Љиљана Смајловић: Србија не би смела да учествује у западној потери за Путином

ljiljana-smajlovicСетите ли се ратова деведесетих док пратите вести из Украјине и Газе? Ако сте попут већине људи које знам, имате горак укус у устима. Јер ми смо били покусни кунићи у сличним експериментима. На нама је Запад вежбао ово што сада ради Путину и руским побуњеницима у Украјини.

Као што је ово што сада ради у Гази Израел већ радио у Либану. А када је упозорен да се за слична дела у Хашком трибуналу суди људима с простора бивше Југославије (а највише Србима), Израел је одговорио да ради „тачно оно што је 1999. године у СР Југославији радио НАТО”.

Не пада ми на памет да тврдим да смо увек били жртве. Играли смо различите роле на различитим котама у истим ратним трагедијама какве сада пратимо с релативне географске и емотивне удаљености.

Ми смо на сопственој кожи осетили шта значи бити предмет сурове ратне пропаганде. Тачно је да смо је и сами производили и да смо то скупо платили, али је сада брже препознајемо и дешифрујемо.

Све речи које служе као ратни обарачи нашле су се у употреби после рушења малезијског авиона над Украјином. Пре било каквих доказа о уплетености Москве, „Путинов злочин” и „Путинова ракета” постали су опште место у западним медијима. Почео је нови хладни рат и његови протагонисти траже да се изјаснимо јесмо ли с њима или против њих.

Неке клишее препознајемо (Путин разуме само језик силе, грми ових дана ратни извештач „Њујорк тајмса” из Сарајева), али има и нових тонова с тријумфалним призвуком какав деведесетих није владао.

Британски новинар кога су камере ухватиле како вршља по личним предметима погинуле деце с лета МХ17 мањак пијетета према жртвама правдао је тиме што на попришту трагедије није било полиције која би, као у уређеним државама, направила санитарни кордон око „стерилне зоне” којој новинари не би имали приступа.

Погрешио је, другим речима, јер му је дозвољено да буде ту, на месту „где правила не важе”, како се изразио. По тој логици би и за његов непристојни гест могао да буде крив Путин јер – да нема Путина, не би било руске подршке па самим тим можда ни руског отпора…

Без Путина би Колин Фрејжер можда остао беспрекорни професионалац каквим су га гледаоци Скаја некад сматрали.

Питам се да ли је Путин одговоран и за оно што смо управо сазнали о Тимотију Гартону Ешу, оксфордском професору с репутацијом „европског интелектуалца”. Путина је, каже ових дана, срео још 1994. на положају заменика градоначелника Санкт Петербурга и Рус му је још тада ишао на живце својом депласираном бригом за судбину 26 милиона Руса који су распадом СССР-а остали ван граница Русије.

Чудим се одсуству сваке политичке коректности у његовом опису Владимира Путина, „иритирајућег човечуљка” „пацовског лица”.

Стварно, Путин му толико личио на пацова? Ништа не каже о томе на коју животињу га подсећа израз лица украјинског премијера Јацењука, а надам се да никад нећемо ни сазнати. Политичке симпатије су једно, али да угледни историчар открије толико недолично личног става ми се чини управо гротескним.

А гротескно је реч коју западни новинари и политичари воле да користе за људе на истоку Украјине. Тамо наводно има много гротескног, почев од тога што су лешеве путника без дозволе Оебса с летње врелине склонили у хладњаче.

Реч гротескно ипак није пала на ум новинарки Би-Би-Сија која је јуче интервјуисала легендарног шефа Мосада у Израелу. Призоре из кланице зване Газа на екрану је на кратко сменио наизглед доброћудни деда који је рекао да је расположење грађана Израела поводом напада на Газу „управо изврсно”.

Али, ако Газа није ратни злочин, шта је уопште ратни злочин?

Рекла бих да је свет постао пун „места на којим правила не важе”. Изгледа да више не важе ни у Лондону, чији се популарни градоначелник Борис Џонсон нада да ће једног дана сменити Дејвида Камерона на месту шефа Конзервативне странке.

У оштрој конкуренцији објавио је ваљда најбестиднији ауторски текст поводом рушења малезијског авиона. Овај бивши новинар подсећа како су Американци 1988. године у пролазу Хормуз с ратног брода „Венсан” грешком оборили ирански путнички авион с 290 путника и 66 деце, али налази драстичну разлику између Американаца и Путина, који је по њему недвосмислено скривио смрт путника малезијског авиона. Американци су, каже, одмах поштено признали грешку и ваљано испитали несрећу.

Ништа није даље од истине и немогуће је да Џонсон то не зна: Американци су заташкавали и лагали док су год могли, прикривали доказе и заметали трагове да би команданта на крају наградили војном медаљом.

Овакав немар према истини бившег професионалног новинара није карактеристичан за редовно, мирнодопско време: овако се заиста лаже само у лову и – рату.

Само што Србија нема ниједног разлога да ступи у нови хладни рат који је увелико почео. Поготово нема разлога да се прикључи ономе што је наш лист назвао „ловом на Путина”. То би било незамисливо чак ни да Русији нисмо ништа дужни, ни данас, ни од пре сто година.

Наша је историја сурова и наша земља не сме да послужи као андрићевски „ситан крвав кусур” у трговини великих сила: не сме лакомислено да ступа у савезе против других држава, ни оних с којима је била у сукобу, а поготово оних које јој никакво зло нису нанеле. Нити би то ико од ње смео да тражи ко претходно није корачао њеним стопама, у њеним ципелама.

Обратите пажњу на које се принципе међународног права Запад позива у Украјини. Када су се западне републике силом отцепљивале од бивше Југославије, западне земље су то поздрављале као чин самоопредељења и признавале као акт суверенитета.

Када су се Руси на истоку Украјине побунили против насилне смене власти у Кијеву, проглашени су терористима. Амерички потпредседник лично је долетео у Кијев да пружи подршку „антитерористичким операцијама” украјинске војске против руске мањине.

Када је УЧК кренуо у рат против српске државе на Косову, Вашингтон је прво послао НАТО да у том рату буде ваздушна подршка побуњеницима, а затим им је дао државу.

Када се Крим одлуком већине вратио Русији, у Бриселу и Вашингтону је одмах осуђена Путинова политика „голе агресије” и „анексије”.

Где је ту онда међународно право? Испада да је главна линија поделе на америчке клијенте и оне који то тек треба да постану. У бившој Југославији је важио само принцип да сви могу да се отцепе од Срба, али да Срби не могу да се отцепе ни од кога а да их НАТО не бомбардује.

Да би осудио референдум на Криму, амерички председник Барак Обама измислио је непостојећи референдум на Косову. Кад се Путин позвао на право да штити Русе, Хилари Клинтон и Тони Блер у њему су одмах видели новог Хитлера.

Србија је деведесетих кажњена и када је покушала да буде Русија и када је покушала да буде Украјина. Које је право довољно еластично да то објасни?

Када је подржавала Србе у Хрватској, као што Русија подржава руску мањину у Украјини, Срби су за казну протерани из Хрватске. Србија је кажњена и када је покушала да задржи Косово, као што Украјина сада покушава да сачува исток земље.

Нашим је грађанима дах стао када је амерички амбасадор затражио од Александра Вучића да му потврди своју приврженост принципу територијалног интегритета у случају Украјине.

Каква смелост да Америка на нашем тлу тестира принцип који је управо Америка на нашем тлу тријумфално погазила!

(Политика, 27. 7. 2014)

Бета: Европа се плаши Путиновог одговора?

Брисел – Европска комисија је припремила најтеже, економске санкције Русији, о којима до среде треба да се усагласе чланице ЕУ, а из којих би био изузет сектор гаса.

merkel-putin

Те мере би, међутим, изазвале економску рецесију у Русији од 1,5 одсто у овој, а чак скоро пет одсто у идућој години, оцена је аналитичара и медија у ЕУ, који упозоравају и да би Русија могла узвратити сопственим санкцијама Европи и довести до економског рата који би уздрмао и светску привреду.

Санкције не би могле да се односе ретроактивно на раније склопљене споразуме, као што је испорука бар једног од два француска војна брода Русији, али би „саме околности санкција“ утицале на изводљивост пројекта гасовода Јужни ток, утолико пре што Европска комисија тражи да се уговори Москве и земаља ЕУ у том пројекту усагласе с европским прописима, рекли су извори у Европској комисији.

Неки западноевропски медији постављају питање како ће на ову европску одмазду узвратити Москва и оцењују да би „(руски председник Владимир) Путин могао жестоко да удари песницом о сто и заведе сопствене санкције, укључујући и испоруке гаса“, како то преноси италијански лист Република. „Европски стручњаци и дипломате су осмислили санкције које не погађају државне обвезнице, гас и експлоатацију нафте, што је од животног значаја за Русију, али и за Европу“, наводи Република.

Други медији и аналитичари указују на чињеницу да је у првој половини ове године дошло до бекства 75 милијарди евра капитала, а руска централна банка је подигла камату на 8 одсто да би то спречила, а пад вредности на руској берзи је у шест протеклих месеци износио 7,8 одсто.

„Али сви аналитичари сматрају да ће Русија жестоко узвратити, што би се могло изродити у трговински рат погубан за светску економију, која се тешко и неравномерно опоравља“, наводи се у осврту шпанског дневника Паис.

У извештајима се тврди да „Берлин и неке друге европске престонице и даље врло снажно верују да би се ове најтеже санкције могле зауставити ако Москва смањи затегнутост око Украјине“.

„Трећи степен санкција“, с образложењем да Русија и даље помаже сепаратисте на истоку Украјине, онемогућио би продају акција и обвезница руских комерцијалних банака на европском тржишту капитала, њиме би била уведена забрана продаје војне и цивилне технологије, као и технологије за енергетику, а непосредна штета руској економији се процењује на преко десет милијарди евра.

Штету би, наводе у Европској комисији, неумитно претрпеле, неке мање, неке више, и привреде чланица ЕУ, па би то смањило привредни раст европске двадесетосморице за 0,3 одсто бруто домаћег производа у овој години, а у 2015. за 0,4 одсто.

Европска унија је на ивици дефлације, мада би повратни удар санкција према Русији отежао и онако спор и тежак опоравак већине привреда у ЕУ, па су зато неке чланице затражиле да Европска комисија „савитљивије“ прихвата мере буџетске штедње, што ионако траже Француска и Италија.

Американци који су досад замерали нарочито Немачкој, Италији, Француској и још неким чланицама ЕУ да су превише уздржане према поступцима Русије у украјинској кризи, саопштили су да су врло задовољни прошле недеље уведеним додатним, као и сад припреманим економским санкцијама ЕУ.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је казао да „ове мере нису циљ саме себи, већ средство да се преговорима дође до политичког решења украјинске кризе – што је и даље главни приоритет ЕУ“.

Европски дипломатски извори су објаснили да Европска унија жели да се, чак и по своје интересе штетним мерама, Русија приволи на заустављање сукоба и мировно решење за Украјину, док Вашингтон захтева да се Русија „казни и изолује“.

Лондонски дневник Гардијан у осврту каже да су „гнев и жалост одредили реаговање на обарање малезијског авиона, па је природна жеља да се казне кривци“, али се мора имати на уму да то није био исход смишљеног чина , па би ван памети било да се закључи да је тиме неко руководио, политички усмеравао“.

Гардијан сматра да је „прави проблем у томе како да се оконча рат“ и закључује да САД и ЕУ санкцијама и другим политичким потезима треба да „утичу на то да Путин измени своје понашање и његово јасно виђење да има право да утиче на збивања у Украјини“.

Да је криза у Украјини постала и светски проблем сведочи и пажња у другим деловима света, па тако угледни лист Asia time из Хонг Конга, оцењује да је циљ САД да преко украјинске кризе „саботирају трговину Европе и Русије, прошире НАТО на Украјину, разбију стратегијско партнерство Русија-Кина“ и свим мерама спрече трговинско-економску интеграцију Евроазије, почев од руско-немачког партнерства, па до нових „путева свиле, од Кине до Рура, и задрже Европу под хегемонијом Америке“.

Бивши амерички национални саветник за безбедност Збигњев Бжежински је у интервјуу ТВ мрежи Си-Ен-Ен затражио од Европе да „стане на пут Путину“ и упитао „не жели ли Европа да постане сателит“, уз упозорење да је „положај Русије драматично уздрман“, уз изгледе да постане кинески сателит, док Русија саму себе изолује и дискредитује“.

(Б92, 27. 7. 2014)

Наслов и опрема: Стање ствари



Categories: Преносимо

1 reply

  1. А што они, који су потпалили пожар у Украјини сада траже од Путина да га гаси. Није ли логично тражити од пиромана да угаси свој пожар-
    А, несрећни авион и невине жртве! Маркале, Маркале, све личи на Маркале и ред за хлеб, где се баш у правом моменту задесила ТВ камера, а извршилац злочина био већ унапред познат: Срби! ко би други могао бити, као и сада Руси

Оставите коментар