Севастопољ: Спомен на трагедију руске евакуације 1920. године

(Итар-Тасс, 16. 11. 2014)

На задушнице су из разних држава допутовали потомци емиграната из Русије, стигли су и козаци, као и неколико хиљада становника Севастопоља 

sevastopolj-1

СЕВАСТОПОЉ, 16 новембра – Морнари Црноморске флоте су заједно са политичким представником Председника Русије у Кримском Федералном Округу Олегом Белавенцевим, Председником Републике Крим Сергејем Аксјоновим и губернатором Севастопоља Сергејем Менајлом, у севастопољској луци спустили у воду венац у помен трагедије Руске евакуације 1920. године. На помен жртвама грађанског рата, који је служио митрополит Симферопољски Лазар, допутовали су из разних земаља и потомци руских емиграната, козаци и неколико хиљада грађана Севастопоља.  Митрополит је истакао: „На десетине хиљада наших земљака је напустило Крим не зато да би напустили Отаџбину; они су желели да остају Руси и да служе једино Русији. Није им било суђено да виде нову Русију, али у Русији и данас памте њихов подвиг.“

Грађани Севастопоља су у литији прошли центром града, где је привремено био прекинут и саобраћај – од Владимирског Храма, гробнице адмирала до пристаништа одакле су одлазили бродови Беле армије. Тада је Русију морало напустити преко 120.000 Руса. Већ више од 10 година, грађани Севастопоља одржавају литију и богослужење у луци као успомену на те догађаје.

Ове године, на челу литије је ношена поштована светиња – Севастопољска копија Казанске иконе Мајке Божије. Та икона је била осликана за учеснике прве одбране Севастопоља у Кримском рату. Већ више од 90 година сматрано је да је изгубљена – а данас се уз помоћ Фонда Андреја Првозваног она вратила у Севастопољ. Руководилац Фонда, Владимир Јакуњин, казао је: „Икона  [вам] се предаје на вечно чување.“

sevastopolj-2

Поглавар севастопољског свештенства, протојереј Сергиј Хаљута, казао је: „Ова икона је највероватније напустила Крим заједно са Белом армијом – али сада свако може да целива ову чудесну реликвију.“

До предаје ове иконе је дошло 16. новембра, на дан када се у Севастопољу обележава годишњица Руске eвакуације 1920. гoдине.

Антонина Мага 

Са руског посрбио: Јован Качаки



Categories: Посрбљено

4 replies

  1. Лепо је, и за сваку похвалу одржавати успомену на те догађаје – али онда, не само на евакуацију, него и за оно што је непосредно уследило: Генерал, барон Врангел је своје официре и војнике пред евакуацију ослободио заклетве и казао им да свако од њих ко жели може да остане и не одлази у изгнанство – прихватајући амнестију коју им је обећао командант Црвене Армије, Фрунзе (Михаил Васиљевич Фрунзе [1885-1925], чије име је до 1991 године носила и совјетска војна академија) . Тај црвени зликовац је, наравно, погазио реч и дао побити неколико хиљада војника (углавном официра) Беле Армије који су наивно поверовали у амнестију и остали на Криму. Њихова тела су побацана у море, и о томе се морало ћутати све до слома СССР-а. На жалост и срамоту, у овом чланку није поменуто да ли је на овом помену (и ранијима) уопште било речи и о тим, невиним, жртвама.

  2. @Иоанн Дубињин
    Као човек, који одлично познаје историју, морали би се сетити, да се са идеолошким противницима мора обрачунати. И то без милости. Потсетио бих Вас на време Рима, време успостављања Енглеске империје, наравно и на обрачун бољшевика са противницима, на чему Ви неумољиво инсистирате. Касније је био обрачун међу бољшевицима, па Хитлер и Рем, па Франко и републиканци, наравно и Тито Голи оток и неки други. У новије време, Лумумба, Аљенде. Само је, нажалост, Дража имао несхватање тог резона, па је пустио „кући“ свог заклетог идеолошког противника. Не могу, да верујем, да Ви сву своју пажњу усмеравате на бољшевике, а историја Вам говори, да је и бољшевичко понашање било сасвим нормално, када је реч о ИДЕОЛОШКИМ противницима. Па зар није црква спаљивала сваког који је нешто другачије мислио?

  3. @слободан млинаревић: У овом случају се не ради ни о Риму, Енглеској Империји, Франку, Хитлеру, ни о било ком другом – него о бољшевицима и њиховим не идеолошким – него моралним противницима . Ти – “Бели“ су се борили за праву ствар: за Русију, јединствену и неподељиву (у суштини за исто за шта ови данашњи путиновци тврде да се боре, али ипак не могу да се отарасе бољшевичког баласта у својим генима), а онај пробисвет Тито и његови су до извесне мере и тренутка у историји били само један жалостан дериват бољшевика. Дакле: после Фебруарске револуције и одрицања Императора Николаја Другог од престола у корист његовог брата , који је своје прихватање условио одлуком Конститутивне Скупштине о будућој форми владавине Русијом (република/монархија), одлучено је да се одрже избори за Конститутивну (Уставотворну) Скупштину која би тај избор учинила. Бољшевици су то тада мање-више (бар је тако изгледало) прихватили, учествовали у предизборној кампањи и изборима – И ИЗГУБИЛИ! Зато су организовали класични војни пуч (који они зову “Велика Октобарска Социјалистичка Револуција“), онемогућили рад Уставотрворне Скупштине и започели свој систем – Црвени Терор. То је довело до грађанског рата, јер “Бели“ нису могли да прихвате то зверство и одупрли су му се. Они нису били монархисти (мада је међу њима било и много монархиста), него су се борили за УСТАВНОСТ – дакле за оно о чему је претходно био постигнут договор кога се “Црвени“ нису придржавали. “Црвени“ – тј. бољшевици, нису били никакви идеолошки противници него једна разбојничка, крвожедна монструозна банда, која је стицајем спољних и унутрашњих историјских околности победила и бацила Русију у скоро вековни пакао из кога она још није изашла (а питање је и да ли ће икада).

  4. @Иоанн Дубињин
    Сада сам разочаран! Војни пуч, а посебно „класичан“ НЕ МОЖЕ, да изведу они који су изгубили изборе и који немају војничку подршку. Војни пуч, сама реч каже, изводи војска. Чуди ме, да Вам се то омакло?
    Наравно, да је у питању идеологија и наравно, да су „бели“ били представници племства и ондашње буржоазије. Можда је „његов брат“ покушавао, да себи обезбеди неки легитимитет, али покушајте да одговорите зашто. Није ми јасно, да ли тврдите, да су „бели“ желели републику? И са којом везом се Николај Други одрекао престола? Ја озбиљно покушавам, да на ова питања у многим Вашим текстовима, нађем одговор. Нажалост, налазим само јасно изражену мржњу и ништа више. Још је тужније, да је у Русији, коју толико волите, било могуће, да „једна разбојничка, крвожедна монструозна банда“, освоји власт и исту врши толико дуго. Познато Вам је, да је могуће, да „банда“ освоји власт, али да је и толико дуго врши није се у историји десило. Како Вам не пада на памет, да у тој причи има и неких других елемената.

Оставите коментар