Јан Оберг: Обамин говор или Рат против терора је (предвидљиви) фијаско

(CounterPunch, 11. 9. 2014)

jan-oberg-240Својим говором председник Обама је постигао нови рекордно низак ниво моралности и интелигентне анализе. А оно на шта се тај говор суштински своди јесу рат и убијање сваког појединачног члана покрета ИСИС, ма где да се он нађе, елиминација људи које је он сам упоредио са ћелијама канцера.

Рат против терора је одувек значио и убијање терориста, но није могуће убити и неки „изам“ – тероризам. А неупоредиво би ефикасније било да се нешто предузме и у погледу правих разлога због којих људи уопште прибегавају тероризму и због којих онда они постану терористи.

Председник је више пута и сам поновио да би трајно решење било политичке, а не војне природе. Његов је говор, међутим, био искључиво војне природе – ни једну једину реч није потрошио на политичке, психолошке или било какве друге погледе на новонасталу ситуацију: Не, ми ћемо те људе да убијамо зато што мислимо да убијање људи није дозвољено…

И овај је говор могуће схватити као још један доказ тога колико је крајње погрешан био одговор САД-а на напад 11. септембра 2001. Да је он био заснован више на обавештајним подацима, а мање на жељи за осветом, тад нити би било разорног и поражавајућег рата у Ираку нити би данас ИСИС уопште постојао.

Бити „Број 1” у систему са субординацијом уопште није једноставно. Тада сте у стању да учите само „од доле“. Кад сте нпр. „Број 20” изнад себе имате њих укупно 19, па од сваког од њих можете да по нешто ново и добро научите. Сад нам се чини да Сједињене Државе Америке, затворене унутар кутије властите изузетности, више уопште нису у стању да било шта ново и добро науче.

Обамима „стратегија” усвојена за „Рат против терора“, сва је прилика, произвешће још више тероризма па и више мржње према Западу – хоћу да кажем, размислите и сами какво ће сада мишљење о Обами имати фрустрирани ирачки Сунити? Или чланови грађанског друштва Сирије, који ни до сада нису држали оружје?

Ни једне једине речи није било о међународном праву, ваљда зато што јесте агресија то кад бомбардујете друге земље које за вас не представљају никакву претњу, а и зато што су „САД сада безбедније него што су раније биле”.

Постоји ту и једна врло знаковита реченица, када председник каже како ће кроз две недеље он лично председавати састанком Савета безбедности Уједињених нација! Шта је то рекао?! Зар је то уопште дозвољено било којем шефу државе или владе?!

Надаље, ни једне једине речи није ту било о дугорочној визији Вашингтона за бољи Блиски Исток – а што је уједно и јасан индикатор да било каква идеја о томе не постоји.

Последња два минута су била можда и најзанимљивија, комбинација тешко подношљивих похвала самим себи, благе мегаломаније и непризнавања измењене улоге коју САД имају у свету – који се пред нама из дана у дан мења.

Тако, ако је ово пример и онај најблиставији тренутак америчког вођства – а управо је то оно што амерички редседник мисли да јесте – свет какав смо до јуче познавали би ускоро лако могао да се стрмекне у суноврат.

Јан Оберг, Лунд, Шведска, оснивач је „Међународне фондације за мир и изучавање будућности” (Transnational Foundation for Peace & Future Research)

Са енглеског превео: Стеван Бабић



Categories: Посрбљено

Оставите коментар