Еди Рама: Дубоко сам захвалан немачкој канцеларки Меркел

Порука из Тиране: „Сто година након почетка Првог светског рата на Балкану се први пут у заједничкој историји доживљава да нема озбиљних конфликата, а то је много важније него сукоби током једне фудбалске утакмице.“

Франкфуртер алгемајне цајтунг доноси интервју са албанским премијером Едијем Рамом чије делове преносимо.

rama-dw

Франкфуртер алгемајне цајтунг: Господине премијеру, требало је да у среду (22.10.) посетите Београд као први премијер Албаније у последњих 68 година. У недељу (19.10.) је премијер Србије Александар Вучић померио ту посету. Схватате ли то као одбијање?

Еди Рама: Ми смо се након дугог телефонског разговора усагласили да то буде 10. новембар. Дакле то није било одбијање. Сигурно је да постоје тешкоће, али постоји и добра воља да се оне превазиђу. Оно што се догодило након фудбалске утакмице у Београду показало је колико је лабилан мир у нашем региону и колико је лако вратити се старим навикама. Сто година након почетка Првог светског рата ми на Балкану први пут у нашој заједничкој историји доживљавамо да не постоје озбиљни конфликти, а то је много важније него сукоби током једне фудбалске утакмице.

Протеклих седмица подметани су пожари у објектима у власништву Албанаца у Србији и у Црној Гори. Да ли треба рачунати са даљом ескалацијом ситуације?

Оно што се догодило на стадиону у Београду када је 30.000 гледалаца хорски викало „убиј Албанца“, и оно што се после тога дешавало бројним албанским грађанима у Србији, показује колико је тешко осигурати постигнути мир. Дубоко сам захвалан немачкој канцеларки Меркел јер је прва схватила колико је за Европу важан мир на Балкану.

У Београду, али и у другим суседним земљама страхује се од Велике Албаније коју би чинили Косово, Албанија и Албанцима насељена подручја на југу Србије, Црне Горе и северне Грчке. Чињеница је да албанске странке у тим подручјима добијају све већу подршку. Какав је став албанске владе према великоалбанском национализму?

Велика Албанија је у првом реду прастари страх Србије која се повремено појављује и у суседним земљама или коју спомињу један или два страна новинара који верују да су открили велику истину ако говоре о Великој Албанији. Али већ ту се прича завршава. Велика Албанија није наш пројекат, баш као ни комадић тканине са албанским симболима, са нашом заставом или заставом било које друге Албаније, који је летео изнад београдског стадиона, а што смо, наводно, ми испланирали. Такође није тачно да јачају великоалбанске странке. У Албанији постоји странка која иде у том правцу, али она никада на парламентарним изборима није добила ни један одсто гласова и изгубила се као кап соли у води. Наш стварни пројект је велика Европа, а не велика Албанија. Дозволите ми да вас подсетим: Албанци у Албанији, на Косову, у Македонији, у Србији, у Црној Гори, у Грчкој никада нису били проблем за друге, већ су, напротив, увек настојали да други не буду проблем за њих, да их не протерују, да их не маргинализирају или дискриминишу на етничкој основи… Велика Албанија је мит који одржавају они који тај мит желе да користе против Албанаца.

(Дојче веле, 21. 10. 2014)

Корени: Меркелова се мора слушати

koreni-logoКада се прочита чланак Дојче велеа, који је, у ствари, извод из интервјуа Едија Раме Франкфуртер алгемајне цајтунгу, постаје сасвим очигледно ко води главну реч у Србији. Александар Вучић је покушао да одглуми једног доследног државника, најпре доводећи у питање договорени сусрет са албанским премијером Едијем Рамом, а све због инцидента са великоалбанском мапом коју је на стадион Партизана (током фудбалске утакмице Србија – Албанија) унео брат албанског премијера Олси Рама, управљајући беспилотном летелицом путем мобилног телефона. Српском понижењу нигде краја. Рама се, како из доњег текста видимо, захваљује Ангели Меркел. Зашто? Па зато што је она позвала Александра Вучића у суботу (док је овај “одлучивао” да ли да откаже заказани сусрет с Рамом) и јасно му наредила да до његовог сусрета с албанским председником владе мора да дође. То јесте, да није тако, зашто би Меркелова звала српског премијера баш у суботу (могла је бар да сачека недељу), када је овај јасно рекао да ће преко суботе и недеље марљиво (ударнички) радити, да би могао да донесе одлуку да ли ће примити или “урамити” Едија Раму. Ето, српском премијеру се није дало да се људски “наради”, онако како је “измењеном свешћу” однедавно “научио”, и како томе покушава да “обучи” и свој “вољени народ”.

Д. Г.

(Корени, 22. 10. 2014)



Categories: Преносимо

Оставите коментар