Навикли смо да неке ствари подразумевамо. Многи знају како изгледа чувена икона Андреја Рубљова Света Тројица. И доживљавају је као једну од најлепших православних икона, ремек-дело православне културе. Настала почетком петнаестог века, од краја седамнаестог па све до почетка двадесетог, била је под златним оковом у Тројице-Сергејевој лаври, вероватно најзначајнијем руском манастиру. Године 1904. оков је скинут и у таласу обновљене свести о вредности старог иконописа приступило се рестаурацији Рубљовљевог ремек-дела. Требало је скинути слојеве нанесене на икону током више „дорада“ потамнеле иконе. Рестаурација је извођена са мање или више успеха да би икона наше време дочекала у изгледу који сви познајемо. Као уметничко дело непроцењиве вредности, чува се у музеју, Третјаковској галерији у Москви, под посебним условима.
За тренутак оставимо уметничку и конзерваторску проблематику везану за једно велико дело и покушајмо да гледамо на икону Свете Тројице као на символ (а заправо се ради о слободној обради иконе „Гостопримства Аврамовог“ где су као символичко откривење Бога – Свете Тројице представљена само три анђела – госта Аврама и Саре).
Да бисмо помогли себи у сагледавању проблема у животу Цркве можемо за тренутак да гледамо на икону Свете Тројице као на – символ Цркве. Није случајно да се на корицама многих књига које говоре о православљу, штампаних у православним земљама али и на Западу, појављује баш ова икона.
Ослобађање од златног окова било је значајно да би се кроз пунији доживљај пришло ближе икони и њеној лепоти. Међутим, само скидање златног окова није било довољно. Било је потребно да у обнову многи уложе све своје знање и љубав како би икону вратили њеној претпостављеној првобитној лепоти. Икона јесте изашла из храма, али је преко безбројних копија и репродукција почела да сведочи најдубљу истину још већом силином. Могло би се рећи да је постала један од највећих православних мисионара.
Икона 1904. године
Иначе, заједно са другим драгоценим иконама – величанственим сведоцима она је најзад пронашла и свој храм – при Третјаковској галерији. Макар једном сваке године, на празник Свете Тројице – икона је присутна у храму Светог Николаја Чудотворца. Црква је жива, али тражи наш труд, подвиг, за раскривање своје лепоте.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
„Иначе, заједно са другим драгоценим иконама – величанственим сведоцима она је најзад пронашла и свој храм – при Третјаковској галерији“. Шио ми га Ђура! Ту икону су бољшевици после свог насилничког преузимања власти опљачкали из Тројице-Сергијевске Лавре! Сада је то, под њиховим „врлим“ наследницима још увек само једна од слика у музеју – Третјаковској Галерији.
Најљепши прилог на Стању Ствари. Тачно је ово што каже г. Дубињин, но омолитволила се и оцрквенила, некада масонска галерија Третјакових. Чудни су путеви Господњи.