Стефан Каргановић: Битка за Републику Српску – замке и перспективе

stefan-karganovicПет месеци после фебруарске „узбуне“ у Федерацији БиХ, и три месеца уочи избора у Републици Српској на које је та узбуна требала да одлучно утиче, погодан је тренутак за општу оцену постигнутих резултата „обојене револуције“ и процену даљег развоја ситуације на том плану.

На изненађење (и разочарање) многих, у Републици Српској резултати напора и средстава које су стране обавештајне службе уложиле у наизглед обећавајући пројекат „обојене револуције“ (оставимо по страни сличне планове разрађенe и за Федерацију БиХ) за сада остају занемарљиви. Ни један од главних циљева –  формирање у РС одрживог масовног покрета под лажном заставом демагошких социјалних парола, обједињење опозиционих фракција и незадовољника свих врста у широки фронт и функционалну целину, или потискивање таргетиране власти на политичку маргину и одбранбену позицију – није остварен. Када се размотри низ фактора који су конструкторима и извођачима преврата у Републици Српској ишли на руку, као и сплет потенцијално неповољних околности по њихове противнике, овај обрт политичке ситуације је врло интересантан. Са становишта реалних очекивања, на основу искуства са других подручја под сличним околностима, тренутни статус преврата је изузетно занимљив и – контраинтуитиван.

У чему је ствар? Брзих и простих одговора на ово питање за сада нема. Међутим, на ум пада неколико условних објашњења.

Прво, у Републици Српској кадровско језгро изабране превратничке екипе није се показало на висини задатих циљева. Нису се држали приручника. Они нису знали како да развију лажну заставу на прави начин и да софистицирано примене можда не бриљантна, али свакако практична и проверена упутства Џина Шарпа[1] за извођење „обојене револуције,“ за шта су били плаћени и што им је био задатак. Трапаве вође лажне омладинске и ветеранске организације, Никола Дроњак и Душко Вукотић, који је требало да буду авангарда и ударна песница масовне побуне, после „петнаест минута славе“ о којима је говорио Енди Ворхол, враћени су у нафталин или послати на допунску обуку. Наравно, они не сносе потпуну одговорност за овакав исход већ је деле са структурама које су их поставиле и недовољно припремиле. И једни и други су заслужили жути картон и треба им хитно потражити адекватну замену.

Друго, подједнако важна компонента превратничког сценарија – политичка фасада – такође је подбацила. Из разлога о којима би се могло нагађати, инострани руководиоци операције су одабрали конзервативну стратегију коришћења већ „познатих лица“ (familiar faces) уместо да су се потрудили да сценографију освеже новим ликовима. У врло важној формативној фази ДОС-а у Републици Српској (што, узгред, опет указује на некреативност организатора или лењост да потраже оригиналнија решења) то се показало као нецелисходна одлука. Да би се постигао успех, агитаторска и политичка крила преврата морају функционисати увезано и сваки на високом ступњу професионалности. Наше предвиђање, изложено у студији „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“, да ће у одређеном тренутку у игру бити убачен лажни политички месија, потпуно нова личност са способношћу да под лажни стег привуче колоне незадовољних и обманутих – није се остварило. Иако би то, без сумње, био најбољи начин да се изгради масовни покрет са изгледима да у изборној трци реално угрози „стубове режима“,[2] прилика да се то учини  благовремено је пропуштена. Сада је преостало мало времена до избора да би се приступило таквом сложеном пројекту, чак и да постоји воља за то.

Трећи фактор је загонетна инертност широких слојева упркос објективним условима који су, и даље, у целини обесхрабрујући. За иностране конструкторе преврата, чије процене углавном почивају на разматрању материјалних показатеља,[3] који су им једини сасвим разумљиви, ова чињеница представља прворазредни културолошки шок. Не улазећи у питање зашто је тако, то изискује промену парадигме и промишљени нови приступ уколико се у Републици Српској тежи постизању опипљивих политичких резултата до јесени ове године.

Током три месеца који преостају до избора, каквим ће се инструментима вршити даљњи притисак на Републику Српску? Подразумева се да долази у обзир само промена тактике. Од циља – рушење Републике Српске – се не одустаје.

Са тренутним опадањем реалне перспективе за извођење стандардне обојене револуције коришћењем већинског српског становништва, што би подразумевало примену широког спектра  средстава, укључујући провоцирање масовних уличних нереда и насилни захват власти, на видокругу су три помоћне варијанте.

(1) Узимајући у обзир недаровитост конструктора преврата, могуће је да ће се определити за модификовани облик изборне варијанте. Не за поштен и неометан изборни процес, наравно, него за манипулисање процесом у довољној мери да се резултат унапред проблематизује. То је скраћена варијанта стандардне стратегије преврата. Сви пропагандни ресурси ће бити уложени у што прљавију предизборну кампању, пуну сензационалних оптужби, у очекивању да ће се на такав начин јаз између супротстављених политичких табора што више сузити. Јасан знак да се иде овом методологијом биће бучне најаве инструисаних локалних марионета, још пре него што буду одржани, да ће избори бити  покрадени, и оштро постављени захтев „међународне заједнице“ за довођење страних посматрача. Уз то ће ићи уобичајена технологија лажних анкета јавног мњења, жалбе на наводно нарушавање изборних правила, итд.

У овој варијанти рачуна се на постизање што тешње изборне разлике (као и увек, није битно ко је стварно победио) довољне да се, уз одговарајући пропагандни подстицај, створи утисак изборне крађе. То би требало да изазове масовни бес и протест који су, услед погрешних потеза организатора, у предизборној фази изостали. Затим се креће са снажним политичким притиском на легитимно изабрану власт са циљем да се деморалише и принуди на одступање у корист носилаца преврата. Под специфичним условима Босне и Херцеговине, треба очекивати да се у игру укључи и канцеларија Високог представника, са свим инструментима који јој стоје на располагању, међу којима су и сумњива „Бонска овлашћења“.

(2) Други могући метод неутрализације противника је „напад углађености“ (на изворној терминологији: „charm offensive“). Противник се успављује привидном нормализацијом односа, као што је учињено са Слободаном Милошевићем у периоду непосредо после Дејтона. За то време, превратничке снаге се регрупишу и врше се исправке у методологији пуча. Удар није отказан него је одложен.

Неочекивана изјава, крајем маја, заменика помоћника државног секретара САД, Хојт Брајан Ји, да су директни разговори са председником Додиком сада опет у игри указује на могућност примене овакве тактике. „До сада нисмо имали много контаката са Додиком,“ невешто је рекао Ји, непрецизирајући на чију су иницијативу ти контакти били прекинути, „али се надамо да ће у будућности то бити могуће“[4] Познаваоци технологије „промене режима“ знају праву позадину циљаног прекида контакта. То  је стандардна тактика стране коју Ји заступа, са сврхом да се жртва политички „изолује“ пред почетак  одлучујуће фазе извођења успешне „обојене револуције.“

Изненадни заокрет, додуше, како Ји наглашава, под условом  да „састанци буду конструктивни и на темељима обостраног уважавања,“ завређује пажњу. То несумњиво указује да су, на терену,  конструктори преврата дошли до правилног закључка да досадашњи приступ није делотворан и да је неопходна корекција курса. Зато посежу за резервном тактиком, већ коришћеном другде у сличним ситуацијама. Неуспешна директна конфронтација се замењује обилним знацима империјалне пажње и благовољења, срачунатим да почаствовану провинцијалну жртву опусте и одврате од активног бављења ефикасним одбранбеним припремама. О начину како се примена ове тактике у пракси завршава, Слободан  Милошевић би могао да исцрпно обавести руководство Републике Српске – да је данас жив.

(3) На хоризонту је и једна злослутна варијанта (не да су прве две бенигне). Инсценирани спор у вези са законом о пребивалишту у Републици Српској има потенцијал да прерасте у детонатор масовних нереда по етничком основу,  што би најесен могло послужити као изговор за наметање ванинституционалних политичких решења.

Механизам би функционисао на следећи начин. Уставни суд БиХ је пре кратког времена укинуо као „неуставну“ одлуку Владе Републике Српске о регулисању могућности нерезидената да се пријаве у РС и учествују на октобарским изборима. Циљ Сарајева је да се уписивањем неколико десетина хиљада Бошњака, користећи фиктивне адресе у РС, омогући избор бар три бошњачка представника у делегацији из Републике Српске у Дому народа Босне и Херцеговине, што је довољно да у сарадњи са делегатима из Федерације Република Српска на уставан начин буде прегласана. Ово је трик који би широм отворио врата за спровођење технички легалних „реформи“ у смеру централизације БиХ, чиме би Република Српска била обесмишљена и временом претворена у празну љуштуру.

Влада РС је одреаговала најавом да ће уместо укинуте „Одлуке о пребивалишту“ донети „Уредбу“ суштински истог садржаја. Међутим, Сарајево и његови инострани покровитељи неће одустати од намере да изведу изборни инжењеринг који би им омогућио спровођење кључних делова њихове агенде. Позорница је сада постављена за политичку кризу у октобру, несагледивих размера.

Ако Влада РС истраје у намери да онемогући изборни инжењеринг регистровањем десетина хиљада лажних бирача, Бошњаци ће бити охрабрени да предузму масовну кампању протеста и грађанске непослушности. По потреби, као у Украјини активираће се и наоружани екстремисти , са потенцијалом изазивања драматичних и крвавих нереда. „Међународна заједница“ и медији подржаће протестанте и изразиће уобичајену дубоку забринутост за нарушавање њихових  „права.“

Интернационализација вештачки створеног проблема створила би погодне услове да се умеша Високи представник Валентин Инцко, који се у фебруару изрекао наговестивши довођење војних појачања, у очекивању да ће се тадашњи нереди проширити и на РС.[5] Он би се позвао на фантомска „Бонска овлашћења“ и искористио би исконструисану кризу као изговор да поништи резултате избора у Републици Српској и да на место изабраних представника  декретом постави на власт кооперативну екипу, која ће сарађивати у њеном  самоуништењу.

Овај сценарио је потпуно реалан и њиме би се компензовао неуспех првобитног плана, који је предвиђао мобилизацију у првом реду српских маса за извођење „обојене револуције.“ Да ли ће бити примењен није извесно, али је сигурно да се активно разматра.

Највећа грешка коју би народ Републике Српске могао да направи била би претпоставка да се опасност смањује. Потези свих актера морају се помно пратити. „Вечна будност је цена слободе,“ давно је рекао један амерички патриота.

(Печат, 18. 7. 2014)


[1] Амерички професор, директор „Института Алберта Ајнштајна,“ аутор теорије „ненасилног отпора“ где су изложени стратегија и тактика „обојене револуције.“

[2] Крилатица Џина Шарпа која се односи на главне изворе моћи постојеће власти. По Шарпу, на рушење тих „стубова“ превратници треба да концентришу своје најјаче снаге да би неутралисали одбранбену способност режима и освојили власт. (Џин Шарп, „Самоослобођење,“ стр. 35)

[3] То се буквално одражава у популарној америчкој политичкој мудрости да људи гласају „у складу са стањем њиховог новчаника“ (people vote their pocketbooks). У политичком амбијенту где су морални и идеолошки фактори традиционално мање утицајни, чак и у доношењу политичких одлука доминантна улога се приписује материјалном  моменту. Пројекција сопствених мерила на друге доводи до грешке у предвиђању њиховог понашања.

[4] Дневни Аваз, 23. мај 2014.

[5] “Политика“ (Београд), 9. фебруар 2014.



Categories: Преносимо

13 replies

  1. Да ли је Вукотић из овог текста исти Вукотић, текстописац из ПОЛИТИКЕ на чији нас чланак упућује деда Ђоле? Господине Каргановићу, можда има смисла, да нешто одговрите госн Вукотићу.

  2. Јучерашњи медијски линч господина Каргановића у Политици, говори о главном правцу напада на Српску. Он ће ићи преко Београда.

  3. @ слободан млинаревић

    У тексту се спомиње ДУШКО а у Политици је чланак потписао ДРАГАН. О том Драгану ево кад је примљен у Политику: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Politika-se-podmladila.sr.html

  4. Велико хвала! Сада је све јасно. Примио га и честитао „мајстор“ свог заната.

  5. Ја имам једно друго питање.. претпоставимо да пропадну покушаји стварања опозиције односно њеног преузимања власти и да ствари мање-више наставе да иду као и до сада, са мањим промјенама.
    Шта тада? Јер овај пут којим РС иде је пут пропасти. Говорим о некомпететности и корупцији у власти. Нас не може да задовољи лагана стагнација маскирана као напредак у намјештеним статистичким подацима. Република Српска пропада задњих 20 година, а у том периоду значајно учешће у власти имали су СДС и ПДП, али и СНСД и ДНС.

  6. @Александар Живковић: Не слажем се да се ради о медијском линчу Каргановића на “Политици“. Оно што је објављено, је још релативно и благо. Каргановић ми се никада као личност није допадао. Једна је ствар за шта се он данас јавно залаже, а друга је она његова – мени одбојна, да тако кажем његова “аура“. Симптоматично је да се многи Срби, и већина осталих заштитника српске ствари са Запада, на крају покажу као у најмању руку сумњиве личности. Неки текстови о Каргановићу ме у том смислу ни мало не изненађују. Ако је 10% истина од онога што је Шашкијевич (http://www.vaseljenska.com/misljenja/ko-je-dopisnik-pogleda-dr-petar-pavlovic/) о Каргановићу написао (а Ш. није баш нико и ништа), јако је то прљаво, и много је! Ја сам покушао да преко холандских сајтова који региструју делатности фондација “дешифрујем“ Каргановићеву фондацију – али осим његовог обавештења: „We are registered as anon-profit Stichting at the Handelskoop in den Haag,“ на његовом сајту ( http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1&Itemid=2) код њега нема ближих конкретних података. Невоља је да “Handelskoop in den Haag number 273 143 50“ на Гуглу води само натраг на његову страницу, јер и сам тај појам (“Handelskoop in den Haag“) је (намерно?) мутан – може значити (интернационалну) трговину, или кооперативу, кооперацију или тако нешто – али тај може и бити непотпуна, погрешна (случајно? намерно?) референца на Трговинску Комору код које све фондације у Хпландији обавезно морају бити регистроване (Kamer voor Кoophandel). Да видимо: она у Хагу http://www.kvk.nl/orderstraat/product-kiezen/?kvknummer=27314350 ) јесте регистована, уписана је, а за неке ситне паре (неких 20 евра) се може откупити сва депонована документација о њеној регистрацији, итд.- али битно је ово: Каргановић никада није депоновао НИЈЕДАН годишњи рачун! То је обавезно – а када тога нема: то смрди, а када се та чињеница објави – то онда није медијски линч!

  7. @Иоанн Дубињин
    Наравно да се ради о медијском линчу! Чак и да је све тачно што је написао Вукотић, што не верујем и да је све тачно око регистрације о чему Ви причате, а то верујем, какве то везе има са оним што Каргановић ради и оним за шта се залаже? Сложио би се, да није медијски линч, када би се млади „истраживачки“ новинар позабавио и овдашњим „НВО“, као и ликом и делом перјаница тих организација. Наравно да је МЕДИЈСКИ ЛИНЧ, ако ПОЛИТИКА почне са Каргановићем!
    И код нас постоји обавеза пријављивања годишњих финансијских извештаја удружења грађана, али се никакве радње не предузимају против оних који те извештаје не поднесу.
    Верујем, да сте упознати да је власт у Србији дала читаву зграду у Кнеза Милоша разноразним „невладиним“ организацијама. Новинар је могао и том темом да се бави, а не Каргановићем, зар не?
    Нисте били јасни у вези одбојности „ауре“?

  8. @Иоанн Дубињин
    У међувремену сам погледао и текст Шашкијевића. Запрепашћен сам, да се позивате на теј текст! Изаберите тих 10% за које би се могло рећи да је тачно. Шта Вам уопште значи „АКО ….“? Из тога текста можемо смо да видимо и осетимо велику мржњу, која се у тренутку усмерила на Каргановића. Можемо претпоставити, да је Шашкијевић, као племић по пореклу, неописиво мрзео комунисте, што је лако разумљиво. Потпуно је нејасно, како је успео, да изједначи Броза и Павелића.
    Наравно, научили смо и како се по Вуку каже педер „МУЖЕЛОЖНИК“.

  9. Веома добро је о том чланку на Васељенској написао господин Драгослав Павков на сајту Преврат.

    О МУЖЕЛОЖНИЦИМА И МУЖЕЛОЖАЧИМА

    13. jul 2014. by prevrat
    Живите у земљама које мрзите, а нећете да се вратите у отаџбину јер мрзите и већину њених грађана, будући да су трпели Броза, гласали за Ђинђића, не посте све постове и уопште – нису паметни и способни попут вас…
    Ето браћо Срби и сестре Србкиње, док млади, недавно исељени Срби скупљају помоћ за унесрећене у поплавама и лично им је уручују (будући да су свесни ко седи у србијанској администрацији), старе прдоње један другом пребирају по хромозомима, траже сексуалне девијације које би „непријатељу“ набили на … нос, и хвале се својим племенитим прецима – „частницима“ ЈВуО. Ако је ово елита националне дијаспоре, дозволићу себи дрскост да парафразирам великог Шантића: Остајте тамо!

    Овде нам треба удруживање ради заједничког посла, а не вођа; таквих смо у задњих сто година имали више него што би било који нормалан народ могао да поднесе по глави становника. Треба нам мирење а не отварање нових фронтова. Изгубили сте рат од Тите, не можете победити на интернету, седамдесет година касније; не важи се…

    Дакле, измирите се „тамо“ где сте, најпре Шашкијевић и Каргановић, равногорци и љотићевци, далматински и босански, као и херцеговачки и црногорски четници… Седите и договорите се око једне ствари, само једне за почетак, а онда се јавите нама у отаџбини да видимо да ли сте заслужили нашу пажњу. До сада сте доказали једино да умете да користите благодети демократије коју су други (а не ви!) изградили за себе (а не за вас!) како бисте за себе и своје потомство зарадили неки долар/евро/франак, као и да сте оптерећени толиком мржњом и међусобним анимозитета да вас то ево већ седамдесет година држи „ни на небу ни на земљи“… Живите у земљама које мрзите, а нећете да се вратите у отаџбину јер мрзите и већину њених грађана, будући да су трпели Броза, гласали за Ђинђића, не посте све постове и уопште – нису паметни и способни попут вас…

    Значи драга браћо, уозбиљите се и то хитно, или своја срања задржите за себе и не загађујете додатно српски медијски простор.

    ПС. Господине Шашкијевићу; „мужеложник“ Каргановић ако и није успео да обавести светску јавност о српској верзији злочина у Сребреници, барем је успео да српску пажњу задржи на тој теми неколико година, и не дозволи да је затрпају којекакве таблоидне афере. Шта сте Ви, са свим својим дипломама и „племениташким подријетлом“ урадили за Српство, изузев што задњих педесет година тражите кога бисте опљунули.

  10. @Четник из Црне Србије
    Одличан сте текст нашли. То је и одговор господину Иоанн Дубињин, које се позвао на Шашкијевића. А Павков им је све добро рекао и важи и за једног и другог.

  11. @слободан млинаревић: Не знам за г.Шашкијевића, разне четнике и љотићевце и остале које г. Павков набраја – али то што рекосте за њега и њих , за мене апсолутно не важи – а он, ако нађе за сходно нека Вам одговори за себе:
    1.Ја нисам Србин, мада сам тамо стицајем несретних историјских околности рођен и делом школован, него сам апатрид и немам куда да се “враћам“;
    2. Ја уопште не мрзим – него, на против волим западноевропску земљу у којој већ више од 40 година живим, интегрисан сам и са потомством уживам све благодети – или ако хоћете недаће парламентарне демократије, и то не бих ни за какве паре мењао;
    3. Ја уопште не мрзим Србију, само дубоко жалим то да је прво болесна југословенска идеја, па онда дуготрајна комунистичка диктатура увелико успела да измени схватања, начин размишљања људи – и, ако хоћете чак и створила новог човека – југоносталгичара, који сад у доброј мери преовлађује међу становништвом, и дубоко у души пати за Титославијом и “лагодним животом“ у њој, не схватајући да је то било скоро буквално отелотворење Пинокија и Земље Дембелије – са свим неизбежним последицама које се сад проживљавају….
    4. Што се тиче Шашкијевићевог чланка о “грофу“ Каргановићу, рекох да одбацујем 90% садржаја тог текста (укључујући и потпуно ирелевантно мужеложништво на коме тако неукусно инсистира), али – ако је чак и само 10% тачно, ма, нека буде и 5% – то онда није похвално по Каргановићев лик, мада он сада заиста заступа исправну ствар. Ипак – било би сигурно боље и по ту ствар ако би му лик био мало мање контроверзан.

  12. @Иоанн Дубињин
    Поштовани, показујете изузетно интересовање за Србе и Србију, па нема смисла, да перете руке од Вашег првог коментара. Подржали сте медијски линч, који почиње да се спроводи! На тај начин сте се сврстали, САМИ, у друштво о коме Павков говори. Читајући Ваше текстове, никада нисам размишљао о процентима који су за одбацивање и нисам размишљао о Вашем пореклу. Размишљао сам о знању, чињеницама и порукама, које су текстови носили. И читао сам са задовољством. Текст који Ви мерите процентима и на кога се односи коментар господина Павкова, је такав, да никако нисам могао да замислим, да га Ви можете подржати. Ни 1%! А сада је дошло и до ценкања!!?? Није то Ваш ниво.

  13. Каква је аура г.Каргановића не знам, јер до уочавања ауре још нисам добацио, иако се трудим у том правцу. Овдје је само једно битно: Тачност или нетачност Каргановићевих теза. А за остало; ето органа надлежних држава, па нека се баве разним аспектима пословања његове НВО. Да ли се то враћамо на морално-политичку подобност? Чак када би и по критерију морално-политичке подобности било тачно изнесено за г. Каргановића, какве то има везе са његовим констатацијама и тезама? Једино оправдано би било да се полемише са тезама-тачно нетачно итд. Подсјећа на оно:Ти си лопов, како ми то можеш рећи кад се твоја жена курва …( ниђе везе, што би рекли у Босни…).
    Тачно је да је тренутни естаблишмент Републике Српске никакав (уз све што иде уз то корупција, непотизам, као и у ФБиХ, ништа горе у принципу итд.), али то не би требао да буде разлог за уништавање јединог пројекта на подручју бивше СФРЈ који се десио мимо воље и жеље тзв. међународне заједнице (МЗ). Бојим се да је г. Каргановић у праву везано за РС- то је „пропуст“који би МЗ радо да исправи. Још је Додик „добар“ са (овим новим) Путином…куд ћеш горе и грђе…Лакоћа продора руског капитала у Реп. Српску и западног у Федерацију асоцира помало на Јалту, али је то (а можда и није) друга тема…
    Господине Дубињин, ви се бавите српским ствариме веома активно, пишете на добром српском и очигледно да је на вама оставио траг живот у Србији. Холанђанин руског порјекла заинтересован за Србе- може и тако.

Оставите коментар