БЕОГРАД  – Тешко је бити оштар према Србији због извоза малина у Русију, кад Француска продаје ратне бродове, али Србија ће на крају морати да се ослони на европски пут како би заштитила своју кандидатуру за чланству у ЕУ, пише британски Економист у чланку под насловом „Подељена лојалност. Србија разапета између старог савезника, Русије, и ЕУ”. 

Лист пише да ће премијер Александар Вучић наставити да покушава да задовољи и Русију и ЕУ, а да ће му Запад опраштати све док не прави проблеме на Косову и преноси мишљење Димитра Бечева са Лондонске школе економије који каже да је тешко бити оштар према Србији због извоза малина у Русију, док Француска продаје ратне бродове.

Српске спољнополитичке дилеме, наводи лист, лепо су приказане у недавној карикатури водећег политичког карикатуристе у Србији – Коракса: премијер Србије Александар Вучић свира клавир у исто време, са једне стране са немачком канцеларком Ангелом Меркел и руским председником Владимиром Путином са друге.

Овим речима почиње чланак британског Економиста у којем аутор наводи да за српску владу украјинска криза представља само додатак политичкој какофонији.

Србија се у марту уздржала од гласања у УН о потврди територијалног интегритета Украјине, после руске анексије Крима. Као земља кандидат за чланство у ЕУ нашла се на удару снажних критика својих партнера због тога. Званично, разлог за уздржаност било је то што је Србија имала само прелазну владу. Али стварни разлог био је то што није желела да узнемири свог традиционалног савезника – Русију, истиче аутор.

„Отада Србија очајнички покушава да удовољи обема странама. Сада је српска влада јасна, као што Косово треба да буде део Србије, тако и Крим треба да буде део Украјине. Али, велики део штампе и бројни Срби русофили се са тиме не слажу”.

На веб сајту са контактима за оне који желе да се боре на страни проруских снага у источној Украјини пише да „ослобођење” Косова није могуће без ослобођења Новорусије, како проруске снаге зову своју територију, пише лист и додаје да број Срба који се боре у Украјини вероватно не премашује 100, али се „о њиховим подвизима нашироко извештава”.

Вучић их назива плаћеницима који наносе штету Србији. Покренут је и закон према којем је учествовање у сукобима у иностранству супротно закону. То се односи и на српске држављане Албанце и Бошњаке, који и учествују у борбама у Сирији и Ираку, наводи Економист.

Ипак српски војници и даље се обучавају и са руским војницима и војницима НАТО (Србија је у Партнерству за мир, али није кандидат за чланство у НАТО).

У чланку се наводи и да земље кандидати за чланство у ЕУ треба да ускладе своју спољну политику са ЕУ. Због тога је Црна Гора увела санкције Русији. „Али, Србија је одбила да то уради: то би проузроковало огромну штету, грми руски амбасадор у Београду”.

Сада Брисел поручује да српска влада не сме да извлачи корист из руског ембарга на пољопривредне производе из ЕУ. Хрватске компаније погођене тим ембаргом наводно истражују могу ли да своје производе продају као српске, мењајући етикете, пише лист.

Енергетика је, како наводи, још један извор напетости.

„Перспективе пројекта Јужни ток, гасовода којим би се гас из Русије извозио у ЕУ, а прелазио и преко Србије, годинама је светлуцао као фатаморгана. Тај пројекат донео би радна места и новац као и гас оним деловима земље којима је потребан. Сада није јасно да ли ће до њега икад доћи. Под притиском Европске комисије бугарска влада је управо обуставила своје учешће у пројекту”.

Ако лидере ЕУ иритира Србија, онда иритира и Русе. Руски Гаспромњефт има 51 одсто деоница у НИС-у, а 11. августа је обелодањено да полиција истражује приватизацију НИС из 2008. Вучић је с тим у вези рекао да Руси схватају да је реч о унутрашњем питању. Али, очигледно је да су Руси бесни, пише Економист и подсећа да су они говорили да су добили изванредне услове за тај уговор након што су стали на страну Србије због Косова.

Враћајући се на карикатуру с почетка текста, аутор каже да ће Вучић наставити да покушава да задовољи и једног и другог пијанисту. Све док не прави проблеме на Косову, Запад ће му опраштати, каже Димитар Бечев из Лондонске школе економије за Економист.

Преузето са сајта Пешчаника (Кликните на слику за увећање)

Он наглашава да је тешко бити оштар према Србији због тога што продаје малине Русији, када Француска продаје ратне бродове.

Ипак, Србија на крају мора да се ослони на европски пут како би заштитила своју кандидатуру.

У међувремену, већина од укупно 160 украјинских војника који су на Косову у саставу снага НАТО се повлачи. Имају хитнија посла него да помажу у заштити косовских Срба, закључио је Економист.

Опаска Бечева да је тешко бити оштар према Србији због тога што продаје малине Русији, када Француска продаје ратне бродове, односи се на планове званичног Париза да не одустане од продаје Москви носача хеликоптера „Мистрал”.

Француски министар спољних послова, Лоран Фабијус, крајем јула одбацио је критике упућене Паризу због намере да Москви испоручи носач хеликоптера „Мистрал”, наглашавајући да „постоји правило да се потписани и плаћени уговори морају поштовати”.

„Уговор са Русијом о испоруци „Мистрала” потписан је 2011. Његов потписник није актуелна влада, али нема везе. Постоји правило да се потписани и плаћени уговори морају поштовати”, изјавио је тада шеф француске дипломатије за радио Франс Интер.

Вашингтон и Лондон су жестоко осудили намеру Француске да испоручи носач хеликоптера Русији. Амерички председник, Барак Обама, изразио је жаљење што Париз није донео одлуку о суспензији потписаног уговора, пренео је АФП.

Француски председник Оланд је нешто раније изјавио да ће први ратни брод „Мистрал” бити испоручен Русији у октобру, као што је уговором предвиђено, али да ће одлука о другом броду „зависити од понашања Москве у украјинској кризи”.

(Танјуг/Политика, 22. 8. 2014)

Economist: Serbia’s foreign policy – Divided loyalties

Serbia is torn between its old ally, Russia, and the European Union

A NICE summing-up of Serbia’s foreign-policy dilemmas was shown in a recent drawing by Corax, the country’s leading political cartoonist. Aleksandar Vucic, Serbia’s prime minister, is shown playing two pianos at once, with Angela Merkel, Germany’s chancellor, conducting on one side, and Vladimir Putin, Russia’s president, conducting on the other. The Serbian government is finding the Ukraine crisis is only adding to the political cacophony.

In March Serbia abstained in a UN vote reaffirming the territorial integrity of Ukraine after Russia’s annexation of Crimea. As a candidate for European Union membership, it was heavily criticised for this by its partners. Officially the reason was that Serbia had only a caretaker government. But the real reason was that it did not want to annoy its traditional ally, Russia.

Since then Serbia has desperately tried to please both sides. Now its government is clear that, just as Kosovo should be part of Serbia, so Crimea should be part of Ukraine. But much of the press and many Russophile Serbs disagree. A website with contacts for those who want to fight with pro-Russian rebels in eastern Ukraine says that the “liberation” of Kosovo is not possible without the liberation of Novorossiya, as the rebels call their territory.

The number of Serbs fighting in Ukraine may be no more than 100, but their alleged exploits are widely reported. Mr Vucic calls them mercenaries who are “harmful” to Serbia. Legislation is being drawn up making it illegal to fight in foreign wars. That would also cover Serbian citizens who are ethnic Albanians or Bosniaks and have become jihadists in Syria and Iraq. Yet Serbian soldiers still train with both Russian and NATO troops (Serbia is in NATO’s “partnership for peace”, but is not a candidate for membership).

Candidates to join the EU are supposed to align their foreign policy with it. Thus Montenegro has imposed sanctions on Russia. But Serbia has refused to do so: it would cause enormous damage, growls Russia’s ambassador in Belgrade. Now Brussels is telling the Serbian government it must not profit from Russia’s ban on imports of certain agricultural and dairy products from the EU. Croatian companies hit by the ban are reportedly investigating if they can relabel their products as Serbian.

Energy is another source of tension. For years the prospect of South Stream, a pipeline to export Russian gas that would pass through Serbia, has shimmered like a mirage ahead. It would bring jobs and cash as well as gas to parts of the country that need them. Now it is unclear if it will ever happen. Under pressure from the European Commission, the Bulgarian government has just suspended its part of the project.

If EU leaders are irritated by Serbia, so are the Russians. Russia’s Gazprom Neft has a 51% stake in NIS, Serbia’s main oil company. On August 11th it was revealed that the police were investigating the 2008 privatisation of NIS. Mr Vucic has implied that the Russians understand that this is domestic political score-settling. Yet the Russians are clearly furious. They were said to have got fantastic terms for the deal after siding with Serbia over Kosovo.

Mr Vucic will go on trying to satisfy both conductors. As long as he causes no problems in Kosovo, says Dimitar Bechev of the London School of Economics, the West will forgive him. He adds that it is hard to be tough on Serbia for selling Russia raspberries when France is selling it warships. Yet Serbia must eventually lean the EU’s way to protect its candidacy.

Meanwhile in Kosovo, whose security is provided by a NATO-led force, most of Ukraine’s 160 troops are pulling out. They have more urgent business than helping to protect Kosovo’s Serbs.

(Economist, From print edition, 23. 8. 2014)

ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 23. 8. 2014. у 10:19 – додата је Кораксова карикатура о којој је реч у тексту, а које нема ни на сајту лондонског “Економиста”.

Categories: Преносимо