Russia Today: Двадесет пет чињеница које вероватно нисте знали о Берлинском зиду

(RT.com, 7. 11. 2014)

У питању је један од најснажнијих симбола 20. века, који је пао пре тачно 25 година. Колико знамо о великом међашу, Берлинском зиду?

Источнонемачки граничари стоје на делу Берлинског зида испред Брандербуршке капије, 11. новембра 1989. (AFP Photo / Gunther Kern)

Источнонемачки граничари стоје на делу Берлинског зида испред Брандербуршке капије, 11. новембра 1989. (AFP Photo / Gunther Kern)

1. Више од три милиона грађана Источне Немачке пребегло је у Западну Немачку између 1945. и 1961. године, највећи део њих кроз отвор у Берлину, нарочито како је временом Источна Немачка ојачавала свој гранични систем и ограничавала могућност за путовања својим грађанима. У питању је готово петина источнонемачке популације, а међу пребеглима било је највише младих, који су најдинамичнији и најобразованији део становништва.

Берлин, одмах после поделе 1945. (www.history.co.uk)

Берлин, одмах после поделе 1945. (www.history.co.uk)

Москва није била задовољна овим дешавањима и будући совјетски лидер Јуру Андропов пребацивао је руководству ДР Немачке да није способно да говори језиком који би разумела интелигенција.

Немачки студенти носе Стаљинове портрете на паради младих,  1951. године (wikimedia.org)

Немачки студенти носе Стаљинове портрете на паради младих, 1951. године (wikimedia.org)

2. Педесет хиљада Берлинаца, познати као Graenzgenger, прелазило је сваког дана на Запад где су примали веће плате док су становали у субвенционисаним становима, па самим тим ни на који начин нису доприносили источнонемачкој економији. Ипак, ово није била највећа економска рупа у Берлину. Захваљујући могућности трговине ширим опсегом добара, западнонемачка марка је вредела четири до шест пута више од источнонемачке марке. Ипак цена основних добара је била смишљено обарана у социјалистичкој економији што је уз већу потражњу западне валуте чинило ову још примамљивијом. Тако да нису само радници који су радили у Западном Берлину били повлашћени, већ и обични становници Западног Берлина који су на црном тржишту могли да повољно размене своју валуте и да онда лако тргују комично јефтиним источнонемачким производима, све док не би хтели да купују упадљиве ципеле Адидас или Фолксваген аутомобиле.

3. Наравно, овде је била укључена и идеологија. О Западном Берлину у центру једне од најважнијих комунистичких земаља треба размишљати отприлике као када би се половина Сеула пренела поред половине Пјонгјанга или половина Лондона тик то Техерана. Сва поређења слабости и снага једног и другог режима овде су била упадљива и сликовита. Само постојање просперитетнијех и пожељнијег града такорећи на њиховом прагу провоцирало је источнонемачко руководство. Тако можда више чуди да су два дела града коегзистирала у миру тако дуго, иако се Хладни рат заоштравао. Идеолошки оквир био је неопходан и за сам Зид. Берлински зид је назван Антифашистички заштитни бедем, који је требао да спречи непријатељски упад у Берлин.

Званична ДДР прослава 25 година "Антифашистичког заштитног бедема" (bukarest.diplo.de)

Званична источнонемачка прослава 25 година „Антифашистичког заштитног бедема“ (bukarest.diplo.de)

Нико не треба да мисли да смо ми одушевљени Зидом; то никако није случај… Антифашистички заштитни бедем је неопходна брана пред војним авантуристима, објаснио је Валтер Улбрихт, наредне године. Наравно, тобожњим нападачима је било дозвољено да уђу у Источни Берлин током готово целог периода постојања Зида док су Источни Немци били суочени са осматрачницама и бодљикавом жицом.

4. С друге стране, Вили Брант, социјалдемократски градоначелник Берлина, који ће убрзо постати и западнонемачки канцелар назвао је новоподигнуту грађевину Зидом Срамоте. Овај термин је брзо прихваћен у многим западним медијима.

Председник САД Џон Ф. Кенеди и градоначелник Западног Берлина Вили Брант 26. јуна 1963.  (AFP Photo)

Председник САД Џон Ф. Кенеди и градоначелник Западног Берлина Вили Брант, током Кенедијеве посете 26. јуна 1963. (AFP Photo)

5. Док су се велике силе натезале безбројним геополитичким преговорима и ултиматумима о будућност Немачке и статусу Берлина, зид је на брзину осмишљен а документа показују да су тачни планови показани високом партијском чланству ДР Немачке свега недељу дана унапред.

Источнонемачке борбене групе радника затварају границу 13. августа 1961, у склопу припреме изградње Берлинског зида (wikipedia.org/German Federal Archive)

Источнонемачке борбене групе радника затварају границу 13. августа 1961, у склопу припреме изградње Берлинског зида (wikipedia.org/German Federal Archive)

Дана 13. августа 1961, још сањиви становници оба дела Берлина могли су да види запечаћене пролазе, а радови који су требали да ојачају поделу града били су у пуном јеку. И на Истоку и на Западу окупиле су се веће групе људи које су посматрале шта се дешава – они са Истока схватили су да више нема куда да се бежи док су они са Запада своје незадовољство исказивали плакатима и слоганима који нису имали никаквог ефекта.

6. Ово су неки основни подаци о Зиду, актуелни пред његово рушење 1989. године. Укупна дужина: 155 километара. Дужина електричне или сигналне ограде: 127,5 километара. Број осматрачница: 302. Патрола са псима: 259. Бункера: 20. Обезбеђивало га је преко 11.000 војника.

Део Берлинског зида код Постадмског трга, 1961.  (AFP Photo)

Део Берлинског зида код Потсадмског трга, 1961. (AFP Photo)

7. У ствари Зид није изграђен као унапред смишљена јединствена грађевина, већ као низ од четири различита зида, почињући са две жичане ограде које су се настављале на два бетонска зида. Последњи од њих, иконични Grenzmauer 75, био је направљен од бетонских блокова који су за западне стране били украшени графитима и тај део се и сада често повезује са Берлинским зидом као целином.

Grenzmauer 75 је такође плански ослабљен на неким тачкама, у случају потребе да совјетски тенкови треба туда да прођу на западну страну.

8. Такозвани Појас смрти, који се протезао са источне стране Зида, био је ширине између 30 и 150 метара. Поред заслепљујућих рефлектора, војника и паса, било је и неколико линија непокретних препрека. Међу њима су били сигнална жица, бодљикава жица и поља са ексерима. Даље дуж Зида су се налазили ровови и противтенковске траншеје, у случају избијања ратног сукоба. Ту су се такође налазила и густо распоређена поља прекривена песком која су требала да олакшају чуварима да одреде да ли је неко покушао да се непримећен провуче.

9. Дуж самог Зида налазила се, иронично, Црква помирења. Након поделе, зграда, који су посећивали углавном верници из Западног Берлина, нашла се у Појасу смрти где су је походили само нерелигиозни чувари из Источног Берлина.

Рушење Цркве помирења, 1985. године

Рушење Цркве помирења, 1985. године

Источнонемачке власти су процениле да незграпна, празна зграда омета светлосну сигнализацију са оближњих осматрачница па је Црква 1985. године динамитом сравњена са земљом.

Након пада Зида, нова, модерна зграда је подигнута на старој локацији и она је постала један од препознатљивих симбола уједињеног Берлина.

10. Гинтер Литфин је био прва особа која је убијена док је покушавала да пребегде преко зида са Истока на Запад, 24. августа 1961. године. Кројачки шегрт и члан умерено десне Хришћанско-демократске уније, нелегалне на Истоку, Литфин је већ био радио у Западном Берлину, и чак је тамо изнајмио стан. Али пошто је његов отац преминуо раније те године, одлучио је да одложи свој коначан одлазак и да се вратио како би помогао својој породици. Али како пребезима није дозвољан повратак показаће се да је Лифтин начинио судбоносну грешку.

zid-9

Гинтер Литфин (wikipedia.org)

Литфин је био дубоко шокиран када је схватио да је његов живот, посао и док блокирани. Као и многи други првих недеља по почетку градње Зида Литфин је веровао да ће успети да се пробије, пажљиво трчећи кроз делове препреке који су сматрани за слабије обезбеђене. Али када је покушао да се пређе преко неке железничке пруге зауставила га је саобраћајна полиција, и након што се оглушио о хице упозорења, убијен је хицем у главу.

Источнонемачке власти су прво заташкавале његову смрт да би потом, пошто су гласине почеле да се шире, изашле у јавност са верзијом да је Лифтин био хомосексуалац са надимком Лутка и да је покушавао да побегне због почињених кривичних дела.

На Западу, он је постао симболична фигура – невина жртва источнонемачких ловаца на људе. Био је један од 136 људи који су погинули покушавајући да пређу Зид, последњи од њих се слупао са балоном који је сам направио мање од годину дана пре пада Зида!

11. Ни сами чувари Зида нису се либили да пређу неколико малих корака који су их делили од Обећане земље, када их нико не посматра. У прве две године његовог постојања, пре уградње великих брава за чије је отварање било неопходно више људи, пребегло је више од 1300 униформисаних лица из Источног Берлина.

Ова фотографија је сигурно била чиста премија за западну пропаганду, иконична слика, на којој 19-огодишњи Конрад Шуман прескаче бодљикаву жицу,  док му је пушка још увек на рамену. Ова фотографија објављивана је у западним медијима на дневном нивоу.

Пребег Конрада Шумана преко бодљикаве жице (flickr.com/The Central Intelligence Agency)

Пребег Конрада Шумана преко бодљикаве жице (flickr.com/The Central Intelligence Agency)

Постепено, како су примењивани све софистициранији безбедносни механизми, источнонемачки званичници су поверавали обезбеђење Појаса смрти само најлојалнијим војницима.

12. Сматра се да је укупно око 5.000 људи успело да побегне преко Берлинског зида током његовог постојања а да је бекство покушало око 10.000.

Током година, приче о одважним бекствима постале су део редовног репертоара западних медија. У овим прилозима комбиновани су црни хумор и тријумфализам због људске довитљивости и истрајности. Илустративан је пример Хоста Клајна, акробате који се спустио низ неупотребљени електрични кабл и миц по миц успео да се домогне Запада. Хајнц Мајкснер је познат по томе што је исекао шофершајбну својих кола и потом се провукао испод волана код Чекпоинта Чарли док су кола наставила даље са његовом мајком у сандуку. Ултимативни симболи бекства били су Ханс Штрелцик и Гунтер Вецел који су конструисали употребљиви балон уз помоћ кога су одлетели на Запад 1979. године.

Мурал посвећен бегу Хајнца Мајкснера (placetobe.info)

Мурал посвећен бегу Хајнца Мајкснера (placetobe.info)

Ово су ипак ретки изузеци, малобројни очајници који су били спремни на огроман ризик. Већина успешних пребега су користили поткупљивање, фалсификоване документе или контакте да би се извукли из Источног Берлина кроз Чекпоинт Чарли – стварна ситуација је више подсећала на филм Арго него на The Great Escape.

13. Без обзира на његов хладноратовски ангажман, реакције америчког председника Џона Ф. Кенедија на подизање Зида биле су у најмању руку тихе и он је заобилазио радикалније предлоге по којима су западне трупе требале да сруше Зид са своје стране.

Никита Хрушчов и Џон Ф. Кенеди 1961. године (wikipedia.org/Photograph from the U.S. Department of State in the John F. Kennedy Presidential Library and Museum, Boston)

Никита Хрушчов и Џон Ф. Кенеди 1961. године (wikipedia.org/Photograph from the U.S. Department of State in the John F. Kennedy Presidential Library and Museum, Boston)

Ми можемо да пошаљемо тенкове и срушимо Зид. Шта онда? Они ће изградити други сто јарди даље? Ако бисмо и тај срушили, онда идемо у рат? наводне су Кенедијеве речи које је изговорио у ово време, судећи према сведочењима његовог унутрашњег круга сарадника.

Ако ништа друго, Кенеди је са олакшањем схватио да Зид значи да Совјетски Савез више нема никакве планове у вези са Берлином, што је увек била отворена могућност с обзиром на огромну совјетску бројчану предност и да је совјетски лидер Никита Хрушчов раније захтевао од западних држава да повуку одатле своје трупе.

Зашто би Хрушчов подигао зид ако заиста намерава да посегне за Западним Берлином? Не би постојала никаква потреба за Зидом ако би заузео читав град. Ово је његов излаз из ситуација. То није примамљиво решење, али је Зид кудикамо бољи од рата, рекао је Кенеди, према биографима који су интервјуисали његове сараднике.

14. Ипак, Кенеди је јасно схватио значај Зида као пропагандне алатке која је лако могла да покаже дубок контраст између живота на Западу и Истоку – то је можда постало јасније него када је Берлин био подељен али и отворен град.

Током тријумфалне посете граду, две године након подизања баријере, Кенеди је одржао препознатљиви ватрени говор пред више стотина хиљада људи.

Пре две хиљаде са узвишеним поносом се говорило ‘civis romanus sum’ (Ја сам римски грађанин). Данас, у слободном свету, најпоноснији узвик гласи ‘Ich bin ein Berliner!’… Сви слободни људи, где год да живе, су грађан Берлина и тако, као слободан човек, ја поносно изговарам речи ‘Ich bin ein Berliner!’ грмео је амерички председник пред масом која је касније по њему назвала трг на коме је одржан говор.

15. Берлински зид је био мотив у вероватно најпознатијем говору другог америчког председника, Роналда Регана, одржаног поводом 750. годишњице Берлина.

Ми поздрављамо промене и отвореност; ми верујемо да слобода и сигурност иду заједно, да напредак људске слободе може само да оснажи залагање за светски мир. Постоји један симболичан чин који Совјети могу да изведу  и који ће непогрешиво донети драматичан напредак у залагању за слободу и мир. Генерални секретаре Горбачов, ако тежите миру, ако тежите просперитету за Совјетски Савез и Источну Евроју, ако тежите либерализацији, дођите до ове капије. Господине Горбачов, отворите ову капију. Господине Горбачов, срушите овај зид, рекао је Реган.

Извор: germany.info

Извор: germany.info

Говору није придаван нарочити значај у то време и постао је познат као показатељ у ком правцу се креће Хладни рат, док није имао неки нарочито утицај на Совјетски Савез. Совјети су напротив били збуњени његовим оштрим тоном, када су већ почињени значајни уступци.

16. У ствари, 1989. пад Зида је био упечатљиви симбол промена које су се већ одвијале и важан практичан корак на путу ка поновном уједињену Немачке. Пад Зида се узима и за симболичан крај Хладног рата.

Берлински зид је заправо умногоме изгубио своју функцију убрзо пошто је гвоздена завеса подигнута у Мађарској, раније те године, и када је ова држава отворила своју границу са Аустријом, прво симболично а онда и потпуно. Попут капетана брода који тоне, источнонемачки лидери су покушавали да своје суграђане спрече да одлазе из земље серијом законских решења која су само представљала њихову немоћ. Дугогодишњи источнонемачки лидер Ерих Хонекер био је принуђен да напусти свој положај у октобру, а у новембру су у Берлину одржане масовне демонстрације на којима је учествовало и 500.000 људи. Егон Кренц, привремено на челу ДР Немачке је наредио да се фарса прекине и да се Немцима дозволи пролазак.

Совјетског лидера Михаила Горбачова (и његову жену Раису) пољупцем је дочекао источнонемачки лидер Ерих Хонекер, на прослави 40 година Источног Берлина, 6. октобра 1989. (Reuters)

Совјетског лидера Михаила Горбачова (и његову жену Раису) пољупцем је дочекао источнонемачки лидер Ерих Хонекер, на прослави 40 година Источног Берлина, 6. октобра 1989. (Reuters)

17. Михаил Горбачов, кога је у свом говору спомињао Роналд Реган, је, према свом доступним извештајима, мирно спавао у Москви када је зид пао. Сам Горбачов је био сведок совјетске интервенције у Чехословачкој 1968. и није имао намеру да изврши инвазију на Источну Европу. Он је раније упозоравао Хонекера да не прати време.

Током посете Западној Немачкој, раније те године, совјетски лидер је објавио да свака нација може слободно да изабере свој политички и социјални систем и да ће Москва поштовати право сваког народа на самоопредељење.

Додатно, Горбачов и амерички лидери су разговарали раније те године, у којима је Запад обећао економски помоћ Москви која је имала великих привредних проблема у то време, ако Совјетски Савез не интервенише у политичким превирањима у Источној Европи.

18. Берлински зид је престао да постоји мање више случајно. Гинтер Шабовски, гласноговорник немачког режима који се распадао, прогласио је либерализацију путног режима – људи неће морати да дају разлоге свог путовања – на конференцији за штампу одржаној у 6:53 послеподне 9. новембра 1989. године. Када је упитан када пропис ступа на снагу, он је изговорио Одмах!

Касније те вечери, источнонемачка влада је покушала да поништи овај потез, и позвала је људе да чекају у реду у канцеларији за путовања следећег јутра. Али тада је већ било касно.

Медији на Западу који су уживо преносили конференцију за штампу на којој је говорио шабовски, прихватили су дословно његову изјаву а то је учинило и више хиљада људи са обе стране границе.

19. Док је већина контролних тачака преплављена од стране становника Источног Берлина, на неке од њих су нагрнули и Берлинци са Запада, док су граничари и са једне и са друге стране били затечени.

Како би избегли гужве, службеници су почели да постепено пуштају људе унутра али су брзо изгубили контролу, и једноставно су отворили капије.

Након што су биле некативне 28 године, трупе стациониране на око Зида су стављене у стање пуне борбене готовости али нико није издао наређење да се отвори ватра – које по свој прилици ни не би имало нарочитог ефекта. Војници су мирно стајали током ноћи, а неки су се придружили онима који су прелазили границу.

20. Дејвид Хаселхоф није допринео паду Берлинског зида, нити је био присутан те ноћи, без обзира на шта се односила полушаљива опаска звезде Чувара плажа неколико година касније када је се жалио да није укључен у историјски музеј Чекпоинта Чарли.

Певач јесте осетио расположење западнонемачке публике у свом хиту, Looking for Freedom, који је објављен у лето 1989. године. Али без обзира на његове хвалисаве бесмислице познати Хаселхофов наступ на Зиду у јакни прекривеној ЛЕ диодама одиграо се у децембру исте године. Ипак, Хаселхоф који је делом и немачког порекла остао је популаран у земљи свог порекла током 90-их година.

21. Очекивано је да ће пад Зида и проспекти западне економије довести до великог броја нових бракова и бејби бума, али то се није десило. Тачно децет месеци након што се слободно могло прелазити с једне на друге страну стопа рађања у Источној Немачкој је опала за 40% и није се опоравила до 1994. године пошто лична и економска транзиција очекивано није успела да испуни очекивања из првих еуфоричних часова.

22. Неколико сати након што је Зид пробијен, и током наредне следеће године, Mauerspechte, зидокљуцачи, опремљени чекићима и длетима су настојали да јефтино одломе и однесу део историје за себе. Иако је зид био прекривен углавном неугледним графитима, комади из његове унутрашњости се вероватно не могу разликовати од бетона из било код другог индустријског здања. Ипак то није обесхрабрило десетине хиљада људи да понесу један комадић историје.

"Зидокљуцач" Зида у близини Бранденбуршке капије,  9. новембра 1989.  (Reuters / Fabrizio Bensch)

„Зидокљуцач“ Зида у близини Бранденбуршке капије, 9. новембра 1989. (Reuters / Fabrizio Bensch)

Симболично делови зида су поклањани неким од водећих музеја и универзитета, а понекад су осликавани након пада зида, али пре разбијања. Вероватно најмаштовитија употреба неког дела Зида је она у мушком тоалету Казина на главној улици у Лас Вегасу.

23. Данас, свега неколико мањих одсека Зида је остало на свом првобитном месту. Један од тих делова је претборен у највећи светски простор за уличну уметност. На другом је уз помоћ знакова испричана историја Зида.

Поједине групе у Немачкој залажу се да се поново подигне један знатнији део Зида, са све Појасом смрти, како би постао историјска атракција,попу концентрационог логора Аушвиц али ови планови до сада нису реализовани.

Туристи опонашају пољубац, овековечен на муралу, ондашњих лидера Совјетског Савеза и Источне Немачке, Леонида Брежњева и Ериха Хонекера (AFP Photo / John Macdougall)

Туристи опонашају пољубац, овековечен на муралу, ондашњих лидера Совјетског Савеза и Источне Немачке, Леонида Брежњева и Ериха Хонекера (AFP Photo / John Macdougall)

24. Свесни постепеног нестанка зида за који се испоставило да је врло рањив, двојица немачких уметника, браћа Баудер, су одлучили да поново направе Зид уз помоћ 8.000 исписаних балона, који ће бити постављени дуж познатих деоница зида. Дана 9. новембра, они ће једновремено бити пуштени да полете како би обележили ослобођење источних Немаца.

Ми се солидаришемо са онима који подижу своје гласове за слободу, демократију и људска права, како тада тако и у наше време. Ми гледамо данашњи свет у коме је Берлин, након 25 година, постао место креативности, отворен за будућност и друге земље, изјавио је поводом планираног перформанса Клаус Воверајт, градоначелник Берлина.

Маса грађана Западног Берлина посматра како источнонемачки граничари отварају нов прелаз између Источног и Западног Берлина, близу Потсдамског трга (AFP Photo / Gerard Malie)

Маса грађана Западног Берлина посматра како источнонемачки граничари отварају нов прелаз између Источног и Западног Берлина, близу Потсдамског трга (AFP Photo / Gerard Malie)

25. У истраживању спроведеном претходног месеца, три четвртине становника некадашње Источне Немачке изјавили су да је пад Зида побошљао њихове животе, док је само 15 процената тврдило како је живот био бољи раније. Међу млађом популацијом, која може бити склона носталгији за временима која није искусила из прве руке, невероватних 96 процената сматра да су се животни услови побољшали. Насупрот томе, само половина Западних Немаца осећа да су имали користи од поновног уједињења.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић



Categories: Посрбљено

4 replies

  1. Zahvaljujem Redakciji na ovom interesantnom i poucnom clanku koji nas podseca na 1989 – godinu kada su ruski komunisti shvatili neodrzivost sistema i prihvatili njegovo urusavanje.

    Dok su Nemci rusili svoj zid (Wir sind ein Volk), mi smo ga dizali.

    Jugoslovenski komunisti su se dugo opirali. Umesto da prihvate i pomognu razvoj demokratskog drustva, oni su krenuli da raspaljuju nacionalizam. Na prvo mesto u medijima (TV Bastilja i sl) su dovedeni nesretni tipovi (poput Seselja) koji su, raspirujuci medjunacionalnu mrznju, uveravali narod da je ugrozen od suseda.

    Ugrozeni narod (Niko ne sme da vas bije) je masovno glasao za spasioce tipa Kucan, Racan, Milosevic . . .

    Tako su se predsednici CKJ (za razliku od Cauceska) odrzali na vlasti 10 godina posle pada Berlinskog zida.

  2. Ау, каква мисаона конфузија. Рачан био националиста? Шешељ ’89. доведен на телевизију? Писао сам раније како је незгодно да се историја саображава идеолошким калупима, то је комунистички специјалитет, али изгледа да и њихови идеолошки компомненти нису на то имуни.

    Парадокс југословенске политике је био да је демократија значила јачање национализма (што није нужно и лоша ствар) и да је практично демократија угде год је увођена значила одустајање од југословенске федерације (под демократијом подразумевам опште право гласа).

  3. Berlinski zid je sluzio da spreci ljude da idu tamo gde se zivi bolje.
    Danasnji zidovi imaju slicnu ulogu :
    – zid od 250 km izmedju dve Koreje
    – zid od 800 km izmedju Izraela i Palestine
    – zid od 1 800 km izmedju USA i Meksika
    – zid kojim se postepeno ogradjuje EU (Frontex)

  4. Пре тридесет година, разговарајући са Американком, Немцем, обоје млади и школовани сазнао сам неки други поглед на питање слободе. Разговор се водио у Хамбургу и Американка је причала о несхватању Зида и тешкоћама, које имају грађани ДДР у вези путовања у иностранство. Ја сам баљезгао о неким идеолошким питањима, а Немац је све прокоментарисао, да је то све питање расподеле националног богатства. Па је рекао: ДДРонци не дозвољавају излазак из земље, јер неће да дозволе, да средства уложена у школовање користе неке друге државе. Тачније, да од свог колача неће другоме ништа да дају. С друге стране Амери не дозвољавају једноставан улазак у земљу из истог разлога. Неће своје богатство, да деле са другима.
    Наравно, да нас је Американка збленуто гледали и није знала шта да каже. Мени се чинило, да је немачки мозак, швајцарски прецизно утврдио о чему се ради.

Оставите коментар