuje sopstvene projekte. U tom smislu, iako ubeđen da on vodi igru, i Rama će, kao i Dodik, biti iskorišćen. Na kraju, kao čovek koji poznaje Milorada Dodika, dozvolite da predsedniku RS-a krajnje dobronamerno poručim da bi mu, nakon poslednjih izbora, bilo najpametnije da već sutra krene sa pripremama za svoj odlazak sa vlasti. U suprotnom, biće zbačen.

DANI: Da li će Milorad Dodik tako nešto učiniti?

JANJIĆ: Dodik mi nikada nije delovao kao samoubica. Ili kao “papak”.Iako je, ponavljam, verujući da koristi druge, sam često bivao iskorišćen.

DANI: Ko ga je koristio?

JANJIĆ: Moskva, recimo. Objektivno, interesi Rusije nikada nisu bili tako veliki u Republici Srpskoj koliki su u Srbiji. Ipak, Dodik je Moskvi uvek služio kako bi pojačala pritisak na Beograd. Naravno, Dodika je koristila i Srbija koja je, kada joj je to zatrebalo, kao kakvim buzdovanom, Zapadu pretila Miloradom Dodikom.Tu “igru” posebno je voleo Boris Tadić.Na žalost, Milorad Dodik je toga postao svestan isuviše kasno.

Piše: Tamara Nikčević

(DANI 910, 21. 11. 2014)



Categories: Преносимо

2 replies

  1. Kad ce vec jednom ovaj da prestane da talasa sa njegovim analiziranjem?

  2. Kad uskoro presahnu USA grantovi, odumreće i ovaj GMO oorganizam!
    Sva je sreća da GMO mutanti nemaju sposobnost samoreprodukcije, tako da ćemo se vratiti zdravom semenu!

Оставите коментар