Милош Милојевић: Десет драгоцених наслова о Великом рату

Осврт на едицију Србија 1914–1918, Прометеј, Нови Сад 2014.

edicija1914-1918Стогодишњица обележавања почетка Великог рата је, очекивано и добродошло, подстакла бројне српске издаваче да у своје програме уврсте и издавање књига посвећене овом догађају. Издата су или реиздата бројна историографска и мемоарска дела. Ипак, издавачи су се углавном опрезно ограничили на једну или неколико књига са овом тематиком, док се мало њих определило за веће и опсежније издавачке подухвате. Друга особина ове продукције је да бројем издања претежу књиге посвећене Младој Босни, Сарајевском атентату и Гаврилу Принципу, док другим важним темама није посвећена толика пажња. Едиција Србија 1914–2014. коју су недавно заједнички издали новосадски Прометеј и РТС не пада ни од једног од наведених недостатака. Наравно, и други издавачи су објављивали књиге ширег тематског опсега СКЗ је издала преглед српске историје у Великом рату са освртом на српску и историју међународних односа крајем 19. века Србија у Великом рату (1914–1918) коју су концизно написали историчари Љубодраг Димић и Мира Радојевић, док је Лагуна у два обимна тома издала књигу еминентног британског војног историчара Макса Хејстингса Катастрофа 1914. Историчар Миле Бјелајац је написао бритку и изузетно садржајну књигу 1914–2014: Зашто ревизија? која се на популаран начин бави контроверзним темама о догађају који су водили ка рату и ревиозионизму у историографији и публицистици.

Морамо ипак да се сложимо са Милошем Ковићем, приређивачем једне од књига у овој едицији, који са нескривеном резигнацијом бележи: …данашња посусталост српског друштва и државе скоро да су неупоредиви са било којим добом националне историје. Држава је опседнута бригом да се, обележавање годишњице одбране Србије у Великом рату, не замери наследницима и потомцима оних који су је 1914. Напали. Довољно је само упоредити српску академску продукцију посвећену стогодишњици Сарајевског атентата, са оном из 1964, када је књигама Војислава Богићевића, Николе Тришића, Драга Љубибратића, Владимира Дедијера и многих других, обележена педесетогодишњица овог периода. Едиција о којој је реч најближе се приближила садржајем и обимом високим стандардима које су поставили аутори наведени у претходном цитату. Едиција се састоји од десет књига разноврсне садржине, у изузетно доброј и допадљивој опреми. Пошто је немогуће приказати садржај сваке од књига ја ћу настојати да прикажем грубе контуре целокупне едиције уз нешто детаљније задржавање на некима за које сматрам да се својим значајем издвајају.

Главна карактеристика едиције која на први поглед привлачи пажњу је изразита разноврсност. Приређивач је у десет књига укључио историографска дела од класичне политичке и дипломатске историје представљену делом Ђорђа Станковића Србија 1914–1918. Ратни циљеви до савремених истраживачких тенденција у друштвеној историји и историји тзв. Обичног човека које представља књига италијанског историчара Луке Горголинија Проклети са Азинаре, затим дневничко–мемоарске списе (Катарина Штурценегер, Србија у рату 1914–1916), реиздање избора српских писама из Првог светског рата који је још 1923. приредио и објавио др Владислав Пандуровић, публицистичко–новинарске белешке Бруна Барилија, класичну студију о страдањима Срба у Срему Тоше Искруљева, илустровану хронику српске историје у Првом светском рату коју је приредио Ђорђе Ђурић и збирку разноврсне садржине о избеглим Србима на Корзици приређивача Зорана Радовановића.

Ипак, аутору ових редова пажњу су најпре привукле две књиге ове едиције – општи преглед историје Првог светског рата немачког историчара Оливера Јанца 14. Велики рат и обимна хрестоматија историјског материјала о Младој Босни и Гаврилу Принципу Милоша Ковића Гаврило Принцип. Документи и сећања која запрема готово хиљаду страница!  Издвајање ове две књиге у потпуности е арбитрарно, читаоци широког спектра интересовања, а који су на било који начин заинтересовани за историју Првог светског рата, пронаћи ће у овој едицији барем неколико наслова који ће им привући пажњу.

Тешко је дати општу оцену избора као целине. Литература о Првом светском рату је непрегледна – међу делима о Великом рату су и класици светске и српске историографије али, како је нагласио Лука Горголини, Први светски рат је постепено све више бивао коришћен као методолошка обука и лабораторијска вежба за нове тенденције у историјској науци па су бројни и новији радови велике вредности. Свакој селекцији се стога може упутити приговор зашто је неко дело укључено, док неко друго није привукло пажњу приређивача. И поред тога мислим да за едицији као целини може упутити једна критичка опаска – њој недостаје идеја водиља или је барем није могуће на први поглед није лако докучити. Нажалост, приређивач ни на једном месту није образложио свој избор.

Можемо да се запитамо зашто у едицији названој Србија 1914–1918. Нема неких од класичних дела српске историографије овог периода – важне књиге Владимира Ћоровића, Милорада Екмечића, Владимира Дедијера (иако су одломци из Сарајева 1914. прештампани у хрестоматији извора о Гаврилу Принципу) су добри кандидати, затим извора из српске војне историографије или неког дела о историју друге ондашње српске државе, Црне Горе, у Великом рату.

Свака појединачна књига ове едиције је вредна и заслужује читаочеву пажњу али их је заједно тешко уклопити у логичну целину. Број од десет књига је ипак сувише мали да би се све теме које је приређивач настојао да обухвати, адекватно обрадиле. Да је извршен концентрисанији избор материјала едиција би, по мом мишљењу имала, далеко већу вредност. Ипак, претпостављам да је ширином избора приређивач настојао да заинтересује што ширу читалачку публику што се избором који је ограничен на српску историју у Великом рату (или на историју почетка Великог рата, што такође не би била лоша замисао) вероватно не би постигло.

Од две књиге које сам посебно издвојио, књига Оливера Јанца, професора на Слободном универзитету у Берлину, је општи поглед на Велики рат. Писана је необично лаким стилом за немачког историчара, што можда добрим делом можемо захвалити умећу преводилаца, и омогућава читаоцу да брзо стекне увид у целину сукоба, његову позадину, ток и последице. Посебно је значајно што је реч о новијем делу једне од водећих историографија па се можемо упознати са темама око којих се води најживља дебата међу истраживачима Великог рата. Ипак, у књизи се могу пронаћи нека проблематична места у вези са, на пример, утицајем Црне Руке на Младу Босну, односом војних и цивилних власти у Србији и политиком Франца Фердинанда, која завређују подробније критичко разматрање али која не умањују високу вредност књиге.

Књига Гаврило Принцип. Документи и сећања настоји да кроз исцрпан избор изворне грађе сагледа личност Гаврила Принципа. Језгровит увод Милоша Ковића презентује факторе који су обликовали Принципа – његове европске, српске и локалне корене. Изводи из дела Боривоја Јевтића, Ратка Парежанина, Владимира Гаћиновића, Пера Слијепчевића, Драга Љубибратића  и других као и документарни извори омогућавају да се Принцип сагледа целовито. Исцрпност прикупљеног материјала уверава нас да ће ова књига постати незаобилазна за сваког ко се темељније интересује за ову тему.

На крају приказа обично се одговори на питање да ли се дело препоручује читаоцима. Одговор у овом случају је, без и најмање задршке, потврдан. И поред неких недостатака едиција је, за сада, највреднији издавачки подухват у Србији посвећен стогодишњици Великог рата. Оно што потенцијалног читаоца може да одбрати је висока цена едиције, која капитална дела чини готово недоступним најширим круговима читалаца.

Што се евентуалних пропуста тиче не заборавимо да нас наредних месеци и година очекују бројне годишњице које су одлични поводи за издавање нових дела којима ће се обогатити српска култура. Култура која је, уз све своје мане, једна од најсјајнијих тековина херојских победа с почетка минулог века.

(Печат, штампано издање од 10. 10. 2014)

ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 10. 10. 2014. у 10:33 – извор није линк на Печатов сајт већ упутница на штампано издање (у којем се овај текст појавио).



Categories: Преносимо

Оставите коментар