Љиљана Татић: Љиљана Смајловић и „несавршени софтвер” звани цензура

ljiljana-smajlovic

Љиљана Смајловић

Текст „Ко то беше Оља Бећковић” је објављен а потом скинут са електронског издања Политике, а онда се видело да је „процурео” и да, иако цензурисан, кружи као дух на друштвеним мрежама. Текст „Цензура у Политици” који се појавио два дана касније, јесте покушај да се по ко зна који пут злоупотреби рубрика Уводник за личну промоцију главне уреднице. Овај пут текст који је по мери Љиљане Смајловић је написао (или само потписао) Милан Мишић.

То је ипак остао само невешти покушај јер – да је истина да првобитни текст није био цензурисан, већ да је привремено нестао због ”несавршености софтвера”, тада не би постојала ни ова потреба да се он ипак дискредитује другим текстом два дана касније.

Милан Мишић ничим изазван, читаоцима појашњава, гле чуда, да је због „несавршености софтвера” Политикиног електронског издања, текст „Ко то беше Оља Бећковић” нестао са сајта. Међутим, он наставља са писањем испод поднаслова „Ко то беше Даница Поповић”, што открива праву намеру коју Љиљана Смајловић покушава да спроведе. Аутор почиње речима:

Прави наслов за овај уводник био би „Ко то беше Даница Поповић”, али је предуг за стубац.

Цео текст је више отужно него смешно обраћање читаоцу, утолико пре јер се критиком самог чланка који није успешно уклоњен/цензурисан, у ствари само потврђује очајничку жељу да се цензура спроведе пошто-пото.

Политика се, иначе, налази на 80. месту по читаности, док – на пример – Ало заузима 28. месту. Да не набрајам даље, али хвалоспеви које Политикини „уводничари” објављују сами о себи далеко су од истине. Колико муке новинарима задају „несавршености софтвера” процените сами.

Опрема: Стање ствари

(ФБР Монитор, 21. 11. 2014)

Милан Мишић: Цензура у „Политици”

Милан Мишић

Прави наслов за овај уводник био би „Ко то беше Даница Поповић”, али је предуг за стубац. Парафраза наслова колумне професорке Поповић „Ко то беше Оља Бећковић“, која је пре два дана објављена у штампаном издању „Политике“, а од јуче ујутро се налази и на сајту „Политика онлајн”, верније описује кратку али острашћену „савршену олују” која је у среду протутњала друштвеним мрежама.

Добронамерни, неупућени или просто злобни, многи су поверовали да је баук цензуре прошао и кроз наша улазна врата.О чему је реч? Најједноставније, о томе да „Политику” читају и они који је не купују. Имамо двоструко више посетилаца бесплатног дигиталног издања него купаца папирног за које треба издвојити скромних 35 динара. С обзиром на труд који свакодневно у тај производ улаже око 130 чланова редакције, затим наше штампарије, па онда многобројних дистрибутера, и пре свега на квалитет садржаја ових новина, тешко би се на тржишту Србије нашло нешто толико вредно за тако мало пара.

Елем, текст уважене професорке Данице Поповић имао је третман као и сви претходни: објављен је као колумна са њеним ставом на рубрици „Погледи”. Колумне гостујућих аутора, намерно одабраних тако да не буду истомишљеници, нису предмет претходне расправе на уређивачком колегијуму. „Погледи” су слободна трибина, својеврсни дијалог ове нације саме са собом.

У нашој кући је почетком овог месеца покренут вишемесечни пројект утврђивања дигиталне стратегије, што је нешто чиме се баве сви издавачи новина света, суочени са пустошењем тиража које им је донео интернет. Једна од тактичких одлука у том процесу била је и да будемо поштенији према онима који купују штампано издање и нешто рестриктивнији према онима који су навикли да нас читају „за џ”. Од почетка ове недеље неки наши највреднији текстови, укључујући и колумне са „Погледа”, објављују се са нешто већом задршком него раније, тек сутрадан.

Због несавршености софтвера нашег сајта, колумна професорке Поповић, пошто је претходно обележена за објављивање у четвртак у осам ујутру, била је доступна у једном, да тако кажемо, буџаку нашег сајта, што је, како смо накнадно открили, „проваљено”. Суочили смо се и са старом невољом: да се наши текстови неовлашћено преносе на другим сајтовима пре него што их ми објавимо на свом.

Из предострожности, колумну смо учинили недоступном и на нашем сајту до њеног објављивања у предвиђено време. И то је био повод за узбуну на друштвеним мрежама: „’Политика’ је цензурисала Даницу Поповић!”

Ценимо осетљивост јавности на ову могућност, упркос бесмислици оптужбе: како може да буде цензурисано нешто што је већ објављено. Немамо обавезу да оно што верним читаоцима штампаног издања наплаћујемо истовремено поклањамо онима који нас читају искључиво онлајн. И „Политика” ће једног дана вероватно бити принуђена да постави наплатну рампу. Али цензура није у плану.

(Политика, 21. 11. 2014)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

 



Категорије:Преносимо

4 replies

  1. Овакво идиотско објашњење, могао је да објави само „новинар“ на дугогодишњој „едукацији“ код Амера. Толико тужно и јадно, да се тешко да замислити!

    Свиђа ми се

  2. Цензура објављеног текста у новинама. Људима су мало лабави живци око те цензуре. Неки чај ваља попити

    Свиђа ми се

  3. С обзиром на труд који свакодневно у тај производ улаже око 130 чланова редакције, затим наше штампарије, па онда многобројних дистрибутера, и пре свега на квалитет садржаја ових новина, тешко би се на тржишту Србије нашло нешто толико вредно за тако мало пара….
    То каже Милан Мишић али утисак мене као старог читаоца ове дневне новине је да се та новина уређује прилично дилетантски, да су многи чланци само преводи агенцијских вести, а да су те агенције углавном АП, УПИ, РОЈТЕРС, ФПИ, што чини и Танјуг на чијем челу је и даље верни кадар ДСа, а да о БЕТИ не трошим речи. Новинари и уредници имају вро узак списак личности које ће позвати за коментаре, а рубрика Погледи за коју тврде да представља лепезу мишљења и даље већином чине заступници еуроатлантских и глобалистичких тенденција: Г.Марковић, покојни Дерета, Тања Ригонат….. Иако је отишао у пензију, Бошко Јакшић и даље пише са тих истих полазишта. а Милан Мишић је из Вашингтона писао као да је на платном списку стејт департмента а не наших новина. Према томе иако је барем за мене јефтина, Политика не вреди ни то мало пара, купујем је по инерцији и углавном да бих читао између редова.

    Свиђа ми се

  4. Зашто рећи, „као на платном….“. Па он је очигледно НА платном списку! Данас смо, нажалост, само сигурни, да је истинита читуља и недељни програм музеја, биоскопа и позоришта.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s