Петар Орловић: Патриоте оф „Печат“

Текстови Печата су посебно били жустри у одбрани статуса КиМ

Текстови Печата су посебно били жустри у одбрани статуса КиМ

Дуго година је српски недељник Печат фигурирао као лист који се бори за одбрану националних и државних интереса Србије а посебно Косова и Метохије. То се пре свега дешавало у периоду владавине Бориса Тадића када је Печат са своје стране здушно осуђивао тзв. Боркове договоре и преговоре које је Борис Тадић водио са представницима Приштине. Са пуним правом је Печат разоткривао и долазак EULEX-а на Косово и Метохију као и политичку позадину пресуде међународног суда у Хагу о статусу Косова и Метохије.

Нарочито је био популаран међу Србима на Косову и Метохији где су грађани тражили везу код продаваца штампе да им се остави који примерак Печата више. Читаоци се сећају и жучних полемика које су новинари Печата имали са носиоцима ондашње власти пре свега из Демократске странке и Социјалистичке партије Србије. У ушима још одзвањају писани вербални дуели између новинара Печата Драгомира Анђелковића и политичког аналитичара Слободана Антонића, кога је новинар Печата оптуживао за сарадњу са жутим властима. Сетимо се само критичких осврта Милорада Вучелића, Александра Вулина – са колико жара и енергије су нападали ондашњу црвено-жуту коалицију. Текстови Печата су посебно били жустри у одбрани статуса Косова и Метохије као и у ставу недељника према геј паради. Сви се још сећају подругљивих и оштрих изјава Митрополита црногорског Амфилохија Радовића и његових коментара око тзв. параде поноса.

Али елем, после 2012. године и доласком на власт Вучића и Николића, све се преокрену. Бројни сарадници, уредници и новинари Печата почеше да политички напредују корацима од седам миља.

Највише је узнапредовао главни и одговорни уредник Печата Александар Вулин некадашња перјаница ЈУЛ-а и Мире Марковић, постао је министар за Косово и Метохију. Грађани Косовске Митровице, иако је од тада прошло више од две године, сећају се крокодилских суза Александра Вулина на предизборним митинзима Српске напредне странке над патњама Срба Косова и Метохије. Тада им је Вулин обећавао мед и млеко, куле и градове и што је најважније слободу. Додуше, тај исти Вулин је плакао још једном када је после Бриселског споразума поднео оставку на функцију првог човека институције која брине о Косову и Метохији. Касније је организовао за себе петицију којом га наводно Срби са Косова и Метохије моле да остане на функцији директора Канцеларије за КиМ, и шта друго, овај смерни «патриота» је морао да их послуша и задржи позицију на коју га је поставио Александар Вучић.

За Александром Вулином су кренули и остали новинари и сарадници Печата. Међу првима је отишао Угљеша Мрдић, који је себе лепо удомио у једно од министарстава првог потпредседника Владе Александра Вучића.

За Александром Вулином у Канцеларију за Косово и Метохију убрзо се преселио и Александар Дунђерин. Његов ресор у владиној канцеларији није више била одбрана Косова и Метохије него наводно култура.

Медијски су највише профитирали Бранко Радун и Драгомир Анђелковић. Обојица не силазе са малих екрана а њихови политички ставови имају ниво дворских аналитичара. Иако је свима познато да је политика Томислава Николића, Александра Вучића и Ивице Дачића класичан пример националне издаје, што је потврђено Бриселским споразумом, некадашњи новинари и сарадници Печата који су се прочули у одбрани српства сада свако на свој начин здушно и жесток се труди да оперу катастрофалну националну политику садашње власти. Нема критике Бриселског споразума, мада је то класичан пример рушења уставног поретка, однос према ЕУ је постао благонаклон а према геј паради показује се апсолутно разумевање. Иако је штета по национално и државне интересе Србије многоструко већа за време владавине Александра Вучића него што је то чинио режим Бориса Тадића сви или скоро сви новинари и сарадници Печата покушавају да оправдају «мудре и далековиде» поступке великог вође Александра Вучића. У тој одбрани много пута делују жалосно смешни нарочито кад човек слуша јутарње коментаре Драгомира Анђелоковића било на држаној телевизији или на Пинку.

Илустративан је и пример Ратка Дмитровића, једног од главних сарадника Печата, који је знао да каже да је он могао да преживи нестанак Републике Српске Крајине али би га губитак Косова и Метохије здравствено уништио. После постављења на функцију главног и одговорног уредника Вечерњих новости Ратко Дмитровић здушно подржава Бриселски споразум који у суштини значи губитак Косова и Метохије. Здравствено стање Ратка Дмитровића у опште се није пореметило.

Власника недељника Печат Милорада Вучелића скоро смо гледали у емисији Драгана Ј. Вучићевића «Тешка реч» на телевизији Пинк где се он диви великом вођи Александру Вучићу како успешно балансира између Русије и Европске уније и његовим успешним корацима ка до јуче омраженој Европској унији.

У листу Печат скоро да нема текстова о Косову и Метохији а и оно што има јесу коментари Милорада Вучелића у којима се он жести зашто Албанци не поштују Бриселски споразум. Истини за вољу, без обзира на свакодневне рекламе на државној телевизији као и на телевизији Пинк, тираж Печата пада из месеца у месец. Изгледа да се не могу имати и јаре и паре.

Наравоученије за све српске родољубе и патриоте а нарочито за Србе Косова и Метохије јесте: једном комуниста увек интернационалиста, и да је власт за комунисте најважнија ствар на свету било да долазе из шуме или да извиру из кабинета.

Идеологија је небитна. Важна је само власт и новац који иде уз власт.

Некадашњи критичари европског пута жуте власти данас се заједно са њима еврорадикалима и еврокомуниситма кувају у европском лонцу.

Србима остаје само Бог и Русија.

Аутор је сарадник Друштва српско-словенске солирарности Григорије Степанович Шчербина

(ДССС Шчербина)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ



Categories: Преносимо

9 replies

  1. Два мала детаља, додатка, да се не забораве:

    1. Власник Печата је пријатељ бившег начелника ДБ-а (УДБ-е), који је ослобођен у Хагу. Зато, између осталог, Печатовци сада подржавају владу коју воде они који су скинути са америчке црне листе. То је турбо-фолк национализам, они су заједно са Пинком главни промотери турбо-фолк културе, коју намећу као “нашу традицију“. Зато је лочична веза Печат-Пинк-Вечерње новости-Информер-Курир…

    2. Печат настаје када је било извесно да “десничари“ у НИН-у неће опстати и да ће се НИН продати Немцима (Рингиеру). На крају ће и Печат продати Рингиеру или неком другом са Запада, а можда и неким Арапима.

  2. Истини за вољу, у Печату има да се прочита квалитетних текстова из културе и међународне политике. Читао сам све НИНове од 1955. године, увијек је била режимска новина у унутрашњој политици, али сјајна у спољнополитичким коментаторима, књижњвним, ликовним и позоришним критичарима, људи од којих се могло учити о свијету, култури, науци. То нам данас недостаје више од геополитичких разматрања Драгомира Анђелковића. који је незадовољан што Путин линију фронта није поставио код Кијева, о чему је без сумње причао са својим окружним начелником још прије рата, као онај резервни напоручник, гимназијски професор, Дуб, кога је насликао Јарослав Хашек, а Швејк назвао „полупрдоњом“.

  3. У тексту се каже да је „новинар Печата“ (а заправо уредник Видовдана) Драгомир Анђелковић напао Слободана Антонића, али се не каже да је и сам Антонић сарађивао у Печату и веровао да је Вучела прави Србин и патриота! Ни дан-данас не могу се начудити како је С. Антонић у то могао да поверује…

  4. Зато сада читаоци похрле на „Време“ да прочитају Антонића. Да се не лажемо: осамдесетих су Југ Гризељ и Милан Милошевић били у TIME, да проуче како функционишу њузмагазини. Рекли су им: на једног сарадника морате да имате 2000 читалаца. Сада у вријеме интернета пропорција је вјероватно већа. Сви ти наши њузмагазини зависе искључиво од јавно-приватног тајкунског сектора. Тијанић, који је зна нешто о томе, давно је река да се код нас дневно прода више новинара него новина. Најодурнији су они који при свему томе здушно у својим економски неисплативим новинама проповједају слободно тржиште, читај неолиберализам.

  5. @Varagić Nikola
    Када човек, на основу пријатељства, процењује чувеног Вучелу и ставља му на грах, што је тај познаник пуштен из Хага, очигледно је да прича са великом дозом незнања. Ја познајем пар тајкуна, са некима сам пријатељ, чак сам и фудбал рекреативно играо са њима. Млади пријатељу, да ли се из тога може закључити, какав сам ја човек, или какви су људи моји другови „тајкуни“?
    Вучели свако може само да завиди, на успешној каријери. Млад новинар, млад приватник, уздржани политичар, власник Печата, чијем сајту може, да се приступи, само у претплати. У том Печату, могли сте, да се начитате текстова, као што рече господин Живковић, из културе, међународне политике и других области. Реците нешто о уређивачкој политици, а не сам о текстовима и ауторима, који се Вама не допадају. И сад је постао непријатељ, шта ли?
    Како сте то и из чега закључили, да је Печат настао, зато што је НИН-у био угрожен опстанак? И још сте НИН прогласили за десничарски! Баш бих волео, да се јави неки новинар НИН-а и евентуално потврди Вашу тезу.

  6. 1. Не ради се о пријатељству, већ о удбашима, удбашким везама. Са таквим везама многи су постали “успешни“. Па су онда скинути са америчке црне листе. Ја се поносим што сам губитник, што немам успеха у овом систему.
    2. Да ли ви знате да је ваш Вучела школовао своју децу у најскупљој школи на свету, у Швајцарској, док неколико милиона Срба није имало шта да једе?
    3. Вучели вероватно завиде они млади који желе да постану звезде гранда, ту сте у праву. Није ми јасно ово за Вучелу да је МЛАД новинар и приватник.
    4. Више ово што сте написали о Вучели говори о вама него играње фудбала са тајкунима, то нисте ни морали да помињете.
    5. У вези НИН-а, ставио сам под знацима навода “десничари“. Печат је настао када је НИН ушао у приватизацију, то је чињеница. Печат је на тржишту искористио удаљавање из НИНа уредника Рељића и новинара попут Врзића, односно промену уређивачке политике, из умерено десничарске у отворено еврофилску и неолибералну.
    6. Сигурно је да у Печату постоје изузеци, људи који вреде, али само да потврде правило. Можда сте и ви изузетак, то сада не знам.
    Све најбоље,
    Никола Варагић

  7. Како ви млад човек познајете, та удбашка времена? А са толиким самопоуздањем причате о тим временима. Није Вучела „млад новинар“. Он је био новинар и као млад. Па и Ваш отац је школовао дете у белом свету. Зашто то право другима ускраћујете? За разлику, ја другима не гледам у џеп и не завидим им. Ваљда и у приватништву има успешних и мање успешних. И сваки приватник покушава да искористи све могућности у „оквиру“ закона. Па и везе. То што ја имам мање веза од Вучеле, код мене не ствара завист, као што ствара код Вас. Ни Вучели, ни тајкунима, ни приватницма није лако. Знате да је то тежак живот и да подразумева бригу и размишљање цео дан. Ту се нико од поменутих не може изузети. Једино су неки мање, а неки више успешни. Нисмо сви исти и то је била очигледна заблуда „удбашких“ времена и самоуправљања.. А Ви се сад залажете да смо Ви, Вучела и ја исти. Иначе Вучелу не познајем, али знам шта је све у животу радио и знам да је у томе био успешан. Нажалост, тешко нам је признати, да је неко паметнији, способнији и успешнији од нас.

  8. Стално напомињете да сам “млад човек“, да ми Вучела ствара завист… шта год да напишем, нећете разумети. За вас су удбашка времена – прошла времена.
    Само још једна напомена: мене отац није школовао у свету, добио сам стипендију 1998. и вратио се 1999. у Србију током бомбардовања, одбацио сам више од 40 000 долара стипендије за још три године које су ме чекале, са колеџа из САД звали су ме две године након 1999. да се вратим, желели су ме у свом колеџ тиму, али сам остао у Србији.

  9. Упитно је може ли се издавањем недељника зарадити велики новац. А коришћење свих могућности у оквиру закона да би се успело је помало проблематично у новинарству где етички елементи играју (ии би требало да играју) улогу у формулисању и вођењу листа. Велики број портала вероватно зарађује од реклама објављујући сензационалистичке бљувотине које не вреде ништа.

    Ја лично годинама читам Печат, и мислим да има доста калкулисања када је унутрашња политика у питању, посебно од када је власт преузео Вучић – некада му се отворено подилази. Квалитетних текстова има. Што се тиче односа између Печата и НИН-а не бих рекао да је НИН икада био десничарски али је у доба када су медији бии изразито еврофилски имао и умерене сараднике и релативно уравнотежену уређивачку политику, што сада у српским медијима недостаје. С друге стране, у листу је увек било много квалитетних сарадника, сада су се урбанизовали и подмладили (ваљда по препоруци Европске комисије) да они који би требало да се уче новинарском послу имају своје колумне.

Оставите коментар