Ђакон Ненад Илић: Символична судбина једног ремек дела

djakon-nenad-ilicНавикли смо да неке ствари подразумевамо. Многи знају како изгледа чувена икона Андреја Рубљова Света Тројица. И доживљавају је као једну од најлепших православних икона, ремек-дело православне културе. Настала почетком петнаестог века, од краја седамнаестог па све до почетка двадесетог, била је под златним оковом у Тројице-Сергејевој лаври, вероватно најзначајнијем руском манастиру. Године 1904. оков је скинут и у таласу обновљене свести о вредности старог иконописа приступило се рестаурацији Рубљовљевог ремек-дела. Требало је скинути слојеве нанесене на икону током више „дорада“ потамнеле иконе. Рестаурација је извођена са мање или више успеха да би икона наше време дочекала у изгледу који сви познајемо. Као уметничко дело непроцењиве вредности, чува се у музеју, Третјаковској галерији у Москви, под посебним условима.

За тренутак оставимо уметничку и конзерваторску проблематику везану за једно велико дело и покушајмо да гледамо на икону Свете Тројице као на символ (а заправо се ради о слободној обради иконе „Гостопримства Аврамовог“ где су као символичко откривење Бога – Свете Тројице представљена само три анђела – госта Аврама и Саре).

Да бисмо помогли себи у сагледавању проблема у животу Цркве можемо за тренутак да гледамо на икону Свете Тројице као на – символ Цркве. Није случајно да се на корицама многих књига које говоре о православљу, штампаних у православним земљама али и на Западу, појављује баш ова икона.

ni-7112014

Ослобађање од златног окова било је значајно да би се кроз пунији доживљај пришло ближе икони и њеној лепоти. Међутим, само скидање златног окова није било довољно. Било је потребно да у обнову многи уложе све своје знање и љубав како би икону вратили њеној претпостављеној првобитној лепоти. Икона јесте изашла из храма, али је преко безбројних копија и репродукција почела да сведочи најдубљу истину још већом силином. Могло би се рећи да је постала један од највећих православних мисионара.

Икона 1904. године

Икона 1904. године

Иначе, заједно са другим драгоценим иконама – величанственим сведоцима она је најзад пронашла и свој храм – при Третјаковској галерији. Макар једном сваке године, на празник Свете Тројице – икона је присутна у храму Светог Николаја Чудотворца. Црква је жива, али тражи наш труд, подвиг, за раскривање своје лепоте.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)



Categories: Преносимо

2 replies

  1. „Иначе, заједно са другим драгоценим иконама – величанственим сведоцима она је најзад пронашла и свој храм – при Третјаковској галерији“. Шио ми га Ђура! Ту икону су бољшевици после свог насилничког преузимања власти опљачкали из Тројице-Сергијевске Лавре! Сада је то, под њиховим „врлим“ наследницима још увек само једна од слика у музеју – Третјаковској Галерији.

  2. Најљепши прилог на Стању Ствари. Тачно је ово што каже г. Дубињин, но омолитволила се и оцрквенила, некада масонска галерија Третјакових. Чудни су путеви Господњи.

Оставите коментар