Руски грађани нису против права нације на смоопредељење и референдуме, истина, то се пре односи на државе са антируском реториком. При томе за већину распад великих држава и даље је непожељан. Такви су подаци последњег анкетирања јавног мњења које је извео ВЦИОМ (Савезни центар за проучавање јавног мњења). А како се у тај систем вредности уклапа Косово?

Валериј Фјодоров (Фото: РИА Новости)

42% анкетираних руских грађана позитивно оцењује тежњу одвајања од великих држава. 71% сматра да то треба чинити преко општег референдума. У највећој земљи на свету са федеративним уређењем то је мало чудно чути… Ипак објашњење постоји, каже директор ВЦИОМ Валериј Фјодоров:

У совјетско време сматрало се да је право нација на самоопредељење, све до отцепљења, свето. Ипак 1991-1992. године признање тих права довело је до распада СССР, што је постало озбиљна траума за наше друштво. Даље је почела Чеченија, која је довела у питање територијалну целовитост Русије. Тада се траума само пооштрила, а право нација на самоопредељење било је дискредитовано. Али 2014. године негативна квалификација овог права као „сепаратизма“ била је поколебана извесним догађајима.

Реч је о паради референдума, и није важно колико су незванични (као у Каталонији) или неуспешни (као у Шкотској) они били. Али главна вакцина против “алергије на самоопредељење” били су догађаји на Криму.

Све ове референдуме руски грађани тумаче као праведну реализацију права становништва на избор сопственог пута, објашњава социолог Валериј Фјодоров. И очување територијалне целовитости по сваку цену, између осталог гушењем сецесионистичких расположења, више није актуално. Општег става у принципу нема, свет је постао сложенији, зато се бира у сваком конкретном случају. Логика руских грађана је следећа: ко је са нама, кога симпатишемо, тај је у праву, а са ким нам се путеви не укрштају због антируског курса, њега не подржавамо.

Чинило би се, “ко је наш симпатизер, тај је управу”. Ипак у Србији се сада бележи занимљива кампања, на пример скоро 100% гарантовано чланство Косова у МОК нека издања представљају као издају Русије и Кине, које ће се очигледно суздржати од тога да блокирају ову одлуку. Мада, и то се већ много пута подвлачило, Србија се сама Бриселским споразумом обавезала да не омета чланство покрајине у међународним организацијама. Руски грађани одавно нису били анкетирани о проблему Косова, мада на нивоу 2008. године све чешће је превладавало мишљење да друге земље не треба да се мешају у проблем покрајине, али сама подршка става Београда је опадала, и судећи по динамици, може се претпоставити да је сада она још нижа. Директор ВЦИОМ Валериј Фјодоров објашњава то на следећи начин:

Први и главни разлог је то што се променио однос самог српског руководства према Косову. Ако је раније оно стајало на чврстој позицији, сада се види да се на речима ранији став чува, а реално власти су пристале на де-факто независност Косова. Нажалост, то је тако. Зато се руски грађани неће борити се за оног ко неће сам за себе да се бори. Сам званични став Русије о Косову не могу да прокоментаришем, то је питање за стручњаке за дипломатске односе.

Занимљиво је да наводећи најпријатељскије земље у условима конфронтације са Западом, руски грађани су у целини испољили завидни прагматизам: воде на списку партнери из Евроазијске економске заједнице и БРИКС. Србија се нашла у средини таблице, али Валериј Фјодоров позива да се из тога не извлаче исхитрени закључци, већ да се предузму реални кораци:

Са Србијом нас много тога повезује, ако говоримо о историји, али тренутно економске везе нису толико јаке, робна размена није висока. Треба радити на томе, тада ће и пажња руских грађана бити већа. Али треба узети у обзир да ограничење везано за величину земље увек ће постојати. Ту Срби не треба да се вређају. Имамо верног савезника као што је Јерменија, учесник евроазијских интеграционих процеса. Али и Јерменија у рејтингу пријатељских земаља заузима не баш високо место једноставно зато што је земља врло мала и људи не могу све да прате.

Тимур Блохин

(Глас Русије, 19. 11. 2014)

Categories: Преносимо