Синиша Антонијевић: Ебола – река без повратка

Почетком фебруара 2009. године, почеше се појављивати на јужној српској граници мале групе Авганистанаца, које су долазиле из Македоније. Ја сам радио другу групу. Вођа те друге групе знао је енглески. Још памтим његово име, Али Шер Хусеин. Позовем колегу Мишу и кренемо. Кад сам дошао до почетних података и видео какву „птицу“ имам испред себе, одмах затражим одобрење од истражног судије да „уђем у  телефоне Авганистанаца“. А у мобилним телефонима имаш шта и да видиш. Цео канал са телефонима и фотографијама шефова банди који су их прихватали од Кабула преко Техерана, Цариграда, Атине, Скопља и даље. Хусеин је био сниматељ на кабулској телевизији. И снимао је. Силовање младе жене од стране петорице мушкараца у једном граду на истоку Ирана, забаве жена иза лажног огледала. Порно фотографије, Авганистанки, Иранки и других.

Азиланти у Србији (фото: Reuters)

Азиланти у Србији (фото: Reuters)

Одмах сам обавестио тужилаштво у Врању. И стигао је одговор. Смешан. Пропустили смо прилику. Хусеин ми је рекао да ће бити мртав ако га изручимо Ирану. Због снимљеног силовања мобилним телефоном.

Свако од тих миграната је још на поласку имао тачно одређену дестинацију у Европи до које је требало да дође и људе који ће га прихватити. Илегалан транспорт до Европе коштао је 10.000 евра. Нико није имао те новце. Транспорте су плаћале муслиманске терористичке организације. Већина тих илегалаца-мушкараца је знала да рукује оружјем. Грчка полиција, да би се отарасила незгодних миграната који су почели у Грчкој да дижу побуне, те „успаване терористе“ доводила је до македонске границе и уз помоћ грчких кријумчарских банди гурала у БЈРМакедонију, где их је преузимала македонска полиција и уз помоћ македонских банди гурала у Србију. За пар месеци у Србији је формирано десетине кријумчарских банди које су те мигранте гурале даље у Босну, Хрватску и Мађарску.

Брисел је то знао и ћутао је. Тако је Европа пуњена „успаваним терористима“, који ће се једног дана, по наређењу пробудити и чинити зла. Али Шер Хусеин вероватно живи у Данској, где му је одређено крајње одредиште и ради свој посао. Снима. Велика је вероватноћа да и даље снима силовања.

Схема једног кријумчарског ланца (Извор: Курир)

Схема једног ланца кријиумчарења људи (Извор: Курир)

Од тог догађаја, поучен двадесетогодишњим искуством у борби против кријумчарења, више пута сам, на састанцима у Београду и у граничној полицији према Македонији, предлагао да сваку групу прегледају лекари који ће бити придодати граничној полицији, ради спречавања уношења заразних болести у Србију. Гледали су ме бело. Ти полицијски функционери – који су у већини из средњег ешалона „оног режима“, без полицијског образовања, напредовали од ВКВ керамичара или ВКВ металостругара до командног положаја у полицији и „галопирајући“ завршили факултете – нису знали да ураде ни једну оперативну анализу а камоли да схвате опасност коју доносе мигранти.

Тако ће у Србију стићи и ебола. Тихо, ноћу, кроз шумарке и ливаде на граници. А онда ће настати пакао. Па ми не можемо ни да се прехранимо а камоли да ратујемо против такве болести! Колико имамо лекова? Да ли су ефикасни? Коме ће се лекови давати? Привилегованима или свима који су заражени? Србија ћути? А врањска област је једна од најугроженијих у Србији. Шта ако ебола експлодира у Прешеву? Где ће се сместити толики људи. Ко ће да обезбеђује болесне? Ко ће да снабдева народ храном? Ко је едуковао становништво? Године 1976. свет је сазнао за еболу. Добила је име по реци Еболи у Конгу. Да ли ћемо се и ми спустити низ реку без повратка? Еболу.

Врање, 8. октобар 2014. године Господње

Аутор је двадесет шест година био инспектор за сузбијање трговине људима и кријумчарења људи. Има највише поднетих пријава у МУП-у Републике Србије из области трговина људима и кријумчарење људи. Већ двадесет три године проучава герилске покрете на Балкану

(Фејсбук страница Славише Антонијевића)



Categories: Преносимо

Оставите коментар