Небојша Малић: (Х)историја очима непријатеља или Одговор Бруну Ђурђевићу

Признајем да Политику ретко читам. Смучила ми се својевремено кад је „пожутела“ – мада је то, веле ми познаваоци, константа за лист који је у сваком времену био режимски. То је разлог што ми је промакао текст „Политика и српско национално питање“ од 28. 10. – за који сам сазнао преко Стања Ствари – али и разлог што осећам потребу да на тај текст реагујем. Јер једно је када се de facto званичне новине какве год Србије (па и овакве) понашају тако да их нимало одмилоште зовем Жутитика; али када се у њима појави до овакве мере злонамерна замена теза, то је већ нешто друго.

Тексту који потписује „Бруно Ђурђевић, аналитичар“ (Piješćanika, дабоме), од почетка до краја илуструје покушај да се српска историја утера у оквир наших непријатеља. Скоро сваки пасус је у духу и слову хисторија какве пишу Кристофер Кларк, Холм Зундхаусен, Бранка Прпа или Латинка Перовић. Да не буде забуне, уопште ми није намера да БЂ дезавуишем асоцијацијом са овим именима, већ га отворено сврставам у њихове редове.

Кликните на слику за увећање (via hr.wikipedia.org)

Кликните на слику за увећање (via hr.wikipedia.org)

Беч се само бранио

Попур Кристофера Кларка, на самом почетку своје пашквиле БЂ означава Мајски преврат 1903. као почетак српског ХХ века и Србију описује овако: „земљица која је под влашћу Обреновића јасно знала своје место у међународном поретку.“ Мало касније у тексту закључује да би „логичан крај дугог српског 20. века“ био враћање Србије на територијални и политички оквир из 1903: „кроз признање независности Косова, политичку интеграцију Републике Српске у БиХ и признање државног субјективитета Војводине“.

Ето вам повијесне одреднице колумниста и читалаца Пешчаника – и њихових иностраних спонзора. Хвала БЂ што ју је овако сажео и без увијања обелоданио.

По БЂ, деценија после Мајског преврата прошла је у знаку „неспутаног бујања националног покрета,“ што је представљало „изазов потентне Србије“ на који је Аустро-Угарска „морала да одговори“. Испаде да се Беч само бранио од злих Великосрба.

Оспоравање легитимног интереса

Ово кажем намерно, јер БЂ српски национални програм и интересе намерно дефинише као „окупљање српске нације у једну одрживу државну структуру“ – дакле, своди српство на фантомски великосрбизам, измишљену оптужбу о „свим Србима у једној држави.“ Он то чини како би оспорио писање Политике – погрешним поистовећивањем листа са четворицом колумниста који у њему гостују – о српском националном питању због, како наводи, једне врсте „идеолошке заслепљености, у којој се српски национални интереси… аксиоматски узимају као добри, праведни, историјски легитимни.“

Како се ти одвратни Срби само усуђују да своје националне интересе сматрају легитимним!?

Дабоме, ако усвојимо дефиницију коју из хапсбуршке кухиње сервира БЂ, онда се запетљавамо у јалову расправу о легитимитету тзв. великодржавног пројекта. Зато ћу о томе да кажем само ово: ако је (фантомска) Велика Србија проблем, зашто то онда нису „Природна“ Албанија или „Повијесна Хрватска“?

Спреман одговор БЂ је да то нису „страна тела“ која угрожавају Европу! Ту можда и несвесно признаје да је делатност Инквизиције у Хагу чисто и искључиво политичка, кад каже:

„Хрвати, Бошњаци или Албанци биће „докачени” у мери у којој су њихови национализми већи изазов за Европу него српски.“

А нама БЂ и његови већ две деценије трубе на сав глас да је посао Инквизиције право и правда. Хех.

„Моноконфесионални пук“

Како би објаснио зашто су Срби претња ЕУропској цивилизацији – дочим су главосече, нацисти, кољачи, и „етнички чистачи“ оличење културе и демократије, је ли – БЂ износи стравичну замену теза:

„Српска нација дефинисана је на основу припадности једној конфесији. Она није ништа друго него паства Српске православне цркве.“

Ту „предмодерну“ категорију „моноконфесионалног пука“ су онда Срби покушали да „подвале“ модерној, цивилизираној ЕУропи – али узалуд:

„Европа, њена јавност, њене владе, њене политичке елите, препознале су страно тело и читав век настоје да његово етаблирање осујете.“

Ово заиста савршено објашњава понашање Запада (не „Европе“, већ Атлантске Империје) према Србима и Русима, односно порекло западне србофобије и русофобије, кроз идентификацију Срба и Руса као „Православног Другог“. Али БЂ користи одредницу „модерна“ Европа а притом мисли на католичку (и из ње изведене протестанте).

Прво и пре свега, теза о српском или руском идентитету као искључиво Православном је лажна. Управо у времену које БЂ прозива као доба српске претње ЕУропској и цивилизираној Аустро-Угарској, у Србију су пристизали имигранти из разних крајева хапсбуршко-хоенцолернске Европе – и то не само Срби, већ и остали који су хтели да дишу слободно, са презименима као Штурм, Рош, Краков или Сондермајер. Вајферти су ту већ били. И зар управо у данашњој Србији не живи највећи број (и постотак) разних конфесија па чак и на основу њих изведених „нација“, него било где на простору некадашње Југославије, тако „демократски“ хомогенизованом протеривањем управо Срба?

А Руси ће вам први рећи да православље – иако темељ нације – уопште не искључује припадништво Татара, Калмика, Башкира, Чечена, Осета, Бурјата, Самоједа (итд.) руском културном и цивилизацијском простору. Напротив. Уосталом, прошлог месеца је сто хиљада Чечена својим телима направило велику руску заставу сред Грозног, да би Владимиру Путину честитали рођендан. Угњетени и обесправљени, нема шта.

Замена теза

Све ово кажем како бих спречио скретање у расправу о фантомском проблему српства које се тобоже „ограничава“ православљем. Мада има Срба који тако размишљају, то је историјска аномалија понајвише условљена идејом нације која се намеће са Запада. Вук Караџић је својевремено Србима сматрао и оне „закона римскога“ и „закона турскога“ који српским језиком говоре. А данас се и једни и други изјашњавају као апсолутно антисрпске нације, а језик својатају и називају сопственим именима. Има ли бољих примера „нација као моноконфесионалног пука“ од Хрвата или „Бошњака“, који су по дефиницији католици, тј. муслимани?

Зар ислам није далеко више „страно тело“, у Европи од Православља? Само, пошто Запад покушава од џихада да направи оружје у борби против Зле Русије и (по схватању Запада) Србије као њеног млађег и приступачнијег брата, онда је то сасвим у реду, је ли.

Шта ћемо онда са Хрватима, нацијом измишљеном на основу не само верске одреднице – католичанства – него и мржње према Православљу и Србима? Зар и у њиховом случају није „спорно нацију градити на темељима једне предмодерне институције, цркве“ – како то БЂ (злонамерно и нетачно) приписује Србима?

Загребите скоро било кога од данашњих Хрвата и наћи ћете што покатоличене Србе, што кроатизоване Пољаке, Аустријанце, Немце, Мађаре, Чехе, или Талијане. Историјска Хрватска је крај око Загреба и Загорја. Као национални идентитет „Хрват“ се први пут јавља тек крајем 19. века, као одговор Беча на српски процес ослобађања од Турака. Прво су покушали са „Илирима“ па се није примило (после је та превара „рециклирана“ Шиптарима); пробали су онда са католичко-хапсбуршким југословенством бискупа Штросмајера, па ни то није ишло. На крају је прихваћен оквир који је створио самомрзећи Србин Старчевић, и на њему се инсистира и до данас. А он се састоји једнако од фанатичног католичанства и србомржње.

Дакле, цела прича о Србима који су наводно лажна нација заснована на „премодерној“ идеји окупљања око вере је у ствари злонамерна замена теза, јер тај опис савршено одговара управо мезимчету Запада на Балкану – Хрватима. Само што они, као католици, нису „страно тело“.

Преумљавање у Хрвате

Додатни доказ да на Србе и српску историју БЂ гледа управо са хрватског становишта је његов аргумент да је српско национално питање отварано три пута током ХХ века: први пут после Мајског преврата (на који је Аустро-Угарска „морала да одговори“), трећи пут крајем осамдесетих када је (наводно) Милошевић „најавио декаду рата“, и други пут у другој половини тридесетих „када је Александров пројекат Југославије постао неодржив,“ а српска јавност „ушла у процес преобликовања унитарне Југославије у споразумну унију народа“.

Шта рече? По овој повијести, некакав дивни – али потпуно фиктивни – процес преобликовања Југославије „прекинуо је 27. март“, а земљу је уништила Хитлерова „одмазда“. Не усташко проглашење НДХ четири дана после уласка Немаца, или геноцид над Србима који је одмах отпочео, не – већ тобоже легитимни одговор Трећег Рајха на српско „ремећење“ споразума Цветковић-Мачек!

Ово је у ствари изузетно битан део текста, не зато што представља посредно правдање Хитлера (мада и то нешто говори) већ зато што показује став БЂ о процесима који су се одвијали у Југославији крајем тридесетих: фантазију о некаквој „споразумној унији“, попут оне каква је наводно постојала између (средњевековних) Хрвата и Мађара, а потом Хапсбурга, и којом је храњена илузија о „тисућљетној хрватској повијести“. Али, што је још важније, и зато што наговештава у ком кључу би БЂ – и његове колеге, истомишљеници и спонзори – да „преобликују“ српску нацију, историју и интересе како би их „уподобили“ својим.

Наиме, БЂ закључује да је „нужно“ да се:

„…за појам српства нађе другачији оквир и садржај, да би онда циљеви такве српске нације добили легитимитет и пред домаћом и пред страном јавношћу и, најважније, пред историјом.“

У случају да некоме није јасно: Срби морају да се одрекну себе, своје вере, историје, и културе, како би онда формулисали интересе које би могли да прихвате као легитимне не само „страна јавност“ (тј. ЕУропска унија и Империја), већ и „домаћа“ (БЂ, Piješćanik) као и „историја“ какву намећу Зундхаусен, Прпа, Кларк, односно Загреб, Беч и Берлин.

Другим речима, циљ је да се од Срба направе – Хрвати.

Ако је и од Пешчаника, много је.

(Сиви соко, 1. 11. 2014)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ



Categories: Сиви соко

24 replies

  1. Вреди се захвалити аутору, на одговору „аналитичару“, сада знамо и да је из Пешчаника. Моје мишљење о тексу и „аналитичару“ сам већ саопштио. Срећа је, да је неко имао времена и знања, да се мало више посвети „аналитичару“ од стерилног одговора Ћирјаковића. Хвала Небојши!

  2. Tekst Bruna Đurđevića u Politici, iako na nekim mjestima „pije vodu“, je u suštini tipičan europski salonski intelektualizam.
    Ali i ovaj odgovor je nije nikakav odgovor, to je također neki … intelektualizam, bolje da ne kažem kakav.

  3. @čitalac
    А шта је Ваш коментар? Рекао бих НИШТА! Уколико прихватимо Вашу тезу, да се ради о „tipičan europski salonski intelektualizam.“ и “ je također neki … intelektualizam, bolje da ne kažem kakav.“, ред би био, да нам кажете шта је овај други. Какав је то „интелектуализан“ за који Ви немате одговарајући придев? Салонски је писан, ничим изазван, а други је писан у вези „салонског“. Јасно је, „европски салонски“ против ове државе и народа, а да то други „боље да не кажем какав“, покушава да оспори тезе из првог. Јасно је и то, да је други на српској страни. Ако Вам то смета, кажите јасно и гласно, а не некаквим подметањем и изједначавањем баба и жаба.

  4. Србин =православац, Рус=православац, смета западу као немодерни оквир нације. ‘Aјде бре, беж’ одатле бре…Скроз наопако. Руси им сметају,јер желе да се дочепају њихове територије богате рудним богатствима и плодном земљом. А ми им сметамо,. јер смо у овом дијелу Европе једини народ који, под одређеним околностима,, води или потенцијално може да води суверену политику, која се често поклапа са руском…Како им не сметају Бугари, Румуни или Грци који нису престајали да буду „понајвећи“ православци? Или 1941 (не)хришћански Њемци нападају, тада скоро неправославне Русе…

    Српство је важније од православља, уз дужно поштовање СПЦ за све што је учинила за Србе!
    Шта је са Србима који су из неког разлога промјенили вјеру, или су атеисти, гностици итд? Они су се сами одгурнули, а ми их се експресно одрекли… Шта радимо да нпр. Црногорце вратимо у окриље наше нације ? Сувише нас мало има да би смо сужавали ионако уску народну основу. Али, ово је нека друга тема…

  5. Bruna ima malo u Srbiji, al’ su, po svemu sudeći, dobro rasporedjeni!
    Do sad sam bio čuo samo za Vekarića, al’ evo, javi nam se i Djurdjević!
    Da l’ su Srbi il’ Srbijanci, djavo će ga znati?!
    No, voleo bih znati, da l’ u Hrvatskoj ima Hrvatijanaca?

  6. @Miroslav Andjelković
    Зашто би бринули о Хрватима? Зар је могуће, да не видите елегантно решење, да сваки држављанин Србије може да каже, да је Србијанац и да то подразумева држављанство? Како да своје држављанство изрази Мађар, Румун, Шиптар, Бошњак у једној речи? Како да се у једној речи изрази њихова припадност овој држави? Уосталом, испада да само код нас, кад кажете „Ја сам Србин“, нико нема појма чији сте држављанин, да ли Србије, да ли Српске.

  7. @слободан млинаревић
    “Уосталом, испада да само код нас, кад кажете „Ја сам Србин“, нико нема појма чији сте држављанин, да ли Србије, да ли Српске“.

    Шта је кога брига чији сам ја држављанин?
    За доказивање истог имам пасош Републике Србије, који показујем искључиво на граници!!!
    Ја сам СРБИН, по оцу и мајци Шумадинац, тј. Колубарац, Београђанин, Вождовчанин, Душановчанин и нисам никакав Србијанац!
    Наведите ми било ког припадника друге националности који је срБски држављанин, а да се легитимише као Србијанац?!
    Можда такав постоји у СФ филмовима и пао је са Марса!?
    Ма’ните нас, Србе, такве комуно-бољшевичко-србијанске подвале!!!

  8. Расправа о „Србима и Србијанцима“ је не само јалова, него наводи воду на млин непријатељу – који све српско хоће да сведе на србијанско, како би онда то нестало кад нестане и Србије (да парафразирам М. Ломпара).

  9. @Penzioner
    Да ли можете да опишете српство без православља, светосавља? Где је и како изгледа то српство? Да ли је српство постојало пре Немањића? Шта се догодило са српством када је створена прва Југославија, а онда и друга Југославија?
    Српства нема без православља. Русија ће изгубити рудна богатства и плодну земљу ако се Руси не врате православљу. Србе и Русе православље веже.
    Православље је основа српског идентитета. Наравно да у српству има места за атеисте, гностике, муслимане, католике, комунисте… све док им није циљ да “промене свест“ православној већини, јер то онда, да гледам из вашег угла, не да није више православно становиште – већ није “српско становиште“, нема више те “суверене политике“ коју помињете? Да ли су комунисти имали “српско становиште“, шта је ту била српска суверен политика? Ако би се Срби одрекли светосавске традиције, нестали би као народ. Светосавље је оно што нас као народ држи хомогеним, што нас чини Србима, све остало нас дели и разара, постајемо нешто друго, слични непријатељима. Свети Сава је српска веза са Христом. Дакле, Црногорци који су сада антисрпски оријентисани могу да се врате у окриље српског народа, ако међу њима дође до покајања, ако се врате светосавској традицији, ако одустану од стварања своје цркве, унијаћења, Нато-а, итд. Антисрпску политику у Црној Гори предводе противници православља, светосавља, дакле, Срби атеисти, комунисти, гностици… Овакви Црногорци какви су данас, стварно нам не требају, могу само да донесу још већу штету. Готово је са југословенством, одлучите се да ли сте за српство или југословенство, не иде и једно и друго.
    Немачка никада није била хришћанска држава, посебно не за време нациста. СССР је одбрањен тек када је Стаљин схватио да неће успети ако не позове “старе снаге“, Русе везане за царску Русију и Руску православну цркву.
    Заборавили сте да су Бугари били савезници непријатеља са Запада, а Румуни и Грци да су унијати. Када Срби не би били православци и Србија би била део НАТО-а, као што је то прикривено била и СФРЈ.

  10. @Мирослав Анђелковић
    Ја сам само подржао идеју, коју је изнео неко други. Не могу навести никога, јер нико и нема понуду. Већ си своја размишљања јасно покакзао, када си тражио, да се „учипимо“, како би имали „право“ на коментарисање. Тако и ово са „Ма’ните нас, Србе, такве комуно-бољшевичко-србијанске подвале!!!“. Па где сте ви „Срби“ били за све време „комунистичке-Брозове диктатуре“? Сигуран сам, да ниси био на улицама у напорима да ту исту диктатуру укинеш. Изгледа, да ниси приметио, да предлог нисам дао ја, већ човек, кога не можете дискфалификовати као носиоца и заговорника „комуно-бољшевичко-србијанске подвале“. Нажалост у свој0ој заслепљености, да поновим не узимаш у обзир Устав државе у којој живиш. Тамо нема „србски“, нема премијер, и сличних појмова. Која је то умишљеност, да је некаква легитимација „по оцу и мајци Шумадинац, тј. Колубарац, Београђанин, Вождовчанин, Душановчанин“. Ко бре зна за та твоја опредељења и коме она нешто значе?
    Погледај пасош. Шта ти пише у пасошу? Што си га узео, када не прихваташ да ти је држављанство SRPSKO? Не пише срБско! Као што ниси био на улицама за време диктатуре, тако и сада прихваташ оно од чега имаш користи.

  11. @Varagić Nikola
    Ако се можемо сложити да немачка држава постоји приближно 150 година, а да је Хитлер владао 12 година у ком периоду није било показатеља хришћанства, као и из чега закључујете, да није хришћанска држава? Где нађосте, да је Стаљин позвао „старе снаге“ везане за царску Русију? Тачно је, да се ослонио и позвао сав народ, па и православне. Тачно је, да су ту и такву Русију бранили и одбранили сви тамошњи народи. Можда знате који генерали и официри царске Русије, дођоше да бране „бољшевичку“ Русију.? Личи да читате, али како не нађосте, да комунисти нису разликовали нације, већ су друштво делили другачије. Можда погрешно, али нација им није била значајна. Има ли било ко право, да се определи, па ваљда и неки бивши Срби. Да ли Вам је жеља, да све „бивше“ Србе(Канађане, Амере) избришемо из „евиденције“, јер су примили неко друго држављанство и изјашљавају се као Амери? Очигледно је, да мислите, да онај ко не мисли као Ви, аутоматски није Србин. Пишете у духу бивших времена, када су се својом „партијском“ припадношћу, највише бусали, они који су накнадно прешли на другу страну и сада из све снаге пљују по својој прошлости. Све у жељи да се заборави, ко су и шта били. Мало више баратања чињеницама би добро дошло!

  12. @Небојша Малић
    Потпуно се слажем. Додао бих, да је и питање срБски/српски веома слично и непотребно, да се као проблем поставља. Мислим да се Ваша примедба „наводи воду на млин непријатељу“ односи и на ово питање.

  13. @Slobodan Mlinarević
    Vaš komentar je Vaša slika!
    Kako ne primetiste da je prva u gradaciji mojih pripadnosti ona da sam SRBIN?!
    Ta „omaška“ Vas poprilično diskredituje i pruža indicije da ste nedobronamerni i skloni manipulacijama!
    Srbijanci su Vaša SF imaginacija!
    Rado biste je naturili samo Srbima iz Srbije!
    Ako mi navedete bar jednog Rusina, Madjara, Hrvata, Bunjevca, Rumuna, Bugarina, Makedonca, Šiptara, Crnogorca, Bošnjaka… državljanina Srbije da se deklariše kao Srbijanac, častim Vas pićem sa sve njim!
    P.S.: S obzirom da nisam sa Vama bio drug u OOSK, molio bih Vas da mi se u komentarima obraćate sa Vi!

  14. @Varagic Nikola
    „Заборавили сте да су Бугари били савезници непријатеља са Запада, а Румуни и Грци да су унијати.“

    Г. Варагићу, помјерите се с мјеста човјече. Румуни и Грци унијати…неће бити. Да су Срби били православци упола као што су били Грци, не би нам се издешавало, то што нам се издешавало. Прије сам се чудио што су Грци толико против Македонаца, а о чему се заправо радило; нису и још не дају оно што сматрају да је њихово.

    Регионалност: Србин, Босанац, држављанин БиХ (Федерација).Има нас и таквих…
    Вијест из сарајевског „Дневног Аваза“. Србијанац (муслиманско име и презиме) ухваћен у шверцу дроге…

  15. @Penzioner
    Прочитајте овај текст са овог сајта:
    Митрополит Амвросије: Губимо хришћанску Грчку
    3. НОВЕМБАР 2014.

  16. @Miroslav Andjelković
    Наравно, да је мој коментар моја слика! Чија би слика била? Када се нема или не зна одговорити, онда почиње прича о туђим манипулацијама. Да не би долазило до тога, вреди претходно нешто написати, па прочитати и преконтролисати, па тек онда објавити. Некада вреди и претходне сопствене коментаре прочитати. Нас двојица размењујемо, такорећи интимне мисли, а ВИ, посебно, пишете језиком некадашњих чланова ООСК, да сам осетио посебну блискост. Ваше познавање организационе структуре Савеза комуниста Југославије ми указује, да би неке делове Ваше прошлости радо заборавили. Али шта да радимо, прва љубав заборава нема.
    Нисам ја први поменуо Србијанце. Поменуо их је неко други, много паметнији и са више знања од мене, а и од Вас. Што се њему не обратисте?
    Први пут се неко буса у груди, да је по оцу и мајци Шумадинац, Колубарац, Београђанин, Вождовчанин, Душановчанин. Можда треба додати и Маринкову бару? Тако ми је промакло оно великим словима СРБИН. Специјалан сој Срба, за разлику од нас Срба, само прво слово је велико, који смо од мајке и оца са различитих терена и локација. И Вас је понео „круг двојке“, па би желели да будете нешто посебно. Уосталом када и како стигосте да постанете „Београђанин“, Ви, који би радо остали и Шумадинац и Колубарац?

  17. Мељете Млинаревићу на празно!
    Зар не примећујете да Вам је понестало мељива?
    Наставите ли тако, оштетиће Вам се воденичарски камен!
    Додајте мељиво, или зауставите млин!

    Упутство за читање овог коментара:
    Написано на схватати буквално!
    Поента и порука су између редова!

  18. @Мирослав Анђелковић
    Шта да радим, када немам лове, да се кладим са онима који имају и млински камен и мељиво. Проклети комунисти отели ли ми све. И камен и мељиво, за разлику од Вас.
    Упутство: Читај дословно! Пардон, читајте дословно!

  19. @Varagic Nikola
    Сви су, па и православни Грци под притиском Новог Свјетског Поретка (НСП) који пред собом руши све редом, па и хришћанске односно православне светиње. То их не чини унијатима.Они бар протестују, а код нас такве рашчинују и истјерују из СПЦ (владика Артемије).
    Војислав Шешељ је на преко 70 страница написао жалбу на одлуку о искључењу из СКЈ…а сада је, по мом скромном мишљењу понајвећи борац за Српство и нажалост и мученик захваљујући, између осталог, и својим дојучерашњим саборцима и кумовима…иако се не могу сложити са његовим ставом да баш све говори што мисли…То зна бити и контрапродуктивно.
    Тренутна ситуација је због помахниталих актера НСП можда и гора него пред Први и Други свјетски рат.
    @Мирослав Анђелковић
    @слободан млинаревић
    Г. Малић је косац, а ми остали са својим коментарима смо некакве водоноше… Међутим, морамо ли, чак и када се не слажемо у свему бити тако жучни…Зато нас Србе поразише остали „наши народи и народности“, који се никада не споре око заједничког садржаоца, тј своје основне идеје. Исто тако ми се чини да никада нису тако један према другоме оштри, а ако и јесу, кад крену даље свирају у исту тикву. А ми… Са задовољством читам коментаре обојице и искрено не видим да имате, чак и у коментарима на овај текст, тако различите ставове да се морате свађати.
    Уосталом, свако има право на своје мишљење и тешко да ће га промјенити, поготову као резултат оваквог „дописивања“.
    Предлажем и молим обојицу да „спусте дурбине“ . Идемо даље, без жучи и једа једни према другима… Ово тим прије, што имамо доста оних који стварно заслужују да се тако односимо према њима.

  20. @Penzioner
    Хвала на медијацији!
    Није ово озбиљна свађа!
    Само ситно чаркање!
    Што би рекао “др“ Неле Карајлић “ферцерање“, у преводу варничење!
    А и нас, Србе, шала је одржала,
    њој(зи) хвала!
    Идемо даље!
    Поздрав

  21. @Мирослав Анђелковић
    Mirek, hvala vam lepa,a ja sam se nekak prepal da je to zaozbiljno. Ak bi se i Slobodan javil sa sličnom porukicom, Ježuša mi, lakše bi spal večeras. A ja bedak mislil…kaj god…:)))

  22. Мали допринос сагледавању питања које покреће господин Малић, из сусједства:

    Dejan Jović na braniku velikosrpstva
    Ljubomir Antić

    Jović je komentarom o hrvatskom referendumu raspalio strasti i doveo se u položaj pijuna kojega je Ivo Josipović žrtvovao u borbi za drugi predsjednički mandat. Za utjehu mu može biti jedino to što je pragmatični predsjednik njegovu „izjavu“ apostrofirao u prvome redu kao „štetnu“, a tek onda kao „pogrešnu“, što može sugerirati da im stajališta i nisu odveć udaljena

    http://www.matica.hr/vijenac/538/Dejan%20Jovi%C4%87%20na%20braniku%20velikosrpstva

    A шта добијете када „0гооглујете“ „Љетопис попа Дукљанина“, иначе спис који представља стару ватиканску компилацију „Црвене Хрватске“, са додуше инспиративним поглављем о Светом Владимиру и Косари које свједочи о њиховом ранијем култу. Дјело извјесног Мужића из 2011. посвећено Керубину Шегвићу, оцу теорије о „готском подријетлу“ Хрвата, која је по признању самог Павелића, била „велика утиеха“ хрватским нацистима. Мужићева књига је иначе посебно заснована на доприносу Савића Марковића Штедимлије, црногоског ренегата који је уз Младена Лорковића, првог министра унутарњих дјела НДХ био идеолог „Црвене Хрватске“ и „Хрватске православне цркве“. Потом изручен Совјетима, враћен Титу након 1954., да би 1971.г. Крлежиним залагањем био сахрањен на Мирогоју као истакнути хрватски интелектуалац.

    http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&uact=8&ved=0CDQQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.muzic-ivan.info%2Fhrvatska_kronika.pdf&ei=IQhZVMTIBcavaYfigKAD&usg=AFQjCNG85dukvqv_y29nY-hR3f1t8OpCYA&sig2=2A4HJxMjaqmV5ibsstHzNg&bvm=bv.78677474,d.d2s

    Истина, колеге, хрватски генетичари, убједљиво су побили све готске и иранске теорије о подријетлу Хрвата и доказале да смо исти етникум. Ипак, „археологија знања на Википедији“ се наставља па „слободна енциклопедија“ доноси сљедећи чланак о политичком дјеловању СПЦ:

    http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CBsQFjAA&url=http%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FPoliti%25C4%258Dko_delovanje_Srpske_pravoslavne_crkve&ei=Fg1ZVI3bL6zY7AaG54HoDw&usg=AFQjCNFnsvUgkSWoBDdTidWVA9JluhtMPQ&sig2=ZS-OsbhVlAEkyK8b_7lBhA&bvm=bv.78677474,d.cGU

    Да подсјетим, Света Столица је у вријеме понтификата Ивана Павла Другог, финансирала два додатка у београдским неђељницима НИН и Време у којима је широко пропагирала миротворну улогу папе лично.

    Због ових малих примјера, не бих био толико љут на Политику. Истина је, никада се није дословно држала „Задатка независне штампе“ Владислава Рибникара, али то је већ друга тема.

  23. @Александар Живковић
    Ово што износите је прилог мојој тези да су други народи и народности бивше нам државе увијек, без обзира на суштинске политичке разлике; комунисти, социјалдемократи усташе, десница љевица и остали, увијек готово јединствени око заједничког имениоца. Ту готово да нема разлике између Павелића, Тита, Крлеже, Бакарића, Туђмана, Рачана, Јосиповића, Милановића…
    Јединствена Хрватска (наравски без аутономних покрајина Далмације, Дубровника, Славоније, Истре или сачувај нас боже Крајине), ако је и било мало геноцида, етничког чишћења, избацивања конститутивних Срба из устава РХ (то su ipak samo šizmatici pravoslavni Srbi -nikaj važnega) је неупитна.

  24. @Александар Живковић
    „Јединствена Хрватска (…) је неупитна.“
    Поздрављам ваш резон, једино бих додао да је будаласто (што неки обилато чине) „њима“ набијати на нос оно што ми не умемо (или не смемо?) да радимо. То јест – да кажемо како је „Јединствена Србија неупитна, о свему осталом можемо да разговарамо (и о томе како ће се њени СВИ држављани колоквијално или званично називати, где ће јој данас а где сутра бити границе, итд…)“.
    @Слободан Млинаревић
    Или сте ви „скренули“ у национализам или ћу ја коначно бити „инкорпориран“ у Партију, али евидентно је да се на овом сајту све чешће слажемо. 🙂

Оставите коментар