Пол Крејг Робертс: Вашингтон тера Русију на тежак избор – вазалство или рат

pol-kreg-roberts-200Према новинским извештајима, Вашингтон је одлучио да наоружа Украјину ради новог војног напада на руски народ у Доњецку и Луганску.

Званичник руског министарства спољних послова осудио је немарну одлуку Вашингтона да достави оружје Кијеву, јер би то представљало кршење споразума који би избегли политичку резолуцију конфликта.

Ова изјава делује збуњујуће. Имплицира се да руска влада још није схватила да Вашингтон не интересује разрешење конфликта. Циљ Вашингтона је да искористи несрећне Украјинце против Русије. Што гори постане конфликт, то ће Вашингтон бити срећнији.

Руска влада се опкладила да ће се Европа уразумити и да ће конфликт бити разрешен на миран начин. Руска влада је изгубила ту опкладу и мора одмах да преузме контролу над погоршавајућом кризом тако што ће ујединити сепаратистичке провинције са Русијом.

Препуштање етничких Руса војном нападу било би велико понижење за руску владу. Ако Русија буде мирно стајала док се Доњецк и Луганск буду уништавали, Крим ће бити следећа мета.

Док дође до тога да Русија мора да се бори, биће суочена са боље наоружаним, боље припремљеним и моћнијим непријатељем.

Својим неделовањем, руска влада помаже и подржава јуриш Вашингтона на Русију.

Руска влада би могла да каже Европи да обустави ову акцију или да живи без природног гаса.

Руска влада би могла да прогласи зону без летења над сепаратистичким провинцијама и достави ултиматум Кијеву.

Руска влада би могла да прихвати захтеве Доњецка и Луганска за уједињење са Русијом.

Било која од ових акција била би довољна да се разреши конфликт пре него што се он отргне контроли и отвори капију ка Трећем светском рату.

Американци немају појма да је Вашингтон на рубу започињања опасног рата.

Чак и обавештени коментатори су захваћени пропагандом и мисле да је Русија напала Украјину и да допрема оружје сепаратистима.

Вашингтон намерава да уклони Русију, која ограничава његову моћ.

Ароганција Вашингтона навела је Русију на тежак избор: вазалство или рат.

(Webtribune.rs, 25. 11. 2014)



Categories: Преносимо

16 replies

  1. Пренели сте плагирани превод, чак и то са закашњењем од пет дана: The Saker Српски

  2. Господине Јовановићу,
    Текст П. К. Робертса видео сам на сајту „Борбе за веру“ (http://borbazaveru.info/content/view/7343/33/). Нигде нисам видео упутнице на ваш сајт (или сајтове). Молим вас, уредите српски Интернет и ја ћу вам бити захвалан, али немојте опет по мени (или вам једино ја пуштам коментаре?!). Решите то са сајтовима Борба за веру и Webtribune, ако је плагирано – ја ћу радо објавити (њихову) исправку.

    Колико је старо ме не занима – ми објављујемо и текстове који су стари две хиљаде година 🙂

    Александар Лазић

  3. Било би смешно, да није жалосно? Пренет је текст са јасним назначењем одакле је преузет:(Webtribune.rs, 25. 11. 2014)
    И сада се неко сујетан до бола јавља, да је нешто плагирано. И уместо, да погледа тај сајт и провери шта су и како они радили, да ли су било какво ограничење назначили, он покреће питање плагираног текста. Текст је преузет а не плагиран! Јављају се проблеми и са српским. Можда грешим, али би ја био срећан када би се мој озбиљан рад појављивао на интернету. А СТАЊЕ СТВАРИ ми је помогло, да сазнам, да постоје разни „соколи“, те су и ове примедбе господина Јовановића корисне, мада нема потребе да се понавља.

  4. Ајде што деда не схвата да је „Web-tribune“ извор плагијата, плагијата ПРЕВОДА, али што Ви Лазићу то не видите … а да, селективно виђење је у питању, слично селективном памћењу.

    И заиста на крају: Лазићу, радите шта хоћете. И плагијаторима и вама који плагијате ширите нека буде на вољу – док ми не досади. Али пошто је такав лоповлук учестао, скоро да је на дневној бази, размишљам о једној рубрици на свом личном сајту „Ћирилизовано“ под називом „Интернет лопурде и саучесници“.

  5. Господине Јовановићу,
    Ја вас стварно не разумем: шта треба да потпишем испод овог текста? Webtribune? Борбу за веру? Неки од ваших сајтова?

    Да ли за сваки текст који преносим треба да урадим експертизу да ту нема вашег рада?

    Александар Лазић

    ПС. Отварајте на вашим сајтовима какве год хоћете рубрике, мало ми непријатно да вам то кажем – али то овде није нити може бити предмет интересовања.

  6. На крају смо дошли и до циља. Цела прича и кукњава је усмерена да почнемо, да посећујемо сајт АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋА. Споро схватам, ал кад схватим..!
    За нас читаоце је важно да се текст појави, да се зна аутор и да се зна извор. И овде се то зна.
    Некада су се деде и поштовале. Дошла нека нова Ацина времена. Још замера, што деда не познаје довољно његово величанство ИНТЕРНЕТ.

  7. Ја стварно не видим у чему је проблем, али текст је први пут објављен овде,

    http://www.thesakersrpski.rs/page/6/ тј.
    http://cirilizovano.blogspot.com/2014/11/blog-post_24.html

    Значи све је у реду. Има датум.
    Има и овде датум, али дан касније.
    http://webtribune.rs/kapije-iii-svetskog-rata-se-otvaraju-vasington-pocinje-naoruzavanje-ukrajine-za-napad-na-ruski-narod/

    Дакле, постоје алати који кажу да је изашло нешто ново или који прате одређене сајтове. Некоректно је да неки Трибун преузме превод, не каже одакле јер је то са „неког“ thesakersrpski ружног имена. Истина да г. Лазић не може и неће да иде уназад, ако нема алате, односно ако их није монтирао. Губи време.
    Шта чинити? Не нервирати се. Очигледно је да на пољу интернета игра и екипа типа прљави Стаилс која једноставно преузима преводе типа трибунски.
    Лично се борим за корпоративно деловање сајтова. Открио сам пре 6-7 година НСПМ који је ведета сајтовске борбе и ми остали треба да се угледамо на Ђорђа без обзора колико нам је симпатичан или не. То је једини начин да пробијемо истину. Наравно ту су Дејан, Огњен, Васељенци и остали.
    Драга браћо Срби, постоји трачак наде да ће истина да се изгура из подземља. Како? Једино слогом. Уф, уф, рекао би Ж. Сова. Тешка реч.

  8. @ Милорад Ђошић

    Поштовани господине,
    1. О томе у чему је проблем можда да попричате са својим сарадником А. Јовановићем?
    2. Кад кажете „инсталирати алате“ – то свакако није довољно: прво, тешко је све пратити; друго, НЕ ЖЕЛИМ да пратим било чији рад ако та особа не може да покаже минимум уљудности у опхођењу, јер имам утисак да бих онда лоше (зло) понашање подржавао. У том смислу сам већ поручио г. Јовановићу, и јавно и приватно: „Partez, Monsieur, sans dire adieu!“
    3. Нама је (нико друго до) Политика узела најмање три превода и „препричала“ их (овде су и преводиоци па могу да потврде): и шта је требало да радимо, да идемо по васцелом Интернету и лелечемо?
    Кад помињете Вукадиновића и НСПМ, они – на пример – врло ретко имају „живи линк“, па ме чуди да треба да се угледамо на њих?
    4. Као што се можете и сами уверити, на Стању ствари много полажемо на ауторска права и уредно потписујемо изворе, укључујући и прави извор и ако смо узели са неког другог места. Текстове Руске речи и блога Два у један, који имају ограде, објављујемо уз њихову сагласност, на пример. Овде је узето одакле је и потписано, а ако г. Јовановић има неке примедбе заиста Стање ствари није права адреса – могао је и он да користи алате и реагује Тамо Где Треба. Зашто воли овде да се истреса није само питање за њега већ и за мене – зашто то допуштам?!
    5. Слога? Са г. Ацом Јовановићем? Па, Ви се, драги господине шалите: он је „оптрчао“ неколико круга свађе са скоро свима на српском Интернету (Фејсбук репортер, Србин.инфо, Магацин, Срби на окуп…) С некима се и мирио, као и са мном: рачунам да смо се минимално два пута закачили, а једно „мирење“ ми је и превише.
    Дакле, г. Јовановићу поручујем поново: Je n’écoute plus rien, et pour jamais: adieu.

    Александар Лазић

  9. Добро, убедили сте ме. Не склоните ли ОЧИГЛЕДАН плагијат, а не дајем Вам ни право да више користите мој рад – после бића са Web-tribune, које се у преписци (да, упозорио сам га, јер је истог дана украо још један превод) и на ФБ представља као Marko Urednik, будите сигурни, навешћу не само овај ваш чин, него и сличне претходне, преко којих сам будаласто, признајем, једном прешао.

    Узели сте ми превише времена, поклонићу Вам још мало.

  10. Г. Јовановићу,
    Отоич сте претили да ће бити неки текст, па ништа. Неће ваљда опет бити „празна пушка“?

    Само „удрите“, шта да Вам кажем – „ако не знате нешто корисно да радите, знате да се свађате“!

    Александар Лазић

  11. Кад погледате слику оног мученика, а ја сам му и два писма прочитао, видите да имате посла са нејачи, па просто није пристојно то дирати. Али, кад сте почели да га преузимате и Ви (и још три сајта, од којих је само један признао пропуст и повукао плагијат), то постаде већ заразно, па како очигледно није довољна позивање на етику, ни упутсво за преузимање које сам поставио, онда шта да се ради – постоје бочешчине које се само оштро, скалпелом, могу отклонити.
    Али, можда грешим, Ви сте показали да Вам је образ к’о ђон.

  12. Као закаснели одјек ових расправа, прилажемо линк у којем се види да се г. А. Јовановић посвађао и са самим Степским соколом: биће да је А. Јовановића и Степског сокола на српском интелектуално „оробио“ сам Степски соко!

    http://www.magacin.org/2014/12/12/the-saker-srpski-odleteo-pa-pa/

  13. Злурадост и злонамерност не помаже расуђивању. Из обавештења се види шта је у питању, разлог ралаза је наведен, као и да Степски планира – може се рећи и да ороби (футур, не прошло време9, али то је код њега, верујем, чисто непознавање материје, не као код вас свесно преношење плагијата и сл.
    И Лазићу, не радујте се, нећете ту ућарити ни Ви ни Ваши компањони. Али то да не објашњавам, углавном нешто пропало јесте, али Ви и ви за себе ништа ту нисте направили.

  14. Ово сам написао пре пар месеци заједничком пријатељу:
    „Бгд., 23.07.2014.

    Александар Јовановић ми је познат и знам шта тренутно ради. Нисам упознат са његовом радном и животном биографијом. Имам и преписку са њим. Нажалост, није оставио утисак! Мени се чини, да је изузетно сујетан, а то је показао у поменутој преписци, као и препуцавањима на појединим сајтовима. Тек ради твога знања.“

    Нико се не радује престанку сарадње између људи који верују у исте ствари. Проблем је што Срби вазда желе да буду ПРВИ и да имају ИСКЉУЧИВО ПРАВО. Неки мање наки више. И никада неће, да макар и накнадно погледају шта су написали и како је то написано од околине и читаоца схваћено. Па онда поново да седну и размисле. Један од изразитих примера је и господин Јовановић. Текст који нам је СТАЊЕ СТВАРИ пренело управо то показује. Коме је јасно о чему се и зашто су се разишли? Ја не разумем.
    С друге стране, као што сам ја задовољан, што се мој закључак из јула месеца, показао тачним, разумљиво ми је, да је и господин Лазић задовољан што се показало, да су неки његови коментари тачни.
    Камо среће, да и господин Јовановић нешто извуче из преписке и коментара и настави сарадњу са истомишљеницима, са мало више православног разумевања, скромности и спремности на сарадњу, која се НИКАДА не може остварити на начин који прописује једна страна.

  15. Знате шта, деда, Ви и Лазић заслужујте један другог, истог сте менталног склопа.
    Свој утисак о мени наводите као доказ каквоће карактера ми, који, је ли, мора бити да је разлог прекида сарадње са Степским, мада признајете да нисте разумели шта написах о томе, а онда, иако рекосте да се нико „не радује престанку сарадње између људи који верују у исте ствари“, изражавате радост што се ваша оцена моје маленкости показа тачном. Ко се, деко, радује, када је у праву са лошом оценом другог човека ? Па добар човек ће се увек надати да је стекао погрешан утисак, да је тај други уствари бољи. Радују се људи слични Вама и Уреднику Стања ствари.
    И увек ћете и видети и схватати оно што вам злоба налаже, са вама је беспреметно расправљати.
    А горњи текст који је Лазић објавио, није то први плагијат мог превода који објављује, сигуран сам да неће бити ни последњи. Није се за радовати што талентован писац тако гради своју (надри)уредничку продукцију, али није све ни тако црно, тиме што објављује плагијате ипак показује да је у оригиналу препознао вредност, бар код аутора.
    Поздрављам вас обадвојицу и сад морам да признам да сам Вам, деда, чак и захвалан. Ноћас сам преводио па тек малопре устадох, у е-пошти обавештење о новом коментару, Вашем, а у њему доказ народне мудрости – „Нема веће радости од злурадости“.

Оставите коментар